Ангиотензин

Ангиотензин (инхибитор сеприн пептидазе, класа А, члан 8)
	; Модели ангиотензина I (лево) и II (десно) из ПДБ 1Н9У и ПДБ 1Н9В.
Идентификатори
Симболи	АГТ; АНХУ; СЕРПИНА8
Вањски ИД	ОМИМ: 106150 МГИ: 87963 ХомолоГене: 14 ГенеЦардс: АГТ Гене
Онтологија гена
Молекулска функција	• активност инхибитора серинског типа ендопептидазе; • хормонска активност; • везивање типа 1 ангиотензинског рецептора; • везивање типа 2 ангиотензинског рецептора;
Ћелијска компонента	• екстрацелуларни регион; • екстрацелуларни простор; • растворна фракција;
Биолошки процес	• руптура фоликула јајника; • развој крвних судова; • гранање уретералног пупољка; • развој бубрега; • ангиотензин посредована вазоконстрикција током регулације крвног притиска; • ренални респонс на проток крви током ренинско-ангиотензинске регулације крвног притиска; • ренинско-ангиотензинска регулација продукције алдостерона; • ангиотензином посредована регулација реналног излаза; • мождани ренинско-ангиотензински систем; • адхезија ћелијског матрикса; • пренос сигнала везан за рецепторе ћелијске површине; • интерћелијска сигнализација; • трудноћа; • успостављање крвно-нервне баријере; • регулација крвног притиска; • негативна регулација ћелијске пролиферације; • респонс на хладноћу; • организација екстрацелуларног матрикса и биогенеза; • перисталтика; • позитивна регулација величине тела; • хормонски метаболички процес; • напијање; • позитивна регулација МАПККК каскаде; • негативна регулација неуронске каскаде; • позитивна регулација процеса биосинтезе масних киселина; • позитивна регулација величине органа; • активација астроцита; • пролиферација ћелија глатких мишића; • диференцијација ћелија глатких мишића;
Преглед РНК изражавања
	подаци
Ортолози

едит

Ангиотензин је протеин који се под утицајем ензима ренина даје ангиотензин I, чије се протеинско тијело састоји од 10 аминокиселина.^[1]

Ангиотензин се производи у јетри, а циркулише у крвној плазми човјека. Он је битан фактор код регулације крвног притиска, јер је директни чинилац система ренин-ангиотензин-алдостерон (РААС).^[2]

Код човјека, ангиотензин се састоји из 485 аминокиселина. НЈегов ген лежи на дугом краку хромозома 1.

Референце

↑ Доналд Воет, Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 978-0-471-19350-0.
↑ Бруце Албертс, Алеxандер Јохнсон, Јулиан Леwис, Мартин Рафф, Кеитх Робертс, Петер Wалтер (2002). Молецулар Биологy оф тхе Целл. Неw Yорк: Гарлард Сциенце. ИСБН 0-8153-3218-1.

Литература

де Гаспаро M, Цатт КЈ, Инагами Т, "ет ал." (2000). „Интернатионал унион оф пхармацологy. XXIII. Тхе ангиотенсин II рецепторс”. Пармацол Рев. 52 (3): 415-472. ПМИД 10977869.
Бреннер & Рецтор'с Тхе Киднеy, 7тх ед., Саундерс, 2004.
Мосбy'с Медицал Дицтионарy, 3рд Ед., CV Мосбy Цомпанy, 1990.
Ревиеw оф Медицал Пхyсиологy, 20тх Ед., Wиллиам Ф. Ганонг, МцГраw-Хилл, 2001.
Цлиницал Пхyсиологy оф Ацид-Басе анд Елецтролyте Дисордерс, 5тх ед., Буртон Давид Росе & Тхеодоре W. Пост МцГраw-Хилл, 2001
Леес КР, МацФадyен РЈ, Доиг ЈК, Реид ЈЛ (1993). „Роле оф ангиотенсин ин тхе еxтравасцулар сyстем”. Јоурнал оф хуман хyпертенсион 7 Суппл 2: С7–12. ПМИД 8230088.
Wеир МР, Дзау ВЈ (2000). „Тхе ренин-ангиотенсин-алдостероне сyстем: а специфиц таргет фор хyпертенсион манагемент”. Ам. Ј. Хyпертенс. 12 (12 Пт 3): 205С–213С. ДОИ:10.1016/S0895-7061(99)00103-X. ПМИД 10619573.
Беррy C, Тоуyз Р, Доминицзак АФ, ет ал. (2002). „Ангиотенсин рецепторс: сигналинг, васцулар патхопхyсиологy, анд интерацтионс wитх церамиде”. Ам. Ј. Пхyсиол. Хеарт Цирц. Пхyсиол. 281 (6): Х2337–65. ПМИД 11709400.
Серниа C (2002). „А цритицал аппраисал оф тхе интринсиц панцреатиц ангиотенсин-генератинг сyстем”. ЈОП 2 (1): 50-5. ПМИД 11862023.
Варагиц Ј, Фрохлицх ЕД (2003). „Лоцал цардиац ренин-ангиотенсин сyстем: хyпертенсион анд цардиац фаилуре”. Ј. Мол. Целл. Цардиол. 34 (11): 1435-42. ДОИ:10.1006/jmcc.2002.2075. ПМИД 12431442.
Wолф Г (2006). „Роле оф реацтиве оxyген специес ин ангиотенсин II-медиатед ренал гроwтх, дифферентиатион, анд апоптосис”. Антиоxид. Редоx Сигнал. 7 (9-10): 1337-45. ДОИ:10.1089/ars.2005.7.1337. ПМИД 16115039.
Цазаубон С, Десхаyес Ф, Цоурауд ПО, Нахмиас C (2006). „[Ендотхелин-1, ангиотенсин II анд цанцер]”. Мед Сци (Парис) 22 (4): 416-22. ПМИД 16597412.
Ариза АЦ, Бобадилла НА, Халхали А (2007). „[Ендотхелин 1 анд ангиотенсин II ин прееецлампсиа]”. Рев. Инвест. Цлин. 59 (1): 48-56. ПМИД 17569300.

Спољашње везе

[VoetBiochemistry3rd-1] Доналд Воет, Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 978-0-471-19350-0.

[Alberts-2] Бруце Албертс, Алеxандер Јохнсон, Јулиан Леwис, Мартин Рафф, Кеитх Робертс, Петер Wалтер (2002). Молецулар Биологy оф тхе Целл. Неw Yорк: Гарлард Сциенце. ИСБН 0-8153-3218-1.

[1]

[2]