[go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Ангиотензин

Извор: Wikipedija
едит
Ангиотензин (инхибитор сеприн пептидазе, класа А, члан 8)

Модели ангиотензина I (лево) и II (десно) из ПДБ 1Н9У и ПДБ 1Н9В.
Идентификатори
СимболиАГТ; АНХУ; СЕРПИНА8
Вањски ИДОМИМ106150 МГИ87963 ХомолоГене14 ГенеЦардс: АГТ Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
ВрстаЧовекМиш
Ентрез18311606
ЕнсемблЕНСГ00000135744ЕНСМУСГ00000031980
УниПротП01019Q3УТР7
Реф. Секв. (иРНК)НМ_000029НМ_007428
Реф. Секв. (протеин)НП_000020НП_031454
Локација (УЦСЦ)Цхр 1:
228.9 - 228.92 Мб
Цхр 8:
127.44 - 127.46 Мб
ПубМед претрага[1][2]

Ангиотензин је протеин који се под утицајем ензима ренина даје ангиотензин I, чије се протеинско тијело састоји од 10 аминокиселина.[1]

Ангиотензин се производи у јетри, а циркулише у крвној плазми човјека. Он је битан фактор код регулације крвног притиска, јер је директни чинилац система ренин-ангиотензин-алдостерон (РААС).[2]

Код човјека, ангиотензин се састоји из 485 аминокиселина. НЈегов ген лежи на дугом краку хромозома 1.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Доналд Воет, Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 978-0-471-19350-0. 
  2. Бруце Албертс, Алеxандер Јохнсон, Јулиан Леwис, Мартин Рафф, Кеитх Робертс, Петер Wалтер (2002). Молецулар Биологy оф тхе Целл. Неw Yорк: Гарлард Сциенце. ИСБН 0-8153-3218-1. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • де Гаспаро M, Цатт КЈ, Инагами Т, "ет ал." (2000). „Интернатионал унион оф пхармацологy. XXIII. Тхе ангиотенсин II рецепторс”. Пармацол Рев. 52 (3): 415-472. ПМИД 10977869. 
  • Бреннер & Рецтор'с Тхе Киднеy, 7тх ед., Саундерс, 2004.
  • Мосбy'с Медицал Дицтионарy, 3рд Ед., CV Мосбy Цомпанy, 1990.
  • Ревиеw оф Медицал Пхyсиологy, 20тх Ед., Wиллиам Ф. Ганонг, МцГраw-Хилл, 2001.
  • Цлиницал Пхyсиологy оф Ацид-Басе анд Елецтролyте Дисордерс, 5тх ед., Буртон Давид Росе & Тхеодоре W. Пост МцГраw-Хилл, 2001
  • Леес КР, МацФадyен РЈ, Доиг ЈК, Реид ЈЛ (1993). „Роле оф ангиотенсин ин тхе еxтравасцулар сyстем”. Јоурнал оф хуман хyпертенсион 7 Суппл 2: С7–12. ПМИД 8230088. 
  • Wеир МР, Дзау ВЈ (2000). „Тхе ренин-ангиотенсин-алдостероне сyстем: а специфиц таргет фор хyпертенсион манагемент”. Ам. Ј. Хyпертенс. 12 (12 Пт 3): 205С–213С. ДОИ:10.1016/S0895-7061(99)00103-X. ПМИД 10619573. 
  • Беррy C, Тоуyз Р, Доминицзак АФ, ет ал. (2002). „Ангиотенсин рецепторс: сигналинг, васцулар патхопхyсиологy, анд интерацтионс wитх церамиде”. Ам. Ј. Пхyсиол. Хеарт Цирц. Пхyсиол. 281 (6): Х2337–65. ПМИД 11709400. 
  • Серниа C (2002). „А цритицал аппраисал оф тхе интринсиц панцреатиц ангиотенсин-генератинг сyстем”. ЈОП 2 (1): 50-5. ПМИД 11862023. 
  • Варагиц Ј, Фрохлицх ЕД (2003). „Лоцал цардиац ренин-ангиотенсин сyстем: хyпертенсион анд цардиац фаилуре”. Ј. Мол. Целл. Цардиол. 34 (11): 1435-42. ДОИ:10.1006/jmcc.2002.2075. ПМИД 12431442. 
  • Wолф Г (2006). „Роле оф реацтиве оxyген специес ин ангиотенсин II-медиатед ренал гроwтх, дифферентиатион, анд апоптосис”. Антиоxид. Редоx Сигнал. 7 (9-10): 1337-45. ДОИ:10.1089/ars.2005.7.1337. ПМИД 16115039. 
  • Цазаубон С, Десхаyес Ф, Цоурауд ПО, Нахмиас C (2006). „[Ендотхелин-1, ангиотенсин II анд цанцер]”. Мед Сци (Парис) 22 (4): 416-22. ПМИД 16597412. 
  • Ариза АЦ, Бобадилла НА, Халхали А (2007). „[Ендотхелин 1 анд ангиотенсин II ин прееецлампсиа]”. Рев. Инвест. Цлин. 59 (1): 48-56. ПМИД 17569300. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]