Predrag Milidrag
Institute of Social Sciences, Centre for Philosophy, Faculty Member
- Etienne Gilson, Jean-Luc Marion, Thomas Aquinas, Francisco Suárez, Descartes, René, René Descartes, and 64 moreLate Scholastic Philosophy, 17th Century & Early Modern Philosophy, Medieval Philosophy, St. Thomas Aquinas, Existential Thomism, Aquinas, Theology of Thomas Aquinas, St Thomas Aquinas, Thomas Aquinas (Philosophy), Second Scholasticism, History of early modern philosophy, History of Metaphysics, History of Medieval Philosophy, John Duns Scotus, Medieval Metaphysics, Matrix, Metaphysics of Participation, Thomistic Metaphysics, Suarez, Dekart, Esse Objectivum, Jean Luc Marion, Causa Sui, History of Philosophy, Actus essendi, Klubertanz, Aristotle and Aquinas, Thomism, Philosophical Theology, Scholastic Philosophy, Cornelio Fabro, Avicenna, Ibn Sina, The Matrix Trilogy, John Capreolus (d. 1444), Cardinal Cajetan, SF, naucna fantastika, teorija knjizevnosti, Lawrence Dewan, Medieval Theology, Classical Metaphysics, esp. the Medieval Doctrine of the Transcendentals, Transcendentals, Thomistic Theology, Eternal Truths in Descartes, Early Modern Scholasticism, Abstraction, Analytical Thomism, Transcendentals, doctrine of the, Thomistic Philosophy, Vis Cogitativa, "the Matrix", Philosophy of Film, Cogitative Power, Medieval Inner Sense Psychology, Thomistic Psychology, Medieval Epistemology, Distinction of Essence and Existence, Being and Essence, Existence and Essence, Joseph Owens, Neo thomism, Economics, Computer Science, Physics, Psychology, and Species Intelligibilisedit
- Predrag Milidrag (1969) took the studies of philosophy at the Department of Philosophy of Philosophical Faculty of Be... morePredrag Milidrag (1969) took the studies of philosophy at the Department of Philosophy of Philosophical Faculty of Belgrade in 1988. There he won a master’s degree in 2001 and got a Ph.D. in philosophy in 2004.During 1990’s he was active in civil and antiwar movements. From 2001 to 2007 he worked as web-journalist in media company B92edit
Ako čovek sa životinjama deli spoljašnja i unutrašnja čula, zašto njegova čulna spoznaja ide dalje od ’pribavljanja za život nužnih stvari’? U kom se smislu može reći da životinje spoznaju? Ako čovek i pas isto opažaju spoljašnjim čulima,... more
Ako čovek sa životinjama deli spoljašnja i unutrašnja čula, zašto njegova čulna spoznaja ide dalje od ’pribavljanja za život nužnih stvari’? U kom se smislu može reći da životinje spoznaju? Ako čovek i pas isto opažaju spoljašnjim čulima, zašto čovek vidi i pešački prelaz, a pas samo niz belih oblika na crnoj pozadini? Kako bi Akvinac objasnio zašto su na projekciji jednog od prvih filmova, Ulazak voza u stanicu (1896), gledaoci
uznemireno reagovali kako im se voz ’približavao’? Svečevo razumevanje opažanja, čula i čulne spoznaje nalazi se u glavnom toku srednjovekovne misli o tim temama i on je pre svega dobar eklektičar, što ne treba da čudi s obzirom da je vrsan školski filozof. No, dominikanski učitelj daleko je više od toga i to je najbolje pokazao u metafizici, razdvajanjem sristotelovske forme od akta i u razumevanju bivstvovanja (esse) kao
actualitas omnium actum. Tomin genije, međutim ne miruje ni na području čulne spoznaje koje u ono vreme nije ’mnogo obećavalo’ za neke nove uvide: njegovo unutrašnje čulo nazvano mislilačka moć ne samo da opaža pojedinačnosti već to čini vođeno razumom.
Rezultat je taj da čovek ne opaža snopove percepcija, već celine, pojedinačnosti, neke prve supstancije. Filozofi i istoričari filozofije tek su nedavno uvideli relevantnost Tominog razumevanja čulne spoznaje i, pre
svega drugog, uloge mislilačke moći. I pored često (ne)opravdanog gunđanja istoričara filozofije kada je reč o analitičkoj filozofiji, u ogromnoj meri upravo je pristup filozofa tog usmerenja pokazao da je Toma relevantan sagovornik za važne teme spočetka 21. veka.”
uznemireno reagovali kako im se voz ’približavao’? Svečevo razumevanje opažanja, čula i čulne spoznaje nalazi se u glavnom toku srednjovekovne misli o tim temama i on je pre svega dobar eklektičar, što ne treba da čudi s obzirom da je vrsan školski filozof. No, dominikanski učitelj daleko je više od toga i to je najbolje pokazao u metafizici, razdvajanjem sristotelovske forme od akta i u razumevanju bivstvovanja (esse) kao
actualitas omnium actum. Tomin genije, međutim ne miruje ni na području čulne spoznaje koje u ono vreme nije ’mnogo obećavalo’ za neke nove uvide: njegovo unutrašnje čulo nazvano mislilačka moć ne samo da opaža pojedinačnosti već to čini vođeno razumom.
Rezultat je taj da čovek ne opaža snopove percepcija, već celine, pojedinačnosti, neke prve supstancije. Filozofi i istoričari filozofije tek su nedavno uvideli relevantnost Tominog razumevanja čulne spoznaje i, pre
svega drugog, uloge mislilačke moći. I pored često (ne)opravdanog gunđanja istoričara filozofije kada je reč o analitičkoj filozofiji, u ogromnoj meri upravo je pristup filozofa tog usmerenja pokazao da je Toma relevantan sagovornik za važne teme spočetka 21. veka.”
Research Interests:
Autor ukazuje na temeljne ideje i teme po kojima će Tomina misao ostati prepoznatljiva u povijesti filozofije: princip aktualizacije, bivstvovanje kao „aktualnost svih akata i savršenost svih savršenstava”, princip individuacije,... more
Autor ukazuje na temeljne ideje i teme po kojima će Tomina misao ostati prepoznatljiva u povijesti filozofije: princip aktualizacije, bivstvovanje kao „aktualnost svih akata i savršenost svih savršenstava”, princip individuacije, jedinstvo supstancijalne forme, vrste apstrakcije, odbacivanje univerzalnog hilemorfizma, realna kompozicija (stvarna razlika), „ipsum esse subsistens, esse commune”, umska bića, dokaz za postojanje Boga, itd. … Objavom ove knjige ovo će jezično područje biti iznimno obogaćeno uvidom u relevantnu filozofijsku tematiku u odnosu na pitanje tumačenja Tomina djela, a koje je od posebnog značenja za studente filozofije, kojima se želi ponuditi temeljiti uvod u filozofiju.
Iz recenzije prof. Ante Gavrića, O. P.
Iz recenzije prof. Ante Gavrića, O. P.
