[go: up one dir, main page]

RS59203B1 - Anti-cd79b antitela i postupci primene - Google Patents

Anti-cd79b antitela i postupci primene

Info

Publication number
RS59203B1
RS59203B1 RSP20191137A RS59203B1 RS 59203 B1 RS59203 B1 RS 59203B1 RS P20191137 A RSP20191137 A RS P20191137A RS 59203 B1 RS59203 B1 RS 59203B1
Authority
RS
Serbia
Prior art keywords
seq
amino acid
cd79b
antibody
hvr
Prior art date
Application number
Other languages
English (en)
Inventor
Liping L Sun
Yvonne Man-Yee Chen
Mark S Dennis
Allen J Ebens Jr
Andrew Polson
Original Assignee
Hoffmann La Roche
Priority date (The priority date is an assumption and is not a legal conclusion. Google has not performed a legal analysis and makes no representation as to the accuracy of the date listed.)
Filing date
Publication date
Family has litigation
First worldwide family litigation filed litigation Critical https://patents.darts-ip.com/?family=55022708&utm_source=google_patent&utm_medium=platform_link&utm_campaign=public_patent_search&patent=RS59203(B1) "Global patent litigation dataset” by Darts-ip is licensed under a Creative Commons Attribution 4.0 International License.
Application filed by Hoffmann La Roche filed Critical Hoffmann La Roche
Publication of RS59203B1 publication Critical patent/RS59203B1/sr

Links

Classifications

    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IGs], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IGs], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IGs], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/2803—Immunoglobulins [IGs], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against the immunoglobulin superfamily
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K39/395—Antibodies; Immunoglobulins; Immune serum, e.g. antilymphocytic serum
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/50—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates
    • A61K47/51—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent
    • A61K47/68—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment
    • A61K47/6801—Drug-antibody or immunoglobulin conjugates defined by the pharmacologically or therapeutically active agent
    • A61K47/6803—Drugs conjugated to an antibody or immunoglobulin, e.g. cisplatin-antibody conjugates
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/50—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates
    • A61K47/51—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent
    • A61K47/68—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment
    • A61K47/6801—Drug-antibody or immunoglobulin conjugates defined by the pharmacologically or therapeutically active agent
    • A61K47/6803—Drugs conjugated to an antibody or immunoglobulin, e.g. cisplatin-antibody conjugates
    • A61K47/68031—Drugs conjugated to an antibody or immunoglobulin, e.g. cisplatin-antibody conjugates the drug being an auristatin
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K47/00—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient
    • A61K47/50—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates
    • A61K47/51—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent
    • A61K47/68—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment
    • A61K47/6835—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment the modifying agent being an antibody or an immunoglobulin bearing at least one antigen-binding site
    • A61K47/6849—Medicinal preparations characterised by the non-active ingredients used, e.g. carriers or inert additives; Targeting or modifying agents chemically bound to the active ingredient the non-active ingredient being chemically bound to the active ingredient, e.g. polymer-drug conjugates the non-active ingredient being a modifying agent the modifying agent being an antibody, an immunoglobulin or a fragment thereof, e.g. an Fc-fragment the modifying agent being an antibody or an immunoglobulin bearing at least one antigen-binding site the antibody targeting a receptor, a cell surface antigen or a cell surface determinant
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P35/00—Antineoplastic agents
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P35/00—Antineoplastic agents
    • A61P35/02—Antineoplastic agents specific for leukemia
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P37/00—Drugs for immunological or allergic disorders
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P37/00—Drugs for immunological or allergic disorders
    • A61P37/02—Immunomodulators
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P37/00—Drugs for immunological or allergic disorders
    • A61P37/02—Immunomodulators
    • A61P37/04—Immunostimulants
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61P—SPECIFIC THERAPEUTIC ACTIVITY OF CHEMICAL COMPOUNDS OR MEDICINAL PREPARATIONS
    • A61P43/00—Drugs for specific purposes, not provided for in groups A61P1/00-A61P41/00
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K16/00—Immunoglobulins [IGs], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies
    • C07K16/18—Immunoglobulins [IGs], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans
    • C07K16/28—Immunoglobulins [IGs], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants
    • C07K16/2803—Immunoglobulins [IGs], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against the immunoglobulin superfamily
    • C07K16/2809—Immunoglobulins [IGs], e.g. monoclonal or polyclonal antibodies against material from animals or humans against receptors, cell surface antigens or cell surface determinants against the immunoglobulin superfamily against the T-cell receptor (TcR)-CD3 complex
    • A—HUMAN NECESSITIES
    • A61—MEDICAL OR VETERINARY SCIENCE; HYGIENE
    • A61K—PREPARATIONS FOR MEDICAL, DENTAL OR TOILETRY PURPOSES
    • A61K39/00—Medicinal preparations containing antigens or antibodies
    • A61K2039/505—Medicinal preparations containing antigens or antibodies comprising antibodies
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/20—Immunoglobulins specific features characterized by taxonomic origin
    • C07K2317/21—Immunoglobulins specific features characterized by taxonomic origin from primates, e.g. man
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/20—Immunoglobulins specific features characterized by taxonomic origin
    • C07K2317/24—Immunoglobulins specific features characterized by taxonomic origin containing regions, domains or residues from different species, e.g. chimeric, humanized or veneered
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/30—Immunoglobulins specific features characterized by aspects of specificity or valency
    • C07K2317/31—Immunoglobulins specific features characterized by aspects of specificity or valency multispecific
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/30—Immunoglobulins specific features characterized by aspects of specificity or valency
    • C07K2317/34—Identification of a linear epitope shorter than 20 amino acid residues or of a conformational epitope defined by amino acid residues
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/50—Immunoglobulins specific features characterized by immunoglobulin fragments
    • C07K2317/55—Fab or Fab'
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/60—Immunoglobulins specific features characterized by non-natural combinations of immunoglobulin fragments
    • C07K2317/62—Immunoglobulins specific features characterized by non-natural combinations of immunoglobulin fragments comprising only variable region components
    • C07K2317/622—Single chain antibody (scFv)
    • C—CHEMISTRY; METALLURGY
    • C07—ORGANIC CHEMISTRY
    • C07K—PEPTIDES
    • C07K2317/00—Immunoglobulins specific features
    • C07K2317/90—Immunoglobulins specific features characterized by (pharmaco)kinetic aspects or by stability of the immunoglobulin
    • C07K2317/92—Affinity (KD), association rate (Ka), dissociation rate (Kd) or EC50 value

Landscapes

  • Health & Medical Sciences (AREA)
  • Immunology (AREA)
  • Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Life Sciences & Earth Sciences (AREA)
  • Medicinal Chemistry (AREA)
  • Engineering & Computer Science (AREA)
  • Bioinformatics & Cheminformatics (AREA)
  • General Health & Medical Sciences (AREA)
  • Organic Chemistry (AREA)
  • Pharmacology & Pharmacy (AREA)
  • Animal Behavior & Ethology (AREA)
  • Public Health (AREA)
  • Veterinary Medicine (AREA)
  • General Chemical & Material Sciences (AREA)
  • Chemical Kinetics & Catalysis (AREA)
  • Nuclear Medicine, Radiotherapy & Molecular Imaging (AREA)
  • Epidemiology (AREA)
  • Biochemistry (AREA)
  • Molecular Biology (AREA)
  • Proteomics, Peptides & Aminoacids (AREA)
  • Biophysics (AREA)
  • Genetics & Genomics (AREA)
  • Cell Biology (AREA)
  • Hematology (AREA)
  • Oncology (AREA)
  • Microbiology (AREA)
  • Mycology (AREA)
  • Peptides Or Proteins (AREA)
  • Medicines Containing Antibodies Or Antigens For Use As Internal Diagnostic Agents (AREA)
  • Preparation Of Compounds By Using Micro-Organisms (AREA)
  • Micro-Organisms Or Cultivation Processes Thereof (AREA)
  • Medicines That Contain Protein Lipid Enzymes And Other Medicines (AREA)
  • Pharmaceuticals Containing Other Organic And Inorganic Compounds (AREA)

