[go: up one dir, main page]

Prijeđi na sadržaj

Kalaj(II) fluorid

Izvor: Wikipedija
Kalaj(II) fluorid
IUPAC ime
Drugi nazivi Stano fluorid
Identifikacija
CAS registarski broj 7783-47-3 DaY
PubChem[1][2] 24550
UN broj 3288
RTECS registarski broj toksičnosti XQ3450000
ATC code A01AA04
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula SnF2
Molarna masa 156.69 g/mol
Agregatno stanje bezbojna čvrsta materija
Gustina 4.57 g/cm3
Tačka topljenja

215 °C

Tačka ključanja

850 °C

Rastvorljivost u vodi ca. 350 g/L (20 °C)
Struktura
Kristalna rešetka/struktura Monoklinična, mS48
Kristalografska grupa C2/c, No. 15
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) ICSC 0860
EU-indeks Nije na listi
NFPA 704
0
1
0
 
Tačka paljenja nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni Kalaj(II) hlorid
Kalaj(II) bromid
Kalaj(II) jodid
Drugi katjoni Germanijum tetrafluorid
Kalaj tetrafluorid
Olovo(II) fluorid

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Kalaj(II) fluorid (stano fluorid) je hemijsko jedinjenje sa formulom SnF2. On je bezbojni prah koji se koristi kao sastojak pasti za zube koje su obično skuplje od onih u kojima se koristi natrijum fluorid. Stano fluorid konvertuje mineral kalcijuma apatit u fluorapatit, koji čini gleđ zuba otpornijom na napad kiselina koje formiraju bakterije. Natrijum fluorid i natrijum fluorofosfat, s druge strane, postaju biološki neaktivni kad su u kombinaciji sa kalcijumom.[3] Stano fluorid je takođe efektivniji od natrijum fluorida u kontroli gingivitisa.[4]

Vodeni rastvori

[uredi | uredi kod]

SnF2 se lako rastvara u vodi, pri čemu se hidrolizuje formirajući u niskim koncentracijama SnOH+, Sn(OH)2 i Sn(OH)3, i u višim koncentracijama predominantno polinuklearni Sn2(OH)22+ i Sn3(OH)42+.[5] Vodeni rastvori se dalje oksiduju i formiraju nerastvorne precipitate SnIV koji nemaju efekta kao dentalni profilaktici.[6] Ispitivanja oksidacije primenom Mesbauerove spektroskopije zamrznutih uzoraka indiciraju da je O2 oksidacioni agens.[7]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hattab, F. (April 1989). „The State of Fluorides in Toothpastes.”. Journal of Dentistry 17 (2): 47–54. DOI:10.1016/0300-5712(89)90129-2. PMID 2732364. 
  4. Perlich MA, Bacca LA, Bollmer BW, Lanzalaco AC, McClanahan SF, Sewak LK, Beiswanger BB, Eichold WA, Hull, JR (1995). „The clinical effect of a stabilized stannous fluoride dentifrice on plaque formation, gingivitis and gingival bleeding: a six-month study.”. The Journal of Clinical Dentistry 6 (Special Issue): 54–58. PMID 8593194. 
  5. Séby F., Potin-Gautier M., Giffaut E., Donard O. F. X. (2001). „A critical review of thermodynamic data for inorganic tin species”. Geochimica et Cosmochimica Acta 65 (18): 3041–3053. Bibcode 2001GeCoA..65.3041S. DOI:10.1016/S0016-7037(01)00645-7. 
  6. David B. Troy, 2005, Remington: The Science and Practice of Pharmacy, Lippincott Williams & Wilkins, ISBN 0-7817-4673-6, 9780781746731
  7. Denes G; Lazanas G. (1994). „Oxidation of SnF2 stannous fluoride in aqueous solutions”. Hyperfine Interactions 90 (1): 435–439. DOI:10.1007/BF02069152. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]