Research Interests:
Research Interests:
Članak analizira tok i domete unutrašnjeg dijaloga o Kosovu u Srbiji od njegovog početka jula 2017. do završetka maja 2018. U prvom delu procenjuje se ostvarenost ciljeva koje je pred unutrašnji dijalog postavo njegov inicijator,... more
Članak analizira tok i domete unutrašnjeg dijaloga o Kosovu u Srbiji od njegovog početka jula 2017. do završetka maja 2018. U prvom delu procenjuje se ostvarenost ciljeva koje je pred unutrašnji dijalog postavo njegov inicijator, predsednik Srbije. U drugom delu iznosi se osnovna teza teksta, naime da je ogromna većina učesnika unutrašnjeg dijaloga problem Kosova sagledavala isključivo kao teritorijalno pitanje. Nakon klasifikacije rešenja za Kosovo koja su se mogla čuti tokom dijaloga, na osnovu kriterijuma održivosti, realističnosti, nastavka evrointegracija regiona i zaštite srpske zajednice na Kosovu, u trećem delu zaključuje se da je jedino održivo i realistično rešenje nastavak procesa normalizacije. Opšti zaljučak je da unutrašnji dijalog nije imao nikakve relevante rezultate za proces rešavanja problema statusa Kosova.
Research Interests:
This paper examines the course and general scope of the “Internal Dialogue” regarding the attitude of Serbia towards Kosovo. The paper begins with assessment of the achievement of objectives set by the initiator of the dialogue, Serbian... more
This paper examines the course and general scope of the “Internal Dialogue” regarding the attitude of Serbia towards Kosovo. The paper begins with assessment of the achievement of objectives set by the initiator of the dialogue, Serbian president. The paper then provides a classification of different options that were discussed during the dialogue, based on the principles of sustainability, plausibility, continuation of EU integration of the countries in the region, and protection of the Serb community in Kosovo. In the conclusion it is suggested that the continuation of the process of normalization remains the only sustainable and realistic option. General conclusion is that the Internal Dialogue did not produce any relevant outcomes for the resolution of the issue of Kosovo's status.
Research Interests:
U članku se filmska trilogija Matriks tumači na zaleđu Hegelove filozofije istorije. U prvom delu analizira se lik Nea i pokazuje da se na izbor koji pred njega postavlja Arhitekta ne mogu primeniti Kantova moralna načela, ali može... more
U članku se filmska trilogija Matriks tumači na zaleđu Hegelove filozofije istorije. U prvom delu analizira se lik Nea i pokazuje da se na izbor koji pred njega postavlja Arhitekta ne mogu primeniti Kantova moralna načela, ali može Hegelovo objašnjenje uloge strasti u svestskoistorijskim
pojedincima. U drugom delu pokazuje se da je lik Agenta Smita objašnjiv prisustvom hegelovskog svetskog duha koji upravlja istorijom, u filmu to je splet Arhitekta-Proročica. Treći deo otkriva hegelovski proces napretka svesti o slobodi kroz preobražaj pojma slobode kod Nea i spleta Arhitekta-Proročica, što vodi hegelovskom priznanju prava ljudi na slobodu. Na drugoj strani je Agent Smit, kod koga nema takvog procesa i koji zato na kraju biva uništen.
pojedincima. U drugom delu pokazuje se da je lik Agenta Smita objašnjiv prisustvom hegelovskog svetskog duha koji upravlja istorijom, u filmu to je splet Arhitekta-Proročica. Treći deo otkriva hegelovski proces napretka svesti o slobodi kroz preobražaj pojma slobode kod Nea i spleta Arhitekta-Proročica, što vodi hegelovskom priznanju prava ljudi na slobodu. Na drugoj strani je Agent Smit, kod koga nema takvog procesa i koji zato na kraju biva uništen.
Research Interests:
Tekst analizira i tumači osnovnu strukturu procesa razumske spoznaje kod Tome Akvinskog. Nakon kratkog dela o čulnoj spoznaji, izlaže se Akvinčevo razumevanje aktivnog razuma, njegovo osvetljavanje fantazama i apstrahovanje inteligibilnih... more
Tekst analizira i tumači osnovnu strukturu procesa razumske spoznaje kod Tome Akvinskog. Nakon kratkog dela o čulnoj spoznaji, izlaže se Akvinčevo razumevanje aktivnog razuma, njegovo osvetljavanje fantazama i apstrahovanje inteligibilnih likova. Posebna se pažnja posvećuje razlici između fantazma i inteligibilnog lika. I kod primalačkog razuma ističe se postojanje dva koraka, primanje inteligibilnih likova, tj. stvaranje pojma, unutrašnje reči ili intencije razuma. Potom se izlažu dve glavne operacije primalačkog razuma, prosto poimanje i suđenje. Tekst se završava nizom pitanja i ukazivanjem na moguće probleme u Tominom razumevanju.
Research Interests:
U prvom delu Sume teologije Toma iz Akvina razmatra spoznaju Boga, anđela i ljudskih bića međusobno ih poredeći i protivstavljajući. S jedne strane, pitanja o božanskoj spoznaji, kao što su identitet božanske spoznaje i supstancije,... more
U prvom delu Sume teologije Toma iz Akvina razmatra spoznaju Boga, anđela i ljudskih bića međusobno ih poredeći i protivstavljajući. S jedne strane, pitanja o božanskoj spoznaji, kao što su identitet božanske spoznaje i supstancije, nediskurzivnost, njen opseg ili budući nenužni događaji itd., razmatrani su i u delu o anđelima. S druge strane, svojstvene karakteristike ljudske spoznaje u delu o ljudskoj duši, kao što su aktivni razum, odsustvo urođenih inteligibilnih likova, induktivna procedura u apstrahovanju iz čulne spoznaje, spoznaja pojedinačnosti itd., analizirane su i u delu o anđeoskoj spoznaji. Utoliko postoji strukturna simetrija odgovarajućih pitanja Sume o božanskoj, anđeoskoj i ljudskoj spoznaji.
Research Interests:
Tekst analizira izvođenje transcendentalnih pojmova Tome Akvinskoga u prvom članku pr vog pitanja Raspravljenih pitanja o istini (Questiones disputatae de veritate). Nakon poka zivanja načina na koji je moguće dodavanje biću (ens),... more
Tekst analizira izvođenje transcendentalnih pojmova Tome Akvinskoga u prvom članku pr vog pitanja Raspravljenih pitanja o istini (Questiones disputatae de veritate). Nakon poka zivanja načina na koji je moguće dodavanje biću (ens), detaljno se analiziraju transcen dentalni pojmovi res, unum, aliquid, verum i bonum. Pri analizi pojma stvari pokazuje se poseban status bića, naime kao prvotnog, »transcendentalizirajućeg« transcendentala (Cornelio Fabro). U kontekstu verum i bonum, ističe se razlika između istine i dobrog kao transcendentalnih pojmova te istine i dobrog u spoznajnom i etičkom smislu. U zaključku, izdvojena su tri obilježja transcendentala prema stvarnosti (zamjenjivost, identitet i koeks-tenzivnost s bićem) i tri obilježja prema značenju (uključenost bića, razlikovanje od bića i međusobno razlikovanje te poredak).
Research Interests:
Analiza 20. lekcije druge knjige Komentara Druge analitike pokazuje da za Tomu Akvinskog postoje četiri vrste nedemonstrabilnih principa, aksiome, definicije, hipoteze i tzv. uzročni principi. Na osnovu poređenja aksioma i uzročnih... more
Analiza 20. lekcije druge knjige Komentara Druge analitike pokazuje da za Tomu Akvinskog postoje četiri vrste nedemonstrabilnih principa, aksiome, definicije, hipoteze i tzv. uzročni principi. Na osnovu poređenja aksioma i uzročnih principa pokazuje se da je za spoznaju uzročnih principa neophodna indukcija; time
je odbačeno tumačenje da indukcija ima ulogu u spoznaji svih vrsta nedemonstrabilnih principa. U tekstu se razlikuju dva smisla indukcije: širi koji obuhvata svaku
spoznaju na osnovu opaženih pojedinačnosti i strogi koji se odnosi na induktivan proces opisan u Drugoj analitici. U strogom smislu, kod Tome indukcija nema ulogu
u spoznaji aksioma, ali u širem smislu ponavljanih opažaja njena je uloga obezbeđivanje čulnih podataka na osnovu kojih razum shvata značenje termina koji su
korišćeni u aksiomi.
je odbačeno tumačenje da indukcija ima ulogu u spoznaji svih vrsta nedemonstrabilnih principa. U tekstu se razlikuju dva smisla indukcije: širi koji obuhvata svaku
spoznaju na osnovu opaženih pojedinačnosti i strogi koji se odnosi na induktivan proces opisan u Drugoj analitici. U strogom smislu, kod Tome indukcija nema ulogu
u spoznaji aksioma, ali u širem smislu ponavljanih opažaja njena je uloga obezbeđivanje čulnih podataka na osnovu kojih razum shvata značenje termina koji su
korišćeni u aksiomi.
