[go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Eusmilus

С Википедије, слободне енциклопедије

Eusmilus
Временски распон: 33.77–30.83 Ma
рани Олигоцен
дио доње вилице врсте
Hoplophoneus bidentatus
одлијеви мозгова из унутрашњости
лобања неколико примјерака врсте
Hoplophoneus bidentatus
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Carnivora
Подред: Feliformia
Породица: Nimravidae
Потпородица: Hoplophoninae
Род: Hoplophoneus
Подрод: Eusmilus
Gervais, 1876
Типска врста
Hoplophoneus bidentatus
Filhol, 1872
Врсте
  • Hoplophoneus bidentatus
  • Hoplophoneus villebramarensis
Синоними
синоними подрода:
  • Ekgmoiteptecela (Macdonald, 1963)
  • Pareusmilus (Kretzoi, 1929)
синоними врсте:
  • H. bidentatus:
    • Eusmilus bidentatus (Filhol, 1872)
    • Machairodus bidentatus (Filhol, 1872)
  • H. villebramarensis:
    • Eusmilus villebramarensis (Peigné & Brunet, 2001)

Eusmilus (Еусмилус — „прави нож”) је изумрли подрод мачколиких звијери из изумрлог рода Hoplophoneus, који је у периоду раног Олигоцена настањивао подручје Европе.[1]

Етимологија назива

[уреди | уреди извор]

Назив овог подрода води поријекло од:

  • латинске ријечи еу (лат. eu), која значи право или истинито,
  • и старогрчке ријечи смилус (стгрч. σμίλη), која значи нож или клин.

Врсте из подрода Eusmilus су по величини достизала димензије данашњег леопарда. Имале су дуго и робусно тијело, кратке ноге, дуге очњаке и достизале су дужину до 1,5 m. Врста Hoplophoneus bidentatus је достизала у раменима висину од 60 cm и тежину од 30 до 50 kg. Врсте из подрода Eusmilus су посједовале само 26 зуба у вилицама, умјесто 44 зуба као други сисари месоједи. Такође, ове врсте су могле да отворе своје вилице под углом од 90°, што им је омогућило да користе своје дуге очњаке при убијају плијена.

Раст и развој

[уреди | уреди извор]

Што се тиче врста из подрода Eusmilus, фосилни остаци младунаца и адолесцената ови врста указују на то да су се у току одрастања дуги очњаци појављивали касније. Ови докази указују на то да су ове врсте дуго у току свог живота овисиле о млијеку своји мајки као главном извору хране. Из пронађени мљечни зуба млади примјерака ови врста утврђено је да су, након ницања, зуби били довољно велики да би их они користили ефикасно у лову. Такође, могућност да своје оштећене млијечне сабљасте очњаке замјене са трајним очњацима је била додатна предност ови млади нимравида.[2]

Систематика

[уреди | уреди извор]

Историја класификације

[уреди | уреди извор]

У истраживању из 2016. године, палеонтолог Пол З. Берет је утврдио да је статус рода Eusmilus неважећи, и да су у ствари представници овог рода дио рода Hoplophoneus.[1]

Класификација

[уреди | уреди извор]
подрод Eusmilus
Врсте: Распрострањеност фосила
и локација:
Временски
распон:
H. bidentatus (Filhol, 1872)  Њемачка
 Француска
33,77 до 32,63 мил. год.
H. villebramarensis (Peigné & Brunet, 2001)  Њемачка
 Француска
 Швајцарска
32,63 до 30,83 мил. год.

Филогенетско стабло

[уреди | уреди извор]

Доље приказан кладограм представља филогенетске везе подрода Eusmilus.[3][4][1]

 Feliformia 

Tapocyon

Quercygalidae

Palaeogalidae

 ? 

Chailicyon

Aeluroidea

 †Nimravidae 

Maofelis

nimravid sp. (MA-PHQ 348)

Nimravinae

Dinailurictinae

Dinictis

Pogonodon

 †Hoplophoneinae 

Nanosmilus

 †Hoplophoneus 

Hoplophoneus oharrai

Hoplophoneus occidentalis

Hoplophoneus primaevus

Hoplophoneus dakotensis

Hoplophoneus sicarius

Hoplophoneus cerebralis

 (†Eusmilus

Hoplophoneus villebramarensis

Hoplophoneus bidentatus

 sensu stricto 
 (Hoplophoneus sensu lato) 

Временска распрострањенст

[уреди | уреди извор]
HoplophoneusHoplophoneusHoplophoneusHoplophoneusHoplophoneusHoplophoneusNanosmilusPogonodonDinictisDinailurictinaeNimravinaeMaofelisMiocenOligocenEocenBurdigalianAquitanianChattianRupelianPriabonianBartonian

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Barrett, P.Z. (2016). „Taxonomic and systematic revisions to the North American Nimravidae (Mammalia, Carnivora)”. PeerJ. 4: e1658. PMC 4756750Слободан приступ. doi:10.7717/peerj.1658. 
  2. ^ Antón, Mauricio (2013). Sabertooth. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-01049-0. 
  3. ^ Peigne, Stéphane (maj 2003). „Systematic review of European Nimravinae (Mammalia, Carnivora, Nimravidae) and the phylogenetic relationships of Palaeogene Nimravidae”. Zoologica Scripta. 32 (3): 199—229. ISSN 0300-3256. doi:10.1046/j.1463-6409.2003.00116.x. 
  4. ^ Averianov, Alexander; Obraztsova, Ekaterina; Danilov, Igor; Skutschas, Pavel; Jin, Jianhua (10. 5. 2016). „First nimravid skull from Asia”. Scientific Reports. 6 (1): 25812. Bibcode:2016NatSR...625812A. ISSN 2045-2322. PMC 4861911Слободан приступ. PMID 27161785. doi:10.1038/srep25812. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]