Description

OPIS
UNAKRSNA REFERENCA ZA SRODNU PRIMENU OBLAST PRONALASKA
Predmetni pronalazak se odnosi na anti-CD79b antitela, uključujući anti-CD79b antitela, koja sadrže CD3 vezujući domen (npr., anti-CD79b/CD3 bispecifično (TDB) antitelo zavisno od T-ćelija) i postupke njihove primene.
Stanje tehnike
Poremećaje ćelijske proliferacije, kao što je karcinom, karakteriše nekontrolisani rast ćelijskih subpopulacija. Oni su vodeći uzrok smrti u razvijenom svetu i drugi vodeći uzrok smrti u zemljama u razvoju, sa preko 12 miliona novih slučajeva karcinoma i sedam miliona smrtnih slučajeva uzrokovanih karcinomom koji se javljaju svake godine. Nacionalni institut za rak (National Cancer Institute) procenjuje da će više od pola miliona Amerikanaca umreti od raka u 2013. godini, što predstavlja skoro svaku četvrtu smrt u zemlji. Uporedo sa rastom starije populacije rasla je i incidencija karcinoma, pošto je verovatnoća razvoja karcinoma više od dva puta veća nakon sedamdesete godine života. Stoga, lečenje obolelih od karcinoma predstavlja značajan i sve veći teret društva.
CD79b je signalna komponenta receptora B-ćelija, a ponaša se kao kovalentni heterodimer koji sadrži CD79a (npr., Igα ili mb-1) i CD79b (npr., Igβ ili B29). CD79b sadrži domen ekstracelularnog imunoglobulina (Ig), transmembranski domen i intracelularni signalni domen, domen imunoreceptorskog tirozinskog aktivacionog motiva (ITAM). Pomoću protočne citometrije otkrivena je površinska ekspresija CD79b kod gotovo svih pacijenata sa ne-Hodžkinovim limfomom (NHL) i hroničnom limfocitnom leukemijom (CLL). Dornan et al., Blood 114(13):2721-9 (2009). Pored svojih signalnih funkcija, kada je receptor B-ćelije umrežen, usmeren je na odeljak glavnog kompleksa histokompatibilnosti II klase, odeljak nalik lizozomu, kao element prezentacije antigena II klase pomoću B-ćelija. WO2009/099728 sadrži opis humanizovanih anti-CD79b antitela i konjugate antitela i leka (ADC) korisnih za lečenje hematopoetskih tumora. Predložene su bispecifične forme sa granom koja se vezuje za CD3. Humanizovane varijante murinskog antitela su konjugovane sa DM1 i pokazale su in vivo svojstva za uništavanje tumora. WO2009/099179 sadrži opis humanizovanih anti-CD79b antitela i njihovog ADC, korisnog za lečenje hematopoetskih tumora. WO2009/12256 sadrži opis humanizovanog anti-CD79b antitela 2F2 i njegovog ADC, korisnog za lečenje hematopoetskih tumora. WO2014/011521 sadrži opis humanizovanih anti-CD79b antitela i njihovog ADC, korisnog za lečenje hematopoetskih tumora. Rad Polson et al., Blood , tom 110, br.2, str.616–623. (2007) sadrži opis anti-CD79b ADC, pri čemu je antitelo konjugovano na MMAE ili DM1 za lečenje NHL.
Ova karakteristika bioloških svojstava CD79b čini ga posebno atraktivnom metom za upotrebu ADC jer se antitela suprotstavljena CD79b internalizuju i dostavljaju u ove lizozomalne odeljke, za koje se zna da sadrže proteazu koja može da oslobodi citotoksični lek. Stoga, generisani su konjugati antitela i leka (ADC) (kao što je humanizovano anti-CD79b antitelo (humanizovani SN8) konjugovano sa monometilauristatinom E (MMAE) pomoću raskidivog linkera proteaze), koji su pokazali kliničku efikasnost u lečenju NHL. Vidi npr., U.S. Patent No. 8,088,378 and Morschhauser et al., “4457 Updated Results of a Phase II Randomized Study (ROMULUS) of Polatuzumab Vedotin or Pinatuzumab Vedotin Plus Rituximab in Patients with Relapsed/Refractory Non-Hodgkin Lymphoma’’ 56<th>ASH Annual Meeting and Exposition: December 6-9, 2014. Uprkos napretku u lečenju NHL i CLL upotrebom anti-CD79b ADC terapeutika, još uvek postoji nezadovoljena potreba za poboljšanim terapijama za pacijente sa NHL i CLL, posebno za one otporne na anti-CD79b ADC terapije.
Nedavno su razvijene imunoterapije zasnovane na bispecifičnim antitelima, sposobne da istovremeno vezuju površinske antigene ćelije na citotoksičnim i tumorskim ćelijama sa ciljem da vezana citotoksična ćelija uništi vezanu tumorsku ćeliju. Takva bispecifična antitela mogu imati prednosti, npr., efikasnost i/ili bezbednost u poređenju sa konjugatom antitela i leka. Prema tome, postoji nezadovoljena potreba u oblasti razvoja efikasnih bispecifičnih antitela za upotrebu u lečenju raka.
Kratak opis
Pronalazak obezbeđuje anti-CD79b antitela i postupke za njihovu primenu. U ovom dokumentu su posebno obezbeđena anti-CD79b antitela koja sadrže CD79b vezujući domen i CD3 vezujući domen.
U jednom aspektu, u ovom dokumentu su obezbeđena izolovana anti-CD79b antitela, gde antitelo sadrži CD79b vezujući domen koji obuhvata sledećih šest hipervarijabilnih regiona (HVR): (a) HVR-H1 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 5; (b) HVR-H2 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 8; (c) HVR-H3 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 9; (d) HVR-L1 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 10; (e) HVR-L2 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 11; i (f) HVR-L3 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 12.
U nekim realizacijama, CD79b vezujući domen sadrži sledećih šest HVR: (a) HVR-H1 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 3; (b) HVR-H2 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 6; (c) HVR-H3 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 9; (d) HVR-L1 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 10; (e) HVR-L2 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 11; i (f) HVR-L3 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 12. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, anti-CD79b antitelo sadrži (a) VH sekvencu koja je najmanje 95% identična aminokiselinskoj sekvenci ID BR. SEKV.: 17, 21, 23, 25, 27 ili 29; (b) VL sekvencu koja je najmanje 95% identična aminokiselinskoj sekvenci ID BR. SEKV.: 18, 22, 24, 26, 28 ili 30; ili (c) VH sekvencu kao pod (a) i VL sekvencu kao pod (b). U nekim realizacijama, anti-CD79b sadrži VH sekvencu ID BR. SEKV.: 17, 21, 23, 25, 27 ili 29. U nekim realizacijama, anti-CD79b sadrži VL sekvencu ID BR. SEKV.: 18, 22, 24, 26, 28 ili 30.
U nekim realizacijama, CD79b vezujući domen sadrži sledećih šest HVR: (a) HVR-H1 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 4; (b) HVR-H2 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 7; (c) HVR-H3 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 9; (d) HVR-L1 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 10; (e) HVR-L2 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 11; i (f) HVR-L3 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 12. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, anti-CD79b antitelo sadrži (a) VH sekvencu koja je najmanje 95% identična aminokiselinskoj sekvenci ID BR. SEKV.: 19; (b) VL sekvencu koja je najmanje 95% identična aminokiselinskoj sekvenci ID BR. SEKV.: 20; ili (c) VH sekvencu kao pod (a) i VL sekvencu kao pod (b). U nekim realizacijama, anti-CD79b antitelo sadrži VH sekvencu ID BR. SEKV.: 19. U nekim realizacijama, anti-CD79b antitelo sadrži VL sekvencu ID BR. SEKV.: 20.
U nekim aspektima predmetnog pronalaska za bilo koje anti-CD79b antitelo, CD79b vezujući domen se vezuje za ID BR. SEKV.: 63.
U nekim realizacijama bilo kog anti-CD79b antitela, anti-CD79b antitelo (npr., CD79b vezujući domen) vezuje humani CD79b sa Kd manjom od približno 25 nM u obliku dvogranog bivalentnog IgG antitela, npr., gde je svako manje od približno 10 nM ili 5 nM. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, Kd je određena pomoću testa BIACORE. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, Kd je određen pomoću CD79b imobilisanog pri maloj gustini. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, za bilo koje anti-CD79b antitelo, anti-CD79b antitelo (npr., CD79b vezujući domen) vezuje B-ćelije (npr., BJAB ćeliju) pri EC50manjem od približno 150 ng/mL, u obliku dvogranog bivalentnog igG antitela, npr., gde je svako manje od 100 ng/mL, 75 ng/mL ili 50 ng/mL. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, vezivanje za B-ćeliju se utvrđuje pomoću FACS. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, za bilo koje anti-CD79b antitelo, anti-CD79b antitelo (npr., CD79b vezujući domen) vezuje humani CD79b, vezuje B-ćeliju (npr., BJAB ćeliju) pri EC50manjim od približno 1,5 ug/mL u monovalentnom obliku (npr., anti-CD79b bispecifično antitelo koje sadrži CD79b i CD3 vezujući domen), npr., manjem od približno 1 ug/mL, 0,75 ug/mL, 0,5 ug/mL ili 0,25 ug/mL. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, vezivanje za B-ćeliju se utvrđuje pomoću FACS.
U nekim realizacijama bilo kog anti-CD79b antitela, anti-CD79b antitelo je monoklonsko, humanizovano ili himerno antitelo. U nekim realizacijama bilo kog anti-CD79b antitela, antitelo je IgG antitelo. U nekim realizacijama bilo kog anti-CD79b antitela, antitelo je fragment antitela koji vezuje CD79b. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, fragment antitela je Fab, Fab'-SH, Fv, scFv i/ili (Fab')2fragment. U nekim realizacijama bilo kog anti-CD79b antitela, antitelo je antitelo pune dužine.
U nekim realizacijama bilo kog anti-CD79b antitela, anti-CD79b antitelo sadrži mutaciju na mestu aglikozilacije. U nekim realizacijama, mutacija na mestu aglikozilacije je supstituciona mutacija.
U nekim realizacijama bilo kog anti-CD79b antitela, anti-CD79b antitelo obuhvata redukovanu efektorsku funkciju. U nekim realizacijama, antitelo sadrži supstitucionu mutaciju na aminokiselinskom ostatku N297, L234, L235 i/ili D265 prema numeraciji EU. U nekim realizacijama, supstituciona mutacija je izabrana iz grupe koja se sastoji od N297G, N297A, L234A, L235A i D265A prema numeraciji EU. U nekim realizacijama, antitelo sadrži N297G supstitucionu mutaciju na aminokiselinskom ostatku 297 prema numeraciji EU.
U nekim realizacijama bilo kog anti-CD79b antitela, anti-CD79b antitelo je monospecifično antitelo (npr., bivalentno, dvograno antitelo).
U nekim realizacijama bilo kog anti-CD79b antitela, anti-CD79b antitelo je multispecifično antitelo.
U nekim realizacijama bilo kog od multispecifičnih antitela, multispecifično antitelo sadrži CD3 vezujući domen. U nekim realizacijama, CD3 vezujući domen se vezuje za humani CD3 polipeptid ili CD3 polipeptid cinomolgus majmuna (cino). U nekim realizacijama, humani CD3 polipeptid ili cino CD3 polipeptid je humani CD3ε polipeptid ili cino CD3ε polipeptid, datim redosledom. U nekim realizacijama, humani CD3 polipeptid ili cino CD3 polipeptid je humani CD3γ polipeptid ili cino CD3γ polipeptid, datim redosledom. U nekim realizacijama bilo kog multispecifičnog antitela, CD3 vezujući domen vezuje humani CD3ε polipeptid pomoću Kd od 250 nM ili manje. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, CD3 vezujući domen vezuje humani CD3ε polipeptid pomoću Kd od 100 nM ili manje. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, CD3 vezujući domen vezuje humani CD3ε polipeptid pomoću Kd od 15 nM ili manje. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, CD3 vezujući domen vezuje humani CD3ε polipeptid pomoću Kd od 10 nM ili manje. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, CD3 vezujući domen vezuje humani CD3s polipeptid pomoću Kd od 5 nM ili manje.
U nekim realizacijama bilo kog od multispecifičnih anti-CD79b antitela, CD3 vezujući domen obuhvata sledećih šest HVR: (a) HVR-H1 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 45; (b) HVR-H2 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 46; (c) HVR-H3 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 47; (d) HVR-L1 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 48; (e) HVR-L2 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 49; i (f) HVR-L3 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 50. U nekim realizacijama bilo kog od multispecifičnih anti-CD79b antitela, CD3 vezujući domen sadrži (a) VH sekvencu koja je najmanje 95% identična aminokiselinskoj sekvenci ID BR. SEKV.: 59; (b) VL sekvencu koja je najmanje 95% identična aminokiselinskoj sekvenci ID BR. SEKV.: 60; ili (c) VH sekvencu kao pod (a) i VL sekvencu kao pod (b). U nekim realizacijama, CD3 vezujući domen sadrži VH sekvencu ID BR. SEKV.:59. U nekim realizacijama, CD3 vezujući domen sadrži VL sekvencu ID BR. SEKV.:60.
U nekim realizacijama bilo kog od multispecifičnih anti-CD79b antitela, CD3 vezujući domen obuhvata sledećih šest HVR: (a) HVR-H1 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 39; (b) HVR-H2 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 40; (c) HVR-H3 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 41; (d) HVR-L1 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 42; (e) HVR-L2 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 43; i (f) HVR-L3 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 44. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, za bilo koje multispecifično anti-CD79b antitelo, CD3 vezujući domen sadrži (a) VH sekvencu koja je najmanje 95% identična aminokiselinskoj sekvenci ID BR. SEKV.: 57; (b) VL sekvencu koja je najmanje 95% identična aminokiselinskoj sekvenci ID BR. SEKV.: 58; ili (c) VH sekvencu kao pod (a) i VL sekvencu kao pod (b). U nekim realizacijama, CD3 vezujući domen sadrži VH sekvencu ID BR. SEKV.:57. U nekim realizacijama, CD3 vezujući domen sadrži VL sekvencu ID BR. SEKV.:58.
U nekim realizacijama bilo kog od multispecifičnih anti-CD79b antitela, CD3 vezujući domen obuhvata sledećih šest HVR: (a) HVR-H1 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 51; (b) HVR-H2 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 52; (c) HVR-H3 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 53; (d) HVR-L1 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 54; (e) HVR-L2 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 55; i (f) HVR-L3 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 56. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, za bilo koje multispecifično anti-CD79b antitelo, CD3 vezujući domen sadrži (a) VH sekvencu koja je najmanje 95% identična aminokiselinskoj sekvenci ID BR. SEKV.: 61; (b) VL sekvencu koja je najmanje 95% identična aminokiselinskoj sekvenci ID BR. SEKV.: 62; ili (c) VH sekvencu kao pod (a) i VL sekvencu kao pod (b). U nekim realizacijama, CD3 vezujući domen sadrži VH sekvencu ID BR. SEKV.:61. U nekim realizacijama, CD3 vezujući domen sadrži VL sekvencu ID BR. SEKV.:62.
U nekim aspektima predmetnog pronalaska, za bilo koje multispecifično anti-CD79b antitelo, anti-CD79b antitelo ima EC50za uništavanje B-ćelija manji od približno 100 ng/mL, npr., a svako manje od 50 ng/mL, 25 ng/mL, 20 ng/mL ili 15 ng/mL. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, uništavanje B-ćelija je endogeno uništavanje B-ćelija. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, uništavanje B-ćelija je uništavanje ćelijskih linija B-ćelija, npr., BJAB ćelijske linije, WSU-CLCL2 ćelijske linije, OCI-Ly-19 ćelijske linije. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, za bilo koje multispecifično anti-CD79b antitelo, anti-CD79b antitelo ima EC50za aktivaciju T-ćelija manju od približno 50 ng/mL, npr. manju od 25 ng/mL ili 20 ng/mL. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, citotoksična aktivacija T-ćelija meri se u % CD69+CD25+T-ćelije u CD8+ T-ćelijama.
U nekim realizacijama, za bilo koje multispecifično anti-CD79b antitelo, multispecifično antitelo je bispecifično antitelo.
U nekim realizacijama, za bilo koje multispecifično anti-CD79b antitelo, (a) CD3 vezujući domen sadrži Fc domen, pri čemu Fc domen sadrži T366S, L368A, Y407V i N297G supstitucione mutacije u skladu sa numeracijom EU i (b) CD79b vezujući domen sadrži Fc domen, pri čemu Fc domen sadrži T366W i N297G supstitucione mutacije u skladu sa numeracijom EU. U nekim realizacijama, za bilo koje multispecifično anti-CD79b antitelo, (a) CD79b vezujući domen sadrži Fc domen, pri čemu Fc domen sadrži T366S, L368A, Y407V i N297G supstitucione mutacije u skladu sa numeracijom EU i (b) CD3 vezujući domen sadrži Fc domen, pri čemu Fc domen sadrži T366W i N297G supstitucione mutacije u skladu sa numeracijom EU.
U nekim aspektima predmetnog pronalaska, za bilo koje multispecifično anti-CD79b antitelo, anti-CD79b antitelo sadrži jedan ili više konstantnih domena teškog lanca, pri čemu su jedan ili više konstantnih domena teškog lanca izabrani od prvog CH1 (CH11) domena, prvog CH2 (CH21) domena, prvog CH3 (CH31) domena, drugog CH1 (CH12) domena, drugog CH2 (CH22) domena i drugog CH3 (CH32) domena. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, najmanje jedan od jednog ili više konstantnih domena teškog lanca uparen je sa drugim konstantnim domenom teškog lanca. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, svaki od domena CH31i CH32sadrži ispupčenje ili šupljinu, pri čemu se ispupčenje ili šupljina u CH31domenu može pozicionirati u šupljinu ili ispupčenje, datim redosledom, u CH32domenu. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, CH31i CH32domeni se sastaju na spoju između navedenog ispupčenja i šupljine. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, svaki od domena CH21i CH22sadrži ispupčenje ili šupljinu, pri čemu se ispupčenje ili šupljina u CH21domenu može pozicionirati u šupljinu ili ispupčenje, datim redosledom, u CH22domenu. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, CH21i CH22domeni se sastaju na spoju između navedenog ispupčenja i šupljine.
U ovom dokumentu su obezbeđene i izolovane nukleinske kiseline koje kodiraju opisano anti-CD79b antitelo. U ovom dokumentu su dalje obezbeđeni vektori koji obuhvataju izolovanu nukleinsku kiselinu koja kodira opisano anti-CD79b antitelo. U ovom dokumentu su obezbeđene ćelije domaćini koje sadrže vektor koji obuhvata izolovanu nukleinsku kiselinu koja kodira opisano anti-CD79b antitelo. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, ćelija domaćin je eukariotska ćelija domaćin. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, ćelija domaćin je ćelija domaćin sisara (npr., CHO). U nekim aspektima predmetnog pronalaska, ćelija domaćin je prokariotska ćelija domaćin. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, prokariotska ćelija domaćin je ćelija domaćin E. coli. U ovom dokumentu su obezbeđeni dodatni postupci za proizvodnju opisanog anti-CD79b antitela, pri čemu postupak obuhvata kultivisanje opisane ćelije domaćina u medijumu za uzgoj.
U ovom dokumentu su dalje obezbeđeni imunokonjugati koji sadrže opisano anti-CD79b antitelo i citotoksični agens.
U ovom dokumentu su obezbeđene farmaceutske kompozicije koje sadrže opisano anti-CD79b antitelo.
U ovom dokumentu su obezbeđena opisana anti-CD79b antitela za upotrebu u obliku medikamenta. U ovom dokumentu su obezbeđena opisana anti-CD79b antitela za upotrebu u lečenju ili odlaganju napredovanja poremećaja proliferacije B-ćelija ili autoimunog poremećaja kod ispitanika kom je to potrebno. U ovom dokumentu su obezbeđena opisana anti-CD79b antitela za upotrebu u pojačavanju imunološke funkcije kod ispitanika koji ima poremećaj proliferacije B-ćelija ili autoimuni poremećaj. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, poremećaj proliferacije B-ćelija je kancer. U nekim realizacijama, poremećaj proliferacije B-ćelija može biti limfom, ne-Hodžkinov limfom (NHL), agresivni NHL, relapsni agresivni NHL, relapsni indolentni NHL, refraktorni NHL, refraktorni indolentni NHL, hronična limfocitna leukemija (CLL), limfom malih limfocita, leukemija, leukemija vlasastih ćelija (HCL), akutna limfocitna leukemija (ALL) i/ili limfom mantl ćelija. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, za bilo koji poremećaj proliferacije B-ćelija, poremećaj proliferacije B-ćelija je rezistentan na lečenje anti-CD79b konjugatom antitela i leka (npr., anti-CD79b MMAE konjugat antitela i leka). U nekim aspektima predmetnog pronalaska, autoimuni poremećaj je izabran iz grupe koju čine reumatoidni artritis, juvenilni reumatoidni artritis, sistemski eritematozni lupus (SLE), Vegenerova bolest, upalna bolest creva, idiopatska trombocitopenijska purpura (ITP), trombotična trombocitopenična purpura (TTP), autoimuna trombocitopenija, multipla skleroza, psorijaza, IgA nefropatija, IgM polineuropatije, miastenija gravis, vaskulitis, dijabetes melitus, Rejnodov sindrom, Šegrenov sindrom, glomerulonefritis, neuromijelitis optika (NMO) i IgG neuropatija.
U ovom dokumentu je obezbeđena upotreba bilo kog opisanog anti-CD79b antitela u proizvodnji medikamenta za lečenje ili odlaganje napredovanja ćelijskog proliferativnog poremećaja ili autoimunog poremećaja. U ovom dokumentu je obezbeđena upotreba bilo kog opisanog anti-CD79b antitela u proizvodnji medikamenta za poboljšanje imunološke funkcije kod ispitanika koji pate od ćelijskog proliferativnog poremećaja ili autoimunog poremećaja. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, poremećaj proliferacije B-ćelija je kancer. U nekim realizacijama, poremećaj proliferacije B-ćelija može biti limfom, ne-Hodžkinov limfom (NHL), agresivni NHL, relapsni agresivni NHL, relapsni indolentni NHL, refraktorni NHL, refraktorni indolentni NHL, hronična limfocitna leukemija (CLL), limfom malih limfocita, leukemija, leukemija vlasastih ćelija (HCL), akutna limfocitna leukemija (ALL) i/ili limfom mantl ćelija. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, za bilo koji poremećaj proliferacije B-ćelija, poremećaj proliferacije B-ćelija je rezistentan na lečenje anti-CD79b konjugatom antitela i leka (npr., anti-CD79b MMAE konjugat antitela i leka). U nekim aspektima predmetnog pronalaska, autoimuni poremećaj je izabran iz grupe koju čine reumatoidni artritis, juvenilni reumatoidni artritis, sistemski eritematozni lupus (SLE), Vegenerova bolest, upalna bolest creva, idiopatska trombocitopenijska purpura (ITP), trombotična trombocitopenična purpura (TTP), autoimuna trombocitopenija, multipla skleroza, psorijaza, IgA nefropatija, IgM polineuropatije, miastenija gravis, vaskulitis, dijabetes melitus, Rejnodov sindrom, Šegrenov sindrom, glomerulonefritis, neuromijelitis optika (NMO) i IgG neuropatija.
U ovom dokumentu su obezbeđeni postupci za lečenje ili odlaganje napredovanja ćelijskog proliferativnog poremećaja ili autoimunog poremećaja kod ispitanika kome je to potrebno, gde se postupak sastoji od davanja opisanog anti-CD79b antitela ispitaniku. U ovom dokumentu su obezbeđeni postupci poboljšanja imunološke funkcije kod ispitanika koji ima ćelijski proliferativni poremećaj ili autoimuni poremećaj, gde postupak uključuje davanje efikasne količine opisanog anti-CD79b antitela ispitaniku. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, poremećaj proliferacije B-ćelija je kancer. U nekim realizacijama, poremećaj proliferacije B-ćelija može biti limfom, ne-Hodžkinov limfom (NHL), agresivni NHL, relapsni agresivni NHL, relapsni indolentni NHL, refraktorni NHL, refraktorni indolentni NHL, hronična limfocitna leukemija (CLL), limfom malih limfocita, leukemija, leukemija vlasastih ćelija (HCL), akutna limfocitna leukemija (ALL) i/ili limfom mantl ćelija. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, za bilo koji poremećaj proliferacije B-ćelija, poremećaj proliferacije B-ćelija je rezistentan na lečenje anti-CD79b konjugatom antitela i leka (npr., anti-CD79b MMAE konjugat antitela i leka). U nekim aspektima predmetnog pronalaska, autoimuni poremećaj je izabran iz grupe koju čine reumatoidni artritis, juvenilni reumatoidni artritis, sistemski eritematozni lupus (SLE), Vegenerova bolest, upalna bolest creva, idiopatska trombocitopenijska purpura (ITP), trombotična trombocitopenična purpura (TTP), autoimuna trombocitopenija, multipla skleroza, psorijaza, IgA nefropatija, IgM polineuropatije, miastenija gravis, vaskulitis, dijabetes melitus, Rejnodov sindrom, Šegrenov sindrom, glomerulonefritis, neuromijelitis optika (NMO) i IgG neuropatija.
U nekim aspektima predmetnog pronalaska, za bilo koji postupak, anti-CD79b antitelo se vezuje za (a) CD3 molekul na imunskoj efektorskoj ćeliji i (b) CD79b molekul na B-ćeliji. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, anti-CD79b antitelo aktivira imunsku efektorsku ćeliju nakon vezivanja za (a) i (b). U nekim aspektima predmetnog pronalaska, za bilo koji postupak, aktivirana imunska efektorska ćelija je sposobna da postigne citotoksični efekat i/ili apoptotski efekat na ciljanu ćeliju.
U nekim realizacijama, za bilo koji postupak, postupak dodatno uključuje davanje antagonista koji vezuje PD-1 osovinu ili dodatnog terapeutskog agensa ispitaniku. U nekim realizacijama, antagonist koji vezuje PD-1 osovinu je PD-1 vezujući antagonist. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, antagonist koji vezuje PD-1 osovinu antagonist je koji vezuje PD-L1. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, antagonist koji vezuje PD-1 osovinu jeste antagonist koji vezuje PD-L2.
U nekim realizacijama, za bilo koji postupak, postupak dodatno uključuje davanje glukokortikoida ispitaniku. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, glukokortikoid je deksametazon.
U nekim realizacijama bilo kog postupka, postupak dodatno uključuje davanje rituksimaba ispitaniku.
KRATAK OPIS SLIKA
Slika 1A-C pokazuje uništavanje endogenih B-ćelija anti-CD79b/CD3 TDB (bispecifično antitelo zavisno od T-ćelija) antitelima proizvedenim u K&H obliku ili u obliku bisfabova (različiti anti-CD79b klonovi upareni sa anti-CD3 klonom UCHT1v9). Inkubirano je 200.000 PBMC sa ili bez anti-CD79b TDB tokom 24 sata. Na kraju inkubacije, broj živih B-ćelija je prebrojan ograničavanjem populacije CD19+/PI. Procenat uništenih B-ćelija izračunat je na sledeći način: (broj živih B-ćelija bez TDB - broj živih B-ćelija sa TDB) / (broj živih B-ćelija bez TDB) * 100.
Slika 2A-D prikazuje uništavanje B-ćelija i aktivaciju T-ćelija bisfabova anti-CD79b/CD3 (CD79b.A7/UCHT1v9). A i B: Inkubirano je 200.000 PBMC sa ili bez anti-CD79b TDB tokom 24 sata. Na kraju inkubacije, broj živih B-ćelija je prebrojan ograničavanjem populacije CD19+/PI. Procenat uništenih B-ćelija (A) izračunat je na sledeći način: (broj živih B-ćelija bez TDB - broj živih B-ćelija sa TDB) / (broj živih B-ćelija bez TDB) * 100; aktivacija T-ćelija (B) merena je ograničavanjem CD69/+CD25+ ćelija u CD8+ u populaciji T-ćelija. C i D: Inkubirano je 20.000 BJAB ćelija i 100.000 CD8+ T-ćelija sa ili bez anti-CD79b TDB tokom 24 h. Na kraju inkubacije, broj živih B-ćelija je prebrojan ograničavanjem populacije CD19+/PI. Procenat uništenih B-ćelija (C) izračunat je na sledeći način: (broj živih B-ćelija bez TDB - broj živih B-ćelija sa TDB) / (broj živih B-ćelija bez TDB) * 100; aktivacija T-ćelija (D) merena je ograničavanjem CD69/+CD25+ ćelija u CD8+ u populaciji T-ćelija.
Slika 3A-C pokazuje monovalentni ili bivalentni afinitet vezivanja različitih klonova anti-CD79b antitela mereno pomoću FACS. BJAB ćelije su inkubirane sa anti-CD79b antitelom (dvograno bivalentno antitelo) ili anti-CD79b/CD3 TDB antitelom 30 minuta na ledu kao što je naznačeno. Na kraju inkubacije, ćelije su isprane ledeno hladnim FACS puferom (1x PBS, 2% BSA, 2mM EDTA), nakon čega je usledila inkubacija sa PE obeleženim mišjim anti-humanim IgG antitelom (BD bioscience br. 555787). Analiza protočne citometrije izvršena je na BD LSR analizatoru. Vezivanje antitela je izraženo kao srednji intenzitet fluorescencije (MFI) fluorofora PE. A: Bivalentni afinitet vezivanja anti-CD79b klona 2F2 u odnosu na monovalentno afinitetno vezivanje anti-CD79b klonova 2F2, SN8v28 i SN8new (kao K&H TDB); B: bivalentni afinitet vezivanja anti-CD79b klonova CD79b.F6 i CD79b.A7 u odnosu na monovalentno vezivanje anti-CD79b klonova CD79b.F6, CD79b.A7 i SN8v28 (kao bisfab ili K&H TDB); C: bivalentni afinitet vezivanja anti-CD79b klona CD79b.A7.v14 u odnosu na monovalentno vezivanje anti-CD79b klona CD79b.A7.v14 (kao K&H TDB).
Slika 4A-B prikazuje usklađivanje (A) varijabilnog regiona teškog lanca (ID BR. SEKV. 13, 15, 17, 19, 21, 23, 25, 27 i 29, datim redosledom, prema pojavljivanju) i (B) varijabilnog regiona lakog lanca (ID BR. SEKV.14, 16, 18, 20, 22, 24, 26, 28 i 30, datim redosledom, prema pojavljivanju) varijanti CD79b antitela.
Slika 5A-B prikazuje uništavanje B-ćelija i aktivaciju T-ćelija anti-CD79b/CD3 TDB (CD79b.A7.v14 uparen sa anti-CD3 klonom 40G5c ili 38E4v1). Inkubirano je 200.000 PBMC sa ili bez anti-CD79b TDB tokom 48 sata. Na kraju inkubacije, broj živih B-ćelija je prebrojan ograničavanjem populacije CD19+/PI. Procenat uništenih B-ćelija (A) izračunat je na sledeći način: (broj živih B-ćelija bez TDB - broj živih B-ćelija sa TDB) / (broj živih B-ćelija bez TDB) * 100; aktivacija T-ćelija (B) merena je ograničavanjem CD69/+CD25+ ćelija u CD8+ u populaciji T-ćelija.
Slika 6A-B prikazuje uništavanje B-ćelija i aktivaciju T-ćelija anti-CD79b/CD3 TDB (CD79b.A7v14/38E4v1). Inkubirano je 20.000 BJAB ćelija ili WSU-DLCL2 ćelija i 100.000 CD8+ T-ćelija sa ili bez anti-CD79b TDB tokom 48 h. Na kraju inkubacije, broj živih B-ćelija je prebrojan ograničavanjem populacije CD19+/PI. Procenat uništenih B-ćelija (A) izračunat je na sledeći način: (broj živih B-ćelija bez TDB - broj živih B-ćelija sa TDB) / (broj živih B-ćelija bez TDB) * 100; aktivacija T-ćelija (B) merena je ograničavanjem CD69/+CD25+ ćelija u CD8+ u populaciji T-ćelija.
Slika 7A-C pokazuje aktivnost uništavanja B-ćelija anti-CD79b/ CD3 TDB antitelom (A7.v14b/38E4v1). Inkubirano je 20.000 ćelija B limfoma (kao što je naznačeno) i 100.000 CD8+ T-ćelija sa ili bez anti-CD79b TDB tokom 48 h. Na kraju inkubacije, broj živih B-ćelija je prebrojan ograničavanjem populacije CD19+/PI. Procenat uništenih B-ćelija izračunat je na sledeći način: (broj živih B-ćelija bez TDB - broj živih B-ćelija sa TDB) / (broj živih B-ćelija bez TDB) * 100. A. pokazuje krivu odgovora na dozu uništavanja B-ćelija u slučaju BJAB, WSU-DLCL2 i OCI-LY-19 ćelija, sa HT-ćelijama kao CD79b negativnom kontrolom; B–C. pokazuju uništavanje B-ćelija pomoću 5000 ng/ml anti-CD79 TDB (duplikat, prosečno ±STD).
Slika 8A-B pokazuje aktivnost uništavanja ćelija anti-CD79b/CD3 TDB antitelom (CD79b.A7.v14b/38E4v1) in vitro i in vivo. Varijante BJAB ćelija (BJAB-CD79b ADC-R T1.1 i BJAB-SN8v28vcE CD79b ADC-R T1.2) izvedene su iz nereagujućih BJAB ksenograft tumora u anti-CD79b-MC-v-PAB-MMAE tretiranih miševa. A. prikazuje krivu odgovora na dozu uništavanja BJAB ćelija in vitro: Inkubirano je 20.000 BJAB ili varijanti BJAB ćelija (kao što je naznačeno) i 100.000 CD8+ T-ćelija sa ili bez anti-CD79b/CD3 TDB antitela (CD79b.A7.v14b/38E4v1) tokom 48 sati. Na kraju inkubacije, broj živih B-ćelija je prebrojan ograničavanjem populacije CD19+/PI. Procenat uništenih B-ćelija izračunat je na sledeći način: (broj živih B-ćelija bez TDB - broj živih B-ćelija sa TDB) / (broj živih B-ćelija bez TDB) * 100; B. anti-CD79b/CD3 TDB antitelo (CD79b.A7.v14b/38E4v1) sprečava rast BJAB tumora in vivo: Ćelije BJAB i PBMC zdravog donora pomešane su i inokulirane potkožno, a miševi su zatim tretirani kao što je naznačeno. Zapremine tumora su merene tokom čitave studije do 42 dana.
DETALJAN OPIS REALIZACIJA PRONALASKA
I. DEFINICIJE
Izraz „CD79b”, u smislu ovog dokumenta, odnosi se na bilo koji nativni CD79b bilo kog kičmenjaka, uključujući sisare, kao što su primati (npr., ljudi, cinomolgus majmun (cino)) i glodari (npr., miševi i pacovi), osim ako nije drugačije naznačeno. Humani CD79b se ovde naziva i „Igβ”, „B29”, „DNA225786” ili „PRO36249”. Primer sekvence CD79b, uključujući signalnu sekvencu, prikazan je u ID BR. SEKV.: 1. Primer sekvence CD79b, bez signalne sekvence, prikazan je u ID BR. SEKV.: 2. Izraz „CD79b” obuhvata neobrađeni CD79b „pune dužine”, kao i svaki oblik CD79b nastao kao rezultat procesa obrade u ćeliji. Izraz takođe obuhvata varijante CD79b koje se pojavljuju u prirodi, npr., splajsovane i alelne varijante i izooblike. Polipeptidi CD79b, opisani u ovom dokumentu, mogu se izolovati iz različitih izvora, kao što su neke vrste humanog tkiva, ili iz drugih izvora, ili se pripremaju rekombinantnim ili sintetičkim postupcima. „Nativna sekvenca CD79b polipeptida” sadrži polipeptid koji ima istu aminokiselinsku sekvencu kao odgovarajući CD79b polipeptid dobijen iz prirode. Takve nativne sekvence CD79b polipeptida mogu se izolovati iz prirode ili proizvesti rekombinantnim ili sintetičkim putem. Izraz „nativna sekvenca CD79b polipeptida” specifično obuhvata prirodne skraćene ili izlučene oblike specifičnog CD79b polipeptida (npr., sekvenca ekstracelularnog domena), varijantne oblike prisutne u prirodi (npr., alternativno splajsovani oblici) i alelne varijante polipeptida prisutne u prirodi.
Izraz „klaster diferencijacije 3” ili „CD3”, u smislu ovog dokumenta, ukazuje na svaki nativni CD3 koji potiče od bilo kog kičmenjaka, uključujući sisare, kao što su primati (npr., ljudi) i glodari (npr., miševi i pacovi), ako nije drugačije naznačeno, uključujući, na primer, lance CD3ε, CD3γ, CD3α i CD3β. Izraz obuhvata neobrađeni CD3 „pune dužine” (npr., neobrađeni ili nemodifikovani CD3ε ili CD3γ), kao i svaki oblik CD3 nastao kao rezultat procesa obrade u ćeliji. Izraz takođe obuhvata varijante CD3 koje se javljaju u prirodi, npr., splajsovane ili alelne varijante. CD3 uključuje, na primer, humani CD3ε protein (NCBI RefSeq No. NP_000724), koji ima 207 povezanih aminokiselina, i humani CD3γ protein (NCBI RefSeq No. NP_000064), koji ima 182 povezane aminokiseline.
Izraz „anti-CD79b antitelo” i „antitelo koje se vezuje za CD79b” odnosi se na antitelo koje je sposobno da veže CD79b sa dovoljnim afinitetom, na takav način da antitelo bude korisno kao dijagnostički i/ili terapeutski agens za ciljanje CD79b. U jednom aspektu predmetnog pronalaska, obim vezivanja anti-CD79b antitela za nepovezani protein koji nije CD79b manji je od oko 10% od vezivanja antitela za CD79b, kako je izmereno, npr., radioimunotestom (RIA). U nekim aspektima pronalaska, antitelo koje se vezuje za CD79b ima konstantu disocijacije (Kd) ≤1 μM, ≤ 100 nM, ≤ 10 nM, ≤ 1 nM, ≤ 0,1 nM, ≤ 0,01 nM, ili ≤ 0,001 nM (npr., 10<-8>M ili manju, npr., od 10<-8>M do 10<-13>M, npr., od 10<-9>M do 10<-13>M). U nekim aspektima pronalaska, anti-CD79b antitelo se vezuje za epitop CD79b koji je očuvan među CD79b različitih vrsta.
Izraz „anti-CD3 antitelo” i „antitelo koje se vezuje za CD3” odnosi se na antitelo koje je sposobno da veže CD3 sa dovoljnim afinitetom, na takav način da antitelo bude korisno kao dijagnostički i/ili terapeutski agens za ciljanje CD3. U jednom aspektu pronalaska, obim vezivanja anti-CD3 antitela za nepovezani protein koji nije CD3 manji je od oko 10% od vezivanja antitela za CD3, kako je izmereno, npr., radioimunotestom (RIA). U nekim aspektima pronalaska, antitelo koje se vezuje za CD3 ima konstantu disocijacije (Kd) ≤1 μM, ≤ 100 nM, ≤ 10 nM, ≤ 1 nM, ≤ 0,1 nM, ≤ 0,01 nM, ili ≤ 0,001 nM (npr., 10<-8>M ili manju, npr., od 10<-8>M do 10<-13>M, npr., od 10<-9>M do 10<-13>M). U nekim aspektima pronalaska, anti-CD3 antitelo se vezuje za epitop CD3 koji je očuvan među CD3 različitih vrsta.
Izraz „antitelo” je u ovom dokumentu upotrebljen u najširem smislu, i obuhvata različite strukture antitela, uključujući, bez ograničenja, monoklonska antitela, poliklonska antitela, multispecifična antitela (npr., bispecifična antitela) i fragmente antitela, dokle god oni pokazuju željenu aktivnost vezivanja za antigen.
„Fragment antitela” ukazuje na molekul koji nije netaknuto antitelo, a koji sadrži deo netaknutog antitela koje vezuje antigen za koji se vezuje netaknuto antitelo. Primeri fragmenata antitela uključuju, bez ograničenja, Fv, Fab, Fab', Fab’-SH, F(ab')2; dijatela, linearna antitela, molekule antitela sa jednim lancem (npr., scFv) i multispecifična antitela nastala od fragmenata antitela.
„Klasa” antitela ukazuje na vrstu konstantnog domena ili konstantnog regiona koju ima njegov teški lanac. Postoji pet glavnih klasa antitela: IgA, IgD, IgE, IgG i IgM, a neke od njih mogu dalje da se dele na potklase (izotipove), npr., IgG1, IgG2, IgG3, IgG4, IgA1i IgA2. Konstantni domeni teškog lanca koji odgovaraju različitim klasama imunoglobulina nazivaju se α, δ, ε, γ i μ.
„Izolovano” antitelo je ono koje je izdvojeno iz svog prirodnog okruženja. U nekim aspektima pronalaska, antitelo je prečišćeno do čistoće veće od 95% ili 99%, kao što je određeno, na primer, elektroforetski (npr., SDS-PAGE, izoelektrično fokusiranje (IEF), kapilarna elektroforeza) ili hromatografski (npr., jonskom izmenom ili reversno-faznim HPLC postupkom). Pregled postupaka za određivanje čistoće antitela pogledajte u radu, npr., Flatman et al., J. Chromatogr. B 848:79-87 (2007).
Izrazi „antitelo pune dužine”, „netaknuto antitelo” i „kompletno antitelo” u ovom dokumentu se koriste kao sinonimi za ukazivanje na antitelo koje ima suštinski sličnu strukturu strukturi nativnog antitela, ili koje ima teške lance koji sadrže Fc region, kao što je u ovom dokumentu definisano.
Izraz „monoklonsko antitelo”, u smislu ovog dokumenta, ukazuje na antitelo dobijeno iz populacije suštinski homogenih antitela, tj. pojedinačna antitela koja čine populaciju i identična su i/ili se vezuju za isti epitop, sa izuzetkom mogućih varijanti antitela, npr., koja sadrže mutacije koje postoje u prirodi ili se mogu razviti tokom proizvodnje preparata monoklonskog antitela, a takve su varijante uopšteno prisutne u neznatnim količinama. Nasuprot preparatima poliklonskih antitela, koji tipično uključuju različita antitela, usmerena prema različitim determinantama (epitopima), svako monoklonsko antitelo iz preparata monoklonskog antitela usmereno je na pojedinačnu determinantu na antigenu. Tako, reč „monoklonsko” ukazuje na karakter antitela, da je dobijeno iz suštinski homogene populacije antitela, i ne bi je trebalo tumačiti kao zahtev za proizvodnju antitela bilo kojim posebnim postupkom. Na primer, monoklonska antitela koja će se koristiti u skladu sa predmetnim pronalaskom mogu se dobiti različitim tehnikama, uključujući, bez ograničenja, postupak hibridoma, postupke rekombinantne DNK, postupke displeja faga i postupke u kojima se koriste transgene životinje koje sadrže kompletne lokuse humanog imunoglobulina ili njihove delove, a ovde su opisani takvi postupci i primeri drugih postupaka za dobijanje monoklonskih antitela.
„Humanizovano” antitelo ukazuje na himerno antitelo koje obuhvata aminokiselinske ostatke od nehumanih HVR i aminokiselinske ostatke od humanih FR. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, humanizovano antitelo će suštinski sadržati sve od najmanje jednog varijabilnog domena, ili obično dva varijabilna domena, od kojih svi, ili suštinski svi HVR (npr., CDR) odgovaraju onima iz nehumanog antitela, a svi, ili suštinski svi FR, odgovaraju onima iz humanog antitela. Humanizovano antitelo opciono može da sadrži najmanje deo konstantnog regiona antitela dobijenog od humanog antitela. „Humanizovani oblik” antitela, npr., nehumanog antitela, ukazuje na antitelo koje je pretrpelo humanizaciju.
Izraz „himerno” antitelo ukazuje na antitelo kod koga je deo teškog i/ili lakog lanca dobijen iz posebnog izvora ili vrste, dok je ostatak teškog i/ili lakog lanca dobijen iz drugog izvora ili vrste.
„Humano antitelo” je ono koje ima aminokiselinsku sekvencu koja odgovara aminokiselinskoj sekvenci koju proizvodi čovek ili humana ćelija ili ono antitelo dobijeno iz nehumanog izvora koji koristi repertoar humanih antitela ili drugih sekvenci za kodiranje humanog antitela. Ova definicija humanog antitela izričito isključuje humanizovano antitelo koje sadrži nehumane ostatke koji vezuju antigen.
„Golo antitelo” ukazuje na antitelo koje nije konjugovano sa heterologim funkcionalnim ostatkom (npr., citotoksičnim funkcionalnim ostatkom) ili radiološkom oznakom. Golo antitelo može da bude prisutno u farmaceutskoj formulaciji.
„Nativna antitela” ukazuju na molekule imunoglobulina različitih struktura koji se javljaju u prirodi. Na primer, nativna IgG antitela su heterotetramerni glikoproteini od oko 150.000 daltona, sastavljena od dva identična laka lanca i dva identična teška lanca koji su povezani disulfidnim vezama. Od N do C kraja, svaki teški lanac ima varijabilni region (VH), koji se takođe naziva varijabilni teški domen ili varijabilni domen teškog lanca, za kojim slede tri konstantna domena (CH1, CH2 i CH3). Slično tome, od N do C kraja, svaki laki lanac ima varijabilni region (VL), koji se takođe naziva varijabilni laki domen ili varijabilni domen lakog lanca, za kojim sledi konstantni laki (CL) domen. Laki lanac antitela može se svrstati u jedan od dva tipa, koji se zovu kapa (κ) i lambda (λ), na osnovu aminokiselinske sekvence njihovog konstantnog domena.
Izraz „varijabilni region” ili „varijabilni domen” ukazuje na domen teškog ili lakog lanca antitela, koji je uključen u vezivanje antitela za antigen. Varijabilni domeni teškog lanca i lakog lanca (VH i VL, datim redosledom) nativnog antitela u suštini imaju slične strukture, pri čemu svaki domen sadrži četiri očuvana okvirna regiona (FR) i tri hipervarijabilna regiona (HVR). (Videti, npr., Kindt et al. Kuby Immunology, 6. izd., W.H. Freeman and Co., str.91 (2007).) Jedan VH ili VL domen može biti dovoljan za dodeljivanje specifičnosti vezivanja za antigen. Nadalje, antitela koja vezuju određeni antigen mogu se izolovati pomoću VH ili VL domena iz antitela koje vezuje antigen radi pretraživanja biblioteke komplementarnih VH ili VL domena. Videti, npr., Portolano et al., J. Immunol.
150:880-887 (1993); Clarkson et al., Nature 352:624-628 (1991).
„Okvir” ili „FR” se odnosi na ostatke varijabilnog domena koji nisu ostaci hipervarijabilnog regiona (HVR). FR varijabilnog domena obično se sastoji od četiri FR domena: FR1, FR2, FR3 i FR4. Prema tome, sekvence HVR i FR obično se pojavljuju u sledećoj sekvenci u VH (ili VL): FR1-H1(L1)-FR2-H2(L2)-FR3-H3(L3)-FR4.
Izraz „hipervarijabilni region” ili „HVR”, u smislu ovog dokumenta, ukazuje na svaki od regiona varijabilnog domena antitela koji su hipervarijabilni u sekvenci („regioni koji određuju komplementarnost” ili „CDR”) i/ili formiraju strukturno definisane petlje („hipervarijabilne petlje”) i/ili sadrže ostatke u kontaktu sa antigenom („antigen kontakti”). U suštini, antitela sadrže šest HVR: tri u VH (H1, H2, H3) i tri u VL (L1, L2, L3). U ovom dokumentu, primeri za HVR uključuju:
(a) hipervarijabilne petlje koje se pojavljuju na aminokiselinskim ostacima 26–32 (L1), 50–52 (L2), 91–96 (L3), 26–32 (H1), 53–55 (H2) i 96–101 (H3); (Chothia i Lesk, J. Mol. Biol.196:901-917 (1987));
(b) CDR koji se pojavljuju na aminokiselinskim ostacima 24–34 (L1), 50–56 (L2), 89–97 (L3), 31–35b (H1), 50–65 (H2) i 95–102 (H3) (Kabat et al., Sequences of Proteins of Immunological Interest, 5. izd. Public Health Service, National Institutes of Health, Bethesda, MD (1991));
(c) antigen kontakte koji se pojavljuju na aminokiselinskim ostacima 27c–36 (L1), 46–55 (L2), 89–96 (L3), 30–35b (H1), 47–58 (H2) i 93–101 (H3); (MacCallum et al. J. Mol. Biol. 262:732-745 (1996)); i
(d) kombinacije (a), (b) i/ili (c), uključujući aminokiselinske ostatke HVR 46–56 (L2), 47–56 (L2), 48–56 (L2), 49–56 (L2), 26-35 (H1), 26-–35b (H1), 49–65 (H2), 93–102 (H3) i 94–102 (H3).
Ako nije drugačije naznačeno, HVR ostaci i drugi ostaci u varijabilnom domenu (npr., FR ostaci) u ovom dokumentu su numerisani prema radu Kabat et al.
Izraz „Fc region” u ovom dokumentu se koristi da definiše C-terminalni region imunoglobulinskog teškog lanca koji sadrži najmanje deo konstantnog regiona. Izraz uključuje nativne sekvence Fc regiona i varijante Fc regiona. U jednom aspektu predmetnog pronalaska, Fc region teškog lanca humanog IgG pruža se od Cys226, ili od Pro230, do karboksilnog terminusa teškog lanca. Međutim, na C kraju Fc regiona lizin (Lys447) može, ali ne mora da bude prisutan. Ako u ovom dokumentu nije drugačije naznačeno, numerisanje aminokiselinskih ostataka u Fc regionu ili konstantnom regionu u skladu je sa sistemom numeracije EU, koji se takođe naziva EU indeks, kao što je opisano u radu Kabat et al., Sequences of Proteins of Immunological Interest, 5. izd. Public Health Service, National Institutes of Health, Bethesda, MD, 1991.
„Varijanta Fc regiona” sadrži aminokiselinsku sekvencu koja se razlikuje od one u sklopu nativne sekvence Fc regiona u pogledu najmanje jedne modifikacije aminokiseline, poželjno jedne ili više supstitucija aminokiseline. Poželjno, varijanta Fc regiona ima najmanje jednu supstituciju aminokiseline u poređenju sa nativnom sekvencom Fc regiona ili Fc regionom matičnog polipeptida, npr., od oko jedne do oko deset supstitucija aminokiselina i, poželjno, od oko jedne do oko pet supstitucija aminokiselina u nativnoj sekvenci Fc regiona ili u Fc regionu matičnog polipeptida. Varijanta Fc regiona ovde će poželjno imati najmanje oko 80% homologije sa nativnom sekvencom Fc regiona i/ili sa Fc regionom matičnog polipeptida, a najpoželjnije najmanje oko 90% homologije sa njom, poželjnije najmanje oko 95% homologije sa njom.
„Okvir humanog konsenzusa” je okvir koji predstavlja ostatke aminokiselina koji se najčešće javljaju u izboru okvirnih sekvenci VL ili VH humanog imunoglobulina. Uglavnom, izbor VL ili VH sekvenci humanog imunoglobulina vrši se iz podgrupe sekvenci varijabilnog domena. Uglavnom, podgrupa sekvenci je podgrupa opisana u radu Kabat et al., Sequences of Proteins of Immunological Interest, Fifth Edition, NIH Publication 91-3242, Bethesda MD (1991), vol. 1-3. U jednom aspektu predmetnog pronalaska, podgrupa za VL je podgrupa kapa I, prema gorenavedenom radu Kabat et al. U jednom aspektu predmetnog pronalaska, podgrupa za VH je podgrupa III, prema gorenavedenom radu Kabat et al.
