Predrag Milidrag
Institute of Social Sciences, Centre for Philosophy, Faculty Member
Ako čovek sa životinjama deli spoljašnja i unutrašnja čula, zašto njegova čulna spoznaja ide dalje od ’pribavljanja za život nužnih stvari’? U kom se smislu može reći da životinje spoznaju? Ako čovek i pas isto opažaju spoljašnjim čulima,... more
Ako čovek sa životinjama deli spoljašnja i unutrašnja čula, zašto njegova čulna spoznaja ide dalje od ’pribavljanja za život nužnih stvari’? U kom se smislu može reći da životinje spoznaju? Ako čovek i pas isto opažaju spoljašnjim čulima, zašto čovek vidi i pešački prelaz, a pas samo niz belih oblika na crnoj pozadini? Kako bi Akvinac objasnio zašto su na projekciji jednog od prvih filmova, Ulazak voza u stanicu (1896), gledaoci
uznemireno reagovali kako im se voz ’približavao’? Svečevo razumevanje opažanja, čula i čulne spoznaje nalazi se u glavnom toku srednjovekovne misli o tim temama i on je pre svega dobar eklektičar, što ne treba da čudi s obzirom da je vrsan školski filozof. No, dominikanski učitelj daleko je više od toga i to je najbolje pokazao u metafizici, razdvajanjem sristotelovske forme od akta i u razumevanju bivstvovanja (esse) kao
actualitas omnium actum. Tomin genije, međutim ne miruje ni na području čulne spoznaje koje u ono vreme nije ’mnogo obećavalo’ za neke nove uvide: njegovo unutrašnje čulo nazvano mislilačka moć ne samo da opaža pojedinačnosti već to čini vođeno razumom.
Rezultat je taj da čovek ne opaža snopove percepcija, već celine, pojedinačnosti, neke prve supstancije. Filozofi i istoričari filozofije tek su nedavno uvideli relevantnost Tominog razumevanja čulne spoznaje i, pre
svega drugog, uloge mislilačke moći. I pored često (ne)opravdanog gunđanja istoričara filozofije kada je reč o analitičkoj filozofiji, u ogromnoj meri upravo je pristup filozofa tog usmerenja pokazao da je Toma relevantan sagovornik za važne teme spočetka 21. veka.”
uznemireno reagovali kako im se voz ’približavao’? Svečevo razumevanje opažanja, čula i čulne spoznaje nalazi se u glavnom toku srednjovekovne misli o tim temama i on je pre svega dobar eklektičar, što ne treba da čudi s obzirom da je vrsan školski filozof. No, dominikanski učitelj daleko je više od toga i to je najbolje pokazao u metafizici, razdvajanjem sristotelovske forme od akta i u razumevanju bivstvovanja (esse) kao
actualitas omnium actum. Tomin genije, međutim ne miruje ni na području čulne spoznaje koje u ono vreme nije ’mnogo obećavalo’ za neke nove uvide: njegovo unutrašnje čulo nazvano mislilačka moć ne samo da opaža pojedinačnosti već to čini vođeno razumom.
Rezultat je taj da čovek ne opaža snopove percepcija, već celine, pojedinačnosti, neke prve supstancije. Filozofi i istoričari filozofije tek su nedavno uvideli relevantnost Tominog razumevanja čulne spoznaje i, pre
svega drugog, uloge mislilačke moći. I pored često (ne)opravdanog gunđanja istoričara filozofije kada je reč o analitičkoj filozofiji, u ogromnoj meri upravo je pristup filozofa tog usmerenja pokazao da je Toma relevantan sagovornik za važne teme spočetka 21. veka.”
Research Interests:
Autor ukazuje na temeljne ideje i teme po kojima će Tomina misao ostati prepoznatljiva u povijesti filozofije: princip aktualizacije, bivstvovanje kao „aktualnost svih akata i savršenost svih savršenstava”, princip individuacije,... more
Autor ukazuje na temeljne ideje i teme po kojima će Tomina misao ostati prepoznatljiva u povijesti filozofije: princip aktualizacije, bivstvovanje kao „aktualnost svih akata i savršenost svih savršenstava”, princip individuacije, jedinstvo supstancijalne forme, vrste apstrakcije, odbacivanje univerzalnog hilemorfizma, realna kompozicija (stvarna razlika), „ipsum esse subsistens, esse commune”, umska bića, dokaz za postojanje Boga, itd. … Objavom ove knjige ovo će jezično područje biti iznimno obogaćeno uvidom u relevantnu filozofijsku tematiku u odnosu na pitanje tumačenja Tomina djela, a koje je od posebnog značenja za studente filozofije, kojima se želi ponuditi temeljiti uvod u filozofiju.
Iz recenzije prof. Ante Gavrića, O. P.
Iz recenzije prof. Ante Gavrića, O. P.