Rusija

Фјодор Михајлович Достојевски (рус. Фёдор Михайлович Достоевский; рођен 11. новембра, односно 30. октобра по старом календару, 1821. године у Москви, преминуо 9. фебруара, односно 28. јануара по старом календару, 1881. године у Санкт Петербургу) био је руски писац и један од највећих писаца свих времена.[1]

Фјодор Михајлович Достојевски, један од највећих руских и светских књижевника, рођен је 11. новембра 1821. године у Москви, као друго од седморо деце Михаила и Марије Достојевски, потомака белоруских имиграната. Убрзо пошто му је мајка умрла од туберколозе, њега и брата Михаила шаљу у Војну академију у Санкт Петербургу. Године 1839. умире му и отац, пензионисани војни хирург и насилни алкохоличар, који је служио као доктор у болници за сиромашне „Марински“ у Москви. Фјодору није превише добро ишло у Војној академији, јер је био лош из математике коју је презирао, па се уместо тога посветио књижевности. Тада је високо ценио Оноре де Балзака, па је чак превео једно од његових највећих дела, "Евгенију Гранде". Ускоро је и ја сам почео да пишем 1846. године, издао свој први роман у форми епистоларне прозе, "Бедни људи" , који је добио одличне критике. Три године касније 1849. Достојевски је ухапшен и затворен под оптужбом да је учествовао у револуционарним активностима против Цара Николаја И. Одмах је осуђен на смрт због одлагања против власти у склопу интелектуалног круга, тзв. Круга Петрашевског. И после лажног стрељања гду су му везане очи и када је остављен у хладном времену да чека хитац одреда, помилован је и упућен на присилни рад у Сибиру. Тамо му се повећао број епилептичних напада за које је био генетски предиспониран, па га године 1854. пуштају из затвора да би служио у Сибирском пуку. Наредних пет година провео је као поручник у седмом батаљону, који је био стациониран у тврђави у Семипалатинску, у данашњем Казахстану. Овај период је прекретницa у његовом животу.

See the above BOOKS. Here, the chapter was REMOVED (because of possible freedoms restrictions in Europe)

Да ли владе Украјине и Русије треба да прихвате или не да преговарају управо сада и тамо где стоје, није питање слободе избора, слободне воље, демократије, самоопредељења, слободе или универзалних права било које врсте; ово није било какво питање из моралне сфере, нити питање било каквих људских вредности или било које теоријско етичко питање.. Ово је нешто сасвим једноставно, приземно питање: Ово је једноставно питање рата и мира не у Украјини већ у свету. Да ли ће нека држава изабрати да терорише и убија неко становништво, да ли држава може да промовише нацистичке покрете и нацистичке војне снаге и да ли неким нацијама треба дозволити да се придруже и потчине неком агресивном војном савезу као што је НАТО (одговоран за стотине ратова у последњих 60 година) – није ствар „слободног демократског избора“ већ геополитичког избора који се тиче целог света, а посебно суседних земаља. Ово је питање постојања и треба га третирати као такво. Дакле, посебно украјинска влада треба одмах да прихвати преговоре, да се одрекне горе наведених тежњи и сачека да види шта су, не украјински већ општи интереси у овом делу света. Одлуке сада не треба да доноси Украјина, већ свет. Питање се мора пренети на највиши међународни ниво.
****
In this text I tried to explain the wars, not to justify them. The present version makes reference to the war in Ukraine and I have been amending it frequently. My rejection of the war as the mean to resolve conflicts has remained unchanged. The explanation may contain the reasons that we do not accept, but the actors of the wars do. I exposed the arguments of the actors and I am not trying to justify or disapprove any of them. When I advance some or reject some, this is how the actors on one or the other side see them, not how I see them.The well being of US citizens is the final goal of US politics. To achieve this, the US superiority in many respects, including military superiority, is a must. Therefore, it is universally accepted in the US that this should be achieved, between other things, by the means of force and at the expense of the other nations. The ultimate and thereby the only adversary is a factor that can oppose the US forces, and this is only Russia. All other forces could be ignored. It is believed that such an end justifies all imaginable means. A belief that even peaceful means are acceptable only if they will lead to the complete destruction of Russia creates unsupportable tension. The US strategy has been a slow permanent, step by step, approach to Russia’s borders, initiation of the conflicts and regime changes in the frontiers countries and the similar efforts for the regime changes tendencies in Russia itself. The present Ukraine crisis (caused by the non-application of the Minsk agreements and terror of the Donbas citizens by Ukraine and potential absorption of Ukraine into NATO) is an example where the US may be satisfied with any solution that would even leave unresolved Ukrainian crises susceptible for some later incorporation into NATO, no matter in what form. All steps towards the ultimate target, the destruction of Russia’s nuclear power are acceptable. We propose a Permanent Russo-American Conference that could resolve this tension.