„Humani akceptorski okvir”, za potrebe ovog dokumenta, predstavlja okvir koji sadrži aminokiselinske sekvence okvira varijabilnog domena lakog lanca (VL) ili okvira varijabilnog domena teškog lanca (VH) dobijenog od okvira humanog imunoglobulina ili okvira humanog konsenzusa, prema definiciji u nastavku. Humani akceptorski okvir „dobijen od” okvira humanog imunoglobulina ili okvira humanog konsenzusa može da sadrži iste aminokiselinske sekvence kao što su njihove, ili može da sadrži izmene u sekvenci aminokiselina. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, broj izmena aminokiselina iznosi 10 ili manje, 9 ili manje, 8 ili manje, 7 ili manje, 6 ili manje, 5 ili manje, 4 ili manje, 3 ili manje, ili 2 ili manje. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, humani akceptorski okvir VL po sekvenci je identičan sekvenci okvira VL humanog imunoglobulina ili sekvenci okvira humanog konsenzusa.
„Afinitet” se odnosi na snagu zbira svih nekovalentnih interakcija između pojedinačnog mesta vezivanja molekula (npr., antitela) i njegovog partnera u vezivanju (npr., antigena). Ukoliko nije drugačije naznačeno, u smislu ovog dokumenta, „afinitet vezivanja” se odnosi na suštinski afinitet vezivanja, koji odražava 1:1 interakciju između članova vezujućeg para (npr., antitela i antigena). Afinitet molekula X prema svom partneru Y može generalno da se predstavi putem konstante disocijacije (Kd). Afinitet može da se izmeri uobičajenim postupcima poznatim u struci, uključujući one opisane u ovom dokumentu. Aspekti predmetnog pronalaska dati kao specifična ilustracija i primer za merenje afiniteta vezivanja opisani su u nastavku.
Izraz „afinitetno zrelo” antitelo odnosi se na antitelo sa jednom izmenom ili više izmena u jednom hipervarijabilnom regionu (HVR) ili više HVR, u poređenju sa matičnim antitelom koje nema takve izmene, pri čemu takve izmene dovode do poboljšanja afiniteta antitela prema antigenu.
Pod „vezujućim domenom” se podrazumeva deo jedinjenja ili molekul koji se specifično vezuje za ciljani epitop, antigen, ligand ili receptor. Vezujući domeni uključuju, bez ograničenja, antitela (npr., monoklonska, poliklonska, rekombinantna, humanizovana i himerna antitela), fragmente antitela ili njihove delove (npr., Fab fragmenti, Fab'2, scFv antitela, SMIP, domeni antitela, dijatela, minitela, scFv-Fc, afitela, nanotela i VH i/ili VL domeni antitela), receptore, ligande, aptamere i druge molekule koji imaju identifikovanog partnera u vezivanju.
Izraz „efektorske funkcije” ukazuje na one biološke aktivnosti koje se mogu pripisati Fc regionu antitela, koji varira prema izotipu antitela. Primeri efektorskih funkcija antitela uključuju sledeće: vezivanje C1q i citotoksičnost zavisnu od komplementa (CDC); vezivanje za Fc receptor; ćelijsku citotoksičnost zavisnu od antitela (ADCC); fagocitozu; gubitak površinskih ćelijskih receptora, tzv. downregulation (npr., receptor B-ćelija); i aktivaciju B-ćelija.
„Imunokonjugat” je antitelo konjugovano sa jednim heterologim molekulom ili sa više heterologih molekula, uključujući, bez ograničenja, citotoksični agens.
Izraz „citotoksični agens”, u smislu ovog dokumenta, odnosi se na supstancu koja inhibira ili sprečava ćelijsku funkciju i/ili izaziva smrt ili uništenje ćelije. Citotoksični agensi uključuju, bez ograničenja, radioaktivne izotope (npr., At<211>, I<131>, I<125>, Y<90>, Re<186>, Re<188>, Sm<153>, Bi<212>, P<32>, Pb<212>i radioaktivne izotope Lu); hemoterapeutske agense ili lekove (npr., metotreksat, adriamicin, vinka alkaloide (vinkristin, vinblastin, etopozid), doksorubicin, melfalan, mitomicin C, hlorambucil, daunorubicin ili druge interkalirajuće agense); agense za inhibiciju rasta; enzime i njihove fragmente, kao što su nukleolitički enzimi; antibiotike; toksine, kao što su toksini malih molekula ili enzimski aktivni toksini bakterijskog, fungalnog, biljnog ili životinjskog porekla, uključujući njihove fragmente i/ili varijante, kao i različite antitumorske ili antikancerogene agense opisane u nastavku.
„Izolovana” nukleinska kiselina ukazuje na molekul nukleinske kiseline koji je odvojen od komponente iz svog prirodnog okruženja. Izolovana nukleinska kiselina uključuje molekul nukleinske kiseline koji se nalazi u ćelijama koje obično sadrže molekul nukleinske kiseline, ali je molekul nukleinske kiseline prisutan ekstrahromozomski ili na hromozomskoj lokaciji koja se razlikuje od njegove prirodne hromozomske lokacije.
„Izolovana nukleinska kiselina koja kodira anti-CD79b antitelo” ukazuje na jedan molekul ili više molekula nukleinske kiseline koji kodiraju teške i lake lance antitela (ili njihove fragmente), uključujući takve molekule nukleinske kiseline u jednom vektoru ili odvojenim vektorima, i takve molekule nukleinske kiseline prisutne na jednoj lokaciji ili više lokacija u ćeliji domaćinu.
„Izolovana nukleinska kiselina koja kodira anti-CD3 antitelo” ukazuje na jedan molekul ili više molekula nukleinske kiseline koji kodiraju teške i lake lance antitela (ili njihove fragmente), uključujući takve molekule nukleinske kiseline u jednom vektoru ili odvojenim vektorima, i takve molekule nukleinske kiseline prisutne na jednoj lokaciji ili više lokacija u ćeliji domaćinu.
Izraz „vektor”, u smislu ovog dokumenta, ukazuje na molekul nukleinske kiseline koji ima sposobnost propagacije druge nukleinske kiseline za koju je vezan. Izraz uključuje vektor kao samoumnožavajuću strukturu nukleinske kiseline, kao i vektor ugrađen u genom ćelije domaćina u koju je uveden. Pojedini vektori mogu da upravljaju ekspresijom nukleinskih kiselina za koje su operativno vezani. U ovom dokumentu, takvi vektori se pominju kao „ekspresioni vektori”.
Izrazi „ćelija domaćin”, „ćelijska linija domaćina” i „kultura ćelije domaćina” koriste se kao sinonimi i ukazuju na ćelije u koje je uvedena egzogena nukleinska kiselina, uključujući potomstvo takvih ćelija. Ćelije domaćini uključuju „transformante” i „transformisane ćelije”, koje uključuju primarne transformisane ćelije i potomstvo dobijeno od njih, bez obzira na broj presejavanja. Potomstvo ne mora biti sasvim istovetno matičnoj ćeliji po sadržaju nukleinskih kiselina, već može da sadrži mutacije. Ovim dokumentom je obuhvaćeno mutirano potomstvo koje ima istu funkciju ili biološku aktivnost, kao što je ispitano ili odabrano u originalno transformisanoj ćeliji.
„Procenat (%) identičnosti aminokiselinske sekvence” u poređenju sa sekvencom referentnog polipeptida definisan je kao procenat onih aminokiselinskih ostataka u sekvencikandidatu koji su identični aminokiselinskim ostacima u sekvenci referentnog polipeptida, nakon poravnavanja sekvenci i uvođenja praznina, ako je potrebno, da bi se postigao maksimalni procenat identičnosti sekvence, pri tom ne uzimajući u obzir bilo koje konzervativne supstitucije kao deo identiteta sekvence. Poravnavanje radi određivanja procenta identičnosti aminokiselinske sekvence može se postići na različite načine koji su poznati u okviru struke, na primer, pomoću javno dostupnih računarskih softvera, kao što su softveri BLAST, BLAST-2, ALIGN ili Megalign (DNASTAR). Stručnjaci za ovu oblast mogu da odrede odgovarajuće parametre za poravnavanje sekvenci, uključujući sve potrebne algoritme za postizanje maksimalnog poravnanja u punoj dužini sekvenci koje se porede. Međutim, za potrebe ovog dokumenta, vrednosti % identičnosti sekvence aminokiselina utvrđene su pomoću računarskog programa za poređenje sekvenci ALIGN-2. Računarski program za poređenje sekvenci ALIGN-2 delo je kompanije Genentech, Inc., a izvorni kôd, uz korisničku dokumentaciju, podnet je Patentnom zavodu SAD (U.S. Copyright Office, Washington D.C., 20559), gde je registrovan pod patentnim registracionim brojem TXU510087. Kompanije Genentech, Inc., South San Francisko, California, načinila je program ALIGN-2 javno dostupnim i sa mogućnošću kompiliranja iz izvornog koda. Program ALIGN-2 treba da se kompilira za upotrebu na operativnom sistemu UNIX, uključujući digitalni UNIX V4.0D. Sve parametre poređenja sekvenci postavio je program ALIGN-2, i ne menjaju se.
U slučajevima kada je ALIGN-2 korišćen za poređenja sekvenci aminokiselina, % identičnosti aminokiselinske sekvence date aminokiselinske sekvence A sa, ili u poređenju sa datom aminokiselinskom sekvencom B, (što se drugačije može izraziti kao data aminokiselinska sekvenca A koja ima ili sadrži određeni % identičnosti aminokiselinske sekvence prema datoj aminokiselinskoj sekvenci, sa ili u poređenju sa datom aminokiselinskom sekvencom B) izračunava se na sledeći način:
100 puta količnik X/Y,
pri čemu je X broj aminokiselinskih ostataka za koje je utvrđeno da su identični pomoću programa za poređenje sekvenci ALIGN-2 prilikom poravnavanja A i B u tom programu, i gde je Y ukupan broj aminokiselinskih ostataka sekvence B. Treba imati na umu da, u slučaju kada dužina aminokiselinske sekvence A nije jednaka dužini aminokiselinske sekvence B, % identičnosti aminokiselinske sekvence A u poređenju sa B neće biti jednak % identičnosti aminokiselinske sekvence B u poređenju sa A. Osim ako nije drugačije naznačeno, sve vrednosti % identičnosti aminokiselinske sekvence upotrebljene u ovom dokumentu dobijene su na način opisan u prethodnom stavu pomoću računarskog programa ALIGN-2.
Izraz „farmaceutska formulacija” odnosi se na preparat koji je u takvom obliku da omogućava efikasnu biološku aktivnost aktivnog sastojka koji se u njoj nalazi, i koji ne sadrži dodatne komponente koje su neprihvatljivo toksične za ispitanika na kome će formulacija biti primenjena.
„Farmaceutski prihvatljiv nosač” odnosi se na sastojak farmaceutske formulacije, osim aktivnog sastojka, koji je netoksičan za ispitanika. Farmaceutski prihvatljiv nosač uključuje, bez ograničenja, pufer, ekscipijens, stabilizator ili konzervans.
„Efikasna količina” agensa, npr., farmaceutske formulacije, odnosi se na količinu koja je u potrebnim dozama i vremenskim periodima efikasna za postizanje željenog terapeutskog ili profilaktičkog rezultata. Efikasna količina iz ovog dokumenta može varirati u skladu sa faktorima kao što su stanje bolesti, starost, pol i težina pacijenta, kao i sposobnosti antitela da izazove željeni odgovor kod pojedinca. Efikasna količina je takođe ona pri kojoj su bilo koji toksični ili štetni uticaji lečenja manje važni u odnosu na terapeutski korisna dejstva. Za profilaktičku upotrebu, korisni ili željeni rezultati uključuju rezultate kao što su: eliminisanje ili smanjenje rizika, smanjenje ozbiljnosti ili odlaganje početka bolesti, uključujući biohemijske, histološke i/ili bihejvioralne simptome bolesti, njene komplikacije i posredne patološke fenotipove koji se javljaju tokom razvoja bolesti. Za terapeutsku upotrebu, korisni ili željeni rezultati uključuju kliničke rezultate, kao što su: smanjenje jednog ili više simptoma koji su rezultat bolesti, povećanje kvaliteta života onih koji pate od bolesti, smanjenje doze drugih lekova potrebnih za lečenje bolesti, pojačavanje dejstva drugih lekova, kao putem ciljanja, odlaganje napredovanja bolesti i/ili produžetak preživljavanja. U slučaju kancera ili tumora, efikasna količina leka može redukovati broj ćelija kancera; smanjiti veličinu tumora; inhibirati (tj. do izvesne mere usporiti ili, poželjno, zaustaviti) infiltraciju ćelija kancera u periferne organe; inhibirati (tj. do izvesne mere usporiti ili, poželjno, zaustaviti) metastaze tumora; do izvesne mere inhibirati rast tumora; i/ili do izvesne mere ublažiti jedan ili više simptoma povezanih sa poremećajem. Efikasna količina se može dati u jednoj ili više primena. Za potrebe ovog pronalaska, efikasna količina leka, jedinjenja ili farmaceutske kompozicije predstavlja količinu dovoljnu za ostvarivanje profilaktičkog ili terapeutskog lečenja, bilo posredno ili neposredno. Kao što se podrazumeva u kliničkom kontekstu, efikasna količina leka, jedinjenja ili farmaceutske kompozicije može se ili ne može postići u kombinaciji sa drugim lekom, jedinjenjem ili farmaceutskom kompozicijom. Prema tome, „efikasna količina” se može razmotriti u kontekstu davanja jednog ili više terapeutskih agenasa, a može se razmotriti i davanje jednog agensa u efikasnoj količini ako, u kombinaciji sa jednim agensom ili više drugih agenasa, može da se postigne, ili je postignut željeni rezultat.
U smislu ovog dokumenta, „lečenje” (i njegovi gramatički oblici, kao što je „lečiti”) odnosi se na kliničku intervenciju u pokušaju da se izmeni prirodni tok bolesti kod pojedinca koji se leči, a može se primenjivati radi profilakse ili tokom kliničke patologije. Poželjni efekti lečenja uključuju, bez ograničenja, sprečavanje pojave ili recidiva bolesti, ublažavanje simptoma, smanjenje svih neposrednih ili posrednih patoloških posledica bolesti, sprečavanje metastaze, usporavanje napredovanja bolesti, poboljšavanje ili ublažavanje stanja bolesti i remisiju ili poboljšanu prognozu. U nekim realizacijama, antitela iz ovog pronalaska se koriste da odlože razvoj bolesti ili da uspore napredovanje bolesti.
U smislu ovog dokumenta, „odlaganje napredovanja” poremećaja ili bolesti podrazumeva odgađanje, ometanje, usporavanje, nazadovanje, stabilizaciju i/ili prolongiranje razvoja bolesti ili poremećaja (npr., proliferativni poremećaj ćelije, npr., kancer). Ovo odlaganje može biti različitog trajanja, u zavisnosti od istorije bolesti i/ili pojedinca koji se leči. Kao što je očigledno stručnjaku u ovoj oblasti, dovoljno ili značajno odlaganje može, u suštini, obuhvatiti prevenciju, u tom smislu što se kod pojedinca ne razvija bolest. Na primer, kasna faza kancera, kao što je razvoj metastaza, može biti odložena.
Pod „smanjiti” ili „inhibirati” podrazumeva se sposobnost da se uzrokuje opšte smanjenje, na primer, od 20% ili više, od 50% ili više, ili od 75%, 85%, 90%, 95% ili više. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, smanjiti ili inhibirati može se odnositi na efektorsku funkciju antitela koje je posredovano Fc regionom antitela, pri čemu takve efektorske funkcije posebno uključuju citotoksičnost zavisnu od komplementa (CDC), ćelijsku citotoksičnost zavisnu od antitela (ADCC) i ćelijsku fagocitozu zavisnu od antitela (ADCP).
„Hemoterapeutski agens” je hemijsko jedinjenje korisno za lečenje kancera. Primeri hemoterapeutskih agenasa uključuju alkilujuće agense, kao što je tiotepa i ciklosfosfamid (CYTOXAN®); alkil-sulfonate, kao što je busulfan, improsulfan i piposulfan; aziridine, kao što je benzodopa, karbokvon, meturedopa i uredopa; etilenimine i metilamelamine, uključujući altretamin, trietilenmelamin, trietilenfosforamid, trietilentiofosforamid i trimetilomelamin; acetogenine (naročito bulatacin i bulatacinon); delta-9-tetrahidrokanabinol (dronabinol, MARINOL®); beta-lapahon; lapahol; kolhicine; betulinsku kiselinu; kamptotecin (uključujući sintetičke analoge topotekan (HYCAMTIN®), CPT-11 (irinotekan, CAMPTOSAR®), acetilkamptotecin, skopolektin i 9-aminokamptotecin); briostatin; kalistatin; CC-1065 (uključujući njegove sintetičke analoge adozelesin, karzelesin i bizelesin); podofilotoksin; podofilinsku kiselinu; tenipozid; kriptoficine (naročito kriptoficin 1 i kriptoficin 8); dolastatin; duokarmicin (uključujući sintetičke analoge, KW-2189 i CB1TM1); eleuterobin; pankratistatin; sarkodiktin; spongistatin; azotne iperite, kao što je hlorambucil, hlornafazin, holofosfamid, estramustin, ifosfamid, mehloretamin, mehloretamin oksid hidrohlorid, melfalan, novembicin, fenesterin, prednimustin, trofosfamid, uracil iperit; nitrozouree, kao što je karmustin, hlorozotocin, fotemustin, lomustin, nimustin i ranimnustin; antibiotike, kao što su endiinski antibiotici (npr., kaliheamicin, naročito kaliheamicin gama1I i kaliheamicin omegaI1 (viditi, npr., Nicolaou et al., Angew. Chem Intl. Ed. Engl., 33: 183-186 (1994); CDP323, oralni inhibitor alfa-4 integrina; dinemicin, uključujući dinemicin A; esperamicin; kao i neokarzinostatin hromofor i srodni hromoproteinski endiinski antibiotski hromofori), aklacinomizini, aktinomicin, autramicin, azaserin, bleomicini, kaktinomicin, karabicin, karminomicin, karzinofilin, hromomicini, daktinomicin, daunorubicin, detorubicin, 6-diazo-5-okso-L-norleucin, doksorubicin (uključujući ADRIAMYCIN®, morfolinodoksorubicin, cijanomorfolino-doksorubicin, 2-pirolino-doksorubicin, injekcija lipozoma doksorubicin-HCL (DOXIL®), lipozomski doksorubicin TLC D-99 (MYOCET®), pegilovani lipozomski doksorubicin (CAELYX®), i deoksidoksorubicin), epirubicin, esorubicin, idarubicin, marcelomicin, mitomicini, kao što su mitomicin C, mikofenolna kiselina, nogalamicin, olivomicini, peplomicin, porfiromicin, puromicin, kelamicin, rodorubicin; streptonigrin, streptozocin, tubercidin, ubenimeks, zinostatin, zorubicin; antimetaboliti, kao što su metotreksat, gemcitabin (GEMZAR®), tegafur (UFTORAL®), kapecitabin (XELODA®), epotilon i 5-fluorouracil (5-FU); analoge folne kiseline, kao što su denopterin, metotreksat, pteropterin, trimetreksat; analoge purina, kao što su fludarabin, 6-merkaptopurin, tiamiprin, tioguanin; analoge pirimidina, kao što su ancitabin, azacitidin, 6-azauridin, karmofur, citarabin, dideoksiuridin, doksifluridin, enocitabin, floksuridin; androgene, kao što su kalusterone, dromostanolon propionat, epitiostanol, mepitiostan, testolakton; antiadrenale, kao što su aminoglutetimid, mitotan, trilostan; zalihe folne kiseline, kao što je frolinska kiselina; aceglaton; aldofosfamid glikozid; aminolevulinsku kiselinu; eniluracil; amsakrin; bestrabucil; bizantren; edatraksat; defofamin; demekolcin; diazikvon; elfomitin; eliptinijum acetat; epotilon; etoglucid; galijum nitrat; hidroksiureu; lentinan; lonidainin; majtanzinoide, kao što su majtanzin i ansamitocini; mitoguazon; mitoksantron; mopidanmol; nitraerin; pentostatin; fenamet; pirarubicin; losoksantron; 2-etilhidrazid; prokarbazin; PSK® polisaharidni kompleks (JHS Natural Products, Eugene, OR); razoksan; rizoksin; sizofiran; spirogermanijum; tenuazonsku kiselinu; triazikon; 2,2',2'-trihlortrietilamin; trihotecene (posebno T-2 toksin, verakurin A, roridin A i anguidin); uretan; vindezin (ELDISINE®, FILDESIN®); dakarbazin; manomustin; mitobronitol; mitolaktol; pipobroman; gacitozin; arabinozid („Ara-C”); tiotepa; taksoid, npr., paklitaksel (TAXOL®), formulacija paklitaksela u obliku nanočestica vezanih za albumin (ABRAXANETM) i docetaksel (TAXOTERE®); hloranbucil; 6-tioguanin; merkaptopurin; metotreksat; agense platine, kao što je cisplatin, oksaliplatin (npr., ELOXATIN®) i karboplatin; vinka alkaloide, koji sprečavaju polimerizaciju tubulina da formiraju mikrotubule, uključujući vinblastin (VELBAN®), vinkristin (ONCOVIN®), vindezin (ELDISINE®, FILDESIN®) i vinorelbin (NAVELBINE®); etopozid (VP-16); ifosfamid; mitoksantron; leukovorin; novantron; edatreksat; daunomicin; aminopterin; ibandronat; inhibitor topoizomeraze RFS 2000; difluormetilornitin (DMFO); retinoide, kao što je retinoična kiselina, uključujući beksaroten (TARGRETIN®); bisfosfonate, kao što je klodronat (npr., BONEFOS® ili OSTAC®), etidronat (DIDROCAL®), NE-58095, zoledronska kiselina/zoledronat (ZOMETA®), alendronat (FOSAMAX®), pamidronat (AREDIA®), tiludronat (SKELID®) ili rizedronat (ACTONEL®); troksacitabin (1,3-dioksolanski analog nukleozida citozina); antisens oligonukleotide, posebno one koji inhibiraju ekspresiju gena u signalnim putevima obuhvaćenim aberantnom ćelijskom proliferacijom, kao što su, na primer, PKC-alfa, Raf, H-Ras i receptor epidermalnog faktora rasta (EGF-R); vakcine, kao što je vakcina THERATOPE® i vakcine za gensku terapiju, na primer vakcina ALLOVECTIN®, vakcina LEUVECTIN® i vakcina VAXID®; inhibitor topoizomeraze 1 (npr., LURTOTECAN®); rmRH (npr., ABARELIX®); BAY439006 (sorafenib; Bayer); SU-11248 (sunitinib, SUTENT®, Pfizer); perifozin, COX-2 inhibitor (npr., celekoksib ili etorikoksib), inhibitor proteozoma (npr., PS341); bortezomib (VELCADE®); CCI-779; tipifarnib (R11577); orafenib, ABT510; Bcl-2 inhibitor, kao što je oblimersen natrijum (GENASENSE®); piksantron; Inhibitore EGFR (videti definiciju u nastavku); inhibitore tirozin kinaze; inhibitore serin-treonin kinaze, kao što je rapamicin (sirolimus, RAPAMUNE®); inhibitore farneziltransferaze, kao što je lonafarnib (SCH 6636, SARASARTM); i farmaceutski prihvatljive soli, kiseline ili derivati bilo kog gorenavedenog agensa; kao i kombinacije dva ili više gorenavedenih agenasa, kao što je CHOP, što je skraćenica za kombinovanu terapiju ciklofosfamidom, doksorubicinom, vinkristinom i prednizolonom; i FOLFOX, što je skraćenica za režim lečenja oksaliplatinom (ELOXATINTM) u kombinaciji sa 5-FU i leukovorinom.
Hemoterapeutska sredstva, prema definiciji iz ovog dokumenta, obuhvataju „antihormonske agense” ili „endokrine terapeutike” koji deluju tako što regulišu, smanjuju, blokiraju ili inhibiraju efekte hormona koji mogu pospešiti rast kancera. Ta sredstva mogu biti i sami hormoni, uključujući, bez ograničenja: antiestrogene sa mešovitim profilom agonista/antagonista, uključujući tamoksifen (NOLVADEX®), 4-hidroksitamoksifen, toremifen (FARESTON®), idoksifen, droloksifen, raloksifen (EVISTA®), trioksifen, keoksifen, i selektivne modulatore receptora za estrogen (SERM), kao što je SERM3; čiste antiestrogene bez svojstava agonista, kao što je fulvestrant (FASLODEX®) i EM800 (takvi agensi mogu da blokiraju dimerizaciju estrogenskih receptora (ER), inhibiraju vezivanje DNK, povećaju promet ER i/ili smanje nivoe ER); inhibitore aromataze, uključujući steroidne inhibitore aromataze, kao što su formestan i eksemestan (AROMASIN®), i nesteroidne inhibitore aromataze, kao što su anastrazol (ARIMIDEX®), letrozol (FEMARA®) i aminoglutetimid, dok drugi inhibitori aromataze uključuju vorozol (RIVISOR®), megestrol acetat (MEGASE®), fadrozol i 4(5)-imidazole; agoniste hormona za oslobađanje lutenizirajućeg hormona, uključujući leuprolid (LUPRON® i ELIGARD®), goserelin, buserelin i tripterelin; polne steroide, uključujući progestine, kao što su megestrol acetat i medroksiprogesteron acetat, estrogene, kao što su dietilstilbestrol i premarin, kao i androgene/retinoide, kao što su fluoksimesteron, sve transretionske kiseline i fenretinid; onapriston; anti-progesterone; regulatore sniženja estrogenskih receptora (ERD); antiandrogene, kao što su flutamid, nilutamid i bikalutamid; i farmaceutski prihvatljive soli, kiseline ili derivati bilo kojg od gorenavedenih sredstava; kao i kombinacije dva sredstva ili više gorenavedenih sredstava.
Izraz „imunosupresivni agens”, u smislu ovog dokumenta kao dopunska terapija, ukazuje na supstance koje potiskuju ili maskiraju imunski sistem sisara koji se na ovaj način leči. Tu spadaju supstance koje suzbijaju proizvodnju citokina, snižavaju ili suzbijaju ekspresiju autoantigena ili maskiraju antigene MHC. Primeri takvih agenasa uključuju 2-amino-6-aril-5-supstituisane pirimidine (videti U.S. Pat. br. 4,665,077); nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAID); ganciklovir, takrolimus, glukokortikoide, kao što su kortizol ili aldosteron, antiinflamatorne agense, kao što je inhibitor ciklooksigenaze, inhibitor 5-lipoksigenaze ili antagonist receptora za leukotrien; antagoniste purina, kao što je azatioprin ili mofetil mikofenolat (MMF); alkilujuća sredstva, kao što je ciklofosfamid; bromokriptin; danazol; dapson; glutaraldehid (koji maskira antigene MHC, kao što je opisano u U.S. Pat. br. 4,120,649); antiidiotipska antitela za MHC antigene i MHC fragmente; ciklosporin A; steroide, kao što su kortikosteroidi ili glukokortikosteroidi ili glukokortikoidni analozi, npr., prednizon, metilprednizolon, uključujući SOLU-MEDROL<®>, metilprednizolon natrijum sukcinat i deksametazon; inhibitore dihidrofolat reduktaze, kao što je metotreksat (oralni ili subkutani); antimalarijske agense, kao što su hlorokin i hidroksihlorokin; sulfasalazin; leflunomid; antitela citokinskih ili citokinskih receptora, uključujući antiinterferon alfa, anti-interferon beta ili anti-interferon gama antitela, antitela protiv faktora nekroze tumora alfa (anti-TNF alfa antitela) (infliksimab (REMICADE®) ili adalimumab), anti-TNF alfa imunoadhezin (etanercept), anti-TNF beta antitela, anti-interleukin-2 (IL-2) antitela i antitela anti-IL-2 receptora, kao i antitela anti-interleukin-6 (IL-6) receptora i antagonisti (kao što je ACTEMRA™ (tocilizumab)); anti-LFA-1 antitela, uključujući anti-CD11a i anti-CD18 antitela; anti-L3T4 antitela; heterologi anti-limfocitni globulin; pan-T antitela, poželjno anti-CD3 ili anti-CD4/CD4a antitela; rastvorljivi peptid koji sadrži LFA-3 vezujući domen (WO 90/08187, objavljen 7/26/90); streptokinazu; transformišući faktor rasta-beta (TGF-beta); streptodornazu; RNK ili DNK domaćina; FK506; RS-61443; hlorambucil; deoksispergualin; rapamicin; receptor T-ćelija (Cohen et al., U.S. Pat. br.
5,114,721); fragmente receptora T-ćelija (Offner et al., Science, 251: 430-432 (1991); WO 90/11294; Ianeway, Nature, 341: 482 (1989); i WO 91/01133); BAFF antagoniste, kao što su BAFF antitela i BR3 antitela i zTNF4 antagonisti (radi prikaza, vidite Mackay and Mackay, Trends Immunol., 23:113-5 (2002) i takođe vidite definiciju u nastavku); biološke agense koji ometaju signale pomoćnih T-ćelija, kao što su anti-CD40 receptor ili anti-CD40 ligand (CD154), uključujući blokirajuća antitela za CD40-CD40 ligand (npr., Durie et al., Science, 261: 1328-30 (1993); Mohan et al., J. Immunol., 154: 1470-80 (1995)) i CTLA4-Ig (Finck et al., Science, 265: 1225-7 (1994); i antitela receptora T-ćelija (EP 340,109), kao što je T10B9. Neki poželjni imunosupresivni agensi navedeni u ovom dokumentu uključuju: ciklofosfamid, hlorambucil, azatioprin, leflunomid, MMF ili metotreksat.
Izraz „antagonist koji vezuje PD-1 osovinu” odnosi se na molekul koji inhibira interakciju partnera koji vezuje PD-1 osovinu sa jednim partnerom ili više njegovih partnera za vezivanje, kako bi se uklonila disfunkcija T-ćelije koja je rezultat signalizacije na PD-1 signalnoj osovini – rezultat je obnavljanje ili poboljšanje funkcije T-ćelija (npr., proliferacija, proizvodnja citokina, uništavanje ciljanih ćelija). U smislu ovog dokumenta, antagonist koji vezuje PD-1 osovinu sadrži antagonist koji vezuje PD-1, antagonist koji vezuje PD-L1 i antagonist koji vezuje PD-L2.
Izraz „antagonist koji vezuje PD-1” odnosi se na molekul koji smanjuje, blokira, inhibira, ukida ili ometa transdukciju signala koji nastaje usled interakcije PD-1 sa jednim partnerom ili više njegovih partnera za vezivanje, kao što su PD-L1, PD-L2. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, antagonist koji vezuje PD-1 je molekul koji inhibira vezivanje PD-1 za jednog ili više njegovih partnera za vezivanje. U specifičnom aspektu, antagonist koji vezuje PD-1 inhibira vezivanje PD-1 za PD-L1 i/ili PD-L2. Na primer, antagonisti koji vezuju PD-1 uključuju anti-PD-1 antitela, njihove fragmente koji vezuju antigen, imunoadhezine, fuzione proteine, oligopeptide i druge molekule koji smanjuju, blokiraju, inhibiraju, ukidaju ili ometaju transdukciju signala koji nastaje usled interakcije PD-1 sa PD-L1 i/ili PD-L2. U jednom aspektu predmetnog pronalaska, antagonist koji vezuje PD-1 smanjuje negativni kostimulativni signal posredovan putem ili preko proteina na ćelijskoj površini eksprimiranih na T-limfocitima koji posreduju u signalizaciji putem PD-1, tako da se disfunkcionalna T-ćelija učini manje disfunkcionalnom (npr., poboljšanje efektorskih odgovora na prepoznavanje antigena). U nekim aspektima predmetnog pronalaska,antagonist koji vezuje PD-1 je anti-PD-1 antitelo. U specifičnom aspektu, antagonist koji vezuje PD-1 je MDX-1106 (nivolumab), opisan u ovom dokumentu. U sledećem specifičnom aspektu, antagonist koji vezuje PD-1 je MK-3475 (lambrolizumab), opisan u ovom dokumentu. U sledećem specifičnom aspektu, antagonist koji vezuje PD-1 je CT-011 (pidilizumab), opisan u ovom dokumentu. U sledećem specifičnom aspektu, antagonist koji vezuje PD-1 je AMP-224, opisan u ovom dokumentu.
Izraz „antagonist koji vezuje PD-L1” odnosi se na molekul koji smanjuje, blokira, inhibira, ukida ili ometa transdukciju signala koji nastaje usled interakcije PD-L1 sa jednim partnerom ili više njegovih partnera za vezivanje, kao što je PD-1, B7-1. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, antagonist koji vezuje PD-L1 je molekul koji inhibira vezivanje PD-L1 za njegove partnere za vezivanje. U specifičnom aspektu, antagonist koji vezuje PD-L1 inhibira vezivanje PD-L1 za PD-1 i/ili B7-1. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, antagonisti koji vezuju PD-L1 sadrže anti-PD-L1 antitela, njihove fragmente koji vezuju antigen, imunoadhezine, fuzione proteine, oligopeptide i druge molekule koji smanjuju, blokiraju, inhibiraju, ukidaju ili ometaju transdukciju signala koji nastaje usled interakcije PD-L1 sa jednim partnerom ili više njegovih partnera za vezivanje, kao što je PD-1, B7-1. U jednom aspektu predmetnog pronalaska, antagonist koji vezuje PD-L1 smanjuje negativni kostimulativni signal posredovan putem ili preko proteina na ćelijskoj površini eksprimiranih na T-limfocitima posredovanih signalizacijom putem PD-L1 tako da se disfunkcionalna T-ćelija učini manje disfunkcionalnom (npr., poboljšanje efektorskih odgovora na prepoznavanje antigena). U nekim aspektima predmetnog pronalaska, antagonist koji vezuje PD-L1 je anti-PD-L1 antitelo. U specifičnom aspektu, anti-PD-L1 antitelo je YW243.55.S70, opisano u ovom dokumentu. U sledećem specifičnom aspektu, anti-PD-L1 antitelo je MDX-1105, opisano u ovom dokumentu. U još jednom specifičnom aspektu, anti-PD-L1 antitelo je MPDL3280A, opisano u ovom dokumentu. U još jednom specifičnom aspektu, anti-PD-L1 antitelo je MEDI4736, opisano u ovom dokumentu.
Izraz „antagonist koji vezuje PD-L2” odnosi se na molekul koji smanjuje, blokira, inhibira, ukida ili ometa transdukciju signala koji nastaje usled interakcije PD-L2 sa jednim partnerom ili više njegovih partnera za vezivanje, kao što je PD-1. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, antagonist koji vezuje PD-L2 je molekul koji inhibira vezivanje PD-L2 za jednog ili više njegovih partnera za vezivanje. U specifičnom aspektu, antagonist koji vezuje PD-L2 inhibira vezivanje PD-L2 za PD-1. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, antagonisti koji vezuju PD-L2 sadrže anti-PD-L2 antitela, njihove fragmente koji vezuju antigen, imunoadhezine, fuzione proteine, oligopeptide i druge molekule koji smanjuju, blokiraju, inhibiraju, ukidaju ili ometaju transdukciju signala koji nastaje usled interakcije PD-L2 sa jednim partnerom ili više njegovih partnera za vezivanje, kao što je PD-1. U jednom aspektu predmetnog pronalaska, antagonist koji vezuje PD-L2 smanjuje negativni kostimulativni signal posredovan putem ili preko proteina na ćelijskoj površini eksprimiranih na T-limfocitima koji posreduju u signalizaciji putem PD-L2 tako da se disfunkcionalna T-ćelija učini manje disfunkcionalnom (npr., poboljšanje efektorskih odgovora na prepoznavanje antigena). U nekim aspektima predmetnog pronalaska, antagonist koji vezuje PD-L2 je imunoadhezin.
Izraz „tumor” odnosi se na rast i proliferaciju svih neoplastičnih ćelija, bilo malignih ili benignih, svih prekancerogenih i kancerogenih ćelija i tkiva. Izrazi „kancer”, „kancerogeni”, „proliferativni poremećaj ćelija”, „proliferativni poremećaj” i „tumor” međusobno se ne isključuju prilikom pominjanja u ovom dokumentu.
Izrazi „proliferativni poremećaj ćelije” i „proliferativni poremećaj” odnose se na poremećaje koji su u vezi sa određenim stepenom abnormalne proliferacije ćelija. U jednom aspektu predmetnog pronalaska, proliferativni poremećaj ćelije je kancer.
Izrazi „kancer“ i „kancerogeno” odnose se na fiziološko stanje sisara koje se tipično karakteriše neregulisanim rastom/proliferacijom ćelija. Primeri kancera uključuju, bez ograničenja, karcinom, limfom (npr., Hodžkinov i ne-Hodžkinov limfom), blastom, sarkom i leukemiju.
Izraz „poremećaj proliferacije B-ćelija” odnosi se na poremećaje koji su u vezi sa određenim stepenom abnormalne proliferacije ćelija. U jednom aspektu predmetnog pronalaska, poremećaj proliferacije B-ćelija je kancer.
„Proliferativni poremećaj B-ćelije” uključuje Hodžkinovu bolest, uključujući limfocitno dominantnu Hodžkinovu bolest (LPHD); ne-Hodžkinov limfom (NHL); limfome folikularne centralne ćelije (FCC); akutnu limfocitnu leukemiju (ALL); hroničnu limfocitnu leukemiju (CLL); i leukemiju vlasastih ćelija. Ne-Hodžkinov limfom uključuje niskostepeni/folikularni ne-Hodžkinov limfom (NHL), NHL malih limfocita (SL), srednjestepeni folikularni NHL, srednjestepeni difuzni NHL, visokostepeni imunoblastni NHL, visokostepeni limfoblastni NHL, niskostepeni NHL malih neoštećenih ćelija, voluminoznu tumorsku masu (bulky) NHL, plazmacitoidni limfocitni limfom, limfom ćelija omotača, limfom u vezi sa AIDS-om i Valdenstromovu makroglobulinemiju. Razmatrano je i lečenje recidiva ovih kancera. LPHD je vrsta Hodžkinove bolesti koja se često povrati uprkos zračenju ili hemoterapiji. CLL je jedna od četiri glavne vrste leukemije. Kancer zrelih-B ćelija, zvanih limfociti, CLL, manifestuje se progresivnom akumulacijom ćelija u krvi, koštanoj srži i limfnim tkivima. Indolentni limfom je sporo rastuća, neizlečiva bolest u kojoj prosečni pacijent preživi između šest i deset godina, nakon brojnih perioda remisije i recidiva.
Izraz „ne-Hodžkinov limfom” ili „NHL”, u smislu ovog dokumenta, odnosi se na kancer limfnog sistema koji nije Hodžkinov limfom. Hodžkinovi limfomi se generalno mogu razlikovati od ne-Hodžkinovih limfoma prema prisustvu Rid-Šternbergovih ćelija u Hodžkinovim limfomima i odsustvu navedenih ćelija u ne-Hodžkinovim limfomima. Primeri ne-Hodžkinovih limfoma obuhvaćenih ovim izrazom, u smislu ovog dokumenta, uključuju sve one koje bi stručnjak u ovoj oblasti mogao da identifikuje (npr., onkolog ili patolog) u skladu sa klasifikacionim šemama poznatim u struci, kao što je revidirana evropsko-američka klasifikacija limfoma (REAL klasifikacija), prema opisu u Color Atlas of Clinical Hematology, Third Edition; A. Victor Hoffbrand and John E. Pettit (eds.) (Harcourt Publishers Limited 2000) (vidite, posebno Sl. 11.57, 11.58 i/ili 11.59). Specifičniji primeri uključuju, bez ograničenja, relapsni ili refraktorni NHL, NHL niskog stepena linije fronta, NHL stadijuma III/IV, NHL otporan na hemoterapiju, prekursor B-limfoblastne leukemije i/ili limfom, limfom malih limfocita, hroničnu limfocitnu leukemiju B ćelija i/ili prolimfocitnu leukemiju i/ili limfom malih limfocita, prolimfocitni limfom B-ćelija, imunocitom i/ili limfoplazmacitski limfom, limfom B ćelija marginalne zone, limfom marginalne zone slezine, ekstranodalni limfom marginalne zone - MALT, nodalni limfom marginalne zone, leukemija vlasastih ćelija, plazmacitom i/ili mijelom ćelija plazme, niskostepen/folikularni limfom, srednjestepeni/folikularni NHL, limfom mantl (plašt) ćelija, limfom folikularnog centra (folikularni), difuzni NHL srednjeg stepenae, difuzni limfom velikih B ćelija, agresivni NHL (uključujući agresivni frontalni NHL i agresivni relapsni NHL), NHL relapsni posle, ili refraktorni na autolognu transplantaciju matičnih ćelija, primarni medijastinalni limfom velikih B ćelija, limfom primarne efuzije, visokostepeni imunoblastni NHL, visokostepeni limfoblastni NHL, visokostepeni NHL malih nerascepljenih ćelija, voluminozna bolest NHL, Burkitov limfom, limfoblastna leukemija i/ili limfom prekursorskih (perifernih) T-ćelija, limfomT-ćelija odraslih i/ili leukemija, hronična limfocitna leukemija T-ćelija i/ili prolimfocitna leukemija, velika granularna limfocitna leukemija, mycosis fungoides i/ili Sezarijev sindrom, ekstranodalni limfom ćelija prirodnih ubica/T-ćelija (nazalni tip), enteropatski tip T limfoma, hepatosplenični T-ćelijski limfom, subkutani panikulitis nalik na limfom T-ćelija, kožne (kutane) limfome, anaplastični limfom velikih ćelija, angiocentrični limfom, limfom intestinalnih T ćelija, limfom perifernih T-ćelija (nije drugačije specificiran) i angioimunoblastni limfom T-ćelija.
„Pojedinac” ili „ispitanik” je sisar. Sisari uključuju, bez ograničenja, domaće životinje (npr., krave, ovce, mačke, pse i konje), primate (npr., ljude i nehumane primate, kao što su majmuni), zečeve i glodare (npr., miševe i pacove). U nekim aspektima predmetnog pronalaska, pojedinac ili ispitanik je čovek.
Izraz „uputstvo za upotrebu” označava uputstvo koje se obično nalazi u prodajnoj ambalaži terapeutskih proizvoda, a koje sadrži informacije o indikacijama, upotrebi, doziranju, primeni, kombinovanoj terapiji, kontraindikacijama i/ili upozorenjima u vezi sa upotrebom takvog terapeutskog proizvoda.
U smislu ovog dokumenta i priloženih patentnih zahteva, oblici u jednini uključuju i množinu, osim ako kontekst izričito ne nalaže drugačije.
Upotreba reči „oko” za vrednosti ili parametre u ovom dokumentu obuhvata (i opisuje) varijacije koje se odnose na tu vrednost ili parametar. Na primer, opis koji ukazuje na „oko X”, uključuje opis „X”.
II. KOMPOZICIJE I POSTUPCI
U jednom aspektu, predmetni pronalazak se delom zasniva na anti-CD79b antitelima. U određenim realizacijama, obezbeđena su anti-CD79b antitela koja sadrže CD79b vezujući domen i CD3 vezujući domen. U određenim prealizacijama, anti-CD79b antitela su anti-CD79b bispecifična antitela zavisna od T-ćelija (TDB). Antitela iz pronalaska su korisna, npr., za dijagnostikovanje ili lečenje bolesti proliferacije B-ćelija.
A. Primeri za anti-CD79b antitela
U jednom aspektu, pronalazak obezbeđuje izolovana antitela koja se vezuju za CD79b. U nekim aspektima predmetnog pronalaska za bilo koje anti-CD79b antitelo, CD79b vezujući domen se vezuje za ID BR. SEKV.: 63.
U nekim realizacijama, za bilo koje anti-CD79b antitelo, anti-CD79b antitelo (npr., CD79b vezujući domen) vezuje humani CD79b sa Kd manjom od oko 25 nM kao dvokrako dvovalentno IgG antitelo. U nekim realizacijama, za bilo koje anti-CD79b antitelo, anti-CD79b antitelo (npr., CD79b vezujući domen) vezuje humani CD79b sa Kd manjom od oko 10 nM. U nekim realizacijama, za bilo koje anti-CD79b antitelo, anti-CD79b antitelo (npr., CD79b vezujući domen) vezuje humani CD79b sa Kd manjom od oko 5 nM. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, Kd se određuje bilo kojim postupkom opisanim u ovom dokumentu, posebno u primerima. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, Kd je određena pomoću testa BIACORE. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, Kd je određena pomoću CD79b imobilisanog pri maloj gustini.
U nekim aspektima predmetnog pronalaska, za bilo koje anti-CD79b antitelo, anti-CD79b antitelo (npr., CD79b vezujući domen) vezuje B-ćelije (npr., BJAB ćeliju) pri EC50manjoj od oko 150 ng/ml, u obliku dvokrakog dvovalentnog igG antitela. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, EC50je manja od oko 100 ng/ml. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, EC50je manja od oko 75 ng/ml. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, EC50je manja od oko 50 ng/ml. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, EC50se određuje bilo kojim postupkom opisanim u ovom dokumentu, posebno u primerima. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, EC50predstavlja prosečnu vrednost od oko pet ili 10 eksperimenata. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, vezivanje za B-ćeliju se utvrđuje pomoću FACS.
U nekim aspektima predmetnog pronalaska, za bilo koje anti-CD79b antitelo, anti-CD79b antitelo (npr., CD79b vezujući domen) vezuje humani CD79b, vezuje B-ćeliju (npr., BJAB ćeliju) pri EC50manjoj od oko 1,5 ug/ml u jednovalentnom obliku (npr., anti-CD79b bispecifično antitelo koje sadrži CD79b i CD3 vezujući domen). U nekim aspektima predmetnog pronalaska, EC50je manja od oko 1 ug/ml. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, EC50je manja od oko 0,75 ug/ml. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, EC50je manja od okoo 0,5 ug/ml. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, EC50je manja od oko 0,25 ug/ml. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, EC50se određuje bilo kojim postupkom opisanim u ovom dokumentu, posebno u primerima. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, EC50predstavlja prosečnu vrednost od oko pet ili 10 eksperimenata. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, vezivanje za B-ćeliju se utvrđuje pomoću FACS.
Antitelo CD79.A7 i njegove varijante
U jednom aspektu, pronalazak obezbeđuje anti-CD79b antitelo koje sadrži CD79b vezujući domen koji sadrži najmanje jedan, dva, tri, četiri, pet ili šest HVR izabranih od (a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 5; (b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 8; (c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 9; (d) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 10; (e) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 11; i (f) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 12. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, HVR-H1 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 3. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, HVR-H1 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 4. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, HVR-H2 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 6. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, HVR-H2 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 7.
U jednom aspektu, opis obezbeđuje anti-CD79b antitelo koje sadrži CD79b vezujući domen koji sadrži najmanje jednu, najmanje dve ili sve tri VH-HVR sekvence izabrane od (a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 5; (b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 8; i (c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 9. U jednom aspektu predmetnog pronalaska, antitelo sadrži HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 9. U drugom aspektu predmetnog pronalaska, antitelo sadrži HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 9 i HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 12. U sledećem aspektu predmetnog pronalaska, antitelo sadrži HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 9; HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 12 i HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 8. U sledećem aspektu predmetnog pronalaska, antitelo sadrži (a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 5; (b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 8; i (c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 9. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, HVR-H1 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 3. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, HVR-H1 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 4. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, HVR-H2 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 6. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, HVR-H2 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 7. U sledećem aspektu predmetnog pronalaska, antitelo sadrži (a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 3; (b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 6; i (c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 9. U sledećem aspektu predmetnog pronalaska, antitelo sadrži (a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 4; (b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 7; i (c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 9.
U drugom aspektu, opis obezbeđuje anti-CD79b antitelo koje sadrži CD79b vezujući domen koji sadrži najmanje jednu, najmanje dve ili sve tri VL HVR sekvence izabrane od (a) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 10; (b) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 11; i (c) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 12. U jednom aspektu predmetnog pronalaska, antitelo sadrži (a) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 10; (b) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 11; i (c) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 12.
U drugom aspektu, anti-CD79b antitelo iz opisa sadrži CD79b vezujući domen koji sadrži pod (a) VH domen koji sadrži najmanje jednu, najmanje dve ili sve tri VH HVR sekvence izabrane od (i) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 5; (ii) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 8 i (iii) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu od ID BR. SEKV.: 9, i (b) VL domen koji sadrži najmanje jednu, najmanje dve ili sve tri VL HVR sekvence izabrane od (i) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 10; (ii) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 11 i (c) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 12. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, HVR-H1 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 3. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, HVR-H1 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 4. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, HVR-H2 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 6. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, HVR-H2 sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 7.