Research Interests:
Članak analizira Tomin argument za realnu kompoziciju između suštine i bivstvovanja u stvorenim bićima kako ju je izložio u delu O biću i suštini. Pre razmatranja dokaza za realnu kompoziciju iz četvrtog dela, razmotreni su pojmovi... more
Članak analizira Tomin argument za realnu kompoziciju između suštine i bivstvovanja u stvorenim bićima kako ju je izložio u delu O biću i suštini. Pre razmatranja dokaza za realnu kompoziciju iz četvrtog dela, razmotreni su pojmovi označene i neoznačene materije, precizirajuće i neprecizirajuće apstrakcije, kao i suštine posmatrane apsolutno. U tom kontekstu istaknuto je za Tomu razlika između suštine i bivstvovanja razlika između suštine i svakog njenog bivstvovanja. Osnovni zaključak na osnovu tumačenja tri koraka argumenta iz četvrtog dela De ente-a jeste da su za dokaz za realnu kompoziciju neophodna sva tri koraka, ali i dokaz da Bog realno bivstvuje kao esse tantum.
Ključne reči: esse, suština, označena materija, precizirajuća apstrakcija, neprecizirajuća apstrakcija, suština posmatrana apsolutno, realna razlika, argument intellectus essentiae
Ključne reči: esse, suština, označena materija, precizirajuća apstrakcija, neprecizirajuća apstrakcija, suština posmatrana apsolutno, realna razlika, argument intellectus essentiae
Research Interests:
"Why is Neo new? History of Philosophy and Matrix trilogy The article analyzes Matrix film trilogy of Wachowski brothers from the aspect of the history of philosophy and presence of ideas of Plato, Descartes and Hegel in it. In the... more
"Why is Neo new? History of Philosophy and Matrix trilogy
The article analyzes Matrix film trilogy of Wachowski brothers from the aspect of the history of philosophy and presence of ideas of Plato, Descartes and Hegel in it. In the first part, it is analyzed the platonic framework of the first film and it is argued that there is no Cartesian hyperbolic doubt in it, but there is a cartesian theme in physical exercises in very world of Matrix as a way of freeing the mind. In the second part, using Hegel’s The Philosophy of History and The Phenomenology of Spirit, author gives an answer from the title of the article: sixth Neo is new because he started to determines himself, he is free. The final part of the article is concerned with clash of Neo and Agent Smith in third part of Matrix. Neo’s death is tragic in Hegelian sense of tragedy. Finally, the author interprets the dialog between Architect and Oracle using the Marx’s idea that whole previous history of mankind is only prehistory.
Key words: Plato, Hegel, Descartes, Marx, free will, Platonism, philosophy of history, tragedy."
The article analyzes Matrix film trilogy of Wachowski brothers from the aspect of the history of philosophy and presence of ideas of Plato, Descartes and Hegel in it. In the first part, it is analyzed the platonic framework of the first film and it is argued that there is no Cartesian hyperbolic doubt in it, but there is a cartesian theme in physical exercises in very world of Matrix as a way of freeing the mind. In the second part, using Hegel’s The Philosophy of History and The Phenomenology of Spirit, author gives an answer from the title of the article: sixth Neo is new because he started to determines himself, he is free. The final part of the article is concerned with clash of Neo and Agent Smith in third part of Matrix. Neo’s death is tragic in Hegelian sense of tragedy. Finally, the author interprets the dialog between Architect and Oracle using the Marx’s idea that whole previous history of mankind is only prehistory.
Key words: Plato, Hegel, Descartes, Marx, free will, Platonism, philosophy of history, tragedy."
Research Interests:
Tekst analizira preobražaje lika Agenta Smita u filmskoj trilogiji Matriks na zaleđu Hegelovih ideja izloženih u Filozofiji istorije. Događanje u trilogiji sagledava se kao napredovanje svesti o slobodi i međusobnom priznanju ljudi i... more
Tekst analizira preobražaje lika Agenta Smita u filmskoj trilogiji Matriks na zaleđu Hegelovih ideja izloženih u Filozofiji istorije. Događanje u trilogiji sagledava se kao napredovanje svesti o slobodi i međusobnom priznanju ljudi i veštačkih inteligencija. Agent Smit je ključna ličnost u tom procesu jer zahvaljujući Smitu kao virusu a) Neo postaje Odabrani, b) ljudi uviđaju da pravo na život i slobodu ne implicira uništenje matriksa i mašina i c) veštačke inteligencije uviđaju da moraju priznati ljudima pravo na buđenje i opstanak ukoliko žele da postignu ravnotežu. Takođe, analizira se i uloga spleta Arhitekta-Proročica kao tvorca plana koji Smit i Neo ostvaruju, uravnoteženje virtualnog sveta, te se pokazuje mogućnost za jednu teodiceju njihovog delovanja.
Research Interests:
U prvom dijelu rada izlaže se Suárezovo razumijevanje vječnih istina. Tri su momenta relevantna za tumačenje Descartesa: hipotetička nužnost vječnih istina, uloga djelotvornog uzrokovanja i vječne istine o bićima razuma. U drugom dijelu... more
U prvom dijelu rada izlaže se Suárezovo razumijevanje vječnih istina. Tri su momenta relevantna za tumačenje Descartesa: hipotetička nužnost vječnih istina, uloga djelotvornog uzrokovanja i vječne istine o bićima razuma. U drugom dijelu teksta brani se teza da 16. odlomak Treće meditacije (AT VII 42) sadržava dvije
suarezijanske vječne istine i da obje tvrde da Bog postoji. Između ostalog, to vodi
zaključku da taj odlomak Treće meditacije zapravo sadržava Descartesovu nestvorenu
vječnu istinu o egzistenciji Boga (AT I 150).
Ključne riječi: vječne istine, nestvorene vječne istine, Meditacije, Suárez, Descartes, potentia objectiva, egzistencija Boga
suarezijanske vječne istine i da obje tvrde da Bog postoji. Između ostalog, to vodi
zaključku da taj odlomak Treće meditacije zapravo sadržava Descartesovu nestvorenu
vječnu istinu o egzistenciji Boga (AT I 150).