U članku je predstavljena biografija Raoula Wallenberga, švedskoga diplomata koji je u drugoj polovici 1944. spasio tisuće mađarskih Židova od deportacija u logore smrti. Opisana je njegova diplomatska služba u Budimpešti te način na koji su u Drugome svjetskom ratu švedska administracija i diplomacija djelovale na spašavanju europskih Židova i drugih žrtava nacizma. Drugi dio članka posvećen je Wallenbergovu nestanku nakon sovjetske okupacije Mađarske. Obrađene su neke pretpostavke o tome kako i zašto su Sovjeti oteli Wallenberga, a osobito razlozi zbog kojih je švedska država godinama poduzimala malo ili skoro ništa kako bi aktualizirala pitanje sudbine svojega nestalog diplomata.

MOUNT ATHOS AS A PLACE OF BYZANTINE-SERBIAN-RUSSIAN SPIRITUAL RELATIONS IN THE PERIOD FROM 11TH TO 15TH

Since its beginning, the Mount Athos has been the center of Orthodox monasticism. In this area, numerous monastic communities of different ethnic origin were formed. This theocratic monastic republic was a unique spiritual space in which diverse spiritual influences intertwined. In this paper we will try to show how the spiritual relations between Byzantium and medieval Serbia and Russia developed in the area of the Mount Athos in the period from the 11th to the 15th centuries. First of all, we WILL deal with the issues of mutual spiritual and cultural influences between these three Orthodox countries. Also, we will try to show how political changes in the period of three centuries have influenced the spiritual relations between these countries. We will try to show what the influence of the Serbian state was in this period in the area of the Mount Athos. By analyzing historical sources and relevant literature, we will try to show how important the significance of the Mount Athos was for the spiritual and political relations of the mentioned countries of the Orthodox East.

Keywords: Mount Athos, Byzantium, medieval Serbia, medieval Russia, spiritual relations, Orthodox Church.

СВЕТА ГОРА КАО ПРОСТОР ВИЗАНТИЈСКО-СРПСКО-РУСКИХ ДУХОВНИХ ОДНОСА У ПЕРИОДУ ОД XI ДО XV ВЕКА

Света Гора је од свог настанка представљала центар православног монаштва. На овом простору формирале су се бројне монашке заједнице различитог етничког порекла. Ова теократска монашка република је била јединствен духовни простор на коме су се преплитали разнородни духовни утицаји. У овом раду покушаћемо да прикажемо како су се развијали духовни односи Византије и средњовековне Србије и Русије простору Свете Горе у периоду од XI до XV века. Пре свега бавићемо се питањима међусобних духовних и културних утицаја између ове три православне државе. Такође, покушаћемо да прикажемо како су политичке промене у периоду од три столећа утицале на духовне односе између ових држава. Покушаћемо да прикажемо какав је био утицај српске државе у на простору Свете Горе. Анализирајући историјске изворе и релевантну литературу покушаћемо да прикажемо колики је био значај Свете Горе за духовни и политичке односе поменутих држава православног Истока.

Кључне речи: Свет Гора, Византија, средњовековна Србија, средњовековна Русија, духовни односи, Православна Црква.