U drugom aspektu, pronalazak obezbeđuje anti-CD79b antitelo koje sadrži CD79b vezujući domen koji sadrži (a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 5; (b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 8; (c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 9; (d) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 10; (e) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 11; i (f) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu od ID BR. SEKV.: 12. U drugom aspektu, pronalazak obezbeđuje anti-CD79b antitelo koje sadrži CD79b vezujući domen koji sadrži (a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 3; (b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 6; (c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 9; (d) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 10; (e) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 11; i (f) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu od ID BR. SEKV.: 12. U drugom aspektu, pronalazak obezbeđuje anti-CD79b antitelo koje sadrži CD79b vezujući domen koji sadrži (a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 4; (b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 7; (c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 9; (d) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 10; (e) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 11; i (f) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu od ID BR. SEKV.: 12.
U svim gorepomenutim realizacijama, anti-CD79b antitelo je humanizovano. U jednom izvođenju, anti-CD79b antitelo sadrži HVR-e, kao i u svakom od prethodnih aspekata predmetnog pronalaska, i dodatno uključuje humani akceptorski okvir, npr., okvir humanog imunoglobulina ili okvir humanog konsenzusa.
U drugom aspektu, anti-CD79b antitelo sadrži sekvencu varijabilnog domena teškog lanca (VH) koja je najmanje 90%, 91%, 92%, 93%, 94%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili 100% identična aminokiselinskoj sekvenci ID BR. SEKV.: 15, 17, 19, 21, 23, 25, 27 i/ili 29. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, VH sekvenca sa identičnošću od najmanje 90%, 91%, 92%, 93%, 94%, 95%, 96%, 97%, 98% ili 99% sadrži supstitucije (npr., konzervativne supstitucije), umetanja ili uklanjanja u odnosu na referentnu sekvencu, ali anti-CD79b antitelo koje sadrži tu sekvencu zadržava sposobnost vezivanja za CD79b. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, zamenjena, umetnuta i/ili uklonjena je ukupno jedna do 10 aminokiselina u ID BR. SEKV.: 15, 17, 19, 21, 23, 25, 27 i/ili 29. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, supstitucije, umetanja ili uklanjanja se dešavaju u regionima izvan HVR (tj. u FR). Po potrebi, anti-CD79b antitelo sadrži VH sekvencu u ID BR. SEKV: 15, 17, 19, 21, 23, 25, 27 i/ili 29, uključujući posttranslacione modifikacije te sekvence. U posebnom aspektu predmetnog pronalaska, VH sadrži jedan, dva ili tri HVR izabrana od: (a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 5, (b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 8 i (c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 9.
U drugom aspektu, obezbeđeno je anti-CD79b antitelo, pri čemu, antitelo sadrži varijabilni domen lakog lanca (VL) koji je najmanje 90%, 91%, 92%, 93%, 94%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili 100% identičan aminokiselinskoj sekvenci ID BR. SEKV.: 16, 18, 20, 22, 24, 26, 28 i/ili 30. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, VL sekvenca sa identičnošću od najmanje 90%, 91%, 92%, 93%, 94%, 95%, 96%, 97%, 98% ili 99% sadrži supstitucije (npr., konzervativne supstitucije), umetanja ili uklanjanja u odnosu na referentnu sekvencu, ali anti-CD79B antitelo koje sadrži tu sekvencu zadržava sposobnost da se vezuje za CD79b. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, zamenjena, umetnuta i/ili uklonjena je ukupno jedna do 10 aminokiselina u ID BR. SEKV.: 16, 18, 20, 22, 24, 26, 28 i/ili 30. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, supstitucije, umetanja ili uklanjanja se dešavaju u regionima izvan HVR (tj. u FR). Po potrebi, anti-CD79b antitelo sadrži VL sekvencu u ID BR. SEKV: 16, 18, 20, 22, 24, 26, 28 i/ili 30, uključujući posttranslacione modifikacije te sekvence. U posebnom aspektu predmetnog pronalaska, VL sadrži jedan, dva ili tri HVR izabrana od (a) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 10, (b) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 11 i (c) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 12.
U drugom aspektu, obezbeđeno je anti-CD79b antitelo, pri čemu, antitelo sadrži VH, kao i u svakom od prethodnih aspekata predmetnog pronalaska, i VL, kao i u svakom od prethodnih aspekata predmetnog pronalaska. U jednom aspektu predmetnog pronalaska, antitelo sadrži VH i VL sekvence u ID BR. SEKV.: 15 i ID BR. SEKV.: 16, datim redosledom, uključujući posttranslacione modifikacije tih sekvenci. U jednom izvođenju, antitelo sadrži VH i VL sekvence u ID BR. SEKV.: 17 i ID BR. SEKV.: 18, datim redosledom, uključujući posttranslacione modifikacije tih sekvenci. U jednom izvođenju, antitelo sadrži VH i VL sekvence u ID BR. SEKV.: 19 i ID BR. SEKV.: 20, datim redosledom, uključujući posttranslacione modifikacije tih sekvenci. U jednom izvođenju, antitelo sadrži VH i VL sekvence u ID BR. SEKV.: 21 i ID BR. SEKV.: 22, datim redosledom, uključujući posttranslacione modifikacije tih sekvenci. U jednom izvođenju, antitelo sadrži VH i VL sekvence u ID BR. SEKV.: 23 i ID BR. SEKV.: 24, datim redosledom, uključujući posttranslacione modifikacije tih sekvenci. U jednom izvođenju, antitelo sadrži VH i VL sekvence u ID BR. SEKV.: 25 i ID BR. SEKV.: 26, datim redosledom, uključujući posttranslacione modifikacije tih sekvenci. U jednom izvođenju, antitelo sadrži VH i VL sekvence u ID BR. SEKV.: 27 i ID BR. SEKV.: 28, datim redosledom, uključujući posttranslacione modifikacije tih sekvenci. U jednom izvođenju, antitelo sadrži VH i VL sekvence u ID BR. SEKV.: 29 i ID BR. SEKV.: 30, datim redosledom, uključujući posttranslacione modifikacije tih sekvenci.
U sledećem aspektu, pronalazak obezbeđuje antitelo koje se vezuje za isti epitop kao anti-CD79b antitelo iz ovog dokumenta. Na primer, u određenim realizacijama, obezbeđeno je antitelo koje se vezuje za isti epitop kao anti-CD79b antitelo koje sadrži VH sekvencu ID BR. SEKV.: 19 i VL sekvencu ID BR. SEKV.: 20. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, obezbeđeno je antitelo koje se vezuje za epitop unutar fragmenta CD79b koji se sastoji od aminokiselina iz ID BR. SEKV.: 63.
U sledećem aspektu pronalaska, anti-CD79b antitelo, prema bilo kom od gorepomenutih otelotvorenja, je monoklonsko antitelo, uključujući himerno ili humanizovano antitelo. U jednom izvođenju, anti-CD79b antitelo je fragment antitela, npr., Fv, Fab, Fab’, scFv, dijatelo ili F(ab’)2fragment. U drugom aspektu predmetnog pronalaska, antitelo je antitelo pune dužine, npr., netaknuto IgG1 antitelo ili antitelo neke druge klase ili izotipa, prema definiciji iz ovog dokumenta.
Antitelo SN8.new i njegove varijante
U jednom aspektu, opis obezbeđuje anti-CD79b antitelo koje sadrži CD79b vezujući domen koji sadrži najmanje jedan, dva, tri, četiri, pet ili šest HVR izabranih od (a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 31; (b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 32; (c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 33; (d) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 34; (e) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 35; i (f) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 36.
U jednom aspektu, opis obezbeđuje anti-CD79b antitelo koje sadrži CD79b vezujući domen koji sadrži najmanje jednu, najmanje dve ili sve tri VH-HVR sekvence izabrane od (a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 31; (b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 32; i (c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 33. U jednom aspektu predmetnog pronalaska, antitelo sadrži HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 33. U drugom aspektu predmetnog pronalaska, antitelo sadrži HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 33 i HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 36. U sledećem aspektu predmetnog pronalaska, antitelo sadrži HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 33, HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 36, i HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 32. U sledećem aspektu predmetnog pronalaska, antitelo sadrži (a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 31; (b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 32; i (c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 33.
U drugom aspektu, opis obezbeđuje anti-CD79b antitelo koje sadrži CD79b vezujući domen koji sadrži najmanje jednu, najmanje dve ili sve tri VL HVR sekvence izabrane od (a) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 34; (b) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 35; i (c) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 36. U jednom aspektu predmetnog pronalaska, antitelo sadrži (a) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 34; (b) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 35; i (c) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 36.
U drugom aspektu, anti-CD79b antitelo iz opisa sadrži CD79b vezujući domen koji sadrži pod (a) VH domen koji sadrži najmanje jednu, najmanje dve ili sve tri VH HVR sekvence izabrane od (i) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 31; (ii) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 32 i (iii) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu od ID BR. SEKV.: 33, i (b) VL domen koji sadrži najmanje jednu, najmanje dve ili sve tri VL HVR sekvence izabrane od (i) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 34; (ii) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 35 i (c) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 36.
U nekom drugom aspektu, predmetni pronalazak obezbeđuje anti-CD79b antitelo koje sadrži CD79b vezujući domen koji sadrži (a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 31; (b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 32; (c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 33; (d) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 34; (e) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 35; i (f) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu od ID BR. SEKV.: 36.
U svim gorepomenutim realizacijama, anti-CD79b antitelo je humanizovano. U jednom izvođenju, anti-CD79b antitelo sadrži HVR-e, kao i u svakom od prethodnih otelotvorenja, a dodatno uključuje humani akceptorski okvir, npr., okvir humanog imunoglobulina ili okvir humanog konsenzusa.
U drugom aspektu, anti-CD79b antitelo sadrži sekvencu varijabilnog domena teškog lanca (VH) koja je najmanje 90%, 91%, 92%, 93%, 94%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99%, ili 100% identična aminokiselinskoj sekvenci ID BR. SEKV.: 37. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, VH sekvenca sa identičnošću od najmanje 90%, 91%, 92%, 93%, 94%, 95%, 96%, 97%, 98% ili 99% sadrži supstitucije (npr., konzervativne supstitucije), umetanja ili uklanjanja u odnosu na referentnu sekvencu, ali anti-CD79b antitelo koje sadrži tu sekvencu zadržava sposobnost vezivanja za CD79b. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, zamenjena, umetnuta i/ili uklonjena je ukupno jedna do 10 aminokiselina u ID BR. SEKV.: 37. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, supstitucije, umetanja ili uklanjanja se dešavaju u regionima izvan HVR (tj. u FR). Po potrebi, anti-CD79b antitelo sadrži VH sekvencu u ID BR. SEKV: 37, uključujući posttranslacione modifikacije te sekvence. U posebnom aspektu predmetnog pronalaska, VH sadrži jedan, dva ili tri HVR izabrana od: I(a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 31, (b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 32 i (c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 33.
U drugom aspektu, obezbeđeno je anti-CD79b antitelo, pri čemu, antitelo sadrži varijabilni domen lakog lanca (VL) koji je najmanje 90%, 91%, 92%, 93%, 94%, 95%, 96%, 97%, 98%, 99% ili 100% identičan aminokiselinskoj sekvenci ID BR. SEKV.: 38. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, VL sekvenca sa identičnošću od najmanje 90%, 91%, 92%, 93%, 94%, 95%, 96%, 97%, 98% ili 99% sadrži supstitucije (npr., konzervativne supstitucije), umetanja ili uklanjanja u odnosu na referentnu sekvencu, ali anti-CD79B antitelo koje sadrži tu sekvencu zadržava sposobnost da se vezuje za CD79b. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, zamenjena, umetnuta i/ili uklonjena je ukupno jedna do 10 aminokiselina u ID BR. SEKV.: 38. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, supstitucije, umetanja ili uklanjanja se dešavaju u regionima izvan HVR (tj. u FR). Po potrebi, anti-CD79b antitelo sadrži VL sekvencu u ID BR. SEKV: 38, uključujući posttranslacione modifikacije te sekvence. U posebnom aspektu predmetnog pronalaska, VL sadrži jedan, dva ili tri HVR izabrana od (a) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 34, (b) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 35 i (c) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 36.
U drugom aspektu, obezbeđeno je anti-CD79b antitelo, pri čemu, antitelo sadrži VH, kao i u svakom od prethodnih aspekata predmetnog pronalaska, i VL, kao i u svakom od prethodnih aspekata predmetnog pronalaska. U jednom aspektu predmetnog pronalaska, antitelo sadrži VH i VL sekvence u ID BR. SEKV.: 37 i ID BR. SEKV.: 38, datim redosledom, uključujući posttranslacione modifikacije tih sekvenci.
U sledećem aspektu pronalaska, anti-CD79b antitelo, prema bilo kom od gorepomenutih otelotvorenja, je monoklonskoantitelo, uključujući himerno ili humanizovano antitelo. U jednom izvođenju, anti-CD79b antitelo je fragment antitela, npr., Fv, Fab, Fab’, scFv, dijatelo ili F(ab’)2fragment. U sledećem izvođenju, antitelo je antitelo pune dužine, npr., netaknuto IgG1 antitelo, antitelo neke druge klase ili izotipa, prema definiciji iz ovog dokumenta.
U sledećem aspektu, anti-CD79b antitela prema bilo kom od gorepomenutih otelotvorenja, može da sadrži bilo koju karakteristiku, pojedinačno ili u kombinaciji, kao što je opisano u Odeljcima 1–7, u nastavku:
1. Afinitet antitela
U nekim aspektima predmetnog pronalaska, antitelo iz ovog dokumenta ima konstantu disocijacije (Kd) ≤1 μM, ≤ 100 nM, ≤ 10 nM, ≤ 1 nM, ≤ 0,1 nM, ≤ 0,01 nM ili ≤ 0,001 nM (npr., 10<-8>M ili manju, npr., od 10<-8>M do 10<-13>M, npr., od 10<-9>M do 10<-13>M).
U jednom aspektu predmetnog pronalaska, Kd se meri analizom vezivanja radioaktivno označenog antigena (RIA). U jednom aspektu predmetnog pronalaska, RIA se izvodi sa Fab verzijom željenog antitela i njegovog antigena. Na primer, afinitet vezivanja Fab iz rastvora za antigen meri se ekvilibracijom Fab sa minimalnom koncentracijom antigena obeleženog pomoću (<125>I) u prisustvu titracionih serija neobeleženog antigena, nakon čega sledi hvatanje vezanog antigena pomoću ploče obložene anti-Fab antitelom (vidite, npr., Chen et al., J. Mol. Biol. 293:865-881(1999)). Radi postavljanja uslova za test, MICROTITER<®>ploče sa višestrukim bunarčićima (Thermo Scientific) preko noći su obložene rastvorom 5 μg/ml anti-Fab antitela koje služi za hvatanje (Cappel Labs) u 50 mM natrijum karbonata (pH 9,6), a zatim blokirane pomoću 2% (m/V) albumina goveđeg seruma u PBS, tokom dva do pet sati na sobnoj temperaturi (oko 23°C). Na neadsorbujućoj ploči (Nunc br. 269620), 100 pM ili 26 pM [<125>I]-antigena je pomešano sa serijskim razblaženjima željenog Fab (npr., u skladu sa procenom anti-VEGF antitela, Fab-12, u radu Presta et al., Cancer Res. 57:4593-4599 (1997)). Željeni Fab se potom inkubira tokom noći; međutim, inkubacija može da se nastavi i duže (npr., oko 65 sati) kako bi se obezbedilo postizanje ravnoteže. Nakon toga, smeše se prenose na ploču za hvatanje radi inkubacije na sobnoj temperaturi (npr., jedan sat). Rastvor se zatim uklanja, a ploča se ispira osam puta pomoću 0,1% polisorbata 20 (TWEEN-20<®>) u PBS-u. Kada se ploče osuše, dodaje se 150 μl scintilansa po bunarčiću (MICROSCINT-20™; Packard), pa se ploče mere na TOPCOUNT™ gama brojaču (Packard) tokom deset minuta. Koncentracije svakog Fab koje daju manje ili jednako 20% maksimalnog vezivanja izabrane su za primenu u analizama kompetitivnog vezivanja.
U skladu sa drugim aspektom predmetnog pronalaska, Kd se meri pomoću BIACORE<®>testa površinske plazmonske rezonance. Na primer, analiza pomoću uređaja BIACORE<®>-2000 ili BIACORE<®>-3000 (BIAcore, Inc., Piscataway, NJ) obavljena je na 25°C sa CM5 čipovima sa imobilisanim antigenom uz ~10 jedinica odgovora (response units, RU). U jednom aspektu predmetnog pronalaska, biosenzorski čipovi sa karboksimetilovanim dekstranom (CM5, BIACORE, Inc.) aktivirani su pomoću N-etil-N’-(3-dimetilaminopropil)-karbodiimid hidrohlorida (EDC) i N-hidroksisukcinimida (NHS), prema uputstvu dobavljača. Antigen je razblažen pomoću 10 mM natrijum acetata, pH 4,8, do 5 μg/ml (~ 0,2 μM) pre injektovanja pri protoku od 5 μl/min da bi se dobilo oko 10 jedinica odgovora (RU) kuplovanog proteina. Nakon injektovanja antigena, injektovan je 1 M etanolamin da blokira neproreagovale grupe. Za merenja kinetike, injektovane su dvostruke serije razblaženja Fab (0,78 nM do 500 nM) u PBS sa 0,05% polisorbata 20 (TWEEN-20™) surfaktanta (PBST) na 25°C pri protoku od oko 25 μl/min. Brzine asocijacije (kon) i brzine disocijacije (koff) su izračunate pomoću jednostavnog jedan prema jedan Lengmirovog modela vezivanja (BIACORE ® Evaluation Software, verzija 3.2), simultanim podešavanjem senzorgrama asocijacje i disocijacije. Ravnotežna konstanta disocijacije (Kd) izračunata je kao odnos koff/kon. Vidite, npr., Chen et al., J Mol. Biol. 293:865-881 (1999). Ako brzina asocijacije prevazilazi 10<6>M<-1>s<-1>prema testu površinske plazmonske rezonance, tada brzina asocijacije može da se odredi korišćenjem tehnike fluorescentnog prigušivanja koja meri porast ili opadanje intenziteta fluorescentne emisije (ekscitacija = 295 nm; emisija = 340 nm, 16 nm širina trake) na 25°C iz 20nM anti-antigen antitela (Fab oblik) u PBS-u, pH 7,2, u prisustvu rastućih koncentracija antigena, kako je izmereno u spektrometru, kao što je spektrofometar sa zaustavljanjem protoka (Aviv Instruments) ili SLM-Aminco™ spektrofotometar serije 8000 (ThermoSpectronic) koji ima kivetu sa mešanjem.
2. Fragmenti antitela
U određenim realizacijama, antitelo iz ovog dokumenta je fragment antitela. Fragmenti antitela uključuju, bez ograničenja, Fab, Fab’, Fab’-SH, F(ab’)2, Fv i scFv fragmente, kao i druge fragmente opisane u nastavku. Pregled određenih fragmenata antitela vidite u Hudson et al., Nat Med 9, 129–134 (2003). Pregled scFv fragmenata vidite, npr., u: Pluckthün, The Pharmacology of Monoclonal Antibodies, vol. 113, Rosenburg i Moore izd., (Springer-Verlag, New York), str.269-315 (1994); vidite takođe WO 93/16185; i U.S. Patent br. 5,571,894 i 5,587,458. Raspravu o Fab i F(ab')2fragmentima koji sadrže regenerisane ostatke epitopa koji vezuju receptore i koji imaju produžen poluživot in vivo, vidite U.S. Patent br.5,869,046.
Dijatela su fragmenti antitela sa dva mesta za vezivanje antigena koja mogu biti bivalentna ili bispecifična. Na primer, vidite EP 404,097; WO 1993/01161; Hudson et al., Nat. Med. 9:129-134 (2003); i Hollinger et al., Proc. Natl. Acad. Sci. USA 90:6444-6448 (1993). Trijatela i tetratela su takođe opisana u radu Hudson et al., Nat. Med. 9:129-134 (2003).
Antitela sa jednim domenom su fragmenti antitela koji sadrže kompletan varijabilni domen teškog lanca antitela ili njegov deo, ili kompletan varijabilni domen lakog lanca antitela ili njegov deo. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, antitelo sa jednim domenom je humano antitelo sa jednim domenom (Domantis, Inc., Waltham, MA; vidite, .npr, U.S. Patent br.6,248,516).
Fragmenti antitela mogu se dobiti različitim tehnikama, uključujući, bez ograničenja, proteolitičku digestiju netaknutog antitela, kao i proizvodnju pomoću rekombinantnih ćelija domaćina (npr., E. coli ili faga), prema opisu iz ovog dokumenta.
3. Himerna i humanizovana antitela
U određenim realizacijama, antitelo iz ovog dokumenta je himerno antitelo. Pojedina himerna antitela opisana su u, npr., U.S. Patent br. 4,816,567; kao i Morrison et al., Proc. Natl. Acad. Sci. USA, 81:6851-6855 (1984)). U jednom primeru, himerno antitelo sadrži nehumani varijabilni region (npr., varijabilni region dobijen od miša, pacova, hrčka, zeca ili nehumanog primata, kao što je majmun) i humani konstantni region. U daljem primeru, himerno antitelo je antitelo „zamenjene klase”, kod koga je klasa ili potklasa zamenjena klasom ili potklasom matičnog antitela. Himerna antitela sadrže svoje fragmente za vezivanje antigena.
U određenim realizacijama, himerno antitelo je humanizovano antitelo. Obično je nehumano antitelo humanizovano da bi se smanjila imunogenost za ljude, pri čemu zadržava specifičnost i afinitet matičnog nehumanog antitela. Uglavnom, humanizovano antitelo sadrži jedan ili više varijabilnih domena kod kojih su HVR, npr., CDR (ili njihovi delovi) dobijeni od nehumanog antitela, a FR (ili njihovi delovi) od sekvenci humanog antitela. Humanizovano antitelo opciono takođe sadrži bar deo humanog konstantnog regiona. U nekim realizacijama, neki FR ostaci u humanizovanom antitelu zamenjeni su odgovarajućim ostacima nehumanog antitela (npr., antitela od kog su dobijeni HVR ostaci), npr., da bi se povratila ili poboljšala specifičnost ili afinitet antitela.
Humanizovana antitela i postupci njihovog dobijanja razmotreni su u, npr., Almagro and Fransson, Front Biosci 13, 1619-1633 (2008), a dodatno su opisani u, npr., Riechmann et al., Nature 332, 323-329 (1988); Queen et al., Proc Natl Acad Sci USA 86, 10029-10033 (1989); US Patent br. 5,821,337, 7,527,791, 6,982,321 i 7,087,409; Jones et al., Nature 321, 522-525 (1986); Morrison et al., Proc Natl Acad Sci 81, 6851-6855 (1984); Morrison and Oi, Adv Immunol 44, 65-92 (1988); Verhoeyen et al., Science 239, 1534-1536 (1988); Padlan, Molec Immun 31(3), 169-217 (1994); Kashmiri et al., Methods 36, 25-34 (2005) (opis graftovanja regiona koji određuje specifičnost SDR); Padlan, Mol Immunol 28, 489-498 (1991) (opis „vraćanja na površinu”); Dall’Acqua et al., Methods 36, 43-60 (2005) (opis „FR mešanja”); i Osbourn et al., Methods 36, 61-68 (2005) i Klimka et al., Br J Cancer 83, 252-260 (2000) (opis pristupa „usmerene selekcije” FR mešanju).
Humani okvirni regioni koji mogu da se koriste za humanizaciju uključuju, bez ograničenja: okvirne regione izabrane metodom „najboljeg slaganja” (videti, npr., Sims et al. J. Immunol. 151:2296 (1993)); okvirne regione dobijene od sekvence konsenzusa humanih antitela konkretne podgrupe varijabilnih regiona lakog ili teškog lanca (videti, npr., Carter et al. Proc. Natl. Acad. Sci. USA, 89:4285 (1992); i Presta et al. J. Immunol.., 151:2623 (1993); humane zrele (somatski mutirane) okvirne regione ili humane germinativne okvirne regione (videti, npr., Almagro i Fransson, Front. Biosci. 13:1619-1633 (2008)); i okvirne regione izvedene iz skrininga FR biblioteka (videti, npr., Baca et al., J. Biol. Chem.272:10678-10684 (1997) i Rosok et al., J. Biol. Chem.271:22611-22618 (1996)).
4. Humana antitela
U nekim aspektima predmetnog pronalaska, antitelo iz ovog dokumenta je humano antitelo. Humana antitela se mogu dobiti pomoću različitih tehnika poznatih u struci. Humana antitela su uopšteno opisali van Dijk i van de Winkel, Curr. Opin. Pharmacol. 5:368-74 (2001) i Lonberg, Curr. Opin. Immunol.20:450-459 (2008).
Humana antitela se mogu dobiti primenom imunogena na transgenu životinju koja je modifikovana da proizvodi netaknuta humana antitela ili netaknuta antitela sa humanim varijabilnim regionima kao odgovor na antigenski izazov. Takve životinje obično sadrže kompletne lokuse humanog imunoglobulina ili njihov deo, koji zamenjuju lokuse endogenog imunoglobulina, ili koji su prisutni ekstrahromozomski ili nasumično integrisani u životinjske hromozome. U takvim transgenim miševima, lokusi endogenog imunoglobulina obično su inaktivirani. Pregled postupaka za dobijanje humanih antitela od transgenih životinja videti u: Nat. Biotech.23:1117-1125 (2005).
Videti takođe, npr., U.S. Patent br. 6,075,181 i 6,150,584 koji opisuju tehnologiju XENOMOUSE™; U.S. Patent br. 5,770,429 koji opisuje tehnologiju HuMab® ; U.S. Patent br. 7,041,870 koji opisuje tehnologiju K-M MOUSE®, i U.S. Patent Application Publication br. US 2007/0061900, koja opisuje tehnologiju VelociMouse®). Humani varijabilni regioni netaknutih antitela koja stvaraju takve životinje mogu se dalje modifikovati, npr., kombinovanjem sa različitim humanim konstantnim regionom.
Humana antitela se mogu dobiti i postupcima na bazi hibridoma. Opisane su ćelijske linije humanog mijeloma i mišje-humanog heteromijeloma za proizvodnju humanih monoklonskih antitela. (Videti, na primer, Kozbor J. Immunol., 133: 3001 (1984); Brodeur et al., Monoclonal Antibody Production Techniques and Applications, pp. 51-63 (Marcel Dekker, Inc., New York, 1987); i Boerner et al., J. Immunol., 147: 86 (1991).) Humana antitela proizvedena putem tehnologije hibridoma humane B-ćelije takođe su opisana u radu Li et al., Proc. Natl. Acad. Sci. USA, 103:3557-3562 (2006). Dodatni postupci uključuju one opisane, na primer, u U.S. Patentu br.7,189,826 (opisuje proizvodnju monoklonskih humanih IgM antitela iz ćelijskih linija hibridoma) i Ni, Xiandai Mianyixue, 26(4):265-268 (2006) (opisuje humano-humane hibridome). Tehnologija humanih hibridoma (trioma tehnologija) takođe je opisana u radu Vollmers i Brandlein, Histology and Histopathology, 20(3):927-937 (2005) i Vollmers i Brandlein, Methods and Findings in Experimental and Clinical Pharmacology, 27(3):185-91 (2005).
Humana antitela takođe mogu da se proizvedu izolovanjem sekvenci varijabilnog domena Fv klona izabranih iz biblioteka displeja faga humanog porekla. Takve sekvence varijabilnog domena mogu onda da se kombinuju sa željenim humanim konstantnim domenom. Tehnike za izbor humanih antitela iz biblioteka antitela opisane su u nastavku.
5. Antitela dobijena iz biblioteke
Antitela iz predmetnog pronalaska mogu da se izoluju pretraživanjem kombinatornih biblioteka u potrazi za antitelima sa željenom aktivnošću ili aktivnostima. Na primer, veliki broj postupaka za stvaranje biblioteka displeja faga poznat je u struci, kao i traženje antitela koja imaju željene karakteristike vezivanja u takvim bibliotekama. Pregled takvih postupaka dali su, npr., Hoogenboom et al. u Methods in Molecular Biology 178:1-37 (O’Brien et al., izd., Human Press, Totowa, NJ, 2001), a dalje su opisani u, npr., McCafferty et al., Nature 348:552-554; Clackson et al., Nature 352: 624-628 (1991); Marks et al., J. Mol. Biol. 222: 581-597 (1992); Marks i Bradbury, u Methods in Molecular Biology 248:161-175 (Lo, izd., Human Press, Totowa, NJ, 2003); Sidhu et al., J. Mol. Biol. 338(2): 299-310 (2004); Lee et al., J. Mol. Biol. 340(5): 1073-1093 (2004); Fellouse, Proc. Natl. Acad. Sci. USA 101(34): 12467-12472 (2004); i Lee et al., J. Immunol. Methods 284(1-2): 119-132 (2004).
Kod pojedinih postupaka displeja faga, repertoari VH i VL gena odvojeno su klonirani putem lančane reakcije polimeraze (PCR) i nasumično rekombinovani u biblioteke faga, u kojima zatim mogu da se pretražuju fagi koji vezuju antigen, kao što je opisano u radu Winter et al., Ann. Rev. Immunol., 12: 433-455 (1994). Fagi tipično vrše displej fragmenata antitela, bilo kao Fv (scFv) fragmenti s jednim lancem ili kao Fab fragmenti. Biblioteke iz imunizovanih izvora obezbeđuju antitela velikog afiniteta prema imunogenu, bez potrebe za konstruisanjem hibridoma. Umesto toga, naivni repertoar može biti kloniran (npr., od ljudi) da bi se dobio jedan izvor antitela za širok spektar nesvojstvenih, kao i svojstvenih antigena, bez ikakve imunizacije, kao što je opisano u Griffiths et al., EMBO J, 12: 725-734 (1993). Naposletku, naivne biblioteke mogu takođe da se naprave sintetički, kloniranjem nepreuređenih segmenata V-gena iz matičnih ćelija i upotrebom PCR prajmera koji sadrže nasumične sekvence za kodiranje veoma varijabilnih CDR3 regiona, za postizanje premeštanja in vitro, kao što je opisano u Hoogenboom i Winter, J. Mol. Biol., 227: 381-388 (1992). Patentne publikacije koje opisuju biblioteke faga humanih antitela uključuju, na primer: US Patent br. 5,750,373, i US Patent Publication br. 2005/0079574, 2005/0119455, 2005/0266000, 2007/0117126, 2007/0160598, 2007/0237764, 2007/0292936 i 2009/0002360.
Antitela ili fragmenti antitela izolovani iz biblioteka humanih antitela ovde se smatraju humanim antitelima ili fragmentima humanih antitela.
6. Multispecifična antitela
U određenim realizacijama, antitelo iz ovog dokumenta je multispecifično antitelo, npr., bispecifično antitelo. Multispecifična antitela su monoklonska antitela koja imaju sposobnost specifičnog vezivanja za najmanje dva različita mesta. U određenim realizacijama, jedna od specifičnosti vezivanja je za CD79b, a druga je za bilo koji drugi antigen. U određenim realizacijama, bispecifična antitela mogu da se vežu za dva različita epitopa CD79b. Bispecifična antitela mogu takođe da se upotrebe za lokalizaciju citotoksičnih agenasa na ćelije koje eksprimiraju CD79b. Bispecifična antitela mogu da se dobiju kao antitela kompletne dužine ili kao fragmenti antitela.
U jednom aspektu, pronalazak obezbeđuje izolovana anti-CD79b antitela koja se vezuju za CD79b i CD3 (tj. sadrže CD79b vezujući domen i CD3 vezujući domen). U određenim realizacijama, jedna od specifičnosti vezivanja je za CD3 (npr., CD3ɛ ili CD3γ), a druga je za CD79b. U nekim realizacijama, CD3 vezujući domen se vezuje za humani CD3 polipeptid ili CD3 polipeptid cinomolgus majmuna (cino). U nekim realizacijama, humani CD3 polipeptid ili cino CD3 polipeptid je humani CD3ε polipeptid ili cino CD3ε polipeptid, datim redosledom. U nekim realizacijama, humani CD3 polipeptid ili cino CD3 polipeptid je humani CD3γ polipeptid ili cino CD3γ polipeptid, datim redosledom. U određenim realizacijama, obezbeđeno je anti-CD79b antitelo koje sadrži CD3 vezujući domen koji se vezuje za epitop unutar fragmenta CD3 (npr., humani CD3ɛ) koji se sastoji od aminokiselina 1–26 ili 1–27 humanog CD3ɛ. U nekim realizacijama, anti-CD79b antitelo je bispecifično antitelo. U nekim realizacijama, anti-CD79b antitelo je bispecifično IgG antitelo.
U nekim realizacijama, CD3 vezujući domen vezuje humani CD3Ɛpolipeptid sa Kd od 250 nM ili nižom. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, CD3 vezujući domen vezuje humani CD3ɛ polipeptid sa Kd od 100 nM ili nižom. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, CD3 vezujući domen vezuje humani CD3ɛ polipeptid sa Kd od 15 nM ili nižom. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, CD3 vezujući domen vezuje humani CD3ɛ polipeptid sa Kd od 10 nM ili nižom. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, CD3 vezujući domen vezuje humani CD3ɛ polipeptid sa Kd od 5 nM ili nižom.
U nekim realizacijama bilo kog multispecifičnog antitela, npr., bispecifično antitelo, koje se vezuje za CD79b i CD3, sadrži CD3 vezujući domen, pri čemu CD3 vezujući domen sadrži hipervarijabilne regione (HVR) (a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 39; (b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 40; (c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 41; (d) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 42; (e) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 43, i (f) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 44. U nekim realizacijama, CD3 vezujući domen sadrži (a) VH domen koji sadrži (i) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 39; (ii) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 40 i (iii) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu od ID BR. SEKV.: 41; i (b) VL domen koji sadrži (i) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 42; (ii) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 43 i (iii) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 44. U nekim slučajevima, CD3 vezujući domen može da ima varijabilni domen teškog lanca (VH), uključujući aminokiselinsku sekvencu koja je najmanje 90% identična (npr., najmanje 91%, 92%, 93%, 94%, 95%, 96%, 97%, 98% ili 99% identična) sekvenci ID BR. SEKV.: 57, ili njenom delu, i/ili ima varijabilni domen lakog lanca (VL) koji sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je najmanje 90% identična (npr., najmanje 91%, 92%, 93%, 94%, 95%, 96%, 97%, 98% ili 99% identična) sekvenci ID BR. SEKV.: 58, ili njenom delu. U nekim slučajevima, CD3 vezujući domen može da sadrži VH domen koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 57 i VL domen koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 58. U posebnom slučaju, CD3 vezujući domen može da bude 40G5c, njegov derivat ili klon srodnog porekla.
Na primer, u nekim realizacijama, anti-CD79b antitelo sadrži (i) CD79b vezujući domen koji sadrži HVR (a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 4; (b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 7; (c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 9; (d) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 10; (e) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 11; i (f) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 12 i (ii) CD3 vezujući domen koji sadrži HVR (a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 39; (b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 40; (c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 41; (d) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 42; (e) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 43; i (f) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 44. U nekim realizacijama, anti-CD79b antitelo sadrži (i) CD79b vezujući domen koji sadrži (a) VH domen koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 19 i (b) VL domen koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 20 i (ii) CD3 vezujući domen koji sadrži (a) VH domen koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 57 i (b) VL domen koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 58.
U nekim realizacijama bilo kog multispecifičnog antitela, npr., bispecifično antitelo, koje se vezuje za CD79b i CD3, CD3 vezujući domen sadrži (a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 45; (b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 46; (c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 47; (d) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 48; (e) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 49 i (f) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 50. U nekim realizacijama, CD3 vezujući domen sadrži (a) VH domen koji sadrži (i) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 45; (ii) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 46 i (iii) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu od ID BR. SEKV.: 47 i (b) VL domen koji sadrži (i) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 48; (ii) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 49 i (iii) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 50. U nekim slučajevima, CD3 vezujući domen može da ima VH domen koji sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je najmanje 90% identična (npr., najmanje 91%, 92%, 93%, 94%, 95%, 96%, 97%, 98% ili 99% identična) sekvenci ID BR. SEKV.: 59, ili njenom delu, i/ili ima VL domen koji sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je najmanje 90% identična (npr., najmanje 91%, 92%, 93%, 94%, 95%, 96%, 97%, 98% ili 99% identična) sekvenci ID BR. SEKV.: 60, ili njenom delu. U nekim slučajevima, CD3 vezujući domen može da sadrži VH domen koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 59 i VL domen koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 60. U posebnom slučaju, CD3 vezujući domen može da bude 38E4v1, njegov derivat ili klon srodnog porekla.
Na primer, u nekim realizacijama, anti-CD79b antitelo sadrži (i) CD79b vezujući domen koji sadrži HVR (a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 4; (b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 7; (c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 9; (d) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 10; (e) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 11; i (f) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 12 i (ii) CD3 vezujući domen koji sadrži HVR (a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 45; (b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 46; (c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 47; (d) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 48; (e) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 49; i (f) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR.
SEKV.: 50. U nekim realizacijama, anti-CD79b antitelo sadrži (i) CD79b vezujući domen koji sadrži (a) VH domen koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 19 i (b) VL domen koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 20 i (ii) CD3 vezujući domen koji sadrži (a) VH domen koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 59 i (b) VL domen koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 60.
U nekim realizacijama bilo kog multispecifičnog antitela, npr., bispecifično antitelo, koje se vezuje za CD79b i CD3, CD3 vezujući domen sadrži (a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 51; (b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 52; (c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 53; (d) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 54; (e) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 55 i (f) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 56. U nekim realizacijama, CD3 vezujući domen sadrži (a) VH domen koji sadrži (i) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 51; (ii) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 52 i (iii) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu izabranu od ID BR. SEKV.: 53; i (b) VL domen koji sadrži (i) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 54; (ii) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 55 i (iii) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 56. U nekim slučajevima, anti-CD3 antitelo može da ima VH domen koji sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je najmanje 90% identična (npr., najmanje 91%, 92%, 93%, 94%, 95%, 96%, 97%, 98% ili 99% identična) sekvenci ID BR. SEKV.: 61, ili njenom delu, i/ili ima VL domen koji sadrži aminokiselinsku sekvencu koja je najmanje 90% identična (npr., najmanje 91%, 92%, 93%, 94%, 95%, 96%, 97%, 98% ili 99% identična) sekvenci ID BR. SEKV.: 62, ili njenom delu. U nekim slučajevima, CD3 vezujući domen može da sadrži VH domen koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 61 i VL domen koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 62. U posebnom slučaju, anti-CD3 antitelo može da bude UCHT1.v9, njegov derivat ili klon srodnog porekla.
Na primer, u nekim realizacijama, anti-CD79b antitelo sadrži (i) CD79b vezujući domen koji sadrži HVR (a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 4; (b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 7; (c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 9; (d) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 10; (e) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 11; i (f) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 12 i (ii) CD3 vezujući domen koji sadrži HVR (a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR.
SEKV.: 51; (b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 52; (c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 53; (d) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 54; (e) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 55; i (f) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 56. U nekim realizacijama, anti-CD79b antitelo sadrži (i) CD79b vezujući domen koji sadrži (a) VH domen koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 19 i (b) VL domen koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 20 i (ii) CD3 vezujući domen koji sadrži (a) VH domen koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 61 i (b) VL domen koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 62.
U nekim aspektima predmetnog pronalaska, za bilo koje multispecifično anti-CD79b antitelo, anti-CD79b antitelo ima EC50za uništavanje B-ćelija manju od oko 100 ng/ml. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, EC50je manja od oko 50 ng/ml. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, EC50je manja od oko 25 ng/ml. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, EC50je manja od oko 20 ng/ml. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, EC50je manja od oko 15 ng/ml. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, uništavanje B-ćelija je endogeno uništavanje B-ćelija. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, uništavanje B-ćelija je uništavanje ćelijskih linija B-ćelija, npr., BJAB ćelijske linije, WSU-CLCL2 ćelijske linije, OCI-Ly-19 ćelijske linije. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, EC50se određuje bilo kojim postupkom opisanim u ovom dokumentu, posebno u primerima. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, EC50predstavlja prosečnu vrednost od oko pet ili 10 eksperimenata. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, EC50predstavlja prosečnu vrednost od oko pet ili 10 donora.
U nekim aspektima predmetnog pronalaska za bilo koje multispecifično anti-CD79b antitelo, anti-CD79b antitelo uništava najmanje oko 60% B-ćelija na 5000 ng/ml. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, anti-CD79b antitelo uništava najmanje oko 80% B-ćelija na 5000 ng/ml, anti-CD79b antitelo uništava najmanje oko 90% B-ćelija na 5000 ng/ml. Na primer, u nekim aspektima predmetnog pronalaska, B-ćelije su jedna ćelijska linija B-ćelija ili više njih: SU-CHL-6, CoHH2, BJAB, WSU-DLCL2, Sc-1, SU-CHL-8, GRANTA-519, Nalm-6, Ramos i/ili OCI-Ly-19. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, EC50se određuje bilo kojim postupkom opisanim u ovom dokumentu, posebno u primerima. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, EC50predstavlja prosečnu vrednost od oko pet ili 10 eksperimenata. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, EC50predstavlja prosečnu vrednost od oko pet ili 10 donora.
U nekim aspektima predmetnog pronalaska, za bilo koje multispecifično anti-CD79b antitelo, anti-CD79b antitelo ima EC50za citotoksičnu aktivaciju T-ćelija manju od oko 50 ng/ml. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, anti-CD79b antitelo ima EC50za citotoksičnu aktivaciju T-ćelija manju od oko 25 ng/ml. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, anti-CD79b antitelo ima EC50za citotoksičnu aktivaciju T-ćelija manju od oko od 20 ng/ml. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, citotoksična aktivacija T-ćelija meri se u % CD69+CD25+T-ćelije u CD8+ T-ćelijama. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, EC50se određuje bilo kojim postupkom opisanim u ovom dokumentu, posebno u primerima. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, EC50predstavlja prosečnu vrednost od oko pet ili 10 eksperimenata. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, EC50predstavlja prosečnu vrednost od oko pet ili 10 donora.
Tehnike za dobijanje multispecifičnih antitela uključuju, bez ograničenja, rekombinantnu koekspresiju dva imunoglobulinska para teški lanac – laki lanac sa različitim specifičnostima (videti Milstein i Cuello, Nature 305: 537 (1983)), WO 93/08829 i Traunecker et al., EMBO J. 10: 3655 (1991)), kao i inženjerstvo "dugme u rupici" (videti, npr., U.S. Patent br. 5,731,168). Multispecifična antitela se takođe mogu napraviti putem inženjeringa za izradu Fc-heterodimernih molekula antitela koristeći efekat elektrostatičke interakcije (WO 2009/089004A1); umrežavanjem dva ili više antitela ili fragmenata (videti, npr., US Patent br. 4,676,980 i Brennan et al., Science , 229: 81 (1985)); upotrebom leucinskih zatvarača za proizvodnju bispecifičnih antitela (videti, npr., Kostelny et al., J. Immunol., 148(5): 1547-1553 (1992)); upotrebom tehnologije „dijatela” za izradu fragmenata bispecifičnih antitela (videti, npr., Hollinger et al., Proc. Natl. Acad. Sci. USA, 90:6444-6448 (1993)); i korišćenjem Fv (sFv) dimera s jednim lancem (videti, npr., Gruber et al., J. Immunol., 152:5368 (1994)); i pripremanjem trispecifičnih antitela, kao što je opisano, npr., u Tutt et al. J. Immunol. 147: 60 (1991).
Dizajnirana antitela sa tri funkcionalna ili više funkcionalnih mesta vezivanja antigena, uključujući „antitela hobotnice”, takođe su obuhvaćena ovim dokumentom (videti, npr., US 2006/0025576A1).
Antitelo ili fragment iz ovog dokumenta takođe uključuje „dvojno delujući FAb” ili „DAF”, koji sadrži mesto vezivanja antigena za koje se vezuje CD79b, kao i drugi, različiti antigen (videti, na primer US 2008/0069820).