Ključne riječi: vječne istine, nestvorene vječne istine, Meditacije, Suárez, Descartes, potentia objectiva, egzistencija Boga
Research Interests:
Одговорни уредник проф. др Драган Бошковић Рецензенти проф. др Душан Иванић проф. др Александар Јерков проф. др Драган Бошковић доц. др Слободан Владушић проф. др Ала Татаренко Издавање овог зборника финансијски је подржало Министарство... more
Одговорни уредник проф. др Драган Бошковић Рецензенти проф. др Душан Иванић проф. др Александар Јерков проф. др Драган Бошковић доц. др Слободан Владушић проф. др Ала Татаренко Издавање овог зборника финансијски је подржало Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије
Research Interests:
Cilj teksta je da analizira i potvrdi dve teze. Prvo, da pokaže da, za Tomu, postojanje Boga nije pretpostavka za metafiziku kao nauku i, drugo, da tomistička metafizika vodi do pojma bića koji se nalazi u temelju svih akata spoznaje. Da... more
Cilj teksta je da analizira i potvrdi dve teze. Prvo, da pokaže da, za Tomu, postojanje Boga nije pretpostavka za metafiziku kao nauku i, drugo, da tomistička metafizika vodi do pojma bića koji se nalazi u temelju svih akata spoznaje. Da bismo to pokazali, analiziraćemo Akvinčevu teoriju spoznaje. To će uključivati raspravu o poretku u spoznaji, potom kratku diskusiju o razumskoj duši i analizu uloge suđenja u Tominoj metafizici. Na kraju, ispitaćemo tehničko i metodološko sredstvo koje Toma naziva via resolutionis. Mesto via resolutionis u Tominoj metafizici najjasnije osvet-ljava Tomin pojam bića kao onog što stoji u pozadini svake spoznaje.
ključne reči: Toma Akvinski, ens, esse, via resolutionis, separatio, ens commune, predmet metafizike.
ključne reči: Toma Akvinski, ens, esse, via resolutionis, separatio, ens commune, predmet metafizike.
Research Interests:
Текст анализира преображаје лика Агента Смита у филмској трилогији Матрикс на залеђу Хегелових идеја изложених у Филозофији историје. Догађање у трилогији сагледава се као напредовање свести о слободи и међусобном признању људи и... more
Текст анализира преображаје лика Агента Смита у филмској трилогији Матрикс на залеђу Хегелових идеја изложених у Филозофији историје. Догађање у трилогији сагледава се као напредовање свести о слободи и међусобном признању људи и вештачких интелигенција. Агент Смит је кључна личност у том процесу јер захваљујући Смиту као вирусу а) Нео постаје Одабрани, б) људи увиђају да право на живот и слободу не имплицира уништење матрикса и машина и ц) вештачке интелигенције увиђају да морају признати људима право на буђење и опстанак уколико желе да постигну равнотежу. Такође, анализира се и улога сплета Архитекта-Пророчица као творца плана који Смит и Нео остварују, уравнотежење виртуалног света, те се показује могућност за једну теодицеју њиховог деловања.
Research Interests:
Tekst analizira problem načina spoznaje bivstvovanja (esse) kod Tome Akvinskog, u kontekstu njegovog razlikovanja dve operacije razuma i u kontekstu metafizičke realne kompozicije između suštine i bivstvovanja. Osnovna je teza da razlika... more
Tekst analizira problem načina spoznaje bivstvovanja (esse) kod Tome Akvinskog, u kontekstu njegovog razlikovanja dve operacije razuma i u kontekstu metafizičke realne kompozicije između suštine i bivstvovanja. Osnovna je teza da razlika između prve i druge operacije razuma, prostog poimanja i suđenja, sledi razliku između bivstvovanja i suštine u stvorenim stvarima. Pritom, prihvata se razlika Dž. Ovensa između propozicionog i egzistencijalnog suđenja i na osnovu toga pokazuje se sintetički karakter suđenja koji izražava sintetički karakter samog bivstvovanja. Zaključak je da bivstvovanje koje se spoznaje suđenjem jeste actus essendi, a ne bivstvovanje istine propozicije. Na kraju, pokazano je da je spoznaja bivstvovanja kao metafizičkog principa i kao fakticiteta izraz dvostrukog karaktera samog bivstvovanja, esencijalnog i egzistencijalnog.
ključne reči: Toma Akvinski, suđenje, Dž. Ovens, actus essendi, realna razlika, suština, bivstvovanje.
ključne reči: Toma Akvinski, suđenje, Dž. Ovens, actus essendi, realna razlika, suština, bivstvovanje.
Research Interests:
U tekstu su analizirane neke od najvažnijih realnih kompozicija u metafizici Tome Akvinskog, kompozicije forme i materije, supozita i prirode, supstancije i akcidencije, te akta i potencije. Potencija i akt jesu na jedan način... more
U tekstu su analizirane neke od najvažnijih realnih kompozicija u metafizici Tome Akvinskog, kompozicije forme i materije, supozita i prirode, supstancije i akcidencije, te akta i potencije. Potencija i akt jesu na jedan način poistovećeni s drugim principima utoliko što potencija i akt označavaju izvesne konstitutivne tendencije koje drugi principi imaju kao nešto zajedničko. Zbog ograničenosti prostora nije razmatrana najpoznatija i najtemeljnija kompozicija za Akvinčevu metafiziku, ona suštine i bivstvovanja (esse) u stvorenim bićima.
Research Interests:
Toma Akvinski tvrdi da je biće (ens) ono što je prvo spoznato razumom, te da se njime ništa ne može shvatiti ako nije biće. Ta se primarnost bića u radu analizira sa spoznajne strane (biće kao primum cognitum) i s metafizičke strane (biće... more
Toma Akvinski tvrdi da je biće (ens) ono što je prvo spoznato razumom, te da se njime ništa ne može shvatiti ako nije biće. Ta se primarnost bića u radu analizira sa spoznajne strane (biće kao primum cognitum) i s metafizičke strane (biće kao actus essendi). U tom kontekstu, razmotren je i pojam svođenja (resolutio) kao načina dolaska do spoznaje bića, kao i odnos bića spram transcendentalije stvar (res).
Ključne reči: ens, esse, biće, bivstvovanje, actus essendi, svojstveni predmet razuma, Toma Akvinski, stvar, res.
Ključne reči: ens, esse, biće, bivstvovanje, actus essendi, svojstveni predmet razuma, Toma Akvinski, stvar, res.
Research Interests:
Tekst analizira problem dodavanja konceptu bića (ens) kod Tome Akvinskog. U prvom delu teksta razmotrena je nemogućnost dodavanja božanskom biću, a drugi se bavi odsustvom dodavanja u zajedničkom biću (ens commune). Dok božansko... more
Tekst analizira problem dodavanja konceptu bića (ens) kod Tome Akvinskog. U prvom delu teksta razmotrena je nemogućnost dodavanja božanskom biću, a drugi se bavi odsustvom dodavanja u zajedničkom biću (ens commune). Dok božansko bivstvovanje nije u stanju da primi nikakva dodatna određenja, zajedničko bivstvovanje aktualno ne sadrži dodatna određenja, ali jeste u stanju da ih primi. U tom kontekstu, ističe se razlika između dodavanja rodnim pojmovima i dodavanja zajedničkom biću. U trećem delu teksta tumači se De veritate, q. 21, a. 1 i pokazuje da je zajedničko biće u stanju da primi dodatak ili na način kontrahovanja nečim realnim na determinatum modum essendi ili na način izražavanja savršenstava koja nisu eksplicitno iskazana rečju biće. Prvo su kategorije, drugo su transcendentalije.
KLJUČNE REČI: zajedničko biće, dodavanje, kategorije, transcendentalije, rod i vrsta, božansko bivstvovanje, Toma Akvinski.
KLJUČNE REČI: zajedničko biće, dodavanje, kategorije, transcendentalije, rod i vrsta, božansko bivstvovanje, Toma Akvinski.