UDK 27-9(495.02)"04/14"(082)
27-9(497.11)"04/14"(082)
930.85(495.02)"04/14"(082)
930.85(497.11)"04/14"(082)

COBISS.SR-ID 261136396

Рад je посвећен истраживању деловања хрватске Странке права у Руској царевини од средине 18. века до Октобарске револуције. У средишту пажње су друштво Јурај Крижанић“ и неколико са њим повезаних удружења која је у Русии организовао праваш Крунослав Херуц као средства за спровођење програма његове партије. Херуц и његова дружина користили су словенофилску реторику да би стекли наклоност појединаца утицајних у руском друштву и институцијама, уз чију подршку су подривали политику
српске владе и отежавали формирање Добровољачког корпуса у Русији. Борбу српског и хрватског државотворног концепта за подршку Русије окончале су две руске револуције, па се од 1917. године југословенски програм указао као једини излаз за њихове заступнике.

Milžiniškos finansinės priemonės, kuriomis, praėjus 30 metų po susivienijimo, Vakarų Vokietija vis dar remia Rytų Vokietiją, leidžia manyti, kad 2014 m. Rusijos įvykdytas Krymo užgrobimas buvo prastai apskaičiuotas nevykęs nuotykis, "Emerging Europe" rašo Andreas Umland. Ši publikacija yra LRT.lt portalo partnerio "Emerging Europe" originalus kūrinys. Vis labiau krizės alinama Rusija gali būti nebepajėgi ilgesnį laiką išlaikyti praktiškai vien nuo subsidijų priklausomą aneksuoto pusiasalio ekonomiką. Kadangi Rusijos ir Krymo nesieja tampresni istoriniai saitai, šalies pasiryžimas aukoti ir taip negausius finansinius išteklius atokiam pusiasaliui, greičiausiai, ims blėsti, tuo labiau, kad ir pačios Rusijos gyventojai kenčia dėl buksuojančios ekonomikos.

In its almost fifty years of operations (1866-1915), with some temporary breaks, the Russian Consulate in Prizren had an important role not only in diplomatic activities, but particularly among the Serbian population, looking up to it with hopeful eyes. When in August 1866 Yevgeny Timayev arrived, the Prizren Russian mission finally started with its activities.

Philipp Ammon - "Georgien zwischen Eigenstaatlichkeit und russischer Okkupation. Die Wurzel des russisch-georgischen Konflikts vom 18. Jahrhundert bis zum Ende der ersten georgischen Republik (1921)"
2015 Kitab-Verlag Klagenfurt - Wien
www.kitab-verlag.com
Office@kitab-verlag.com
ISBN 978-3-902878-45-8
Buchpräsentation in der Botschaft Georgiens zu Berlin
Begrüßung: Kulturattaché Dudana Mazmanishvili
Moderation: Ekkehard Maaß
Vortrag: Philipp Ammon
Dankeswort: Botschafter Georgiens in der Bundesrepublik Deutschland, Prof. Lado Chanturia
29.11.2016
Veröffentlicht am 02.12.2016 (https://www.youtube.com/watch?v=RXSoswMZhus)

„Buchvorstellung von Philipp Ammon in der georgischen Botschaft.
Am 29. November 2016 hat der junge Historiker Philipp Ammon den zahlreich erschienenen Gästen in der georgischen Botschaft sein äußerst spannendes Buch -"Georgien zwischen Eigenstaatlichkeit und russischer Okkupation" vorgestellt. Nach der Buchvorstellung gefolgt von Publikumsfragen hatten die Gäste die Gelegenheit georgische Köstlichkeiten zu probieren und sich über das Buch auszutauschen.“ (http://germany.mfa.gov.ge/index.php?lang_id=GER&sec_id=243&info_id=39065)

Incertitudinea cu privire la stabilitatea regimului după Putin va provoca în curând frământări în sistemul elitei rusești, consideră expertul. Situația poate duce în cele din urmă la un conflict serios între diferite facțiuni politice și clanuri economice, dar cu potențial de democratizare.