7. Varijante antitela
U nekim aspektima predmetnog pronalaska, razmatrane su varijante aminokiselinskih sekvenci antitela iz ovog dokumenta. Na primer, može biti poželjno da se poboljša afinitet vezivanja i/ili druga biološka svojstva antitela. Varijante aminokiselinskih sekvenci antitela se mogu dobiti uvođenjem odgovarajućih modifikacija u sekvencu nukleotida koja kodira antitelo ili putem sinteze peptida. Takve modifikacije uključuju, na primer, uklanjanja, i/ili umetanja, i/ili supstitucije ostataka u aminokiselinskim sekvencama antitela. Svaka kombinacija uklanjanja, umetanja i supstitucije može se sprovesti tako da se dobije finalni konstrukt, pod uslovom da finalni konstrukt ima željene karakteristike, npr., vezivanje za antigen.
a) Varijante dobijene supstitucijom, umetanjem i uklanjanjem
U nekim aspektima predmetnog pronalaska, obezbeđene su varijante antitela koje imaju jednu ili više supstitucija aminokiselina. Mesta od interesa za supstitucionu mutagenezu uključuju HVR i FR. Konzervativne supstitucije su prikazane u Tabeli 1 pod naslovom „poželjne supstitucije”. Konkretnije izmene su date u Tabeli 1 pod naslovom „primeri supstitucija” i, kako je opisano u nastavku, prema klasama bočnih nizova aminokiselina. Supstitucije aminokiselina mogu biti uvedene u željeno antitelo i proizvode ispitane na željenu aktivnost, npr., zadržano/poboljšano vezivanje antigena, smanjena imunogenost ili poboljšana ADCC ili CDC.
TABELA 1
Aminokiseline mogu da se grupišu prema zajedničkim osobinama bočnog lanca:
(1) hidrofobne: Norleucin, Met, Ala, Val, Leu, Ile;
(2) neutralne hidrofilne: Cys, Ser, Thr, Asn, Gln;
(3) kisele: Asp, Glu;
(4) bazne: His, Lys, Arg;
(5) ostaci koji utiču na orijentaciju niza: Gly, Pro;
(6) aromatične: Trp, Tyr, Phe.
Nekonzervativne supstitucije zahtevaju izmenu člana jedne od ovih klasa drugom klasom.
Jedna vrsta supstitucionih varijanti uključuje supstituciju jednog ili više ostataka hipervarijabilnog regiona matičnog antitela (npr., humanizovanog ili humanog antitela). Generalno, rezultujuće varijante izabrane za dalje ispitivanje će imati modifikacije (npr. poboljšanja) izvesnih bioloških osobina (npr., povećan afinitet, smanjenu imunogenost) u odnosu na matično antitelo i/ili će imati suštinski zadržane izvesne biološke osobine matičnog antitela. Primer supstitucione varijante je afinitetno zrelo antitelo, koje može biti stvoreno na pogodan način, npr., korišćenjem tehnika afinitetnog sazrevanja na osnovu displeja faga, kao što su tehnike opisane u ovom dokumentu. Ukratko, jedan HVR ostatak ili više HVR ostataka je mutirano, a varijantna antitela su izložena na fagu i ispitana u pogledu određene biološke aktivnosti (npr., afiniteta vezivanja).
Izmene (npr., supstitucije) se mogu napraviti u HVR, npr., zarad poboljšanja afiniteta antitela. Takve izmene se mogu napraviti na „žarištima” HVR, tj. ostacima kodiranim kodonima, koji trpe mutaciju sa visokom učestalošću tokom procesa somatskog sazrevanja (videti, npr., Chowdhury, Methods Mol. Biol. 207:179-196 (2008)) i/ili ostacima koji ostvaruju kontakt sa antigenom, pri čemu se dobijene varijante VH ili VL ispituju na afinitet vezivanja. Afinitetno sazrevanje putem konstruisanja i ponovnog izbora iz sekundarnih biblioteka opisano je, npr., u Hoogenboom et al. u Methods in Molecular Biology 178:1-37 (O’Brien et al., izd., Human Press, Totowa, NJ, (2001).) U nekim aspektima predmetnog pronalaska afinitetnog sazrevanja, raznovrsnost se uvodi u varijabilne gene izabrane za sazrevanje putem bilo kog od mnogobrojnih postupaka (npr., lančanom reakcijom polimeraze (PCR) sklone greškama, mešanjem lanaca ili mutagenezom usmerenom oligonukleotidima). Zatim se kreira sekundarna biblioteka. Biblioteka se zatim pretražuje radi identifikovanja varijanti antitela sa željenim afinitetom. Drugi postupak za uvođenje raznovrsnosti uključuje pristup usmeren na HVR, gde je nekoliko HVR ostataka randomizovano (npr., 4–6 ostataka istovremeno). HVR ostaci uključeni u vezivanje antigena mogu biti specifično identifikovani, npr., primenom ciljane mutageneze sa alaninom ili modelovanja. Posebno se često ciljaju CDR-H3 i CDR-L3.
U nekim aspektima predmetnog pronalaska, supstitucije, umetanja ili uklanjanja se mogu desiti u jednom ili više HVR, dokle god takve izmene ne utiču značajno na smanjenje sposobnosti antitela da vezuje antigen. Na primer, konzervativne izmene (npr., konzervativne supstitucije iz ovog dokumenta), koje ne utiču značajno na afinitet vezivanja mogu se načiniti u HVR. Takve izmene mogu, na primer, biti izvan ostataka koji ostvaruju kontakt sa antigenom u HVR. U nekim aspektima predmetnog pronalaska varijanti VH i VL sekvenci datih iznad, svaki HVR je neizmenjen ili sadrži najviše jednu supstituciju, dve ili tri supstitucije aminokiselina.
Korisni postupak za identifikovanje ostataka ili regiona antitela koji mogu biti ciljani za mutagenezu zove se „ciljana mutageneza sa alaninom”, a opisana je u radu Cunningham i Wells (1989) Science, 244:1081-1085. U tom postupku, ostatak ili grupa ciljanih ostataka (npr., naelektrisani ostaci, kao Arg, Asp, His, Lys i Glu) identifikuju se i menjaju neutralnom ili negativno naelektrisanom aminokiselinom (npr., alaninom ili polialaninom) da bi se odredilo da li to utiče na interakciju antitela sa antigenom. Dalje supstitucije mogu biti uvedene na lokacijama aminokiselina koje pokazuju funkcionalnu osetljivost na inicijalne supstitucije. Umesto toga, ili pored toga, kristalna struktura kompleksa antigen–antitelo služi za identifikovanje tačaka kontakta antitela sa antigenom. Takvi kontaktni ostaci i susedni ostaci mogu biti ciljani ili eliminisani kao kandidati za supstituciju. Varijante se mogu ispitati da bi se odredilo da li imaju željena svojstva.
Umetanja aminokiselinskih sekvenci uključuju fuzije amino-kraja i/ili karboksi-kraja, pri čemu se dužina kreće od jednog ostatka do polipeptida koji sadrže stotine ili više ostataka, kao i umetanja u sekvencu jednog ostatka ili većeg broja ostataka aminokiselina. Primeri terminalnih umetanja uključuju antitelo sa N-terminalnim metionil ostatkom. Druge varijante umetanja kod molekula antitela uključuju fuziju sa N ili C krajem antitela sa enzimom (npr., za ADEPT) ili polipeptidom, što povećava poluživot antitela u serumu.
b) Varijante glikozilacije
U određenim realizacijama, antitelo iz ovog dokumenta izmenjeno je da bi se povećao ili smanjio stepen do kog je antitelo glikozilovano. Adicija ili uklanjanje mesta glikozilacije antitela može se pogodno postići izmenom aminokiselinske sekvence, tako da jedno ili više mesta glikozilacije nastane ili se ukloni.
Kada antitelo sadrži Fc region, može biti izmenjen ugljovodonik vezan za njega. Nativna antitela koja proizvode ćelije sisara tipično sadrže razgranati, biantenarni oligosaharid koji je obično vezan N-vezom za Asn297 CH2 domena Fc regiona. Videti, npr., Wright et al. TIBTECH 15:26-32 (1997). Oligosaharidi mogu da sadrži različite ugljovodonike, npr., manozu, N-acetil glukozamin (GlcNAc), galaktozu i sijalinsku kiselinu, kao i fukozu vezanu za GlcNAc u „osnovi” biantenarne oligosaharidne strukture. U nekim realizacijama, modifikacije oligosaharida u antitelu iz pronalaska mogu biti načinjene da bi se dobile varijante antitela sa određenim poboljšanim svojstvima.
U jednom izvođenju, date su varijante antitela koja imaju ugljovodoničnu strukturu kojoj nedostaje fukoza vezana (neposredno ili posredno) za Fc region. Na primer, količina fukoze u tom antitelu može biti od 1% do 80%, od 1% do 65%, od 5% do 65% ili od 20% do 40%. Količina fukoze se određuje izračunavanjem prosečne količine fukoze u šećernom lancu na Asn297, u odnosu na zbir svih glikostruktura vezanih za Asn297 (npr., kompleksne, hibridne ili strukture sa visokim sadržajem manoze), kao što je određeno MALDI-TOF masenom spektrometrijom, kao što je opisano u, na primer, WO 2008/077546. Asn297 se odnosi na asparaginski ostatak koji se nalazi u blizini položaja 297 u Fc regionu (prema EU numeraciji za ostatke Fc regiona); međutim, Asn297 takođe može da se nalazi približno ± 3 aminokiseline više ili niže od položaja 297, tj. između položaja 294 i 300, usled manjih varijacija sekvenci kod antitela. Takve varijante fukozilacije mogu da imaju poboljšanu ADCC funkciju. Videti, npr., US Patent Publication br. US 2003/0157108 (Presta, L.); US 2004/0093621 (Kyowa Hakko Kogyo Co., Ltd). Primeri publikacija koje su u vezi sa „defukozilovanim” varijantama antitela ili varijantama antitela „sa manjkom fukoze”, uključuju: US 2003/0157108; WO 2000/61739; WO 2001/29246; US 2003/0115614; US 2002/0164328; US 2004/0093621; US 2004/0132140; US 2004/0110704; US 2004/0110282; US 2004/0109865; WO 2003/085119; WO 2003/084570; WO 2005/035586; WO 2005/035778; WO2005/053742; WO2002/031140; Okazaki et al. J. Mol. Biol. 336:1239-1249 (2004); Yamane-Ohnuki et al. Biotech. Bioeng. 87: 614 (2004). Primeri za ćelijske linije sposobne za proizvodnju defukozilovanih antitela uključuju Lec13 CHO ćelije sa manjkom fukozilacije proteina (Ripka et al. Arch. Biochem. Biophys. 249:533-545 (1986); US Pat Appl br. US 2003/0157108 A1, Presta, L; i WO 2004/056312 A1, Adams et al., naročito u Primeru 11) i nokaut ćelijske linije, kao što je gen alfa-1,6-fukoziltransferaze, FUT8, nokaut CHO ćelije (videti, npr., Yamane-Ohnuki et al. Biotech. Bioeng. 87: 614 (2004); Kanda, Y. et al., Biotechnol. Bioeng., 94(4):680-688 (2006); i WO2003/085107).
Varijante antitela su dalje obezbeđene sa bisektovanim oligosaharidima, npr., kod kojih je biantenarni oligosaharid vezan za Fc region antitela bisektiran pomoću GlcNAc. Takve varijante antitela mogu da imaju smanjenu fukozilaciju i/ili poboljšanu ADCC funkciju. Primeri takvih varijanti antitela su opisani u, npr., WO 2003/011878 (Jean-Mairet et al.); US Patent br. 6,602,684 (Umana et al.); i US 2005/0123546 (Umana et al.). Varijante antitela sa najmanje jednim ostatkom galaktoze u oligosaharidu vezanom za Fc region takođe su obezbeđene. Takve varijante antitela mogu da imaju poboljšanu CDC funkciju. Takve varijante antitela su opisane u, npr., WO 1997/30087 (Patel et al.); WO 1998/58964 (Raju, S.); i WO 1999/22764 (Raju, S.).
c) Varijante Fc regiona
U određenim realizacijama, jedna ili više modifikacija aminokiselina može biti uvedena u Fc region antitela iz ovog dokumenta, time stvarajući varijantu Fc regiona. Varijanta Fc regiona može da sadrži sekvencu humanog Fc regiona (npr., humani Fc region IgG1, IgG2, IgG3 ili IgG4) koji sadrži modifikaciju aminokiseline (npr., supstituciju) na jednom ili više mesta aminokiselina.
U određenim realizacijama, pronalazak razmatra varijantu antitela koja ima neke, ali ne sve efektorske funkcije, što je čini pogodnim kandidatom za primene kod kojih je poluživot antitela in vivo važan, dok su pojedine efektorske funkcije (kao što su komplementna i ADCC) nepotrebne ili štetne. In vitro i/ili in vivo testovi citotoksičnosti mogu se sprovesti radi potvrde smanjenja/sniženja CDC i/ili ADCC aktivnosti. Na primer, testovi vezivanja Fc receptora (FcR) mogu se sprovesti kako bi se obezbedilo da antitelo nema FcγR vezivanje (stoga, verovatno nema ADCC aktivnost), ali zadržava sposobnost vezivanja FcRn. Primarne ćelije za posredovanje ADCC, NK ćelije, eksprimiraju samo Fc(RIII, dok monociti eksprimiraju Fc(RI, Fc(RII i Fc(RIII. Sažeti prikaz ekspresije FcR na hematopoetskim ćelijama dat je u Tabeli 3 na strani 464 rada Ravetch i Kinet, Annu. Rev. Immunol. 9:457-492 (1991). Neograničavajući primeri za in vitro testove za procenu aktivnosti ADCC željenog molekula opisani su u U.S. Patentu br. 5,500,362 (videti, npr., Hellstrom, I. et al. Proc. Nat’l Acad. Sci. USA 83:7059-7063 (1986)) i Hellstrom, I et al., Proc. Nat’l Acad. Sci. USA 82:1499-1502 (1985); 5,821,337 (videti, Bruggemann, M. et al., J. Exp. Med. 166:1351-1361 (1987)). Umesto toga, mogu se primeniti neradioaktivni analitički postupci (videti, npr., ACTI™ neradioaktivni test citotoksičnosti za protočnu citometriju CellTechnology, Inc. Mountain View, CA; i CytoTox 96<®>neradioaktivni test citotoksičnosti (Promega, Madison, WI)). Korisne efektorske ćelije za takve testove uključuju mononuklearne ćelije periferne krvi (PBMC) i ćelije prirodne ubice (NK). Umesto toga, ili pored toga, ADCC aktivnost željenog molekula može se odrediti in vivo, npr., na životinjskom modelu, kao što je izloženo u radu Clynes et al. Proc. Nat’l Acad. Sci. USA 95:652-656 (1998). C1q vezujući testovi mogu takođe da se izvedu kako bi se potvrdilo da antitelo ne može da veže C1q i da, stoga, nema CDC aktivnost. Videti, npr., C1q i C3c vezujući ELISA test u WO 2006/029879 i WO 2005/100402. Za procenu aktivacije komplementa, može se izvesti CDC test (videti, npr., Gazzano-Santoro et al., J. Immunol. Methods 202:163 (1996); Cragg, M.S. et al., Blood 101:1045-1052 (2003); i Cragg, M.S. i M.J. Glennie, Blood 103:2738-2743 (2004)). FcRn vezivanje i in vivo određivanje klirensa/poluživota može takođe da se izvrši pomoću postupaka poznatih u struci (videti, npr., Petkova, S.B. et al., Int’l. Immunol.18(12): 1759-1769 (2006)).
Antitela sa redukovanom efektorskom funkcijom uključuju ona sa supstitucijom jednog ili više ostataka Fc regiona 238, 265, 269, 270, 297, 327 i 329 (U.S. Patent br.
6,737,056). Takvi Fc mutanti uključuju Fc mutante sa supstitucijama na dva ili više položaja aminokiselina 265, 269, 270, 297 i 327, uključujući takozvani „DANA” Fc mutant sa supstitucijom ostataka 265 i 297 alaninom (US Patent br.7,332,581).
U nekim aspektima anti-CD79b antitelo (npr., anti-CD79b TDB antitelo) sadrži Fc region koji sadrži N297G mutaciju.
U nekim realizacijama, anti-CD79b antitelo koje sadrži N297G mutaciju sadrži jedan ili više konstantnih domena teškog lanca, pri čemu su jedan ili više konstantnih domena teškog lanca izabrani od prvog CH1 (CH11) domena, prvog CH2 (CH21) domena, prvog CH3 (CH31) domena, drugog CH1 (CH12) domena, drugog CH2 (CH22) domena i drugog CH3 (CH32) domena. U nekim slučajevima, najmanje jedan od jednog ili više konstantnih domena teškog lanca sparen je sa drugim konstantnim domenom teškog lanca. U nekim slučajevima, svaki od domena CH31i CH32sadrži ispupčenje ili šupljinu, pri čemu se ispupčenje ili šupljina u CH31domenu može pozicionirati u šupljinu ili ispupčenje, datim redosledom, u CH32domenu. U nekim slučajevima, CH31i CH32domeni se sastaju na međupovršini između navedenog ispupčenja i šupljine. U nekim slučajevima, svaki od domena CH21i CH22sadrži ispupčenje ili šupljinu, pri čemu se ispupčenje ili šupljina u CH21domenu može pozicionirati u šupljinu ili ispupčenje, datim redosledom, u CH22domenu. U drugim slučajevima, CH21i CH22domeni se sastaju na međupovršini između navedenog ispupčenja i šupljine. U nekim slučajevima, anti-CD3 antitelo je IgG1 antitelo.
Opisane su pojedine varijante antitela sa poboljšanim ili smanjenim vezivanjem za FcR. (Videti, npr., U.S. Patent br. 6,737,056; WO 2004/056312, and Shields et al., J. Biol. Chem. 9(2): 6591-6604 (2001).)
U određenim realizacijama, varijanta antitela sadrži Fc region sa jednom supstitucijom ili više supstitucija aminokiselina koje poboljšavaju ADCC, npr., supstitucije na položajima 298, 333 i/ili 334 Fc regiona (EU numeracija za ostatke).
U nekim realizacijama, napravljene su izmene u Fc regionu koje imaju za rezultat izmenjeno (tj. poboljšano ili smanjeno) C1q vezivanje i/ili citotoksičnost zavisnu od komplementa (CDC), npr., kao što je opisano u US Patentu br. 6,194,551, WO 99/51642, i Idusogie et al. J. Immunol.164: 4178-4184 (2000).
Antitela sa produženim poluživotom i poboljšanim vezivanjem za neonatalni Fc receptor (FcRn), koji je odgovoran za transfer IgG majke na fetus (Guyer et al., J. Immunol.
117:587 (1976) i Kim et al., J. Immunol. 24:249 (1994)), opisana su u US2005/0014934A1 (Hinton et al.). Ta antitela sadrže Fc region sa jednom supstitucijom ili više supstitucija koje poboljšavaju vezivanje Fc regiona za FcRn. Takve Fc varijante uključuju one sa supstitucijom na jednom ostatku ili više ostataka Fc regiona: 238, 256, 265, 272, 286, 303, 305, 307, 311, 312, 317, 340, 356, 360, 362, 376, 378, 380, 382, 413, 424 ili 434, npr., supstitucija ostatka Fc regiona 434 (US Patent br. 7,371,826). Vidite i Duncan i Winter, Nature 322:738-40 (1988); U.S. Patent br. 5,648,260; U.S. Patent br. 5,624,821; i WO 94/29351 koji se tiču drugih primera varijanti Fc regiona.
d) Varijante antitela projektovane sa cisteinom
U nekim aspektima predmetnog pronalaska, može biti poželjno da se naprave antitela projektovana sa cisteinom, npr., „tioMAb”, kod kojih je jedan ostatak ili više ostataka antitela zamenjeno ostacima cisteina. U posebnim aspektima predmetnog pronalaska, supstituisani ostaci se javljaju na pristupačnim mestima na antitelu. Supstitucijom tih ostataka cisteinom, reaktivne tiolske grupe se time postavljaju na pristupačna mesta na antitelu i mogu se koristiti za konjugovanje antitela sa drugim funkcionalnim ostacima, kao što su funkcionalni ostaci lekova ili funkcionalni ostaci linker-leka, da bi se dobio imunokonjugat, prema daljem opisu iz ovog dokumenta. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, bilo koji ostatak ili više ostataka navedenih u nastavku mogu biti supstituisani cisteinom: V205 (Kabatova numeracija) lakog lanca; A118 (EU numeracija) teškog lanca; i S400 (EU numeracija) teškog lanca Fc regiona. Antitela projektovana sa cisteinom mogu se dobiti kao što je opisano u, npr., U.S. Patentu br.7,521,541.
e) Derivati antitela
U nekim aspektima predmetnog pronalaska, antitelo iz ovog dokumenta može se dalje modifikovati tako da sadrži dodatne neproteinske funkcionalne ostatke koji su poznati u struci i odmah dostupni. Funkcionalni ostaci pogodni za derivatizaciju antitela uključuju, bez ograničenja, hidrosolubilne polimere. Neograničavajući primeri hidrosolubilnih polimera uključuju, bez ograničenja, polietilen glikol (PEG), kopolimere etilen glikol/propilen glikol, karboksimetilcelulozu, dekstran, polivinil alkohol, polivinil pirolidon, poli-1,3-dioksolan, poli-1,3,6-trioksan, kopolimer etilen/anhidrid maleinske kiseline, poliaminokiseline (homopolimere ili nasumične kopolimere), kao i dekstran ili poli(n-vinil pirolidon)polietilen glikol, homopolimere propropilen glikola, kopolimere polipropilen oksid/etilen oksid, polioksietilovane poliole (npr., glicerol), polivinil alkohol i njihove smeše. Polietilen glikol propionaldehid može imati prednosti u proizvodnji zbog svoje stabilnosti u vodi. Polimer može imati bilo koju molekulsku masu, a može biti razgranat ili sa ravnim nizom. Broj polimera vezanih za antitelo može da varira i, ako je više od jednog polimera vezano, to mogu biti isti ili različiti molekuli. U suštini, broj i/ili vrsta polimera korišćenih za derivatizaciju može se odrediti na osnovu razmatranja, uključujući, bez ograničenja, naročite osobine ili funkcije antitela koje treba poboljšati i da li će derivat antitela biti korišćen u terapiji pod definisanim uslovima, itd.
U drugom aspektu predmetnog pronalaska, dati su konjugati antitela i neproteinskog funkcionalnog ostatka koji se mogu selektivno zagrevati izlaganjem radijaciji. U jednom aspektu predmetnog pronalaska, neproteinski funkcionalni ostatak je ugljenična nanocevčica (Kam et al., Proc. Natl. Acad. Sci. USA 102: 11600-11605 (2005)). Radijacija može biti bilo koje talasne dužine i uključuje, bez ograničenja, talasne dužine koje ne oštećuju obične ćelije, ali koje zagrevaju neproteinski funkcionalni ostatak na temperaturu na kojoj stradaju ćelije u blizini neproteinskog funkcionalnog ostatka antitela.
B. Rekombinantni postupci i smeše
Antitela se mogu proizvesti korišćenjem rekombinantnih postupaka i smeša, npr., kako je opisano u U.S. Patentu br. 4,816,567. U jednom izvođenju, obezbeđena je izolovana nukleinska kiselina koja kodira anti-CD79b antitelo iz ovog dokumenta. Takva nukleinska kiselina može kodirati aminokiselinsku sekvencu koja sadrži VL i/ili aminokiselinsku sekvencu koja sadrži VH antitela (npr., lake i/ili teške lance antitela). U dodatnom izvođenju, obezbeđen je jedan vektor ili više vektora (npr., ekspresioni vektori) koji sadrže takvu nukleinsku kiselinu. U dodatnom izvođenju, obezbeđena je ćelija domaćin koja sadrži takvu nukleinsku kiselinu. U jednom konkretnom primeru takvog izvođenja, ćelija domaćin sadrži (npr., transformisana je pomoću): (1) vektor koji sadrži nukleinsku kiselinu koja kodira aminokiselinsku sekvencu koja sadrži VL antitela i aminokiselinsku sekvencu koja sadrži VH antitela; ili (2) prvi vektor koji sadrži nukleinsku kiselinu koja kodira aminokiselinsku sekvencu koja sadrži VL antitela i drugi vektor koji sadrži nukleinsku kiselinu koja kodira aminokiselinsku sekvencu koja sadrži VH antitela. U jednom aspektu predmetnog pronalaska, ćelija domaćin je eukariotska, npr., ćelija jajnika kineskog hrčka (CHO) ili limfoidna ćelija (npr., Y0, NS0, Sp20-ćelija). U jednom aspektu predmetnog pronalaska, obezbeđen je postupak za proizvodnju anti-CD79b antitela, pri čemu postupak obuhvata uzgajanje ćelije domaćina koja sadrži nukleinsku kiselinu koja kodira antitelo, kako je prethodno navedeno, u uslovima koji su pogodni za ekspresiju antitela i, eventualno, izolovanje antitela iz ćelije domaćina (ili medijuma za uzgajanje ćelija domaćina).
Za rekombinantnu proizvodnju anti-CD79b antitela, nukleinska kiselina koja kodira antitelo, npr., kako je prethodno navedeno, izoluje se i ubacuje u jedan ili više vektora radi daljeg kloniranja i/ili ekspresije u ćeliji domaćina. Takva nukleinska kiselina može biti lako izolovana i sekvencirana primenom klasičnih postupaka (npr., korišćenjem oligonukleotidnih sondi koje mogu specifično da se vežu za gene koji kodiraju teške i lake lance antitela).
Pogodne ćelije domaćini za kloniranje ili ekspresiju vektora koji kodiraju antitelo uključuju prokariotske ili eukariotske ćelije opisane u ovom dokumentu. Na primer, antitela se mogu proizvesti u bakteriji, naročito kada glikozilacija i Fc efektorska funkcija nisu neophodne. Za ekspresiju fragmenata antitela i polipeptida u bakteriji, videti, npr., U.S. Patente br. 5,648,237, 5,789,199, i 5,840,523. (Videti i rad Charlton, Methods in Molecular Biology, Vol.248 (B.K.C. Lo, izd., Humana Press, Totowa, NJ, 2003), str.245–254, u kom se opisuje ekspresija fragmenata antitela u E. coli.) Nakon ekspresije, antitelo može da se izoluje iz paste bakterijskih ćelija u rastvorljivoj frakciji, i može dalje da se prečišćava.
Osim prokariota, eukariotski mikrobi, kao što su filamentozne gljivice ili kvasci, pogodni su domaćini za kloniranje ili ekspresiju vektora koji kodiraju antitelo, uključujući sojeve gljivica i kvasaca čiji su putevi glikozilacije „humanizovani”, što dovodi do proizvodnje antitela sa delimično ili potpuno humanim obrascem glikozilacije. Videti Gerngross, Nat. Biotech.22:1409-1414 (2004), i Li et al., Nat. Biotech.24:210-215 (2006).
Pogodne ćelije domaćini za ekspresiju glikozilovanog antitela, isto tako, izvedene su od višećelijskih organizama (beskičmenjaka i kičmenjaka). Primeri ćelija beskičmenjaka uključuju ćelije biljaka i insekata. Identifikovani su brojni sojevi bakulovirusa koji mogu da se koriste zajedno sa ćelijama insekata, naročito za transfekciju ćelija Spodoptera frugiperda.
Kulture biljnih ćelija se mogu koristiti i kao domaćini. Videti, npr., US Patent br.5,959,177, 6,040,498, 6,420,548, 7,125,978, i 6,417,429 (opisuju tehnologiju PLANTIBODIES™ za proizvodnju antitela u transgenim biljkama).
Ćelije kičmenjaka se, isto tako, mogu upotrebiti kao domaćini. Na primer, od koristi mogu biti ćelijske linije sisara koje su adaptirane za rast u suspenziji. Drugi primeri korisnih ćelijskih linija sisara su: CV1 linija bubrega majmuna transformisana pomoću SV40 (COS-7); linija bubrega humanog embriona (293 ili 293-ćelije, kao što je opisano u, npr.: Graham et al., J.Gen Virol. 36:59 (1977)); ćelije bubrega mladog hrčka (BHK); Sertolijeve ćelije miša (TM4 ćelije kao što je opisano u, npr., Mather, Biol. Reprod. 23: 243-251 (1980)); ćelije bubrega majmuna (CV1); ćelije bubrega afričkog zelenog majmuna (VERO-76); humane ćelije cervikalnog karcinoma (HELA); ćelije bubrega pasa (MDCK; ćelije jetre pacova (BRL 3A); humane ćelije pluća (W138); humane ćelije jetre (Hep G2); tumorske ćelije mlečne žlezde miša (MMT 060562); TRI ćelije, kao što je opisano u, npr., Mather et al, Annals N.Y. Acad. Sci. 383:44-68 (1982); MRC5-ćelije; i FS4-ćelije. Druge primere korisnih ćelijskih linije domaćina sisara uključuju ćelije jajnika kineskog hrčka (CHO), uključujući DHFR-CHO ćelije (Urlaub et al., Proc. Natl. Acad. Sci. USA 77:4216 (1980)); i ćelijske linije mijeloma, kao što su Y0, NSO i Sp2/0. Radi pregleda izvesnih ćelijskih linija domaćina sisara pogodnih za proizvodnju antitela, videti, npr., Yazaki i Wu, Methods in Molecular Biology, Vol.248 (B.K.C. Lo, izd., Humana Press, Totowa, NJ), str.255-268 (2003).
C. Testovi
Anti-CD79b antitela iz ovog dokumenta mogu se identifikovati, pretražiti ili okarakterisati prema svojim fizičkim/hemijskim svojstvima i/ili biološkoj aktivnosti, putem različitih testova poznatih u struci.
1. Testovi vezivanja i drugi testovi
U jednom aspektu, antitelu iz pronalaska ispitana je aktivnost vezivanja antigena, npr., poznatim postupcima, kao što su analize ELISA, vestern blot, itd.
U drugom aspektu, mogu se koristiti kompetitivni testovi za identifikovanje antitela koje se takmiči sa anti-CD79b antitelom iz ovog dokumenta u pogledu vezivanja za CD79b. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, takvo konkurentsko antitelo se vezuje za isti epitop (npr., linearni ili konformacioni epitop) koji je vezan za anti-CD79b antitelo iz ovog dokumenta. Detaljni primeri postupaka za mapiranje epitopa za koji se vezuje antitelo dati su u: Morris (1996) “Epitope Mapping Protocols,” u Methods in Molecular Biology vol. 66 (Humana Press, Totowa, NJ).
U primeru za kompetitivni test, imobilizovani CD79b je inkubiran u rastvoru koji sadrži prvo, obeleženo antitelo, koje se vezuje za CD79b (npr., anti-CD79b antitelo iz ovog dokumenta) i drugo, neobeleženo antitelo, čija se sposobnost takmičenja sa prvim antitelom u pogledu vezivanja za CD79b ispituje. Drugo antitelo može da se nalazi u supernatantu hibridoma. Kao kontrola, imobilisani CD79b je inkubiran u rastvoru koji sadrži prvo, obeleženo antitelo, ali ne i drugo, neobeleženo antitelo. Nakon inkubacije, u uslovima koji dopuštaju vezivanje prvog antitela za CD79b, višak nevezanog antitela se uklanja i meri se količina obeleživača vezanog za imobilisano CD79b. Ako je količina obeleživača vezanog za imobilisani CD79b u ispitivanom uzorku značajno smanjena u odnosu na kontrolni uzorak, to ukazuje da se drugo antitelo takmiči sa prvim antitelom u pogledu vezivanja za CD79b. Videti Harlow i Lane (1988) Antibodies: A Laboratory Manual ch.14 (Cold Spring Harbor Laboratory, Cold Spring Harbor, NY).
2. Testovi za merenje aktivnosti
U jednom aspektu, testovi su predviđeni za identifikaciju anti-CD79b antitela (npr., anti-CD79b/CD3 TDB antitelo) koja imaju biološku aktivnost. Biološka aktivnost može da uključuje, npr., sposobnost inhibiranja ćelijskog rasta ili proliferacije (npr., aktivnost „uništavanja ćelija”), sposobnost indukcije smrti ćelije, uključujući programiranu smrt ćelije (apoptoza) ili aktivnost vezivanja antigena. Antitela koja imaju takvu biološku aktivnost in vivo i/ili in vitro takođe su obezbeđena.
U nekim realizacijama, aktivnost obuhvata sposobnost da se podrži uništavanje B-ćelija i/ili aktiviranje citotoksičnih T-ćelija. U određenim realizacijama, anti-CD79b antitelo (npr., anti-CD79b/CD3 TDB antitelo) iz pronalaska ispitano je na takvo uništavanje B-ćelija i/ili aktiviranje biološke aktivnosti citotoksičnog efekta T-ćelija bilo kojim od postupaka opisanih u ovom dokumentu, posebno u Primerima. U nekim aspektima predmetnog pronalaska za bilo koji od testova aktivnosti, PBMC mogu biti izolovani iz pune krvi zdravih donora separacijom sa fikolom. U posebnom primeru, humana krv se može sakupiti u heparinizovanim špricevima, i PBMC izolovati koristeći Leucosep i Ficoll Paque Plus. Ako je potrebno, CD4+ T i CD8+ T ćelije mogu biti odvojene pomoću Miltenyi setova prema uputstvu proizvođača.
Dodatno, ćelije se mogu oprati u RPMI medijumu koji sadrži 10% FBS u koji je dodat GlutaMax, penicilin i streptomicin i ~ 0,2 miliona suspendovanih ćelija je dodato u ploču sa U-dnom sa 96 bunarčića. Ćelije se mogu uzgajati u RPMI1640 uz dodatak 10% FBS na 37°C u vlažnom standardnom inkubatoru za uzgajanje ćelija. Za testove uništavanja BJAB ćelija, 20.000 BJAB ćelija može biti inkubirano sa efektorskim ćelijama ili prečišćenim T-ćelijama, u naznačenim razmerama po testu, u prisustvu različitih koncentracija TDB antitela tokom 24 sata. Za endogene testove uništavanja B-ćelija, 200.000 huPBMC može se inkubirati sa različitim koncentracijama TDB antitela tokom 24 sata.
Nakon kultivacije, ćelije se mogu isprati FACS puferom (0,5% BSA, 0,05% Na azida u PBS). Ćelije se zatim mogu obojiti u FACS puferu, isprati FACS puferom i suspendovati u 100 ul FACS pufera koji sadrži 1 ug/ml propidijum jodida. Podaci se mogu prikupiti na protočnom citometru FACSCalibur i analizirati pomoću FlowJo. Žive B-ćelije se mogu izvesti kao PI-CD19+ ili PI-CD20+ B-ćelije pomoću FACS, a apsolutni broj ćelija može se dobiti sa FITC zrncima dodatim u reakcionu smešu kao interna kontrola brojanja. Procenat (%) uništavanja ćelija se može izračunati na osnovu kontrola koje nisu tretirane TDB-om. Aktivirane T-ćelije se mogu detektovati površinskom ekspresijom CD69 i CD25 koristeći anti-CD69-FITC i anti-CD25-PE.
D. Imunokonjugati
U ovom dokumentu, pronalazak takođe obezbeđuje imunokonjugate koji sadrže anti-CD79b antitelo konjugovano sa jednim citotoksičnim agensom ili više citotoksičnih agenasa, kao što su hemoterapeutski agensi ili lekovi, agensi za inhibiciju rasta, toksini (npr., proteinski toksini, enzimski aktivni toksini bakterijskog, fungalnog, biljnog ili životinjskog porekla ili njihovi fragmenti) ili radioaktivni izotopi.
U jednom aspektu predmetnog pronalaska, imunokonjugat je konjugat antitela i leka (ADC) u kome je antitelo konjugovano sa jednim lekom ili više lekova, uključujući, bez ograničenja, majtanzinoid (videti U.S. Patent br.5,208,020, 5,416,064 i evropski patent EP 0 425 235 B1); auristatin, kao što su funkcionalni ostaci DE i DF leka monometilauristatina (MMAE i MMAF) (videti U.S. Patent br. 5,635,483 i 5,780,588, i 7,498,298); dolastatin; kaliheamicin ili njegove derivate (videti U.S. Patent br. 5,712,374, 5,714,586, 5,739,116, 5,767,285, 5,770,701, 5,770,710, 5,773,001, i 5,877,296; Hinman et al., Cancer Res.
53:3336-3342 (1993); i Lode et al., Cancer Res.58:2925-2928 (1998)); antraciklin, kao što je daunomicin ili doksorubicin (videti Kratz et al., Current Med. Chem. 13:477-523 (2006); Jeffrey et al., Bioorganic & Med. Chem. Letters 16:358-362 (2006); Torgov et al., Bioconj. Chem. 16:717-721 (2005); Nagy et al., Proc. Natl. Acad. Sci. USA 97:829-834 (2000); Dubowchik et al., Bioorg. & Med. Chem. Letters 12:1529-1532 (2002); King et al., J. Med. Chem. 45:4336-4343 (2002); i U.S. Patent br.6,630,579); metotreksat; vindezin; taksan, kao što je docetaksel, paklitaksel, larotaksel, tesetaksel i ortataksel; trihotecen; i CC1065.
U drugom aspektu predmetnog pronalaska, imunokonjugat sadrži antitelo, prema opisu iz ovog dokumenta, konjugovano za enzimski aktivan toksin ili njegov fragment, uključujući, bez ograničenja, A-lanac difterije, nevezujuće aktivne fragmente toksina difterije, A-lanac egzotoksina (iz Pseudomonas aeruginosa), A-lanac ricina, A-lanac abrina, A-lanac modecina, alfa-sarcin, proteine Aleurites fordii, proteine diantina, proteine vinobojke (Phytolaca americana) (PAPI, PAPII i PAP-S), inhibitor iz gorke dinje (momordica charantia), kursin, krotin, inhibitor iz sapunjače (sapaonaria officinalis), gelonin, mitogelin, restriktocin, fenomicin, enomicin i trikotecene.
U drugom aspektu predmetnog pronalaska, imunokonjugat sadrži antitelo, kao što je opisano u ovom dokumentu, konjugovano za radioaktivni atom radi formiranja radiokonjugata. Dostupan je niz radioizotopa za proizvodnju radiokonjugata. Primeri uključuju At<211>, I<131>, I<125>, Y<90>, Re<186>, Re<188>, Sm<153>, Bi<212>, P<32>, Pb<212>i radioaktivne izotope Lu. Kada se radiokonjugat koristi za detekciju, on može da sadrži radioaktivni atom za scintigrafske studije, na primer tc99m ili I123, ili obeležavanje spinova za snimanje nuklearnom magnetnom rezonancom (NMR) (takođe poznata kao magnetna rezonanca, MR), kao što je jod-123, ponovo jod-131, indijum-111, fluor-19, ugljenik-13, azot-15, kiseonik-17, gadolinijum, mangan ili gvožđe.
Konjugati antitela i citotoksičnog agensa mogu se napraviti pomoću različitih agenasa za kuplovanje bifunkcionalnih proteina, kao što su N-sukcinimidil-3-(2-piridilditio) propionat (SPDP), sukcinimidil-4-(N-maleimidometil) cikloheksan-1-karboksilat (SMCC), iminotiolan (IT), bifunkcionalni derivati imidoestara (kao što je dimetil-adipimidat HCl), aktivni estri (kao što je disukcinimidil suberat), aldehidi (kao što je glutaraldehid), bis-azido jedinjenja (kao što je bis (p-azidobenzoil) heksandiamin), bis-diazonijum derivati (kao što je bis-(pdiazonijumbenzoil)-etilendiamin), diizocijanati (kao što je toluen 2,6-diizocijanat) i bisaktivna jedinjenja fluora (kao što je 1,5-difluor-2,4-dinitrobenzen). Na primer, imunotoksin ricina može se dobiti na način opisan u radu Vitetta et al., Science 238:1098 (1987). Ugljenikom-14 obeležena 1-izotiocijanatobenzil-3-metildietilen triaminpentasirćetna kiselina (MX-DTPA) primer je helatnog agensa za konjugaciju radionukleotida za antitelo. Videti WO94/11026. Linker može biti „raskidivi linker” koji olakšava oslobađanje citotoksičnog leka u ćeliji. Na primer, može se koristiti kiselo labilni linker, linker osetljiv na peptidazu, fotolabilni linker, dimetil linker ili linker koji sadrži disulfid (Chari et al., Cancer Res.
52:127-131 (1992); U.S. Patent br.5,208,020).
Imunokonjugati ili ADC, koji su izričito razmotreni u ovom dokumentu, ali bez ograničenja na takve konjugate pripremljene sa reagensima za biokonjugaciju koji uključuju, bez ograničenja, BMPS, EMCS, GMBS, HBVS, LC-SMCC, MBS, MPBH, SBAP, SIA, SIAB, SMCC, SMPB, SMPH, sulfo-EMCS, sulfo-GMBS, sulfo-KMUS, sulfo-MBS, sulfo-SIAB, sulfo-SMCC i sulfo-SMPB i SVSB (sukcinimidil-(4-vinilsulfon)benzoat) koji su komercijalno dostupni (npr., kod kompanije Pierce Biotechnology, Inc., Rockford, IL, SAD).
E. Postupci i kompozicije za dijagnostiku i detektovanje
U drugom aspektu, anti-CD79b antitela iz ovog pronalaska su korisna za detektovanje CD79b u biološkim uzorcima. Izraz „detekcija”, u smislu ovog dokumenta, obuhvata kvantitativnu ili kvalitativnu detekciju. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, biološki uzorak sadrži ćeliju ili tkivo. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, takva tkiva uključuju normalna i/ili kancerozna tkiva koja eksprimiraju CD79b na višim nivoima u odnosu na druga tkiva, na primer, B-ćelije i/ili tkiva u vezi sa B-ćelijama.
U jednom aspektu predmetnog pronalaska, obezbeđeno je anti-CD79b antitelo za upotrebu u postupcima za dijagnozu ili detekciju. U sledećem aspektu, obezbeđen je postupak za detekciju prisustva CD79b u biološkom uzorku. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, postupak obuhvata kontakt biološkog uzorka sa anti-CD79b antitelom, kao što je opisano u ovom dokumentu, u uslovima koji dopuštaju vezivanje anti-CD79b antitela za CD79b, kao i detektovanje eventualnog nastanka kompleksa između anti-CD79b antitela i CD79b. Takav postupak može biti in vitro ili in vivo postupak. U jednom aspektu predmetnog pronalaska, anti-CD79b antitelo je upotrebljeno da se izabere ispitanik podoban za terapiju anti-CD79b antitelom, npr., kada CD79b predstavlja biomarker za izbor pacijenata.
Primeri proliferativnih poremećaja ćelije koji se mogu dijagnostikovati korišćenjem antitela iz pronalaska, uključuju poremećaj B-ćelija i/ili poremećaj proliferacije B-ćelija, uključujući, bez ograničenja, limfom, ne-Hodžkinov limfom (NHL), agresivni NHL, relapsni agresivni NHL, relapsni indolentni NHL, refraktorni NHL, refraktorni indolentni NHL, hroničnu limfocitnu leukemiju (CLL), limfom malih limfocita, leukemiju, leukemiju vlasastih ćelija (HCL), akutnu limfocitnu leukemiju (ALL) i/ili limfom mantl ćelija.
Neke druge metode se mogu koristiti za otkrivanje vezivanja anti-CD79b antitela za CD79b. Takvi postupci uključuju, bez ograničenja, testove vezivanja za antigen, koji su dobro poznati u struci, kao što su vestern blot, radioimunološki testovi, ELISA (enzimski imunosorbentni test), „sendvič” imunotestovi, testovi imunoprecipitacije, fluorescentni imunotestovi, protein A imunoanalize i imunohistohemija (IHC).
U nekim aspektima predmetnog pronalaska, data su obeležena anti-CD79b antitela. Oznake uključuju, bez ograničenja, oznake ili funkcionalne ostatke koji se detektuju neposredno (kao što su fluorescentne, hromoforne, elektronski nepropusne, hemiluminescentne i radioaktivne oznake), kao i funkcionalne ostatke, kao što su enzimi ili ligandi, koji se detektuju posredno, npr., putem enzimske reakcije ili molekulske interakcije. Primeri oznaka uključuju, bez ograničenja, radioizotope<32>P,<14>C,<125>I,<3>H, i<131>I, fluorofore, kao što su helati retkih zemalja ili fluorescein i njegovi derivati, rodamin i njegove derivate, dansil, umbeliferon, luceriferaze, npr., luciferaza svica i bakterijska luciferaza (U.S. Patent br. 4,737,456), luciferin, 2,3-dihidroftalazindione, peroksidazu rena (HRP), alkalnu fosfatazu, β-galaktozidazu, glukoamilazu, lizozim, saharid-oksidaze, npr., glukoza oksidaza, galaktoza oksidaza i glukoza-6-fosfat dehidrogenaza, heterociklične oksidaze, kao što je urikaza i ksantin oksidaza, vezane enzimom koji koristi vodonik peroksid za oksidaciju prekursora boje, kao što je HRP, laktoperoksidaze ili mikroperoksidaze, biotin/avidin, spin-oznake, oznake bakteriofaga, stabilne slobodne radikale i slično.
F. Farmaceutske formulacije
Farmaceutske formulacije anti-CD79b antitela, prema opisu iz ovog dokumenta, pripremaju se mešanjem takvog antitela koje ima željeni stepen čistoće sa jednim farmaceutski prihvatljivim nosačem ili više takvih opcionih nosača. (Remington's Pharmaceutical Sciences 16t. izdanje, Osol, A. Ed. (1980)), u obliku liofilizovanih formulacija ili vodenih rastvora. Farmaceutski prihvatljivi nosači su uglavnom netoksični za primaoca u primenjenim dozama i koncentracijama i uključuju, bez ograničenja: pufere, kao što je fosfatni, citratni, i puferi drugih organskih kiselina; antioksidanse, uključujući askorbinsku kiselinu i metionin; konzervanse (kao što je oktadecildimetilbenzil amonijum hlorid; heksametonijum hlorid; benzalkonijum hlorid, benzetonijum hlorid; fenol, butil ili benzil alkohol; alkil parabene, kao što je metil ili propil paraben; katehol; rezorcinol; cikloheksanol; 3-pentanol; i m-krezol); polipeptide male molekulske mase (manje od oko 10 ostataka); proteine, kao što je albumin iz seruma, želatin ili imunoglobulini; hidrofilne polimere, kao što je polivinilpirolidon; aminokiseline, kao što je glicin, glutamin, asparagin, histidin, arginin ili lizin; monosaharide, disaharide i druge ugljene hidrate, uključujući glukozu, manozu ili dekstrine; helatne agense, kao što je EDTA; šećere, kao što je saharoza, manitol, trehaloza ili sorbitol; kontrajone koji grade soli, kao što je natrijum; metalne komplekse (npr., kompleksi Zn-protein); i/ili nejonske surfaktante, kao što je polietilen glikol (PEG). Primeri farmaceutski prihvatljivih nosača, iz ovog dokumenta, dalje uključuju sredstva za intersticijalnu disperziju lekova, kao što su rastvorni neutralno aktivni glikoproteini hijaluronidaze (sHASEGP), na primer, humani rastvorljivi PH-20 glikoproteini hijaluronidaze, kao što je rHuPH20 (HYLENEX<®>, Baxter International, Inc.). Pojedini primeri za sHASEGP i postupci primene, uključujući rHuPH20, opisani su u US Patent Publication br. 2005/0260186 i 2006/0104968. U jednom aspektu, sHASEGP se kombinuje sa jednom glikozaminoglikanazom ili više dodatnih glikozaminoglikanaza, kao što je hondroitinaza.
Primeri liofilizovanih formulacija antitela opisani su u US Patentu br. 6,267,958. Vodene formulacije antitela uključuju one opisane u US Patentu br. 6,171,586 i WO2006/044908, pri čemu ove druge formulacije uključuju histidin-acetatni pufer.
Formulacije iz ovog dokumenta mogu takođe da sadrže više od jednog aktivnog jedinjenja, kao što je neophodno za naročitu indikaciju koja se leči, poželjno ona sa komplementarnim aktivnostima koje ne utiču negativno jedna na drugu. Na primer, pored anti-CD79b antitela, može biti poželjno da se u jednu formulaciju uključi dodatno antitelo, npr., drugo anti-CD79b antitelo koje vezuje različiti epitop na CD79b polipeptidu ili antitelo koje se vezuje za drugo ciljano jedinjenje, kao što je faktor rasta koji utiče na rast određenog kancera. Umesto toga, ili pored toga, kompozicija može dalje da sadrži hemoterapeutski agens, citotoksični agens, citokin, agens za inhibiciju rasta, anti-hormonsko sredstvo i/ili kardioprotektant. Takvi molekuli su pogodno prisutni u kombinaciji u količinama koje su efikasne za nameravane svrhe.
Aktivni sastojci mogu biti zarobljeni u pripremljenim mikrokapsulama, na primer, tehnikom koacervacije ili interfacijalne polimerizacije, na primer, hidroksimetilceluloze, odnosno želatinskih mikrokapsula, odnosno poli-(metilmetakrilat) mikrokapsula, u koloidnim sistemima za isporuku lekova (na primer, lipozomi, albuminske mikrosfere, mikroemulzije, nanočestice i nanokapsule) ili u makroemulzijama. Takve tehnike su objavljene u radu Remington's Pharmaceutical Sciences 16. izdanje, Osol, A. Ed. (1980).
Mogu se pripremiti preparati sa produženim oslobađanjem. Pogodni primeri preparata sa produženim oslobađanjem uključuju semipermeabilne matrice čvrstih hidrofobnih polimera koje sadrže antitelo, pri čemu su matrice uobličeni proizvodi, npr., filmovi ili mikrokapsule.
Formulacije za primenu in vivo uglavnom su sterilne. Sterilnost se može lako postići, npr., filtracijom kroz sterilne filtracione membrane.
G. Postupci lečenja i kompozicije
Bilo koje anti-CD79b antitelo (npr., anti-CD79b/CD3 TDB antitelo) iz ovog dokumenta može se koristiti u terapeutskim postupcima.
U jednom aspektu, obezbeđeno je anti-CD79b antitelo (npr., anti-CD79b/CD3 TDB antitelo) za upotrebu kao lek. U sledećim aspektima, obezbeđeno je anti-CD79b antitelo (npr., anti-CD79b/CD3 TDB antitelo) za upotrebu u lečenju ili odlaganju napredovanja poremećaja ćelijske proliferacije (npr., kancera i/ili proliferativne bolesti B-ćelije). U određenim realizacijama, obezbeđeno je anti-CD79b antitelo (npr., anti-CD79b/anti-CD3 bispecifično antitelo) za upotrebu u postupku lečenja. U određenim realizacijama, pronalazak obezbeđuje anti-CD79b antitelo (npr., anti-CD79b/CD3 TDB antitelo) za upotrebu u postupku lečenja pojedinca koji ima poremećaj ćelijske proliferacije koji se sastoji od davanja pojedincu efikasne količine anti-CD79b antitela (npr., anti-CD79b/CD3 TDB antitelo). U jednom takvom izvođenju, postupak dalje uključuje davanje efikasne količine najmanje jednog dodatnog terapeutskog agensa pojedincu, na primer, kao što je opisano u nastavku. U sledećim aspektima predmetnog pronalaska, pronalazak obezbeđuje anti-CD79b antitelo (npr., anti-CD79b/CD3 TDB antitelo) za upotrebu u poboljšanju imunološke funkcije kod pojedinca koji ima poremećaj ćelijske proliferacije. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, pronalazak obezbeđuje anti-CD79b antitelo (npr., anti-CD79b/CD3 TDB antitelo) za upotrebu u postupku poboljšanja imunološke funkcije kod pojedinca koji ima poremećaj ćelijske proliferacije, i taj postupak obuhvata davanje pojedincu efikasnih anti-CD79b antitela (npr., anti-CD79b/CD3 TDB antitelo) za aktiviranje efektorskih ćelija (npr., T-ćelije, npr., CD8+ i/ili CD4+ T-ćelije), proširivanje (povećavanje) populacije efektorskih ćelija i/ili uništavanje ciljanih ćelija (npr., ciljana B-ćelija). „Pojedinac”, prema svakom od prethodnih aspekata predmetnog pronalaska, može biti čovek.
U sledećem aspektu, pronalazak obezbeđuje upotrebu anti-CD79b antitela (npr., anti-CD79b/CD3 TDB antitelo) u proizvodnji ili pripremi leka. U jednom izvođenju, lek je namenjen lečenju poremećaja ćelijske proliferacije (npr., kancera i/ili poremećaja proliferacije B-ćelija). U dodatnom izvođenju, lek je predviđen za upotrebu u postupku lečenja poremećaja ćelijske proliferacije koji se sastoji od davanja efikasne količine leka pojedincu koji ima poremećaj ćelijske proliferacije. U jednom takvom izvođenju, postupak dalje uključuje davanje efikasne količine najmanje jednog dodatnog terapeutskog agensa pojedincu, na primer, kao što je opisano u nastavku. U sledećem aspektu predmetnog pronalaska, lek je namenjen aktiviranju efektorskih ćelija (npr., T-ćelija, npr., CD8+ i/ili CD4+ T-ćelija), proširivanju (povećanju) populacije efektorskih ćelija i/ili uništavanju ciljanih ćelija (npr., ciljana B-ćelija) kod pojedinca. U sledećem aspektu predmetnog pronalaska, lek je predviđen za upotrebu u postupku poboljšanja imunološke funkcije kod pojedinca koji ima poremećaj ćelijske proliferacije ili autoimuni poremećaj, a taj postupak se sastoji od davanja pojedincu efikasne količine leka za aktiviranje efektorskih ćelija (npr., T-ćelija, npr., CD8+ i/ili CD4+ T-ćelija), proširivanje (povećanje) populacije efektorskih ćelija i/ili uništavanje ciljanih ćelija (npr., ciljana B-ćelija). „Pojedinac”, prema svakom od prethodnih aspekata predmetnog pronalaska, može biti čovek.