Research Interests:
Tekst analizira argument Tome Akvinskog za realnu razliku između bitka i bîti na osnovu sudjelovanja u bitku samom, koristeći prije svega Izlaganje Boetijevog djela O sedmicama. U tekstu se brani teza da je za dokazivanje realne razlike... more
Tekst analizira argument Tome Akvinskog za realnu razliku između bitka i bîti na osnovu sudjelovanja u bitku samom, koristeći prije svega Izlaganje Boetijevog djela O sedmicama. U tekstu se brani teza da je za dokazivanje realne razlike neophodno prethodno pretpostaviti postojanje ipsum esse subsistensa, odnosno Boga. U prvom dijelu teksta objašnjava se Tomino tumačenje Boetijeva teksta u kontekstu razumske razlike između pojmova bitka i bîti, kao i apstraktan i konkretan način označavanja. Drugi dio teksta posvećen je Tominoj reinterpretaciji Boetijeva izraza forma essendi kao actus essendi. Treći dio teksta razmatra argument za realnu razliku s obzirom na jednostavnost i jedinstvenost ipsum esse subsisten sa. Ukazuje se na Tominu kritiku platoničkih formi i pokazuje neophodnost dokaza za po-stojanje ipsum esse subsistensa kao uvjeta za dokaz za realnu razliku. Na kraju, u zaključku je rezimiran argumentativni tijek za realnu razliku na osnovu Tominog Izlaganja Boetijevog djela O sedmicama.
Research Interests:
APSTRAKT: U tekstu se analizira pojam predmeta metafizike kod Tome Akvinskog kako ga je ovaj izložio u Predgovoru za Komentar Aristotelove Metafizike i u petom pitanju Komentara Boetijevog spisa O Trojstvu. U tom kontekstu razmatra se... more
APSTRAKT: U tekstu se analizira pojam predmeta metafizike kod Tome Akvinskog kako ga je ovaj izložio u Predgovoru za Komentar Aristotelove Metafizike i u petom pitanju Komentara Boetijevog spisa O Trojstvu. U tom kontekstu razmatra se Tomino tumačenje aristotelovske formule ens inquantum ens, odnos Boga i ens commune, nematerijalnost zajedničkog bića i razlika između metafizike i druge dve teorijske nauke, fizike i matematike, kao i razlika između filozofske teologije i hrišćanske teologije.
KLJUČNE REČI: ens commune, metafizika, Bog, Toma Akvinski.
KLJUČNE REČI: ens commune, metafizika, Bog, Toma Akvinski.
Research Interests:
Članak analizira Akvinčeve argumente za realnu razliku između suštine i bivstvovanja (esse) izložene u poglavljima 52–54 druge knjige Sume protiv pagana u širem kontekstu njegove metafizike. Prvo se analiziraju određenja samog Boga na... more
Članak analizira Akvinčeve argumente za realnu razliku između suštine i bivstvovanja (esse) izložene u poglavljima 52–54 druge knjige Sume protiv pagana u širem kontekstu njegove metafizike. Prvo se analiziraju određenja samog Boga na osnovu realne razlike (Ipsum esse subsistens, tvorac, beskonačna savršenost), a potom uloga kategorija akta i potencije, primarnosti akta, odvajanje akta od forme u Tominom razumevanju bivstvovanja, kao i pojam egzistencijalnog učestvovanja; pritom se ukazuje na temeljnu razliku između odgovarajućih razumevanja tih kategorija kod Platona i Aristotela, s jedne strane, i Tome Akvinskog, s druge. Na kraju se analizira uloga dve vrste uzročnosti, delotvorne i formalne, u realnoj razlici.
Research Interests:
U tekstu se analizira Tomin dokaz za realnu razliku između bivstvovanja i suštine iz četvrtog dela spisa O biću i suštini, u kontekstu akcidentalnog i esencijalnog karaktera bivstvovanja u njegovoj metafizici. Detaljno se analiziraju sve... more
U tekstu se analizira Tomin dokaz za realnu razliku između bivstvovanja i suštine iz četvrtog dela spisa O biću i suštini, u kontekstu akcidentalnog i esencijalnog karaktera bivstvovanja u njegovoj metafizici. Detaljno se analiziraju sve tri faze dokaza i
brani se teza da se tek po okončanju treće faze, tj. nakon dokaza da je Bog tantum esse
može tvrditi da je dokazana realna razlika između suštine i bivstvovanja. Posebno se naglašava uloga prve faze dokaza, argumenta intellectus essentiae, za sagledavanje akcidentalnog
karaktera bivstvovanja. U poslednjem delu rada, na osnovu zaključaka dokaza iz De entea, problem dvostrukog karaktera bivstvovanja tumači se na zaleđu dve vrste uzročnosti,
delotvorne i formalne, pokazuje se razlika između njih, te se objašnjava njihov odnos kada je reč o bivstvovanju neke stvari.
KLJUČNE REČI: bivstvovanje, esse, suština, realna razlika, Toma Akvinski, O biću i suštini, De ente et essentia, forma dat esse, Džozef Ovens.
brani se teza da se tek po okončanju treće faze, tj. nakon dokaza da je Bog tantum esse
može tvrditi da je dokazana realna razlika između suštine i bivstvovanja. Posebno se naglašava uloga prve faze dokaza, argumenta intellectus essentiae, za sagledavanje akcidentalnog
karaktera bivstvovanja. U poslednjem delu rada, na osnovu zaključaka dokaza iz De entea, problem dvostrukog karaktera bivstvovanja tumači se na zaleđu dve vrste uzročnosti,
delotvorne i formalne, pokazuje se razlika između njih, te se objašnjava njihov odnos kada je reč o bivstvovanju neke stvari.
KLJUČNE REČI: bivstvovanje, esse, suština, realna razlika, Toma Akvinski, O biću i suštini, De ente et essentia, forma dat esse, Džozef Ovens.
Research Interests:
Research Interests:
Članak analizira Akvinčeve argumente za realnu razliku između suštine i bivstvovanja (esse) izložene u poglavljima 52–54 druge knjige Sume protiv pagana u širem kontekstu njegove metafizike. Prvo se analiziraju određenja samog Boga na... more
Članak analizira Akvinčeve argumente za realnu razliku između suštine i bivstvovanja (esse) izložene u poglavljima 52–54 druge knjige Sume protiv pagana u širem kontekstu njegove metafizike. Prvo se analiziraju određenja samog Boga na osnovu realne razlike (Ipsum esse subsistens, tvorac, beskonačna savršenost), a potom uloga kategorija akta i potencije, primarnosti akta, odvajanje akta od forme u Tominom razumevanju bivstvovanja, kao i pojam egzistencijalnog učestvovanja; pritom se ukazuje na temeljnu razliku između odgovarajućih razumevanja tih kategorija kod Platona i Aristotela, s jedne strane, i Tome Akvinskog, s druge. Na kraju se analizira uloga dve vrste uzročnosti, delotvorne i formalne, u realnoj razlici.
Ključne reči: esse, essentia, bivstvovanje, Toma Akvinski, učestvovanje, actus essendi, ipsum esse subsistens, Suma protiv pagana.
Ključne reči: esse, essentia, bivstvovanje, Toma Akvinski, učestvovanje, actus essendi, ipsum esse subsistens, Suma protiv pagana.
