Eusmilus
Eusmilus Временски распон: Олигоцен
рани | |
---|---|
дио доње вилице врсте Hoplophoneus bidentatus | |
одлијеви мозгова из унутрашњости лобања неколико примјерака врсте Hoplophoneus bidentatus | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Mammalia |
Ред: | Carnivora |
Подред: | Feliformia |
Породица: | †Nimravidae |
Потпородица: | †Hoplophoninae |
Род: | †Hoplophoneus |
Подрод: | †Eusmilus Gervais, 1876 |
Типска врста | |
Hoplophoneus bidentatus Filhol, 1872
| |
Врсте | |
| |
Синоними | |
синоними подрода:
синоними врсте:
|
Eusmilus (Еусмилус — „прави нож”) је изумрли подрод мачколиких звијери из изумрлог рода Hoplophoneus, који је у периоду раног Олигоцена настањивао подручје Европе.[1]
Етимологија назива
[уреди | уреди извор]Назив овог подрода води поријекло од:
- латинске ријечи еу (лат. eu), која значи право или истинито,
- и старогрчке ријечи смилус (стгрч. σμίλη), која значи нож или клин.
Опис
[уреди | уреди извор]Врсте из подрода Eusmilus су по величини достизала димензије данашњег леопарда. Имале су дуго и робусно тијело, кратке ноге, дуге очњаке и достизале су дужину до 1,5 m. Врста Hoplophoneus bidentatus је достизала у раменима висину од 60 cm и тежину од 30 до 50 kg. Врсте из подрода Eusmilus су посједовале само 26 зуба у вилицама, умјесто 44 зуба као други сисари месоједи. Такође, ове врсте су могле да отворе своје вилице под углом од 90°, што им је омогућило да користе своје дуге очњаке при убијају плијена.
Раст и развој
[уреди | уреди извор]Што се тиче врста из подрода Eusmilus, фосилни остаци младунаца и адолесцената ови врста указују на то да су се у току одрастања дуги очњаци појављивали касније. Ови докази указују на то да су ове врсте дуго у току свог живота овисиле о млијеку своји мајки као главном извору хране. Из пронађени мљечни зуба млади примјерака ови врста утврђено је да су, након ницања, зуби били довољно велики да би их они користили ефикасно у лову. Такође, могућност да своје оштећене млијечне сабљасте очњаке замјене са трајним очњацима је била додатна предност ови млади нимравида.[2]
Систематика
[уреди | уреди извор]Историја класификације
[уреди | уреди извор]У истраживању из 2016. године, палеонтолог Пол З. Берет је утврдио да је статус рода Eusmilus неважећи, и да су у ствари представници овог рода дио рода Hoplophoneus.[1]
Класификација
[уреди | уреди извор]Врсте: | Распрострањеност фосила и локација: |
Временски распон: |
---|---|---|
†H. bidentatus (Filhol, 1872) | Њемачка Француска |
33,77 до 32,63 мил. год. |
†H. villebramarensis (Peigné & Brunet, 2001) | Њемачка Француска Швајцарска |
32,63 до 30,83 мил. год. |
Филогенетско стабло
[уреди | уреди извор]Доље приказан кладограм представља филогенетске везе подрода Eusmilus.[3][4][1]
Feliformia |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Временска распрострањенст
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Barrett, P.Z. (2016). „Taxonomic and systematic revisions to the North American Nimravidae (Mammalia, Carnivora)”. PeerJ. 4: e1658. PMC 4756750 . doi:10.7717/peerj.1658.
- ^ Antón, Mauricio (2013). Sabertooth. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-01049-0.
- ^ Peigne, Stéphane (maj 2003). „Systematic review of European Nimravinae (Mammalia, Carnivora, Nimravidae) and the phylogenetic relationships of Palaeogene Nimravidae”. Zoologica Scripta. 32 (3): 199—229. ISSN 0300-3256. doi:10.1046/j.1463-6409.2003.00116.x.
- ^ Averianov, Alexander; Obraztsova, Ekaterina; Danilov, Igor; Skutschas, Pavel; Jin, Jianhua (10. 5. 2016). „First nimravid skull from Asia”. Scientific Reports. 6 (1): 25812. Bibcode:2016NatSR...625812A. ISSN 2045-2322. PMC 4861911 . PMID 27161785. doi:10.1038/srep25812.