U sledećem aspektu, ovaj pronalazak obezbeđuje postupak za lečenje proliferativnog poremećaja ćelije (npr., kancera i/ili poremećaja proliferacije B-ćelija). U jednom izvođenju, postupak uključuje davanje efikasne količine anti-CD79b antitela (npr., anti-CD79b/CD3 TDB antitelo) pojedincu koji ima poremećaj ćelijske proliferacije. U jednom takvom izvođenju, postupak dalje uključuje davanje efikasne količine najmanje jednog dodatnog terapeutskog agensa pojedincu, na primer, kao što je opisano u nastavku. „Pojedinac”, prema svakom od prethodnih aspekata predmetnog pronalaska, može biti čovek.
U sledećem aspektu, ovaj pronalazak obezbeđuje postupak za poboljšanje imunološke funkcije kod pojedinca koji ima poremećaj ćelijske proliferacije. U jednom aspektu predmetnog pronalaska, postupak se sastoji od davanja pojedincu efikasne količine anti-CD79b antitela (npr., anti-CD79b/CD3 TDB antitelo) za aktiviranje efektorskih ćelija (npr., T-ćelije, npr., CD8+ i/ili CD4+ T-ćelije), proširivanje (povećanje) populacije efektorskih ćelija i/ili uništavanje ciljanih ćelija (npr., ciljana B-ćelija). U jednom aspektu predmetnog pronalaska, „pojedinac” je čovek.
Anti-CD79b antitelo (npr., anti-CD79b/CD3 TDB antitelo) iz pronalaska se može koristiti u, na primer, in vitro, ex vivo i in vivo terapeutskim postupcima. U jednom aspektu, pronalazak obezbeđuje postupke za inhibiciju rasta ili proliferacije ćelija, bilo in vivo ili in vitro, pri čemu postupak obuhvata izlaganje ćelije anti-CD79b antitelu u uslovima koji su dozvoljeni za vezivanje za CD79b. „Inhibiranje rasta ili proliferacije ćelije” podrazumeva smanjenje ćelijskog rasta ili proliferacije za najmanje 10%, 20%, 30%, 40%, 50%, 60%, 70%, 80%, 90%, 95% ili 100% i uključuje izazivanje smrti ćelije. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, ćelija je tumorska ćelija. U određenim realizacijama, ćelija je B-ćelija. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, ćelija je ksenograft, npr., kao što je prikazano u ovom dokumentu.
U jednom aspektu, anti-CD79b antitelo iz pronalaska (npr., anti-CD79b/CD3 TDB antitelo), koristi se za lečenje ili prevenciju poremećaja proliferacije B-ćelija. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, poremećaj ćelijske proliferacije je u vezi sa povećanom ekspresijom i/ili aktivnošću CD79b. Na primer, u nekim aspektima predmetnog pronalaska, poremećaj proliferacije B-ćelija je u vezi sa povećanom ekspresijom CD79b na površini B-ćelije. U određenim realizacijama, poremećaj proliferacije B-ćelija je tumor ili kancer. Primeri poremećaja proliferacije B-ćelija koji se mogu lečiti antitelima iz pronalaska uključuju, bez ograničenja, limfom, ne-Hodžkinov limfom (NHL), agresivni NHL, relapsni agresivni NHL, relapsni indolentni NHL, refraktorni NHL, refraktorni indolentni NHL, hroničnu limfocitnu leukemiju (CLL), limfom malih limfocita, leukemiju, leukemiju vlasastih ćelija (HCL), akutnu limfocitnu leukemiju (ALL) i/ili limfom mantl ćelija. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, za bilo koji poremećaj proliferacije B-ćelija, poremećaj proliferacije B-ćelija je rezistentan na lečenje anti-CD79b imunokonjugatom (npr., imunokonjugat anti-CD79b MMAE).
U sledećem aspektu, pronalazak obezbeđuje farmaceutske formulacije koje sadrže bilo koje anti-CD79b antitelo iz ovog dokumenta (npr., anti-CD79b/CD3 TDB antitelo), npr., za upotrebu u bilo kom od gorepomenutih terapeutskih postupaka. U jednom aspektu predmetnog pronalaska, farmaceutska formulacija sadrži bilo koje anti-CD79b antitelo iz ovog dokumenta i farmaceutski prihvatljiv nosač. U drugom aspektu predmetnog pronalaska, farmaceutska formulacija sadrži bilo koje anti-CD79b antitelo (npr., anti-CD79b/CD3 TDB antitelo) iz ovog dokumenta i najmanje jedno dodatno terapeutsko sredstvo, npr., kao što je opisano u nastavku.
U jednom aspektu predmetnog pronalaska, poremećaj proliferacije B-ćelija uključuje, bez ograničenja, limfome (npr., ne-Hodžkinov limfom B-ćelija (NHL)) i limfocitne leukemije. Takvi limfomi i limfocitne leukemije uključuju npr: a) folikularne limfome, b) limfomi malih nerascepljenih ćelija/Burkitov limfom (uključujući endemski Burkitov limfom, sporadični Burkitov limfom i ne-Burkitov limfom), c) limfome marginalne zone (uključujući B-ćelijski limfom ekstranodalne marginalne zone (limfomi limfatičnog tkiva povezanog sa mukozom, MALT), B-ćelijski limfom nodalne marginalne zone i limfom slezinske marginalne zone), d) limfom mantl ćelija (MCL), e) limfom džinovskih ćelija (uključujući B-ćelijski difuzni limfom džinovskih ćelija (DLCL), difuzni limfom mešanih ćelija, imunoblastni limfom, primarni medijastinalni limfom B-ćelija, angiocentrični limfomplućni limfom B-ćelija), f) leukemiju vlasastih ćelija, g) limfocitni limfom, Valdenstromovu makroglobulinemiju, h) akutnu limfocitnu leukemiju (ALL), hroničnu limfocitnu leukemiju (CLL), limfom malih limfocita (SLL), B-ćelijsku prolimfocitnu leukemiju, i) neoplazme ćelija plazme, mijelom ćelija plazme, multipli mijelom, plazmacitom i/ili j) Hodžkinovu bolest.
U nekim realizacijama za bilo koji postupak, poremećaja proliferacije B-ćelija je kancer. U nekim realizacijama, poremećaj proliferacije B-ćelija može biti limfom, ne-Hodžkinov limfom (NHL), agresivni NHL, relapsni agresivni NHL, relapsni indolentni NHL, refraktorni NHL, refraktorni indolentni NHL, hronična limfocitna leukemija (CLL), limfom malih limfocita, leukemija, leukemija vlasastih ćelija (HCL), akutna limfocitna leukemija (ALL) ili limfom mantl ćelija. U nekim realizacijama, poremećaj proliferacije B-ćelija je NHL, kao što je indolentni NHL i/ili agresivni NHL. U nekim realizacijama, poremećaj proliferacije B-ćelija je indolentni folikularni limfom ili difuzni veliki limfom B-ćelija. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, za bilo koji poremećaj proliferacije B-ćelija, poremećaj proliferacije B-ćelija je rezistentan na lečenje anti-CD79b imunokonjugatom (npr., imunokonjugat anti-CD79b MMAE).
Antitela iz pronalaska se mogu koristiti ili sama ili u kombinaciji sa drugim agensima u terapiji. Na primer, antitelo iz pronalaska može biti primenjeno uz barem jedan dodatni terapeutski agens i/ili adjuvans. U određenim realizacijama, dodatni terapeutski agens je citotoksični agens, hemoterapijski agens ili agens za inhibiciju rasta. U jednom od takvih aspekata predmetnog pronalaska, hemoterapeutski agens je agens ili kombinacija agenasa, kao što je, na primer, ciklofosfamid, hidroksidaunorubicin, adriamicin, doksorubincin, vinkristin (Oncovin™), prednizolon, CHOP, CHP, CVP ili COP ili imunoterapeutici, kao što je anti-CD20 (npr., Rituxan®) ili anti-VEGF (npr., Avastin®), pri čemu je kombinovana terapija korisna u lečenju kancera i/ili poremećaja B-ćelija, kao što je poremećaj proliferacije B-ćelija, uključujući limfom, ne-Hodžkinov limfom (NHL), agresivni NHL, relapsni agresivni NHL, relapsni indolentni NHL, refraktorni NHL, refraktorni indolentni NHL, hroničnu limfocitnu leukemiju (CLL), limfom malih limfocita, leukemiju, leukemiju vlasastih ćelija (HCL), akutnu limfocitnu leukemiju (ALL) i/ili limfom mantl ćelija. Na primer, u drugim realizacijama, antitelo iz pronalaska može biti primenjeno uz barem jedan dodatni terapeutski agens. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, dodatno terapeutsko sredstvo je hemoterapeutsko sredstvo, sredstvo za inhibiciju rasta, citotoksično sredstvo, sredstvo koje se koristi u radioterapiji, sredstvo protiv angiogeneze, apoptotičko sredstvo, anti-tubulinsko sredstvo ili drugo sredstvo, kao što je antagonist receptora epidermalnog faktora rasta (EGFR) (npr., inhibitor tirozin kinaze), inhibitor HER1/EGFR (npr., erlotinib (Tarceva™), inhibitor faktora rasta izvedenog iz trombocita (npr., Gleevec™ (imatinib mezilat)), COX-2 inhibitor (npr. celekoksib), interferon, citokin, antitelo koje nije anti-CD3 antitelo iz opisa, kao što je antitelo koje se vezuje za jedan ili više od sledećih ciljeva ErbB2, ErbB3, ErbB4, PDGFR-beta, BlyS, APRIL, BCMA VEGF, ili VEGF receptor(i), TRAIL/Apo2, ili neki drugi bioaktivni ili organski hemijski agens. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, postupci mogu dalje da sadrže dodatnu terapiju. Dodatna terapija može biti radioterapija, hirurški zahvat, hemoterapija, genska terapija, DNK terapija, virusna terapija, RNK terapija, imunoterapija, transplantacija koštane srži, nanoterapija, terapija monoklonskim antitelima, ili kombinacija prethodno navedenih. Dodatna terapija može biti u obliku adjuvantne ili neoadjuvantne terapije. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, dodatna terapija je davanje enzimskog inhibitora malog molekula ili antimetastatskog agensa. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, dodatna terapija je davanje agenasa za ograničavanje neželjenih dejstava (npr., agensi namenjeni za smanjivanje pojave i/ili ozbiljnosti neželjenih dejstava lečenja, kao što su sredstva protiv mučnine, itd.). U nekim aspektima predmetnog pronalaska, dodatna terapija je radioterapija. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, dodatna terapija je hirurški zahvat. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, dodatna terapija je kombinacija radioterapije i hirurškog zahvata. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, dodatna terapija je gama zračenje. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, dodatna terapija može biti odvojeno davanje jednog ili više terapeutskih agenasa, kako je prethodno navedeno.
U nekim realizacijama za bilo koji postupak, dodatni terapeutski agens je glukokortikoid. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, glukokortikoid je izabran iz grupe koju čine deksametazon, hidrokortizon, kortizon, prednizolon, prednizon, metilprednizon, triamcinolon, parametazon, betametazon, fludrokortizon i farmaceutski prihvatljivi estri, soli i njihovi kompleksi. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, glukokortikoid je deksametazon. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, glukokortikoid je farmaceutski prihvatljiv estar, so ili kompleks deksametazona. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, glukokortikoid je deksametazon.
U nekim realizacijama za bilo koji postupak, dodatna terapija sadrži anti-CD20 antitelo. U nekim realizacijama, anti-CD20 antitelo je rituksimab. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, anti-CD20 antitelo je humanizovano B-Ly1 antitelo. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, humanizovano B-Ly1 antitelo je obinituzumab. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, anti-CD20 antitelo je ofatumumab, ublituksimab i/ili ibritumomab tiuksetan.
U nekim aspektima predmetnog pronalaska za bilo koji postupak, dodatna terapija sadrži alkiliujući agens. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, alkilujući agens je 4-[5-[bis (2-hloretil) amino]-1-metilbenzimidazol-2-il] butanska kiselina i njene soli. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, alkilujući agens je bendamustin.
U nekim aspektima predmetnog pronalaska za bilo koji postupak, dodatna terapija sadrži inhibitor BCL-2. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, BCL-2 inhibitor je 4-(4-{[2-(4-hlorfenil)-4,4-dimetilcikloheks-1-en-1-il]metil}piperazin-1-il)-N-({3-nitro-4-[(tetrahidro-2H-piran-4-ilmetil)amino]fenil}sulfonil)-2-(1H-pirolo[2,3-b]piridin-5-iloksi)benzamid i njegove soli. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, BCL-2 inhibitor je venetoklaks (CAS br: 1257044-40-8).
U nekim aspektima predmetnog pronalaska za bilo koji postupak, dodatna terapija sadrži inibitor fosfoinozitid 3-kinaze (PI3K). U nekim aspektima predmetnog pronalaska, inhibitor PI3K inhibira delta-izoform PI3K (tj., P110δ). U nekim aspektima predmetnog pronalaska, inhibitor PI3K je 5-fluor-3-fenil-2-[(1S)-1-(7H-purin-6-ilamino)propil]-4(3H)-hinazolinon i njegove soli. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, inhibitor PI3K je idelalisib (CAS br: 870281-82-6). U nekim aspektima predmetnog pronalaska, inhibitor PI3K inhibira alfa i delta izoforme PI3K. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, inhibitor PI3K je 2-{3-[2-(1-izopropil-3-metil-1H-1,2-4-triazol-5-il)-5,6-dihidrobenzo[f]imidazo[1,2-d][1,4]oksazepin-9-il]-1H-pirazol-1-il}-2-metilpropanamid i njegove soli.
U nekim aspektima predmetnog pronalaska za bilo koji postupak, dodatna terapija sadrži inhibitor Brutonove tirozin-kinaze (BTK). U nekim aspektima predmetnog pronalaska, BTK inhibitor je 1-[(3R)-3-[4-amino-3-(4-fenoksifenil)-1H-pirazolo[3,4-d]pirimidin-1-il]piperidin-1-il]prop-2-en-1-on i njegove soli. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, inhibitor BTK je ibrutinib (CAS br: 936563-96-1).
U nekim aspektima predmetnog pronalaska za bilo koji postupak, dodatna terapija sadrži talidomid ili njegov derivat. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, talidomid ili njegov derivat je (RS)-3-(4-amino-1-okso 1,3-dihidro-2H-izoindol-2-il)piperidin-2,6-dion i njegove soli. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, talidomid ili njegov derivat je lendalidomid (CAS br: 191732-72-6).
U nekim aspektima predmetnog pronalaska za bilo koji postupak, dodatna terapija sadrži jedan ciklofosfamid, doksorubicin, vinkristin ili prednizolon (CHOP) ili više njih. U nekim realizacijama, dodatna terapija dalje sadrži anti-CD20 antitelo, kako je prethodno navedeno (npr., GA-101 i/ili rituksan).
U nekim aspektima predmetnog pronalaska za bilo koji postupak, dodatna terapija sadrži jedan ciklofosfamid, doksorubicin ili prednizolon (CHP) ili više njih. U nekim realizacijama, dodatna terapija dalje sadrži anti-CD20 antitelo, kako je prethodno navedeno (npr., GA-101 i/ili rituksan). U nekim aspektima predmetnog pronalaska, dodatna terapija dodatno sadrži konjugat anti-CD79b antitela i leka. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, konjugat CD79b antitela i leka je anti-CD79b-MC-vc-PAB-MMAE. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, konjugatanti-CD79b antitela i leka opisan je u bilo kom od US 8,088,378 i/ili US 2014/0030280. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, konjugat anti-CD79b antitela i leka je polatuzumab vedotin. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, za bilo koji poremećaj proliferacije B-ćelija, poremećaj proliferacije B-ćelija je rezistentan na lečenje konjugatom anti-CD79b antitela i leka (npr., konjugat antitela i leka anti-CD79b MMAE). U nekim aspektima predmetnog pronalaska, konjugat anti-CD79b antitela i leka je polatuzumab vedotin.
U nekim realizacijama za bilo koji postupak, dodatna terapija sadrži antagonist koji vezuje PD-1 osovinu. U nekim realizacijama za bilo koji postupak, dodatna terapija sadrži antagonist koji vezuje PD-1. U nekim aspektima predmetnog pronalaska za bilo koji postupak, dodatna terapija sadrži antagonist koji vezuje PD-L1. U nekim aspektima predmetnog pronalaska za bilo koji postupak, dodatna terapija sadrži antagonist koji vezuje PD-L2.
U nekim aspektima predmetnog pronalaska za bilo koji postupak, antitelo iz pronalaska (i svaki dodatni terapeutski agens) može se davati na bilo koji pogodan način, uključujući parenteralni, intrapulmonarni i intranazalni i, ukoliko je poželjno lokalno lečenje, intralezioni način primene. Parenteralne infuzije uključuju intramuskularnu, intravensku, intraarterijsku, intraperitonealnu ili supkutanu primenu. Doziranje se može sprovesti bilo kojim prikladnim načinom, npr., putem injekcija, kao što su intravenske ili supkutane injekcije, što delimično zavisi od toga da li je primena kratkotrajna ili hronična. U ovom dokumentu su razmatrani različiti rasporedi doziranja uključujući, bez ograničenja, pojedinačnu ili višestruku primenu u različitim terminima, bolusnu primenu i pulsnu infuziju. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, primena je supkutana.
Antitela iz predmetnog pronalaska biće formulisana, dozirana i primenjena u skladu sa dobrom lekarskom praksom. Faktori za razmatranje u ovom kontekstu uključuju konkretni poremećaj koji se leči, konkretnog sisara koji se leči, kliničko stanje pojedinačnog pacijenta, uzrok poremećaja, mesto isporuke agensa, postupak primene, raspored primene i ostale faktore poznate lekarima. Antitelo ne mora da bude, ali je opciono formulisano sa jednim agensom ili više agenasa koji se trenutno primenjuju za sprečavanje ili lečenje poremećaja o kom se radi. Efikasna količina takvih drugih agenasa zavisi od količine antitela prisutnog u formulaciji, vrste poremećaja ili lečenja, kao i drugih faktora koji su prethodno razmatrani. Oni se generalno koriste u istim dozama i sa istim načinom primene, prema opisu iz ovog dokumenta, ili od približno 1% do 99% doza opisanih u ovom dokumentu, ili u bilo kojoj dozi i sa bilo kojim načinom primene za koje je empirijski/klinički dokazano da su odgovarajući.
Za prevenciju ili lečenje bolesti, odgovarajuća doza antitela iz pronalaska (kada se koristi samo ili u kombinaciji sa jednim ili više drugih dodatnih terapeutskih agenasa) zavisiće od vrste bolesti koja se leči, vrste antitela, težine i toka bolesti, bilo da se antitelo primenjuje u preventivne ili terapeutske svrhe, kao i od prethodne terapije, kliničke istorije pacijenta i njegovog odgovora na antitelo, kao i odluke nadležnog lekara. Antitelo se pogodno primenjuje na pacijentu jednokratno ili kao serija terapija.
Kao opšta pretpostavka, terapeutski efikasna količina anti-CD79b antitela (npr., anti-CD79b/CD3 TDB antitelo) primenjena na čoveka biće u opsegu od oko 0,01 mg/kg do oko 100 mg/kg telesne težine pacijenta, bilo da je u pitanju jedna ili više primena. U nekim aspektima predmetnog pronalaska, korišćeno antitelo je, na primer, primenjivano u dnevnim dozama od oko 0,01 mg/kg do oko 45 mg/kg, oko 0,01 dooko 40 mg/kg, oko 0,01 do oko 35 mg/kg, oko 0,01 do oko 30 mg/kg,oko 0,01 do oko 25 mg/kg, oko 0,01 do oko 20 mg/kg, oko 0,01 do oko 15 mg/kg, oko 0,01 do oko 10 mg/kg, oko 0,01 do oko 5 mg/kg, ili oko 0,01 do oko 1 mg/kg. U jednom aspektu predmetnog pronalaska, anti-CD79b antitelo (npr., anti-CD79b/CD3 TDB antitelo), prema opisu iz ovog dokumenta, daje se ljudima u dozi od oko 100 mg, oko 200 mg, oko 300 mg, oko 400 mg oko 500 mg, oko 600 mg, oko 700 mg, oko 800 mg, oko 900 mg, oko 1000 mg, oko 1100 mg, oko 1200 mg, oko 1300 mg ili oko 1400 mg 1. dana 21-dnevnog ciklusa. Doza se može primeniti kao pojedinačna doza ili kao višestruke doze (npr., 2 ili 3 doze), kao što su infuzije. Kod ponovljene primene tokom nekoliko dana ili duže, u zavisnosti od stanja, lečenje će generalno biti nastavljeno sve do željenog suzbijanja simptoma bolesti. Doza antitela navedena kao primer bila bi u opsegu od oko 0,05 mg/kg do oko 10 mg/kg. Stoga, jedna ili više doza od oko 0,5 mg/kg, 2,0 mg/kg, 4,0 mg/kg ili 10 mg/kg (ili bilo koja njihova kombinacija) može se dati pacijentu. Takve doze mogu se primenjivati u intervalima, npr., svake nedelje ili svake tri nedelje (npr., tako da pacijent dobije od oko dve do oko dvadeset, ili, na primer, oko šest doza anti-CD79b antitela (npr., anti-CD79b/CD3 TDB antitelo). Može se primeniti veća početna doza, a nakon toga jedna ili više manjih doza. Napredak ove terapije jednostavno se prati klasičnim tehnikama i testovima.
H. Proizvodi
U drugom aspektu pronalaska, obezbeđen je proizvod koji sadrži materijale korisne za lečenje, prevenciju i/ili dijagnostikovanje prethodno opisanih poremećaja. Proizvod sadrži ambalažu i etiketu ili uputstvo u pakovanju, na ambalaži ili povezano sa njom. Pogodna ambalaža uključuje, na primer, boce, bočice, špriceve, kese za IV rastvor, itd. Ambalaža može biti izrađena od različitih materijala, kao što je staklo ili plastika. Ambalaža sadrži smešu koja je sama po sebi ili u kombinaciji sa drugom smešom efikasna za lečenje, prevenciju i/ili dijagnostikovanje stanja, i može imati priključak za sterilni pristup (na primer, ambalaža može biti kesa za intravenski rastvor ili bočica sa zapušačem koji može da se probuši iglom za potkožnu injekciju). Najmanje jedan aktivni agens u kompoziciji je antitelo iz pronalaska. Oznaka ili uputstvo za upotrebu ukazuje na to da se kompozicija koristi za lečenje stanja po izboru. Pored toga, proizvod može da sadrži (a) prvo pakovanje sa kompozicijom koja se u njemu nalazi, pri čemu kompozicija sadrži antitelo iz pronalaska; i (b) drugo pakovanje sa kompozicijom koja se u njemu nalazi, pri čemu kompozicija sadrži dodatni citotoksični ili drugi terapeutski agens. Proizvod u ovom aspektu predmetnog pronalaska može dodatno da sadrži uputstvo za upotrebu koje ukazuje na to da kompozicija može da se koristi za lečenje određenog stanja. Umesto toga, ili pored toga, proizvod može dodatno da sadrži drugu (ili treću) ambalažu koja sadrži farmaceutski prihvatljiv pufer, kao što je bakteriostatska voda za injekcije (BWFI), fiziološki rastvor sa fosfatnim puferom, Ringerov rastvor i rastvor dekstroze. Može dodatno da obuhvati druge materijale poželjne sa komercijalnog apekta i aspekta korisnika, uključujući druge pufere, razblaživače, filtere, igle i špriceve.
Podrazumeva se da svaki od gorepomenutih proizvoda može da sadrži imunokonjugat iz pronalaska umesto ili pored anti-CD79b antitela.
III. PRIMERI
U nastavku su dati primeri postupaka i kompozicija iz pronalaska. Podrazumeva se da razni drugi pronalasci mogu da se primenjuju, na osnovu prethodno datih opisa.
Primer 1
Materijali i postupci
A. Generisanje monoklonskih antitela
Protein za imunizaciju miševa je generisan prolaznom transfekcijom vektora koji eksprimiraju Fc-označeni ili His-označeni ekstraćelijski domen (ECD) humanog CD79b u CHO ćelije. Proteini su prečišćeni iz supernatanata transficiranih ćelija na koloni proteina A, i identitet proteina je potvrđen N-terminalnim sekvenciranjem. Deset Balb/c miševa (Charles River Laboratories, Hollister, CA) je hiperimunizovano rekombinantnim ECD označenim Fc ili His oznakom humanog CD79b. Mišje B-ćelije koje pokazuju visok titar antitela na humani CD79b imunogen na direktnoj ELISA analizi i specifičnom vezivanju za Ramosove ćelije, spojene su sa ćelijama mišjeg mijeloma (X63.Ag8.653; American Type Culture Collection, Rockville, MD), prema prethodnom opisu (HHongo, J. S. et al., Hybridoma, 14:253-260 (1995); Kohler, G. et al., Nature, 256:495-497 (1975); Freund, Y. R. et al., J. Immunol., 129:2826-2830 (1982)). Nakon 10 do 12 dana, supernatanti su sakupljeni i ispitani u pogledu proizvodnje antitela i vezivanja direktnom ELISA i FACS analizom, kao što je prethodno naznačeno. Pozitivni klonovi, koji pokazuju najveće imunovezivanje nakon drugog kruga supkloniranja ograničavanjem razređivanja, ekspandovani su i kultivisani za dalju karakterizaciju, uključujući specifičnost za humani CD79b i unakrsnu reaktivnost. Supernatanti sakupljeni iz svake linije hibridoma prečišćeni su afinitetnom hromatografijom (brza tečna hromatografija proteina (FPLC); Pharmacia, Uppsala, Švedska), prema prethodnom opisu (Hongo, J. S. et al., Hybridoma, 14:253-260 (1995); Kohler, G. et al., Nature, 256:495-497 (1975); Freund, Y. R. et al., J. Immunol., 129:2826-2830 (1982)). Pročišćeni preparati antitela su zatim sterilno filtrirani (veličina pora 0,2 Φm; Nalgene, Rochester NY) i čuvani na 4°C u fosfatnom puferu (PBS).
B. Generisanje TDB
TDB antitela su proizvedena kao antitela pune dužine u formatu „dugme u rupici” kao humani IgG1, prema prethodnom opisu (Atwell et al. J. Mol Biol. 270: 26-35, 1997). Polovina antitela je eksprimirana u ćelijama E. coli ili ćelijama jajnika kineskog hrčka (CHO), prečišćena afinitetnom hromatografijom sa proteinom A, a odgovarajuća polovina parova antitela je renaturisana in vitro, prema prethodnom opisu (Spiess et al. Nat. Biotechnol. 2013). Ako je proizvodnja TDB antitela izvedena u CHO ćelijama, antitelo može da sadrži mutaciju aglikozilacije, na primer, na ostatku N297 (npr., N297G), tako da je TDB antitelo varijanta bez efektora i nije u stanju da inicira ćelijsku citotoksičnost zavisnu od antitela (ADCC).
Nakon renaturacije, anti-CD79b/CD3 TDB antitela su prečišćena hidrofobnom hromatografijom (HIC) i okarakterisana analitičkom gel filtracijom, masenom spektrometrijom i poliakrilamidnom gel elektroforezom. Prečišćena antitela su imala jedan pik (> 99% signala) na gel filtraciji sa manje od 0,2% agregata. Masenom spektrometrijom nisu detektovani homodimeri.
C. Afinitet vezivanja
Afiniteti vezivanja za svaki CD3/CD79b TDB ispitani su pomoću Biacore ili FACS analize. Ukratko, za Biacore testove vezivanja, humani CD3γ je imobilisan na senzorskom čipu Biacore Series S CM5 koristeći Biacore komplet za kuplovanje amina, a njihova anti-CD79b/CD3 TDB antitela ili Fab varijante su se nalazili u protoku. Za FACS testove vezivanja, BJAB ćelije (za antigene B-ćelija) ili druge ćelijske linije, kao što je navedeno, inkubirane su sa različitim koncentracijama TDB antitela na 4°C u trajanju od 30 minuta, zatim su ćelije isprane i inkubirane sa drugim antitelom (anti-huIgG-PE; BD Bioscience) dodatnih 15 minuta, pre nego što su ćelije ponovo isprane i pripremljene za FACS analizu.
D. In vitro uništavanje B-ćelija i testovi aktivacije T-ćelija
Generisanim anti-CD79b/CD3 TDB antitelima je ispitana njihova sposobnost da podrže uništavanje B-ćelija i aktivaciju citotoksičnih T-ćelija. U ovim testovima, PBMC su izolovani iz pune krvi zdravih donora putem separacije sa fikolom. Ukratko, ljudska krv je sakupljena u heparinizovanim špricevima, i PBMC je izolovan korišćenjem Leucosep (Greiner Bio-one, cat br. 227290P) i Ficoll Paque Plus (GE Healthcare Biosciences, cat br.
95038-168), prema preporukama proizvođača. Ako je potrebno, CD4+ T i CD8+ T ćelije mogu biti odvojene pomoću Miltenyi setova prema uputstvu proizvođača.
Ćelije su isprane u RPMI medijumu koji sadrži 10% FBS, u koji je dodat GlutaMax (Gibco, cat br.35050-061), penicilin i streptomicin (Gibco, cat br.15140-122) i ~ 0,2 miliona suspendovanih ćelija je dodato na ploču sa U-dnom sa 96 bunarčića. Ćelije su uzgajane u RPMI1640 uz dodatak 10% FBS (Sigma-Aldrich) na 37°C u vlažnom standardnom inkubatoru za kulturu ćelija. Za testove uništavanja BJAB ćelija, 20.000 BJAB ćelija je inkubirano sa efektorskim ćelijama ili prečišćenim T-ćelijama, u naznačenim razmerama po testu, u prisustvu različitih koncentracija TDB antitela tokom 24 sata, ako nije drugačije naznačeno. Za endogene testove uništavanja B-ćelija, 200.000 huPBMC je inkubirano sa različitim koncentracijama anti-CD79b/CD3 TDB antitela tokom 24 sata, ako nije drugačije naznačeno.
Nakon kultivacije, ćelije su isprane FACS puferom (0,5% BSA, 0,05% Na azida u PBS-u). Ćelije su zatim obojene u FACS puferu, isprane FACS puferom i suspendovane u 100 ul FACS pufera koji sadrži 1 ug/ml propidijum jodida. Podaci su prikupljeni na protočnom citometru FACSCalibur i analizirani pomoću FlowJo. Žive B-ćelije su izvedene kao PI-CD19+ ili PI-CD20+ B-ćelije pomoću FACS, a apsolutni broj ćelija je dobijen sa FITC zrncima dodatim u reakcionu smešu kao interna kontrola brojanja. % uništavanja ćelija izračunat je na osnovu kontrola koje nisu tretirane TDB-om. Aktivirane T-ćelije su detektovane površinskom ekspresijom CD69 i CD25 koristeći anti-CD69-FITC (BD, cat br.
555530) i anti-CD25-PE (BD, cat br.555432).
E. In vivo efikasnost
50 SCID.bg miševa je inokulisano sa 5 miliona BJAB-luc anti-CD79b-MC-vc-PAB-MMAE ćelija rezistentnog modela T1.1 X1 u HBSS-u supkutano u zapremini od 0,2 mL po mišu u desnu stranu torakalno (ne više od 200 ul) ili smešom od 5 miliona BJAB-luc anti-CD79b-MC-vc-PAB-MMAE ćelija rezistentnog modela T1.1 X1 i 10 miliona PBMC u HBSS zapremine od 0,2 ml (ne više od 200 ul). Ovo je bila preventivna studija, tako da su inokulaciju i lečenje primenjivali 0. dana.
Bilo je pet studijskih grupa: 1) 5 miliona BJAB-luc anti-CD79b-MC-vc-PAB-MMAE rezistentni model T1.1 X1, nosač, qwx2, IV; 2) 5 miliona BJAB-luc anti-CD79b-MC-vc-PAB-MMAE rezistentni model T1.1 X1, 0,5 mg/kg anti-CD79 TDB, qwx2, IV; 3) 5 miliona BJAB-luc anti-CD79b-MC-vc-PAB-MMAE rezistentni model T1.1 X1 10 x 10^6 PBMC (prethodno mešani), nosač, qwx2, IV; 4) 5 miliona BJAB-luc anti-CD79b-MC-vc-PAB-MMAE rezistentni model T1.1 X1 10 x 10^6 PBMC (prethodno mešani), 0,5 mg/kg anti-CD79 TDB (CD79b.A7.v 14b/38E4v1), qwx2, IV; i 5) 5 BJAB-luc anti-CD79b-MC-vc-PAB-MMAE rezistentni model T1.1 X1, 8 mg/kg BJAB-luc anti-CD79b-MC-vc-PAB-MMAE, jednom, IV. PBMC su bile iz donorskog koncentrata leukocita, kultivisane preko noći u neaktivirajućem stanju, inokulisane kao smeša sa BJAB ćelijama. Svi tretmani su davani i.v., u repnu venu, zapremina = 0,1 ml (ne više od 200 ul). Tumori su mereni 1–2 puta nedeljno. Telesna težina je merena 1–2 puta nedeljno, do 14 dana nakon poslednjeg tretmana.
1. Izbor kraka antigena CD79b TDB-anti-CD79b
Generisani su konjugati antitela i leka (ADC) (kao što je humanizovano anti-CD79b antitelo (humanizovani SN8) konjugovano sa monometilauristatinom E (MMAE) pomoću linkera raskidivog proteazom), koji su, u kliničkim uslovima, pokazali efikasnost u lečenju NHL. Videti U.S. Patent br. 8,088,378 i Morschhauser et al., “4457 Updated Results of a Phase II Randomized Study (ROMULUS) of Polatuzumab Vedotin or Pinatuzumab Vedotin Plus Rituximab in Patients with Relapsed/Refractory Non-Hodgkin Lymphoma” 56<th>ASH Annual Meeting and Exposition: December 6-9, 2014.
Na osnovu kliničkog uspeha anti-CD79b ADC, humanizovano SN8 antitelo je bilo u obliku bispecifičnog antitela zavisnog od T-ćelija (TDB) kako bi se iskoristio visoki citotoksični potencijal T-ćelija u iskorenjivanju tumorskih ćelija. Videti, U.S. Pat. br.
8,088,378. Generisano je anti-CD3 (npr .UCHT1.v9)/anti-CD79b (npr., SN8.v28) sa bispecifičnim dugmetom i rupicom (knob and hole – K&H); videti, npr., Zhu et al. Int. J. Cancer 62:319-324 (1995)), kako je prethodno navedeno. Međutim, u analizi endogenog uništavanja B-ćelija upotrebom dva različita donora, kako je prethodno navedeno, uočena je slaba aktivnost uništavanja B-ćelija za UCHT1.v9/SN8.v28 bispecifični K&H: EC50je bila 357 ng/mL i 120 ng/mL u testu uništavanja ćelija.
Drugo anti-CD3 (npr., UCHT1.v9)/anti-CD79b TDB generisano je upotrebom 2F2 kao krakom anti-CD79b antitela. 2F2 se dobro pokazao in vitro kao anti-CD79b ADC. Videti, npr., US20090068202. Pored toga, krak CD79b antitela SN8.v28 modifikovana je u pokušaju poboljšavanja uništavanja ćelija (SN8.new (VH ID BR. SEKV.: 37 i VL ID BR. SEKV.: 38)). Kao što je prikazano na slici 1A (test endogenog uništavanja B-ćelija) i slici 1B (test uništavanja BJAB ćelija), SN8.v28/UCHT1.v9 bispecifična K&H antitela, SN8.new/UCHT1.v9 bispecifična K&H antitela, kao i 2F2/UCHT1.b9 bispecifična K&H antitela rezultirala su slabom aktivnošću uništavanja B-ćelija.
Monoklonska anti-CD79b antitela generisana su kako je prethodno navedeno. Dva od ovih anti-CD79b antitela (CD79b.F6 i CD79b.A7) takođe su testirana kao bispecifična anti-CD79b/CD3 antitela. Kao što je prikazano na slici 1C, u testu endogenog uništavanja B-ćelija, CD79b.F6/UCHT1.v9 bispecifični bisfab prikazuje poboljšano uništavanje B ćelija u odnosu na SN8.v28/UCHT1.v9 bispecifični K & H (EC50od 33 ng/ml u odnosu na 189 ng/ml). Dodatno, kao što je prikazano na slici 1C, u testu endogenog uništavanja B-ćelija, CD79b.A7/UHT1.v9 bispecifični bisfab dramatično je poboljšalo uništavanje B-ćelija u odnosu na CD79b.F6/UCHT1.v9 bispecifični bisfab ili SN8.v28/UCHT1.v9 bispecifični K&H (EC5012 ng/ml u poređenju sa 33 ng/ml i 189 ng/ml). Bispecifični bisfab CD79b.A7/UHT1.v9 dalje je testiran na endogeno uništavanje B-ćelija i aktivaciju CD8+ T-ćelija, koristeći dodatne donore. Kao što je prikazano na slikama 2A i C, u testu endogenog uništavanja B-ćelija, kako je prethodno navedeno, bispecifični bisfab CD79b.A7/UHT1.v9, pomoću dva različita donora, prikazao je efikasno uništavanje B-ćelija sa EC50od 7,0 ng/ml i 18 ng/ml, datim redosledom. U isto vreme, kao što je prikazano na slikama 2B i D, u testu aktivacije CD8+ T-ćelija, kako je prethodno navedeno, bispecifični bisfab CD79b.A7/UHT1.v9 prikazao je efikasnu aktivaciju T-ćelija, što je dokazano putem % CD69+CD25+ T-ćelija u CD8+ T-ćelijama sa EC50od 17 ng/ml i 17 ng/ml, datim redosledom.
U cilju boljeg razumevanja razlike između uništavanja B-ćelija i aktivacije T-ćelija različitih krakova anti-CD79b antigena u anti-CD79b/CD3 TDB antitelima, analizirana su svojstva različitih krakova anti-CD79b antigena. Vezivanje CD79b.A7 za BJAB ćelije u FACS testu bilo je konkurentno peptidu od 21 aminokiseline
(ID BR. SEKV.: 63) koji odgovara NH2terminusima huCD79b, ali ne i peptidu od 21 aminokiseline (ID BR. SEKV.: 64) koji odgovara NH2terminusima cynoCD79b (podaci nisu prikazani). Ovo je slično rezultatima 2F2 i SN8, kako je navedeno u Zheng et al. Mol Cancer Ther.8(10):2937-2947 (2009). Stoga se čini da epitop na CD79b ne objašnjava razliku između uništavanja B-ćelija i aktivacije T-ćelija između SN8.v28/UCHT1.v9, 2F2/UCHT1.v9 i CD79.A7.
Afinitet vezivanja jednovalentnog i dvovalentnog anti-CD79b antitela takođe je procenjen u cilju boljeg razumevanja doprinosa aktivnosti uništavanja B-ćelija, ako uopšte postoji. Analiziran je i afinitet vezivanja dvokrakog dvovalentnog anti-CD79b antitela i bispecifičnih anti-CD79b/CD3 antitela korišćenjem BJAB ćelija. Početni eksperimenti su ukazivali na to da je afinitet vezivanja za BJAB ćeliju na dvokrakom dvovalentnom anti-CD79b antitelu SN8.v28 imao EC50od 0,04 pg/ml, dok je afinitet vezivanja za BJAB ćeliju anti-CD79b/CD3 bispecifičnog K&H (SN8.v28/UCHT1.v9) imao EC50od samo 3,7 μg/ml. Slično onome što je prikazano na slici 3A, afinitet vezivanja za BJAB ćeliju na dvokrakom dvovalentnom anti-CD79b antitelu 2F2 imao EC50znatno veći nego anti-CD79b/CD3 bispecifično K&H (SN8.v28/UCHT1.v9, SN8new/UCHT1.v9 i 2F2/UCHT.v9). Afinitet vezivanja dodatnih anti-CD79 antitela, CD79b.F6 i CD79b.A7 testiran je na dvokrakom dvovalentnom formatu anti-CD79b antitela, kao i formatima bisfab i K&H bispecifičnih anti-CD79b/CD3 antitela. Kao što je prikazano na slici 3B, afinitet vezivanja dvokrakog dvovalentnog anti-CD79b CD79.A7 antitela za BJAB ćelije imao je EC50od 0,31 μg/ml. Afinitet vezivanja za BJAB ćeliju bispecifičnog bisfab anti-CD79b/CD3 (CD79b.A7/UCHT1.v9) imao je EC50manji od dvokrakog dvovalentnog anti-CD79b CD79.A7 antitela, ali je i dalje imao relativno visoku EC50od 1,4 μg/ml. Afinitet vezivanja za BJAB ćeliju dvokrakog dvovalentnog anti-CD79b antitela CD79b.F6 i K&H i bisfab bispecifičnih anti-CD79b/CD3 antitela (SN8.v28/UCHT1.v9 i CD79b.F6/CHT1.v9, datim redosledom) imao je značajno nižu EC50. Na osnovu ovih podataka, jednovalentni afinitet vezivanja doveden je u vezu sa stepenom endogene deplecije B- ćelija i % uništenih B-ćelija.
2. Humanizacija kraka antigena anti-CD79b
Monoklonsko antitelo CD79b.A7 je humanizovano, kako je prethodno navedeno. Brojne oznake ostataka u skladu su sa radom Kabat et al., Sequences of Proteins of Immunological Interest, 5. izd. Public Health Service, National Institutes of Health, Bethesda, MD (1991).
Varijante konstruisane tokom humanizacije CD79b.A7 su procenjene u obliku IgG. VL i VH domeni mišjeg CD79b.A7 bili su usklađeni sa sekvencama konsenzusa humanog VL kapa II (VLK2) i humane VH podgrupe I (VHI). Hipervarijabilni regioni mišjeg antitela konstruisani su u VLK2 i VHI akceptorskim okvirima. Specifično, iz domena muCD79b.A7, pozicije 24–34 (L1), 50–56 (L2) i 89–97 (L3) graftovane su u VLK2, i iz muCD79b.A7 VH domena, pozicije 26–35 (H1), 50–65 (H2) i 93–102 (H3) graftovane su u VHI.
Afinitet vezivanja antitela u ovom odeljku određen je pomoću BIAcore ™ T100. Ukratko, CM5 čipovi BIAcore™ kvaliteta za istraživanje bili su aktivirani reagensima 1-etil-3-(3-dimetilaminopropil) karbodiimidom (EDC) i N-hidroksisukcinimidom (NHS), prema uputstvu proizvođača. Humani CD79a koji je spojen sa Fc domenom na C-terminusu kuplovan je sa čipovima. Da bi se postiglo više događaja jednovalentnih vezivanja, u svakoj protočnoj ćeliji je imobilisana mala gustina od ~ 12 jedinica odgovora (RU). Za merenje prividnog afiniteta antitela, imobilisano je~ 370 RU antigena. Neproreagovale kuplovane grupe su blokirane 1M etanolaminom. Za kinetička merenja, trostruka serijska razređenja antitela injektovana su u PBS-T pufer (0,05% surfaktanta P20 u PBS-u) na 25°C pri protoku od 30 μl/min. 10 mM glicin, pH 1,7 je korišćen kao pufer za regeneraciju pri protoku od 30 ul/min u trajanju od 1 minuta. Brzine asocijacije (kon) i brzine disocijacije (koff) su izračunate pomoću 1:1 Lengmirovog modela vezivanja (BIAcore™ T100 Evaluation Software version 2.0). Ravnotežna konstanta disocijacije (Kd) je izračunata kao odnos koff/kon.
Humanizovani CDR graft CD79b.A7 (CD79b.A7.v1) se nije vezao za CD79b. Usled toga, napravljene su dodatne humanizovane varijante kako bi se procenio doprinos Vernijeovih pozicija mišjeg okvira vezivanju. Šest dodatnih lakih lanaca (VL1: CDR graft (Y36L), VL2: CDR graft (Y36L L46C), VL3: CDR graft (I2V Y36L L46C), VL4: CDR graft (Y36L L46S), VL5: CDR graft (I2V Y36L L46S), VL6: CDR graft (L46S)) i sedam dodatnih teških lanaca (VH1a: CDR graft (A93S), VH1b: CDR graft (R71V A93S), VH1c: CDR graft (V67A I69L R71V A93S), VH1d: CDR graft (V67A I69L R71V T73K A93S), VH1e: CDR graft (V67A R71V A93S), VH1f: CDR graft (I69L R71V A93S) i VH1g: CDR graft (V67A I69L)) konstruisani su i kombinovani kako bi generisali varijante u Tabeli 2. Na osnovu afiniteta ovih varijanti, izgleda da su Y36L i L46C u lakom lancu ključni Vernijeovi ostaci mišjeg porekla. Iznenađujuće, kada je položaj 46 promenjen u serin, kako bi se izbeglo korišćenje slobodnog cisteina, afinitet varijanti sa ovom promenom dramatično se poboljšao. U teškom lancu, V67A, I69L, R71V i A93S takođe su doprineli vezivanju CD79b; međutim, čini se da je R71V ključni Vernijeov ostatak mišjeg porekla, na osnovu ove mutacione analize. Afiniteti u Tabeli 2 su svi očigledni afiniteti zasnovani na dvovalentnom vezivanju IgG za CD79b imobilisan pri maloj gustini radi približnog jednovalentnog vezivanja. Videti Tabelu 2 dole.
Tabela 2
Afinitet vezivanja je dodatno ispitan FACS analizom, BJAB ćelije su inkubirane sa različitim anti-CD79b antitelima tokom 30 minuta na ledu. Na kraju inkubacije, ćelije su isprane ledeno hladnim FACS puferom (1x PBS, 2% BSA, 2 mM EDTA), nakon čega je usledila inkubacija sa PE obeleženim mišjim anti-humanim IgG antitelom (BD bioscience br.
555787). Analiza protočne citometrije izvršena je na BD LSR analizatoru. Dvovalentno vezivanje je izraženo kao srednji intenzitet fluorescencije (MFI) fluorofora PE. Vezivanje chCD79b.A7, huCD79b.A7.v12 i huCD79b.A7.v14 za ćelije BJAB-luciferaze odigralo se pri EC50od 124 ng/ml, 400 ng/ml i 68 ng/ml, datim redosledom.
Afinitet vezivanja humanizovanog CD79.A7.v14, u jednovalentnom i dvovalentnom obliku, ispitan je kako je prethodno opisano. Kao što je prikazano na slici 3C, jednovalentni CD79.A7.v14 (u K&H TDB formatu CD79.A7.v14/40G5c) imao je EC50od 220 ng/ml, dok je dvokraki dvovalentni CD79A7.v14 imao EC50od 46,8 ng/ml.
Humanizovano antitelo CD79.A7.v14 je ispitano pod termičkim stresom (40°C, pH 5,5, 2 nedelje) i analizom u prisustvu 2,2'-azobis (2-amidinopropan) hidrohlorida (AAPH). Uzorci su termički naglašeni tako da imitiraju stabilnost tokom roka trajanja proizvoda. Uzorci su prebačeni u pufer 20 mM His-acetat, 240 mM saharoza, pH 5,5 i razblaženi do koncentracije od 1 mg/ml. Jedan ml uzorka je izlagan stresu na 40°C tokom 2 sedmice, a drugi je čuvan na -70°C kao kontrola. Oba uzorka su zatim digestovana pomoću tripsina, da bi se stvorili peptidi koji bi se mogli analizirati pomoću tečne hromatografije (LC) – masene spektrometrije (MS). Za svaki peptid je određeno retenciono vreme uzorka, iz LC, kao i tačne mase visoke rezolucije i informacije o fragmentaciji peptidnih jona (informacije o sekvenci aminokiselina) iz MS. Izdvojeni su jonski hromatogrami (XIC) za željene peptide (nativni i modifikovani peptidni joni) iz skupova podataka u okviru od -10 ppm, a pikovi su integrisani da bi se odredila površina. Relativni procenti modifikacije su izračunati za svaki uzorak uzimajući (površinu modifikovanog peptida) podeljenu sa (površinom modifikovanog peptida plus površina prirodnog peptida) pomnoženo sa 100.
Pokazalo se da su W33 u CDR-H1 i M62 u CDR-H2 CD79b.A7.v14 podložni oksidaciji (oksidacija W33 porasla je za 73,7%, a oksidacija M62 za 64,8%). Varijante CD79b.A7.v14 antitela su ispitane da bi se odredilo da li se potencijalna oksidacija može smanjiti, bez uticaja na vezivanje za huCD79b. Varijanta, CD79b.A7.v14b, eliminisala je ove potencijalne probleme oksidacije promenom ovih regiona tako da odgovaraju humanom VH1 konsenzusu (W33Y, M62K, K64Q i D65G). Ove promene nisu uticale na afinitet vezivanja za CD79b. Pogledati podatke koji nisu prikazani.
3. Izbor kraka antigenaCD79b TDB-anti-CD3
Analiziran je uticaj sparivanja CD3 vezujućeg domena na efikasnost anti-CD79b TDB antitela za uništavanje B-ćelija. Anti-CD79b.A7.v14 antitelo je ispitano u kombinaciji sa različitim vezujućim domenima anti-CD3 antitela, uključujući 40G5c i 38E4v1. Inkubirano je 200.000 PBMC sa anti-CD79b/CD3 TDB antitelom ili bez anti-CD79b/CD3 TDB antitela tokom 48 sati. Prikazani procenat uništenih B-ćelija na slici 5A izračunat je na sledeći način: (broj živih B-ćelija bez TDB - broj živih B-ćelija sa TDB) / (broj živih B-ćelija bez TDB) * 100. Aktivacija T-ćelija, kao što je prikazano na slici 5B, izmerena je ograničavanjem CD69<+>/CD25<+>ćelija u populaciji CD8<+>T ćelija. Kao što je prikazano na slikama 5A i B, K&H CD79b.A7.v14/40G5c pokazalo je slabu aktivaciju CD8+ T i mali procenat endogenog uništavanja B-ćelija. U dodatnim eksperimentima (podaci nisu prikazani), anti-CD79b/CD3 TDB antitelo (CD79b.A7.v14/40G5c K&H) pokazalo je EC50od 1,1 ng/ml i 2,3 ng/ml za aktivaciju CD8+ T i EC50od 2658 ng/ml i 288 ng/ml za endogeno uništavanje B-ćelija pomoću dva različita donora. Nasuprot tome, kao što je prikazano na slikama 5A i B, anti-CD79b/CD3 TDB antitelo (CD79b.A7.v14/38E4v1 K&H) pokazalo je značajno poboljšanje aktivacije CD8+ T-ćelija i procenat endogenog uništavanja B-ćelija – EC50od 15 ng/ml za endogeno uništavanje B-ćelija, u poređenju sa CD79b.A7.v14/40G5c K&H. U dodatnim eksperimentima (podaci nisu prikazani), anti-CD79b/CD3 TDB antitelo (CD79b.A7.v14/40G5c K&H) pokazalo je EC50od 401 ng/ml, 14 ng/ml, 1,5 ng/ml, 10 ng/ml, 12 ng/ml i 16 ng/ml za endogeno uništavanje B-ćelija pomoću šest različitih donora.
Uništavanje B-ćelija i aktivacija T-ćelija anti-CD79b/CD3 TDB antitela (CD79b.A7.v14 / 40G5c K&H) takođe su ispitani u BJAB i WSU-DLCL2 ćelijskim linijama, kako je prethodno navedeno i objašnjeno u legendi Slike 6. Kao što je prikazano na slikama 6A i B, anti-CD79b/CD3 TDB antitelo (CD79b.A7.v14/40G5c K&H) pokazalo je značajnu aktivaciju CD8+ T i procenat uništavanja B-ćelija – EC50od 85 ng/ml za uništavanje BJAB B-ćelija i 82 ng/ml za uništavanje WSU-DLCL2 B-ćelija. EC50za aktivaciju CD8+ T-ćelija pomoću BJAB i WSU-DLCL2 B-ćelija bila je 18 ng/ml i 39 ng/ml, datim redosledom.
Aktivnost uništavanja B-ćelija anti-CD79b/CD3 TDB antitela (CD79b.A7.v14b/40G5c K&H) ispitana je u različitim ćelijskim linijama, kao što je opisano na slikama 7A-B. HT ćelijska linija je ćelija koja ne eksprimira CD79b. Procenat uništenih B-ćelija izračunat je na sledeći način: (broj živih B-ćelija bez TDB - broj živih B-ćelija sa TDB) / (broj živih B-ćelija bez TDB) * 100. Kao što je prikazano na slici 7A, na krivi odgovora na dozu uništavanja B-ćelija za BJAB, WSU-DLCL2 i OCI-LY-19 ćelije, EC50iznosi 8,87 ng/ml, 2,63 ng/ml i 17,41 ng/ml za OCI-Ly-19, BJAB i WSU-DLCL2 uništavanje B-ćelija, datim redosledom. Slika 7B pokazuje značajno uništavanje B-ćelija sa 5000 ng/ml anti-CD79/CD3 TDB antitela (CD79b.A7.v14b/38E4v1 K&H) u višestrukim ćelijskim linijama (duplikat, prosečno ±STD).
Različite efikasnosti generisanih TDB antitela sa bispecifičnošću za CD3 i CD79b naglašavaju ključne i nepredvidive doprinose oba kraka antitela generisanju egzemplarnog TDB koji poseduje visoku efikasnost.
4. In vitro i in vivo efikasnost u B-ćelijama otpornim na anti-CD79b-MC-vc-PAB-MMAE
Aktivnost uništavanja B-ćelija anti-CD79b/CD3 TDB antitela (CD79b.A7.v14b / 38E4v1) in vitro i in vivo takođe je ispitana u B-ćelijama rezistentnim na anti-CD79b-MC-vc-PAB-MMAE. Varijante BJAB ćelija (BJAB-CD79b ADC-R T1.1 i BJAB-SN8v28vcE CD79b ADC-R T1.2) izvedene su iz nereagujućih BJAB ksenografta tumora u B-ćelijama rezistentnim na anti-CD79b-MC-v-PAB-MMAE kod tretiranih miševa. Kao što je prikazano na slici 8A, anti-CD79b/CD3 TDB (CD79b.A7.v14b/38E4v1) bio je veoma efikasan u BJAB, kao i in vitro uništavanje BJAB ćelija rezistentnih na anti-CD79b-MC-vc-PAB-PAB-MMAE. Dodatno, kao što je prikazano na slici 8B, anti-CD79b/CD3 TDB antitelo (CD79b.A7.v14b/38E4v1) sprečava rast BJAB tumora rezistentnih na anti-CD79b-MC-vc-PAB-MMAE in vivo.
Iako je pronalazak koji prethodi opisan prilično detaljno pomoću ilustracija i primera za lakše razumevanje, opise i primere ne treba tumačiti kao ograničenja za opseg primene pronalaska.