Research Interests:
U danas već klasičnom tekstu iz 1958. godine posvećenom dvostrukom karakteru Tominog koncepta bivstvovanja, Džozef Ovens jasno formuliše dve sapripadne osobine bivstvovanja (esse) koje su delatne u Akvinčevoj metafizici, naime 1)... more
U danas već klasičnom tekstu iz 1958. godine posvećenom dvostrukom karakteru Tominog koncepta bivstvovanja, Džozef Ovens jasno formuliše dve sapripadne osobine bivstvovanja (esse) koje su delatne u Akvinčevoj metafizici, naime 1) bivstvovanje razumevano u terminima suštine, forme ili prirode, kao esencijalno, i 2) bivstvovanje razumevano
kao akcidentalno, ne u kategorijalnom smislu, već u smislu da se nalazi izvan suštine stvari. Čvrsto se oslanjajući na celokupan Ovensov rad pokušaću da skiciram načine
razumevanja značenja bivstvovanja za Tomu Akvinskog, jer a) akcidentalni i esencijalni karakter bivstvovanja predstavljaju dva aspekta stvorenog bivstvovanja, b) koje je realno
različito od suštine.
kao akcidentalno, ne u kategorijalnom smislu, već u smislu da se nalazi izvan suštine stvari. Čvrsto se oslanjajući na celokupan Ovensov rad pokušaću da skiciram načine
razumevanja značenja bivstvovanja za Tomu Akvinskog, jer a) akcidentalni i esencijalni karakter bivstvovanja predstavljaju dva aspekta stvorenog bivstvovanja, b) koje je realno
različito od suštine.
Research Interests:
""Članak analizira ulogu nekih predsednika francuske Pete republike u procesu izmirenja s višijevskom prošlošću, tj. s kolaboracijom i učešćem u Konačnom rešenju jevrejskog pitanja u Evropi tokom Drugog svetskog rata. Analizirani su De... more
""Članak analizira ulogu nekih predsednika francuske Pete republike u procesu izmirenja s višijevskom prošlošću, tj. s kolaboracijom i učešćem u Konačnom rešenju jevrejskog
pitanja u Evropi tokom Drugog svetskog rata. Analizirani su De Golovo stvaranje „rezistencijalističkog
mita“, Miteranova predratna i ratna prošlost, prijateljstvo s R. Buskeom i njegovo odbijanje da govori na komemoraciji 1992, te Širakov govor u kojem je priznao kolektivnu
odgovornost Francuske i Francuza. U završnom delu, na osnovu francuskog iskustva
izvode se zaključci koji bi mogli biti relevantni za Srbiju danas. Najvažniji su sledeći: građenje mita neposredno nakon traumatičnog perioda jeste nezaobilazna faza, ni levica ni desnica nisu a priori pozitivan faktor u procesu izmirenja s prošlošću, predsednik mora imati „državničku viziju“, neophodno je eksplicitno verbalno priznanje odgovornosti.
Ključne reči: Šarl de Gol, Fransoa Miteran, Žak Širak, Srebrenica, Viši, ex-yu ratovi, rezistencijalistički
mit, kolektivna odgovornost.
pitanja u Evropi tokom Drugog svetskog rata. Analizirani su De Golovo stvaranje „rezistencijalističkog
mita“, Miteranova predratna i ratna prošlost, prijateljstvo s R. Buskeom i njegovo odbijanje da govori na komemoraciji 1992, te Širakov govor u kojem je priznao kolektivnu
odgovornost Francuske i Francuza. U završnom delu, na osnovu francuskog iskustva
izvode se zaključci koji bi mogli biti relevantni za Srbiju danas. Najvažniji su sledeći: građenje mita neposredno nakon traumatičnog perioda jeste nezaobilazna faza, ni levica ni desnica nisu a priori pozitivan faktor u procesu izmirenja s prošlošću, predsednik mora imati „državničku viziju“, neophodno je eksplicitno verbalno priznanje odgovornosti.
Ključne reči: Šarl de Gol, Fransoa Miteran, Žak Širak, Srebrenica, Viši, ex-yu ratovi, rezistencijalistički
mit, kolektivna odgovornost.
Research Interests:
U tekstu se analizira značenje pojma res u Dekartovoj metafizici. Kao osnovno, navedeno je značenje pojma stvari kao suštine koja može i realno egzistirati. Analizom Dekartovih tekstova to je značenje precizirano s obzirom na razumsku... more
U tekstu se analizira značenje pojma res u Dekartovoj metafizici. Kao osnovno, navedeno je značenje pojma stvari kao suštine koja može i realno egzistirati. Analizom Dekartovih tekstova to je značenje precizirano s obzirom na razumsku razliku između suštine i egzistencije. Pokazan je odnos stvari prema pojmovima stvarnosti (realitas), stupnjevima stvarnosti i modusima stvarnosti. Poseban deo posvećen je odnosu stvari i uzročnosti, tome šta i kako stvari mogu uzrokovati i tome šta uzrokuje stvari, te se ukazuje na povezanost ovog problema s Dekartovim učenjem o stvorenosti večnih istina. Ta povezanost predstavlja osnovnu razliku između Dekartovog i sholastičkog pojma stvari i ona se jasno vidi u njegovom pojmu uzrokovanja stupnjeva stvarnosti. Na kraju je ukratko izložen i supertranscendentalni pojam stvari kod Dekarta, na njegovom kasnosholastičkom zaleđu.
Research Interests:
Kljucne reci: realitas objectiva, realitas formalis, kasna sholastika, entitet, Suarez, stupnjevi stvarnosti.
Research Interests:
"Za Suareza predmet metafizike je biće ukoliko je realno biće (ens reale). Da bi se to objasnilo, na početku se analizira značenje formalnog i objektivnog koncepta. Suarez nalazi da je primarna karakteristika objektivnog koncepta bića... more
"Za Suareza predmet metafizike je biće ukoliko je realno biće (ens reale). Da bi se to objasnilo, na početku se analizira značenje formalnog i objektivnog koncepta. Suarez nalazi da je primarna karakteristika objektivnog koncepta bića njegovo jedinstvo,
ali to ne implicira da je reč o univoknom pojmu, pošto se na svoja upojedinačenja primenjuje na različite načine. Kada razmatra šta je biće, Suarez pravi razliku između bića uzetog kao particip i kao imenica. Biće kao particip označava sve što egzistira aktualno,
dok kao imenica odnosi se na sve što ima stvarnu suštinu, egzistiralo aktualno ili ne. Stvarnu suštinu određuje kao ono što se ne protivi aktualnom egzistiranju i što nije konstrukt duha. Objektivni koncept bića rezultat je precizirajuće apstrakcije i obuhvata sve stvarne suštine, aktualne ili neaktualne. Kao takav, on je predmet metafizike kao nauke.
Ključne reči: objektivni koncept, formalni koncept, biće kao imenica, biće kao particip, non repugnantia, stvarna suština, precizirajuća apstrakcija."
ali to ne implicira da je reč o univoknom pojmu, pošto se na svoja upojedinačenja primenjuje na različite načine. Kada razmatra šta je biće, Suarez pravi razliku između bića uzetog kao particip i kao imenica. Biće kao particip označava sve što egzistira aktualno,
dok kao imenica odnosi se na sve što ima stvarnu suštinu, egzistiralo aktualno ili ne. Stvarnu suštinu određuje kao ono što se ne protivi aktualnom egzistiranju i što nije konstrukt duha. Objektivni koncept bića rezultat je precizirajuće apstrakcije i obuhvata sve stvarne suštine, aktualne ili neaktualne. Kao takav, on je predmet metafizike kao nauke.
Ključne reči: objektivni koncept, formalni koncept, biće kao imenica, biće kao particip, non repugnantia, stvarna suština, precizirajuća apstrakcija."