Claims (33)

PATENTNI ZAHTEVI
1. Izolovano anti-CD79b antitelo, pri čemu antitelo sadrži CD79b vezujući domen koji sadrži sledećih šest hipervarijabilnih regiona (HVR):
(a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 5;
(b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 8;
(c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 9;
(d) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 10;
(e) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 11; i
(f) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 12.
2. Anti-CD79b antitelo prema zahtevu 1, pri čemu CD79b vezujući domen sadrži sledećih šest HVR:
(a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 3;
(b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 6;
(c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 9;
(d) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 10;
(e) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 11; i
(f) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 12.
ili, pri čemu CD79b vezujući domen sadrži sledećih šest HVR:
(a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 4;
(b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 7;
(c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 9;
(d) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 10;
(e) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 11; i
(f) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 12.
3. Anti-CD79b antitelo prema bilo kom od zahteva 1 ili 2, koje sadrži VH sekvencu ID BR. SEKV.: 17, 21, 23, 25, 27 ili 29.
4. Anti-CD79b antitelo prema bilo kom od zahteva 1–3, koje sadrži VL sekvencu ID BR. SEKV.: 18, 22, 24, 26, 28 ili 30.
5. Anti-CD79b antitelo prema bilo kom od zahteva 1 ili 2, koje sadrži VH sekvencu ID BR. SEKV.: 19
6. Anti-CD79b antitelo prema bilo kom od zahteva 1–2 ili 5, koje sadrži VL sekvencu ID BR. SEKV.: 20.
7. Anti-CD79b antitelo prema bilo kom od zahteva 1–6, pri čemu CD79b vezujući domen vezuje humani CD79b sa Kd manjom od oko 25 nM kao dvokrako, dvovalentno IgG antitelo, manje od oko 10 nM ili 5 nM.
8. Anti-CD79b antitelo prema bilo kom od zahteva 1–7, pri čemu je anti-CD79b antitelo monoklonsko, humanizovano, himerno antitelo ili fragment antitela koji vezuje CD79b.
9. Anti-CD79b antitelo prema bilo kom od zahteva 1–8, pri čemu anti-CD79b antitelo sadrži mutaciju na mestu aglikozilacije.
10. Anti-CD79b antitelo prema bilo kom od zahteva 1–9, pri čemu anti-CD79b antitelo sadrži redukovanu efektorsku funkciju.
11. Anti-CD79b antitelo prema bilo kom od zahteva 1–10, pri čemu anti-CD79b antitelo sadrži supstitucionu mutaciju na aminokiselinskom ostatku N297, L234, L235 i/ili D265, prema EU numeraciji.
12. Anti-CD79b antitelo prema zahtevu 11, pri čemu je supstituciona mutacija izabrana iz grupe koja se sastoji od N297G, N297A, L234A, L235A i D265A, prema EU numeraciji.
13. Anti-CD79b antitelo prema zahtevu 11, pri čemu antitelo sadrži N297G supstitucionu mutaciju na aminokiselinskom ostatku 297, prema EU numeraciji.
14. Anti-CD79b antitelo prema bilo kom od zahteva 1–13, pri čemu je anti-CD79b antitelo multispecifično ili bispecifično antitelo.
15. Anti-CD79b antitelo prema zahtevu 14, pri čemu multispecifično ili bispecifično antitelo sadrži CD3 vezujući domen.
16. Anti-CD79b antitelo prema zahtevu 15, pri čemu CD3 vezujući domen sadrži sledećih šest HVR:
(a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 45;
(b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 46;
(c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 47;
(d) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 48;
(e) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 49; i
(f) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 50.
17. Anti-CD79b antitelo prema bilo kom od zahteva 15 ili 16, pri čemu CD3 vezujući domen sadrži VH sekvencu ID BR. SEKV.: 59.
18. Anti-CD79b antitelo prema bilo kom od zahteva 15–17, pri čemu CD3 vezujući domen sadrži VL sekvencu ID BR. SEKV.: 60.
19. Anti-CD79b antitelo prema bilo kom od zahteva 15, pri čemu CD3 vezujući domen sadrži sledećih šest HVR:
(a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 39;
(b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 40;
(c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 41;
(d) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 42;
(e) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 43; i
(f) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 44.
20. Anti-CD79b antitelo prema bilo kom od zahteva 15 ili 19, pri čemu CD3 vezujući domen sadrži VH sekvencu ID BR. SEKV.: 57.
21. Anti-CD79b antitelo prema bilo kom od zahteva 15 ili 19–20, pri čemu CD3 vezujući domen sadrži VL sekvencu ID BR. SEKV.: 58.
22. Anti-CD79b antitelo prema zahtevu 15, pri čemu CD3 vezujući domen sadrži sledećih šest HVR:
(a) HVR-H1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 51;
(b) HVR-H2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 52;
(c) HVR-H3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 53;
(d) HVR-L1 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 54;
(e) HVR-L2 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 55; i
(f) HVR-L3 koji sadrži aminokiselinsku sekvencu ID BR. SEKV.: 56.
23. Anti-CD79b antitelo prema bilo kom od zahteva 15 ili 22, pri čemu CD3 vezujući domen sadrži VH sekvencu ID BR. SEKV.: 61.
24. Anti-CD79b antitelo prema bilo kom od zahteva 15 ili 22–23, pri čemu CD3 vezujući domen sadrži VL sekvencu ID BR. SEKV.: 62.
25. Anti-CD79b antitelo prema bilo kom od zahteva 15–24, pri čemu (a) CD3 vezujući domen sadrži Fc domen, pri čemu Fc domen sadrži supstitucione mutacije T366S, L368A, Y407V i N297G prema EU numeraciji i (b) CD79b vezujući domen sadrži Fc domen, pri čemu Fc domen sadrži supstitucione mutacije T366W i N297G prema EU numeraciji.
26. Izolovana nukleinska kiselina koja kodira anti-CD79b antitelo prema bilo kom od zahteva 1–25.
27. Vektor koji sadrži izolovanu nukleinsku kiselinu prema zahtevu 26.
28. Ćelija domaćin koja sadrži vektor prema zahtevu 27.
29. Imunokonjugat koji sadrži anti-CD79b antitelo prema bilo kom od zahteva 1– 25 i citotoksični agens.
30. Farmaceutska kompozicija koja sadrži anti-CD79b antitelo prema bilo kom od zahteva 1–25.
31. Anti-CD79b antitelo prema bilo kom od zahteva 1–25, za upotrebu u lečenju ili odlaganju napredovanja poremećaja proliferacije B-ćelija ili autoimunog poremećaja kod subjekta kome je to potrebno.
32. Anti-CD79b antitelo za upotrebu prema zahtevu 31, pri čemu je poremećaj proliferacije B-ćelija limfom, ne-Hodžkinov limfom (NHL), agresivni NHL, relapsni agresivni NHL, relapsni indolentni NHL, refraktorni NHL, refraktorni indolentni NHL, hronična limfocitna leukemija (CLL), limfom malih limfocita, leukemija, leukemija vlasastih ćelija (HCL), akutna limfocitna leukemija (ALL) i/ili limfom mantl ćelija.
33. Anti-CD79b antitelo prema bilo kom od zahteva 1–25, za upotrebu u lečenju ili odlaganju napredovanja poremećaja proliferacije B-ćelija ili autoimunog poremećaja koje dodatno uključuje davanje subjektu antagonista koji vezuje PD-1 osovinu ili dodatnog terapeutskog agensa, i/ili glukokortikoida, i/ili rituksimaba.
RSP20191137 2014-12-05 2015-12-04 Anti-cd79b antitela i postupci primene RS59203B1 (sr)