Research Interests:
"U radu se analizira Dekartov pojam učenja prirode kao posledice sjedinjenosti duha s telom, a u kontekstu određenja volje. Takođe, interpretiraju se pasusi 3–5 Druge meditacije s obzirom na učenja prirode koja se u njima javljaju o tome... more
"U radu se analizira Dekartov pojam učenja prirode kao posledice sjedinjenosti duha s telom, a u kontekstu određenja volje. Takođe, interpretiraju se pasusi 3–5 Druge meditacije s obzirom na učenja prirode koja se u njima javljaju o tome šta je čovek.
KLJUČNE REČI: sloboda volje, učenja prirode, navike verovanja, habitus, Druga meditacija.
KLJUČNE REČI: sloboda volje, učenja prirode, navike verovanja, habitus, Druga meditacija.
U članku se analiziraju primedbe pisca Prvih primedaba na Meditacije J. Katera na Dekartovo razumevanje objektivne stvarnosti ideja, i Dekartovi Prvi odgovori. Katerova kritika počiva na kasnosholastičkom razumevanju akta poimanja i... more
U članku se analiziraju primedbe pisca Prvih primedaba na Meditacije J. Katera na Dekartovo razumevanje objektivne stvarnosti ideja, i Dekartovi Prvi odgovori. Katerova kritika počiva na kasnosholastičkom razumevanju akta poimanja i njegove objektivne granice (terminus) i odatle dobijenih pojmova esse objectivum i realitas objectiva. Pošto se radi o spoljnim oznakama reprezentovane stvari, Kater zaključuje da nema mesta za pitanje o njihovom uzroku. Uprkos vlastitom kasnosholastičkom zaleđu i ne znajući da Dekartovo učenje o stvorenosti večnih istina, on uviđa da je stupanj objektivne stvarnosti ideja za Dekarta unutrašnja oznaka suštine stvari koja zahteva delotvorno uzrokovanje, te da je to ekvivalentno sa stvaranjem večnih istina. Kasnosholastičkom razumevanju Dekart suprotstavlja svoju novu „ontologiju mogućeg“ prema kojoj u ljudskom razumu bivstvuju intramentalne suštine stvari, čije objektivno se bivstvovanje ne može svesti na spoljašnju oznaku, te da zahteva aktualno delotvorno uzrokovanje. Otud, on tvrdi da i sama pojmljivost i inteligibilnost suština mora imati aktualni delotvorni uzrok, što je ekvivalentno sa stvaranjem večnih istina.
Research Interests:
Tekst započinje analizom Treće meditacije, gdje se pokazuje da između objekata reprezentacije kao takvih nema nikakve razlike. Ovakvo Descartesovo razumijevanje oslanja se na kasnoskolastički koncept jednostavnog poimanja. Potom je na... more
Tekst započinje analizom Treće meditacije, gdje se pokazuje da između objekata reprezentacije kao takvih nema nikakve razlike. Ovakvo Descartesovo razumijevanje oslanja se na kasnoskolastički koncept jednostavnog poimanja. Potom je na primjeru dvije ideje sunca i ideje o Ja pokazano da Descartes može tvrditi da neke ideje zasigurno ne reprezentiraju bića razuma, ali da to nije dovoljno. Na temelju drugih njegovih spisa pokazano je postojanje dvaju problema: razlikovanje suština stvari od bića razuma i razgraničenje unutar bića razuma između mogućih i nemogućih konstrukata. U drugom dijelu teksta obrađena je Leibnizova kritika Descartesovog ontološkog dokaza. Historijskofilozofski uzrok problema jest to što je Descartes koristio međusobno nepomirljive kasnoskolastičke koncepte ljudskog duha i božanskih ideja, a uzrok unutar njegove metafizike jest dualizam i nedovoljno promišljen kriterij jasnosti i razgovijetnosti.
Ključne riječi
res cognita, res reprasentata, simplex conceptio, stvarna suština, Meditacije, Gottfried Wilhelm Leibniz, Johannes Caterus, Franciscus Suárez
Ključne riječi
res cognita, res reprasentata, simplex conceptio, stvarna suština, Meditacije, Gottfried Wilhelm Leibniz, Johannes Caterus, Franciscus Suárez
Research Interests:
"APSTRAKT: Članak analizira status principa neprotivrečnosti kao večne istine u Dekartovoj metafizici, pokušavajući da odgovori da li je i on stvoren. Nakon razlikovanja stvorenih i nestvorenih večnih istina, dolazi se do zaključka da je... more
"APSTRAKT: Članak analizira status principa neprotivrečnosti kao večne istine u Dekartovoj metafizici, pokušavajući da odgovori da li je i on stvoren. Nakon razlikovanja
stvorenih i nestvorenih večnih istina, dolazi se do zaključka da je i princip neprotivrečnosti stvorena večna istina. On se, kao takav, može primeniti i na Boga ali samo pod njegovim
određenjem “najsavršenije biće”. Njegova temeljnija određenja, apsolutna moć tj. causa sui ostaju izvan domena važenja ovog principa jer je reč o području apsolutnog identiteta božje suštine i njegove egzistencije. Pošto čovek može misliti jedino uz princip neprotivrečnosti, i božju beskonačnu moć mora posmatrati s obzirom na taj princip. No, pošto se na
apsolutni identitet Boga princip protivrečnosti ne može primeniti, njegovo odsustvo ljudska parcijalna racionalnost tumači kao njegovu negaciju, te mu se on javlja i kao samoprotivrečan.
Na kraju, pokazuje se (delimična) promašenost Lajbnicove kritike Dekarta u vezi s ontološkim dokazom.
KLJUČNE REČI: nestvorene večne istine, causa sui, božja suština, božja egzistencija, najsavršenije biće."
stvorenih i nestvorenih večnih istina, dolazi se do zaključka da je i princip neprotivrečnosti stvorena večna istina. On se, kao takav, može primeniti i na Boga ali samo pod njegovim
određenjem “najsavršenije biće”. Njegova temeljnija određenja, apsolutna moć tj. causa sui ostaju izvan domena važenja ovog principa jer je reč o području apsolutnog identiteta božje suštine i njegove egzistencije. Pošto čovek može misliti jedino uz princip neprotivrečnosti, i božju beskonačnu moć mora posmatrati s obzirom na taj princip. No, pošto se na
apsolutni identitet Boga princip protivrečnosti ne može primeniti, njegovo odsustvo ljudska parcijalna racionalnost tumači kao njegovu negaciju, te mu se on javlja i kao samoprotivrečan.
Na kraju, pokazuje se (delimična) promašenost Lajbnicove kritike Dekarta u vezi s ontološkim dokazom.
KLJUČNE REČI: nestvorene večne istine, causa sui, božja suština, božja egzistencija, najsavršenije biće."
Research Interests:
Tekst analizira Huserlovu interpretaciju Dekartove filozofije i njenih izvora u Krizi evropskih nauka. Pokazana je plodnost Huserlovog tumačenja osnovnih momenata Dekartove filozofije na osnovu uticaja nove nauke na njegovu misao. Huserl... more
Tekst analizira Huserlovu interpretaciju Dekartove filozofije i njenih izvora u Krizi evropskih nauka. Pokazana je plodnost Huserlovog tumačenja osnovnih momenata Dekartove filozofije na osnovu uticaja nove nauke na njegovu misao. Huserl uspeva da objasni status uzročnosti i dualizam. S druge strane, zato što nije uzeo u obzir Dekarotvo razumevanje božanske subjektivnosti i njegovu metafiziku kao izvor njegove teorije saznanja, Huserl pasivizuje ljudsku subjektivnost u ranoj modernoj filozofiji.
Ključne reči: Dekart, Kriza evropskih nauka, moderna nauka, dualizam
Ključne reči: Dekart, Kriza evropskih nauka, moderna nauka, dualizam
Research Interests:
Research Interests:
Research Interests:
Apstrakt: Nakon pokazivanja postojanja velike strukturne sliènosti izmeðu Hobsovog razumevanja položaja suverena u državi i Dekartovog razumevanja Boga, i pored njihove međusobne potpune nezavisnosti, u tekstu se pokazuje metafizička... more
Apstrakt: Nakon pokazivanja postojanja velike strukturne sliènosti izmeðu Hobsovog razumevanja položaja suverena u državi i Dekartovog razumevanja Boga, i pored njihove međusobne potpune nezavisnosti, u tekstu se pokazuje metafizička utemeljenost Hobsove koncepcije suverena, odnosno brani se osnovna teza da subjektivnost u liku suverena nije tzv. "empirijska“ subjektivnost rane moderne filozofije, veæ da je ekvivalentna Božjoj subjektivnosti, kako je ona razumevana kod Dekarta kao neizmerna moæ.
Kljuène reèi: Bog, smrtni Bog, moć, suveren.
Kljuène reèi: Bog, smrtni Bog, moć, suveren.
Research Interests:
In this paper, two meanings of the notion of'idea'are analyzed, as Descartes defined them in the Preface to Meditations (AT VII 8): idea in the material sense (idea as a mode of the thinking substance,... more
In this paper, two meanings of the notion of'idea'are analyzed, as Descartes defined them in the Preface to Meditations (AT VII 8): idea in the material sense (idea as a mode of the thinking substance, representational activity and perception) and idea in the objective ...
Apstrakt: U tekstu je razmatrana Dekartova doktrina o veènim istinama, s obzirom na status principa neprotivreènosti. Pokazano je da kod Dekarta postoje stvorene i nestvorene veène istine; prve jesu veène istine o stvorevinama i jesu... more
Apstrakt: U tekstu je razmatrana Dekartova doktrina o veènim istinama, s obzirom na status principa neprotivreènosti. Pokazano je da kod Dekarta postoje stvorene i nestvorene veène istine; prve jesu veène istine o stvorevinama i jesu objekat
Božje volje, druge jesu veène istine o Bogu samom, temelje se u njegovoj egzistenciji i on ih ne može menjati. U vezi sa pitanjem da li je princip neprotivreènosti stvorena ili nestvorena veèna istina, ukazamo je na razlièite, potencijalno nesaglasne
Dekartove tvrdnje o ovom problemu. Na osnovu èinjenice da on ne vai više apsolutno, izveden je zakljuèak da u Dekartovoj metafizici njegov status jeste irelevantan, zato što je Boja beskonaèna moæ prema njemu indiferentna.
Kljuène reèi: veène istine, princip neprotivreènosti, Francisko Suarez.
Božje volje, druge jesu veène istine o Bogu samom, temelje se u njegovoj egzistenciji i on ih ne može menjati. U vezi sa pitanjem da li je princip neprotivreènosti stvorena ili nestvorena veèna istina, ukazamo je na razlièite, potencijalno nesaglasne
Dekartove tvrdnje o ovom problemu. Na osnovu èinjenice da on ne vai više apsolutno, izveden je zakljuèak da u Dekartovoj metafizici njegov status jeste irelevantan, zato što je Boja beskonaèna moæ prema njemu indiferentna.
Kljuène reèi: veène istine, princip neprotivreènosti, Francisko Suarez.
Research Interests:
Rezime: Na osnovu analize relevantnih mesta iz Dekartovih spisa u članku se pokazuje da Dekartove ideje reprezentuju stvari u duhu, ali da on nije reprezentacionalista u malbranšovskom smislu: kod Dekarta se percipira reprezentovani... more
Rezime: Na osnovu analize relevantnih mesta iz Dekartovih spisa u članku se pokazuje da Dekartove ideje reprezentuju stvari u duhu, ali da on nije reprezentacionalista u malbranšovskom smislu: kod Dekarta se percipira reprezentovani
objekt a ne reprezentacija objekta. Nakon toga, analiziraju se tri smisla ideje kod njega, objektivni, formalni i materijalni, a potom i razumevanje pojmova conceptus formalis i conceptus objectivus kod Franciska Suareza što čini neposredan istorijskofilozofski izvor Dekartove teorije ideja. U zaključku se ističe centralnost pojma ideje uzete formalno i iznose se razlozi za tvrdnju da u okviru Dekatove teorije ideja reprezentacionalizam i direktni realizam jesu ekvivalentni. Na kraju se daje sumarni pregled uticaja i preobražaja razumevanja ideja u ranoj modernoj filozofiji.
Ključne reči: teorija ideja, direktni realizam, reprezentacionalizam, conceptus
formalis, conceptus objectivus, Francisko Suarez, rana moderna filozofija.
objekt a ne reprezentacija objekta. Nakon toga, analiziraju se tri smisla ideje kod njega, objektivni, formalni i materijalni, a potom i razumevanje pojmova conceptus formalis i conceptus objectivus kod Franciska Suareza što čini neposredan istorijskofilozofski izvor Dekartove teorije ideja. U zaključku se ističe centralnost pojma ideje uzete formalno i iznose se razlozi za tvrdnju da u okviru Dekatove teorije ideja reprezentacionalizam i direktni realizam jesu ekvivalentni. Na kraju se daje sumarni pregled uticaja i preobražaja razumevanja ideja u ranoj modernoj filozofiji.
Ključne reči: teorija ideja, direktni realizam, reprezentacionalizam, conceptus
formalis, conceptus objectivus, Francisko Suarez, rana moderna filozofija.
Research Interests:
Rezime: Èlanak analizira razvoj istorijskofilozofskog istraživanja kasnosholastièkih izvora Dekartove teorije ideja. U prvom delu analizira se dugo vremena dominantan stav meðu istorièarima filozofije da je Dekartova teorija ideja u biti... more
Rezime: Èlanak analizira razvoj istorijskofilozofskog istraživanja kasnosholastièkih izvora Dekartove teorije ideja. U prvom delu analizira se dugo vremena dominantan stav meðu istorièarima filozofije da je Dekartova teorija ideja u biti epistemologija.
Uzroci napuštanja takve, umnogome novokantovstvom uslovljene slike bili su pojava nove generacije istorièara filozofije koja je istraživala i nemetafizièke oblasti Dekartove misli, ali i rad na samoj kasnosholastièkoj filozofiji. U drugom delu pokazuje se zašto je za Dekarta relevantna kasna sholastika, a ne, na primer,
Toma Akvinski i zašto se od kasnosholastièkih mislilaca po znaèaju posebno izdvaja Francisko Suarez.
Kljuène reèi: teorija ideja, kasna sholastika, Francisko Suarez, Norman J. Wells, conceptus formalis.
Uzroci napuštanja takve, umnogome novokantovstvom uslovljene slike bili su pojava nove generacije istorièara filozofije koja je istraživala i nemetafizièke oblasti Dekartove misli, ali i rad na samoj kasnosholastièkoj filozofiji. U drugom delu pokazuje se zašto je za Dekarta relevantna kasna sholastika, a ne, na primer,
Toma Akvinski i zašto se od kasnosholastièkih mislilaca po znaèaju posebno izdvaja Francisko Suarez.
Kljuène reèi: teorija ideja, kasna sholastika, Francisko Suarez, Norman J. Wells, conceptus formalis.
Research Interests:
RefDoc Bienvenue - Welcome. Refdoc est un service / is powered by. ...
Research Interests:
Dan, (Podgorica), 18. oktobar 2017.