Applications Claiming Priority (3)

Application Number Priority Date Filing Date Title
US201462088487P 2014-12-05 2014-12-05
EP15816323.8A EP3227336B1 (en) 2014-12-05 2015-12-04 Anti-cd79b antibodies and methods of use
PCT/US2015/063902 WO2016090210A1 (en) 2014-12-05 2015-12-04 ANTI-CD79b ANTIBODIES AND METHODS OF USE

Publications (1)

Publication Number Publication Date
RS59203B1 true RS59203B1 (sr) 2019-10-31

Family

ID=55022708

Family Applications (1)

Application Number Title Priority Date Filing Date
RSP20191137 RS59203B1 (sr) 2014-12-05 2015-12-04 Anti-cd79b antitela i postupci primene

Country Status (33)

Country Link
US (2) US9975949B2 (sr)
EP (1) EP3227336B1 (sr)
JP (2) JP6802158B2 (sr)
KR (1) KR20170086549A (sr)
CN (1) CN107108739B (sr)
AR (1) AR102918A1 (sr)
AU (2) AU2015358325A1 (sr)
BR (1) BR112017011326A2 (sr)
CA (1) CA2966362A1 (sr)
CL (1) CL2017001408A1 (sr)
CO (1) CO2017006740A2 (sr)
CR (1) CR20170230A (sr)
DK (1) DK3227336T3 (sr)
EA (1) EA201790984A1 (sr)
ES (1) ES2744540T3 (sr)
HR (1) HRP20191584T1 (sr)
HU (1) HUE045216T2 (sr)
IL (1) IL251970B (sr)
LT (1) LT3227336T (sr)
MA (1) MA40938A (sr)
MX (1) MX386587B (sr)
MY (1) MY188799A (sr)
PE (1) PE20170953A1 (sr)
PH (1) PH12017500877B1 (sr)
PL (1) PL3227336T3 (sr)
PT (1) PT3227336T (sr)
RS (1) RS59203B1 (sr)
SG (1) SG11201704449VA (sr)
SI (1) SI3227336T1 (sr)
TW (1) TWI713480B (sr)
UA (1) UA120102C2 (sr)
WO (1) WO2016090210A1 (sr)
ZA (1) ZA201703167B (sr)

Families Citing this family (39)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
NZ583318A (en) 2007-07-16 2012-07-27 Genentech Inc Humanized anti-cd79b antibodies and immunoconjugates and methods of use
CN111499748A (zh) 2007-07-16 2020-08-07 健泰科生物技术公司 抗cd79b抗体和免疫偶联物及使用方法
ES2587392T3 (es) 2008-01-31 2016-10-24 Genentech, Inc. Anticuerpos anti-CD79b e inmunoconjugados y métodos de uso
HRP20240939T1 (hr) 2013-12-17 2024-10-25 Genentech, Inc. Anti-cd3 protutijela i metode uporabe
GB201412659D0 (en) 2014-07-16 2014-08-27 Ucb Biopharma Sprl Molecules
GB201412658D0 (en) 2014-07-16 2014-08-27 Ucb Biopharma Sprl Molecules
SG11201701627PA (en) 2014-09-12 2017-03-30 Genentech Inc Anti-cll-1 antibodies and immunoconjugates
RS60349B8 (sr) * 2014-09-23 2022-10-31 Hoffmann La Roche Postupak upotrebe anti-cd79b imunokonjugata
PL3227336T3 (pl) * 2014-12-05 2019-11-29 Hoffmann La Roche Przeciwciała anty-CD79b i sposoby stosowania
JP6871874B2 (ja) 2015-06-16 2021-05-19 ジェネンテック， インコーポレイテッド ＦｃＲＨ５に対するヒト化親和性成熟抗体及び使用方法
US10501545B2 (en) 2015-06-16 2019-12-10 Genentech, Inc. Anti-CLL-1 antibodies and methods of use
GB201601075D0 (en) 2016-01-20 2016-03-02 Ucb Biopharma Sprl Antibodies molecules
GB201601077D0 (en) 2016-01-20 2016-03-02 Ucb Biopharma Sprl Antibody molecule
GB201601073D0 (en) 2016-01-20 2016-03-02 Ucb Biopharma Sprl Antibodies
CN109923128A (zh) 2016-11-15 2019-06-21 基因泰克公司 用于用抗cd20/抗cd3双特异性抗体进行治疗的给药
EP3749361A1 (en) 2018-02-08 2020-12-16 F. Hoffmann-La Roche AG Bispecific antigen-binding molecules and methods of use
JP2022513338A (ja) * 2018-10-03 2022-02-07 ネペンザ・バイオサイエンシズ・エルエルシー 抗ｃｄ７９抗体およびその使用
JP7548584B2 (ja) * 2018-10-30 2024-09-10 ボード オブ リージェンツ，ザ ユニバーシティ オブ テキサス システム 抗ｃｄ７９ｂ抗体およびキメラ抗原レセプターおよびそれらの使用方法
CN111116745B (zh) * 2018-11-01 2022-10-14 上海新理念生物医药科技有限公司 抗CD79b抗体、其药物偶联物及其应用
KR20210121102A (ko) * 2019-01-28 2021-10-07 투오지에 바이오텍 (상하이) 컴퍼니 리미티드 항-cd79b 항체, 이의 항원-결합 단편, 및 이의 약학적 용도
AU2020275415B2 (en) * 2019-05-14 2026-01-15 Genentech, Inc. Methods of using anti-CD79B immunoconjugates to treat follicular lymphoma
EP4094779A4 (en) * 2020-01-22 2023-11-22 Shanghai Senhui Medicine Co., Ltd. ACTIVE CONJUGATE OF ERIBULIN DERIVATIVE, METHOD FOR THE PRODUCTION THEREOF AND ITS USE IN MEDICINE
BR112023001359A2 (pt) * 2020-07-27 2023-02-14 Tuojie Biotech Shanghai Co Ltd Conjugado de anticorpo-fármaco anti-cd79b, método de preparação do mesmo e uso farmacêutico do mesmo
EP4240492A2 (en) 2020-11-04 2023-09-13 Genentech, Inc. Dosing for treatment with anti-cd20/anti-cd3 bispecific antibodies
CA3196076A1 (en) 2020-11-04 2022-05-12 Chi-Chung Li Subcutaneous dosing of anti-cd20/anti-cd3 bispecific antibodies
IL302217A (en) 2020-11-04 2023-06-01 Genentech Inc Dosage for treatment with bispecific anti-CD20/anti-CD3 antibodies and anti-CD79B drug antibody conjugates
WO2022133169A1 (en) 2020-12-18 2022-06-23 Century Therapeutics, Inc. Chimeric antigen receptor systems with adaptable receptor specificity
TW202302648A (zh) * 2021-03-12 2023-01-16 美商健生生物科技公司 Cd79b抗體於自體免疫治療應用之用途
US12103977B2 (en) * 2021-03-24 2024-10-01 Janssen Biotech, Inc. Trispecific antibody targeting CD79b, CD20, and CD3
CN117321078A (zh) * 2021-04-30 2023-12-29 豪夫迈·罗氏有限公司 针对用抗cd20/抗cd3双特异性抗体和抗cd79b抗体药物缀合物进行组合治疗的给药
AU2022273541A1 (en) 2021-05-14 2023-11-30 Genentech, Inc. Methods for treatment of cd20-positive proliferative disorder with mosunetuzumab and polatuzumab vedotin
WO2023011338A1 (zh) * 2021-08-02 2023-02-09 信达生物制药(苏州)有限公司 抗CD79b×CD3双特异性抗体及其用途
US20240360233A1 (en) 2021-08-27 2024-10-31 Board Of Regents, The University Of Texas System Anti-tslpr (crlf2) antibodies
CN114891123B (zh) * 2022-06-09 2024-02-09 北京美康基免生物科技有限公司 一种基于CD79b人源化抗体的嵌合抗原受体及其应用
AU2023322567A1 (en) * 2022-08-08 2025-02-27 Atb Therapeutics Humanized antibodies against cd79b
WO2024081806A2 (en) * 2022-10-12 2024-04-18 Health Research, Inc. Heterogeneity of human cd79 and synergistic enhancement of antitumor activity by co-targeting of cd79b and cd79a in the therapy of b cell tumors
TW202542200A (zh) * 2022-12-29 2025-11-01 美商Ｌｔｚ治療股份有限公司 抗CD79b抗體及其用途
JP2026503246A (ja) * 2022-12-29 2026-01-28 エルティーゼット セラピューティクス インコーポレイテッド 抗ＣＤ７９ｂ抗体及びその使用
WO2026006252A1 (en) * 2024-06-25 2026-01-02 Abbvie Inc. Anti-cd79b antibody drug conjugates

Family Cites Families (134)

* Cited by examiner, † Cited by third party
Publication number Priority date Publication date Assignee Title
IL47062A (en) 1975-04-10 1979-07-25 Yeda Res & Dev Process for diminishing antigenicity of tissues to be usedas transplants by treatment with glutaraldehyde
US4665077A (en) 1979-03-19 1987-05-12 The Upjohn Company Method for treating rejection of organ or skin grafts with 6-aryl pyrimidine compounds
US4816567A (en) 1983-04-08 1989-03-28 Genentech, Inc. Recombinant immunoglobin preparations
US4737456A (en) 1985-05-09 1988-04-12 Syntex (U.S.A.) Inc. Reducing interference in ligand-receptor binding assays
US4676980A (en) 1985-09-23 1987-06-30 The United States Of America As Represented By The Secretary Of The Department Of Health And Human Services Target specific cross-linked heteroantibodies
US6548640B1 (en) 1986-03-27 2003-04-15 Btg International Limited Altered antibodies
IL85035A0 (en) 1987-01-08 1988-06-30 Int Genetic Eng Polynucleotide molecule,a chimeric antibody with specificity for human b cell surface antigen,a process for the preparation and methods utilizing the same
EP0307434B2 (en) 1987-03-18 1998-07-29 Scotgen Biopharmaceuticals, Inc. Altered antibodies
US5770701A (en) 1987-10-30 1998-06-23 American Cyanamid Company Process for preparing targeted forms of methyltrithio antitumor agents
US5606040A (en) 1987-10-30 1997-02-25 American Cyanamid Company Antitumor and antibacterial substituted disulfide derivatives prepared from compounds possessing a methyl-trithio group
IL85746A (en) 1988-03-15 1994-05-30 Yeda Res & Dev Preparations comprising t-lymphocyte cells treated with 8-methoxypsoralen or cell membranes separated therefrom for preventing or treating autoimmune diseases
FI891226L (fi) 1988-04-28 1989-10-29 Univ Leland Stanford Junior Reseptordeterminanter i anti-t-celler foer behandling av autoimmunsjukdom.
ES2052027T5 (es) 1988-11-11 2005-04-16 Medical Research Council Clonacion de secuencias de dominio variable de inmunoglobulina.
WO1990008187A1 (en) 1989-01-19 1990-07-26 Dana Farber Cancer Institute Soluble two domain cd2 protein
DE69006018T3 (de) 1989-03-21 2004-01-15 Immune Response Corp Inc Impfung und methoden gegen krankheiten, die von pathologischen reaktionen der spezifischen t-zellen abstammen.
DE3920358A1 (de) 1989-06-22 1991-01-17 Behringwerke Ag Bispezifische und oligospezifische, mono- und oligovalente antikoerperkonstrukte, ihre herstellung und verwendung
IL95125A (en) 1989-07-19 1995-07-31 Vandenbark Arthur Allen T cell peptides receive a method for their selection and preparation, and pharmaceutical preparations containing them
CA2026147C (en) 1989-10-25 2006-02-07 Ravi J. Chari Cytotoxic agents comprising maytansinoids and their therapeutic use
US5208020A (en) 1989-10-25 1993-05-04 Immunogen Inc. Cytotoxic agents comprising maytansinoids and their therapeutic use
US5959177A (en) 1989-10-27 1999-09-28 The Scripps Research Institute Transgenic plants expressing assembled secretory antibodies
US6150584A (en) 1990-01-12 2000-11-21 Abgenix, Inc. Human antibodies derived from immunized xenomice
US6075181A (en) 1990-01-12 2000-06-13 Abgenix, Inc. Human antibodies derived from immunized xenomice
US5770429A (en) 1990-08-29 1998-06-23 Genpharm International, Inc. Transgenic non-human animals capable of producing heterologous antibodies
DE69129154T2 (de) 1990-12-03 1998-08-20 Genentech, Inc., South San Francisco, Calif. Verfahren zur anreicherung von proteinvarianten mit geänderten bindungseigenschaften
US5571894A (en) 1991-02-05 1996-11-05 Ciba-Geigy Corporation Recombinant antibodies specific for a growth factor receptor
DE69233254T2 (de) 1991-06-14 2004-09-16 Genentech, Inc., South San Francisco Humanisierter Heregulin Antikörper
GB9114948D0 (en) 1991-07-11 1991-08-28 Pfizer Ltd Process for preparing sertraline intermediates
JP3951062B2 (ja) 1991-09-19 2007-08-01 ジェネンテック・インコーポレーテッド 少なくとも遊離のチオールとして存在するシステインを有する抗体フラグメントの大腸菌での発現、２官能性Ｆ（ａｂ’）２抗体の産生のための使用
FI941572A7 (fi) 1991-10-07 1994-05-27 Oncologix Inc Anti-erbB-2-monoklonaalisten vasta-aineiden yhdistelmä ja käyttömenete lmä
WO1993008829A1 (en) 1991-11-04 1993-05-13 The Regents Of The University Of California Compositions that mediate killing of hiv-infected cells
DE69334351D1 (de) 1992-02-06 2011-05-12 Novartis Vaccines & Diagnostic Biosynthetisches Bindeprotein für Tumormarker
EP0752248B1 (en) 1992-11-13 2000-09-27 Idec Pharmaceuticals Corporation Therapeutic application of chimeric and radiolabeled antibodies to human B lymphocyte restricted differentiation antigen for treatment of B cell lymphoma
US5635483A (en) 1992-12-03 1997-06-03 Arizona Board Of Regents Acting On Behalf Of Arizona State University Tumor inhibiting tetrapeptide bearing modified phenethyl amides
US5780588A (en) 1993-01-26 1998-07-14 Arizona Board Of Regents Elucidation and synthesis of selected pentapeptides
AU691811B2 (en) 1993-06-16 1998-05-28 Celltech Therapeutics Limited Antibodies
US5773001A (en) 1994-06-03 1998-06-30 American Cyanamid Company Conjugates of methyltrithio antitumor agents and intermediates for their synthesis
US5789199A (en) 1994-11-03 1998-08-04 Genentech, Inc. Process for bacterial production of polypeptides
US5840523A (en) 1995-03-01 1998-11-24 Genetech, Inc. Methods and compositions for secretion of heterologous polypeptides
US5731168A (en) 1995-03-01 1998-03-24 Genentech, Inc. Method for making heteromultimeric polypeptides
US5869046A (en) 1995-04-14 1999-02-09 Genentech, Inc. Altered polypeptides with increased half-life
US5712374A (en) 1995-06-07 1998-01-27 American Cyanamid Company Method for the preparation of substantiallly monomeric calicheamicin derivative/carrier conjugates
US5714586A (en) 1995-06-07 1998-02-03 American Cyanamid Company Methods for the preparation of monomeric calicheamicin derivative/carrier conjugates
US6267958B1 (en) 1995-07-27 2001-07-31 Genentech, Inc. Protein formulation
GB9603256D0 (en) 1996-02-16 1996-04-17 Wellcome Found Antibodies
US6171586B1 (en) 1997-06-13 2001-01-09 Genentech, Inc. Antibody formulation
JP2002506353A (ja) 1997-06-24 2002-02-26 ジェネンテック・インコーポレーテッド ガラクトシル化糖タンパク質の方法及び組成物
US6040498A (en) 1998-08-11 2000-03-21 North Caroline State University Genetically engineered duckweed
AU759779B2 (en) 1997-10-31 2003-05-01 Genentech Inc. Methods and compositions comprising glycoprotein glycoforms
US6610833B1 (en) 1997-11-24 2003-08-26 The Institute For Human Genetics And Biochemistry Monoclonal human natural antibodies
ATE531812T1 (de) 1997-12-05 2011-11-15 Scripps Research Inst Humanisierung von nager-antikörpern
DK1068241T3 (da) 1998-04-02 2008-02-04 Genentech Inc Antistofvarianter og fragmenter deraf
US6194551B1 (en) 1998-04-02 2001-02-27 Genentech, Inc. Polypeptide variants
DK2180007T4 (da) 1998-04-20 2017-11-27 Roche Glycart Ag Glycosyleringsteknik for antistoffer til forbedring af antistofafhængig cellecytotoxicitet
US6737056B1 (en) 1999-01-15 2004-05-18 Genentech, Inc. Polypeptide variants with altered effector function
MX353234B (es) 1999-01-15 2018-01-08 Genentech Inc Variantes de polipeptidos con función efectora alterada.
DK1176195T3 (da) 1999-04-09 2013-06-24 Kyowa Hakko Kirin Co Ltd Fremgangsmåde til at kontrollere aktiviteten af immunologisk funktionelt molekyle
DE60022369T2 (de) 1999-10-04 2006-05-18 Medicago Inc., Sainte Foy Verfahren zur regulation der transkription von fremden genen in gegenwart von stickstoff
US7125978B1 (en) 1999-10-04 2006-10-24 Medicago Inc. Promoter for regulating expression of foreign genes
WO2001029246A1 (fr) 1999-10-19 2001-04-26 Kyowa Hakko Kogyo Co., Ltd. Procede de production d'un polypeptide
JP2003516755A (ja) 1999-12-15 2003-05-20 ジェネンテック・インコーポレーテッド ショットガン走査、すなわち機能性タンパク質エピトープをマッピングするための組み合わせ方法
NZ518764A (en) 1999-12-29 2004-02-27 Immunogen Inc Cytotoxic agents comprising modified doxorubicins and daunorubicins and their therapeutic use
PL357939A1 (en) 2000-04-11 2004-08-09 Genentech, Inc. Multivalent antibodies and uses therefor
EA013224B1 (ru) 2000-10-06 2010-04-30 Киова Хакко Кирин Ко., Лтд. Клетки, продуцирующие композиции антител
US6946292B2 (en) 2000-10-06 2005-09-20 Kyowa Hakko Kogyo Co., Ltd. Cells producing antibody compositions with increased antibody dependent cytotoxic activity
US7064191B2 (en) 2000-10-06 2006-06-20 Kyowa Hakko Kogyo Co., Ltd. Process for purifying antibody
US6596541B2 (en) 2000-10-31 2003-07-22 Regeneron Pharmaceuticals, Inc. Methods of modifying eukaryotic cells
IL155977A0 (en) 2000-11-30 2003-12-23 Medarex Inc Transgenic transchromosomal rodents for making human antibodies
WO2003011878A2 (en) 2001-08-03 2003-02-13 Glycart Biotechnology Ag Antibody glycosylation variants having increased antibody-dependent cellular cytotoxicity
US20110045005A1 (en) 2001-10-19 2011-02-24 Craig Crowley Compositions and methods for the treatment of tumor of hematopoietic origin
CA2463879C (en) 2001-10-25 2012-12-04 Genentech, Inc. Glycoprotein compositions
US20040093621A1 (en) 2001-12-25 2004-05-13 Kyowa Hakko Kogyo Co., Ltd Antibody composition which specifically binds to CD20
JPWO2003085119A1 (ja) 2002-04-09 2005-08-11 協和醗酵工業株式会社 抗体組成物のＦｃγ受容体ＩＩＩａに対する結合活性を高める方法
AU2003236017B2 (en) 2002-04-09 2009-03-26 Kyowa Kirin Co., Ltd. Drug containing antibody composition
DE60336548D1 (de) 2002-04-09 2011-05-12 Kyowa Hakko Kirin Co Ltd Zelle mit erniedrigter oder deletierter aktivität eines am gdp-fucosetransport beteiligten proteins
BR0309145A (pt) 2002-04-09 2005-02-01 Kyowa Hakko Kogyo Kk Células das quais o genoma é modificado
CA2481925A1 (en) 2002-04-09 2003-10-16 Kyowa Hakko Kogyo Co., Ltd. Therapeutic agent for patients having human fc.gamma.riiia
WO2003085118A1 (en) 2002-04-09 2003-10-16 Kyowa Hakko Kogyo Co., Ltd. Process for producing antibody composition
US20090068178A1 (en) 2002-05-08 2009-03-12 Genentech, Inc. Compositions and Methods for the Treatment of Tumor of Hematopoietic Origin
CA2488441C (en) 2002-06-03 2015-01-27 Genentech, Inc. Synthetic antibody phage libraries
US7361740B2 (en) 2002-10-15 2008-04-22 Pdl Biopharma, Inc. Alteration of FcRn binding affinities or serum half-lives of antibodies by mutagenesis
RS20100366A (sr) 2002-12-16 2011-04-30 Genentech, Inc. Varijante imunoglobulina i njihova upotreba
WO2004065416A2 (en) 2003-01-16 2004-08-05 Genentech, Inc. Synthetic antibody phage libraries
US20060104968A1 (en) 2003-03-05 2006-05-18 Halozyme, Inc. Soluble glycosaminoglycanases and methods of preparing and using soluble glycosaminogly ycanases
US7871607B2 (en) 2003-03-05 2011-01-18 Halozyme, Inc. Soluble glycosaminoglycanases and methods of preparing and using soluble glycosaminoglycanases
CA2522586C (en) * 2003-05-31 2017-02-21 Micromet Ag Pharmaceutical compositions comprising bispecific anti-cd3, anti-cd19 antibody constructs for the treatment of b-cell related disorders
EP1688439A4 (en) 2003-10-08 2007-12-19 Kyowa Hakko Kogyo Kk COMPOSITION OF CONDENSED PROTEINS
AU2004280065A1 (en) 2003-10-09 2005-04-21 Kyowa Hakko Kirin Co., Ltd. Process for producing antibody composition by using RNA inhibiting the function of alpha1,6-fucosyltransferase
HUE042914T2 (hu) 2003-11-05 2019-07-29 Roche Glycart Ag CD20 antitestek fokozott fc receptorkötõ affinitással és effektorfunkcióval
PT1725249E (pt) 2003-11-06 2014-04-10 Seattle Genetics Inc Compostos de monometilvalina capazes de conjugação a ligandos
JPWO2005053742A1 (ja) 2003-12-04 2007-06-28 協和醗酵工業株式会社 抗体組成物を含有する医薬
MXPA06011199A (es) 2004-03-31 2007-04-16 Genentech Inc Anticuerpos anti-tgf-beta humanizados.
US7785903B2 (en) 2004-04-09 2010-08-31 Genentech, Inc. Variable domain library and uses
EP2374817B1 (en) 2004-04-13 2017-09-06 F. Hoffmann-La Roche AG Anti-P-selectin antibodies
BRPI0510883B8 (pt) 2004-06-01 2021-05-25 Genentech Inc composto conjugado de droga e anticorpo, composição farmacêutica, método de fabricação de composto conjugado de droga e anticorpo e usos de uma formulação, de um conjugado de droga e anticorpo e um agente quimioterapêutico e de uma combinação
TWI380996B (zh) 2004-09-17 2013-01-01 Hoffmann La Roche 抗ｏｘ４０ｌ抗體
BRPI0516284A (pt) 2004-09-23 2008-09-02 Genentech Inc anticorpo construìdo com cisteìna, método de selecionar anticorpos, compostos conjugados de droga-anticorpo, composição farmacêutica, método para matar ou inibir a proliferação de células de tumor, métodos de inibir a proliferação celular e o crescimento de células de tumor, artigo manufaturado e método para produzir um composto
JO3000B1 (ar) 2004-10-20 2016-09-05 Genentech Inc مركبات أجسام مضادة .
DK1874821T3 (da) 2005-04-26 2013-07-08 Trion Pharma Gmbh Kombination af antistoffer med glykokortikoider til behandling af kræft
ES2577292T3 (es) 2005-11-07 2016-07-14 Genentech, Inc. Polipéptidos de unión con secuencias hipervariables de VH/VL diversificadas y consenso
EP1973951A2 (en) 2005-12-02 2008-10-01 Genentech, Inc. Binding polypeptides with restricted diversity sequences
EP2016101A2 (en) 2006-05-09 2009-01-21 Genentech, Inc. Binding polypeptides with optimized scaffolds
WO2008027236A2 (en) 2006-08-30 2008-03-06 Genentech, Inc. Multispecific antibodies
WO2008031056A2 (en) 2006-09-08 2008-03-13 Medimmune, Llc Humanized anti-cd19 antibodies and their use in treatment of oncology, transplantation and autoimmune disease
US20080226635A1 (en) 2006-12-22 2008-09-18 Hans Koll Antibodies against insulin-like growth factor I receptor and uses thereof
CN101675077B (zh) 2007-04-03 2013-09-04 安进研发（慕尼黑）股份有限公司 跨种特异性的双特异性结合剂
EP4059964A1 (en) 2007-04-03 2022-09-21 Amgen Research (Munich) GmbH Cross-species-specific binding domain
CN100592373C (zh) 2007-05-25 2010-02-24 群康科技(深圳)有限公司 液晶显示面板驱动装置及其驱动方法
NZ583318A (en) 2007-07-16 2012-07-27 Genentech Inc Humanized anti-cd79b antibodies and immunoconjugates and methods of use
CN111499748A (zh) * 2007-07-16 2020-08-07 健泰科生物技术公司 抗cd79b抗体和免疫偶联物及使用方法
JP5490714B2 (ja) 2007-11-28 2014-05-14 メディミューン，エルエルシー タンパク質製剤
AU2009204501B2 (en) 2008-01-07 2015-02-12 Amgen Inc. Method for making antibody Fc-heterodimeric molecules using electrostatic steering effects
ES2587392T3 (es) 2008-01-31 2016-10-24 Genentech, Inc. Anticuerpos anti-CD79b e inmunoconjugados y métodos de uso
KR101485623B1 (ko) 2008-02-08 2015-01-23 산요덴키가부시키가이샤 태양 전지 모듈 및 태양 전지
WO2011143545A1 (en) 2010-05-14 2011-11-17 Rinat Neuroscience Corporation Heterodimeric proteins and methods for producing and purifying them
ES2667100T3 (es) 2010-08-02 2018-05-09 Macrogenics, Inc. Diacuerpos covalentes y sus usos
US10130638B2 (en) 2010-11-10 2018-11-20 Amgen Research (Munich) Gmbh Prevention of adverse effects caused by CD3 specific binding domains
MY173899A (en) 2011-05-21 2020-02-26 Macrogenics Inc Cd3-binding molecules capable of binding to human and non-human cd3
DK2748201T3 (en) 2011-08-23 2018-02-12 Roche Glycart Ag BISPECIFIC T-CELL ACTIVATING ANTIGIN BINDING MOLECULES
TW201408697A (zh) * 2012-07-09 2014-03-01 Genentech Inc 抗ｃｄ７９ｂ抗體及免疫結合物
US20140030280A1 (en) 2012-07-09 2014-01-30 Genentech, Inc. Anti-cd79b antibodies and immunoconjugates
CN109513003A (zh) 2012-08-14 2019-03-26 Ibc药品公司 用于治疗疾病的t-细胞重定向双特异性抗体
JOP20200236A1 (ar) 2012-09-21 2017-06-16 Regeneron Pharma الأجسام المضادة لمضاد cd3 وجزيئات ربط الأنتيجين ثنائية التحديد التي تربط cd3 وcd20 واستخداماتها
US10131710B2 (en) 2013-01-14 2018-11-20 Xencor, Inc. Optimized antibody variable regions
US10968276B2 (en) 2013-03-12 2021-04-06 Xencor, Inc. Optimized anti-CD3 variable regions
NZ708182A (en) * 2013-02-26 2019-08-30 Roche Glycart Ag Bispecific t cell activating antigen binding molecules
ES2790420T3 (es) 2013-03-14 2020-10-27 Scripps Research Inst Conjugados de anticuerpos y de agentes de focalización usos de los mismos
US11634502B2 (en) * 2013-03-15 2023-04-25 Amgen Inc. Heterodimeric bispecific antibodies
KR20160014010A (ko) 2013-05-28 2016-02-05 누맙 아게 신규 항체
CN112353943A (zh) 2013-12-17 2021-02-12 豪夫迈·罗氏有限公司 用pd-1轴结合拮抗剂和紫杉烷治疗癌症的方法
HRP20240939T1 (hr) 2013-12-17 2024-10-25 Genentech, Inc. Anti-cd3 protutijela i metode uporabe
SMT202400235T1 (it) 2014-08-04 2024-07-09 Hoffmann La Roche Molecole bispecifiche leganti l’antigene di attivazione delle cellule t
PL3227336T3 (pl) * 2014-12-05 2019-11-29 Hoffmann La Roche Przeciwciała anty-CD79b i sposoby stosowania
US10501545B2 (en) 2015-06-16 2019-12-10 Genentech, Inc. Anti-CLL-1 antibodies and methods of use
JP6871874B2 (ja) 2015-06-16 2021-05-19 ジェネンテック， インコーポレイテッド ＦｃＲＨ５に対するヒト化親和性成熟抗体及び使用方法

Also Published As

Publication number Publication date
SI3227336T1 (sl) 2019-10-30
PT3227336T (pt) 2019-09-09
SG11201704449VA (en) 2017-06-29
MX386587B (es) 2025-03-19
JP2018505849A (ja) 2018-03-01
US9975949B2 (en) 2018-05-22
KR20170086549A (ko) 2017-07-26
TW201636366A (zh) 2016-10-16
AU2021232717A1 (en) 2021-10-14
HRP20191584T1 (hr) 2019-11-29
ES2744540T3 (es) 2020-02-25
AU2015358325A1 (en) 2017-05-25
JP6802158B2 (ja) 2020-12-16
US10941199B2 (en) 2021-03-09
PH12017500877A1 (en) 2017-11-06
IL251970B (en) 2021-12-01
TWI713480B (zh) 2020-12-21
IL251970A0 (en) 2017-06-29
BR112017011326A2 (pt) 2018-07-31
CA2966362A1 (en) 2016-06-09
US20160159906A1 (en) 2016-06-09
PL3227336T3 (pl) 2019-11-29
HUE045216T2 (hu) 2019-12-30
CR20170230A (es) 2017-11-07
PE20170953A1 (es) 2017-07-13
WO2016090210A1 (en) 2016-06-09
UA120102C2 (uk) 2019-10-10
HK1243102A1 (zh) 2018-07-06
US20180327492A1 (en) 2018-11-15
CL2017001408A1 (es) 2018-01-05
EP3227336B1 (en) 2019-07-03
DK3227336T3 (da) 2019-09-16
MX2017007049A (es) 2018-05-02
MY188799A (en) 2022-01-04
ZA201703167B (en) 2021-03-31
EA201790984A1 (ru) 2018-05-31
PH12017500877B1 (en) 2017-11-06
MA40938A (fr) 2017-10-11
CO2017006740A2 (es) 2018-01-05
CN107108739A (zh) 2017-08-29
LT3227336T (lt) 2019-09-25
AR102918A1 (es) 2017-04-05
EP3227336A1 (en) 2017-10-11
JP2020168006A (ja) 2020-10-15
CN107108739B (zh) 2022-01-04

Similar Documents

Publication Publication Date Title
US10941199B2 (en) Anti-CD79b antibodies and methods of use
JP7472056B2 (ja) ＦｃＲＨ５に対するヒト化親和性成熟抗体及び使用方法
US11466087B2 (en) Anti-CLL-1 antibodies and methods of use
JP7784795B2 (ja) 抗ｃｄ２０／抗ｃｄ３二重特異性抗体による処置のための投与
CN102906117B (zh) 抗lrp6抗体
JP6702991B2 (ja) Ｔ細胞免疫サブセットを検出するためのアッセイ及びその使用の方法
RS67260B1 (sr) Anti-her2 antitela i postupci primene
RS60443B1 (sr) Anti-cd3 antitela i postupci upotrebe
TWI658052B (zh) 抗－ｒｓｐｏ抗體及使用方法
RS59738B1 (sr) Anti-ox40 antitela i postupci primene
CN120757649A (zh) 抗-ctla-4抗体及其用途
US20240343771A1 (en) Protease-mediated target specific cytokine delivery using fusion polypeptide
IL308633A (en) Use of anti-ctla-4 antibody
US20250297019A1 (en) Methods of treating cancer with anti-c-c motif chemokine receptor 8 (ccr8) antibodies
US20170319688A1 (en) Anti-rspo3 antibodies and methods of use
HK1243102B (en) Anti-cd79b antibodies and methods of use
HK1252858B (en) Anti-cll-1 antibodies and methods of use
NZ737942B2 (en) Humanized and affinity matured antibodies to fcrh5 and methods of use