Mirjana Kokerić

For success in any area we need awareness about humans, knowledge about ourselves.Training of psychology of success  by Mirjana Kokerić starts with recognizing "players of success" and "players of failure".
We will introduce players of failure, so that you could avoid them on our path for success.

Akreditovani kouč O.L.I. Psihodinamskog Integrativnog Metoda Ova edukacija predstavlja primenjeni program proistekao iz O.L.I. Psihodinamskog Integrativnog Koučinga i primenu koučinga u nastavi. Program je kreiran tako da može da se realizuje dualno: u vidu radionica sa učesnicima i na onlajn Moodle platfotmi. Edukacija je fokusirana na razvoj praktičnih veština za prevenciju i rešavanje konfliktnih situacija. Uključuje veliki broj tehnika, vežbi i efikasnih postupaka za ovladavanje veštinama. Osnovni cilj edukacije je razvijanje sopstvenih veština i sposobnosti, a onda i sticanje praktično primenljivih znanja u radu sa ljudima. Polaznici mogu naučiti i veštine asertivne komunikacije, nenasilne i neverbalne komunikacije, menadžment besa, tehnike za razvijanje pojedinih sposobnosti za vladanje emocijama u toku sukoba, veštine raspoznavanja vrsta konflikata. Edukacija ne namenjena prevenstveno osobama koje rade sa decom, u prosvetnim ili vaspitnim ustanovama ali i svima onima koji žele da unaprede svoje sposobnosti i veštine vezane za ovu temu. Onlajn edukacija podrazumeva i prikaz rezultata primene radionica sa učenicima u vidu linkova na prikaze rezultata rada.

Rečenica: „Sve ti je to na nervnoj bazi!“ i termin „psihosomatska bolest“ danas se često upotrebljavaju u svakodnevnom govoru, ali se činjenica da somatska bolest ide uz neki psihički uticaj ne koristi dovoljno u lečenju. Svaka somatska bolest nije bez psihičkog uzorka, bilo da je u pitanju slabost organa prema infekcijama, bilo životne funkcije koje su trajno zavisne od emotivnog stanja organizma, bilo da su to psihogenetski uticaji.

Strah od uspeha može se manifestovati na različite načine. Dešava se da se osoba ne usuđuje da pokuša ono što najviše želi, da radi tako kao da sebi podmeće klipove pod točkove, da se trudi da niko ne primeti njene uspehe i kada se dese. Iza ovakvog načina ponašanja često stoji uverenje da će zbog pokazanog uspeha uslediti neka vrsta kazne. Onda kreće i osećaj krivice jer je nekome možda svojim uspehom osoba zasmetala. Zašto bi sebe blokirali? Kada vidite da neka osoba ima kvalitete, a ne usuđuje se da ostvari svoje ambicije i potencijale, može vam biti čudno zašto to ne radi, zašto je odustala od sebe, prednost daje drugima, crveni u obrazima kada je u situaciji da se pokaže?! Često kažemo da se takva osoba stidi, pa nam nije jasno zašto bi se stidela, kada je odrasla i realno nema zbog čega da bude postiđena?! Mnogi vam mogu reći da se plaše uspeha jer oko njih ima mnogo zavidnih koji će sve učiniti da ih nakon postignutog uspeha unište. Čini im se da je bolje da ne talasaju, da se ne ističu i ne izlažu sebe kritici, podmsehu, podrugivanjima. Životarenje pognutog vrata nekako je ušlo u krv mnogim osobama srednjih godina. Vidimo i mlade koji sputavaju svoju autentičnost trudeći se da budu utopljeni u masu, zadržavajući adolescentsku potrebu da pripadaju vršnjačkoj grupi. Stavljajući na sebe slojeve šminke, " Japanske " obrve, svilene trepavice, veštačke grudi, birajući samo najbolje fotografije za pokazivanje na društvenim mrežama, oni šalju jasnu poruku o sebi: vredim samo kada se slika o meni uklapa u tražene šablone. Iza svih ovih ponašanja krije se pad samopoštovanja i strah od izloženosti. Nema ispoljavanja iskrenih emocija, slikanje bez šminke spada u " ogoljevanje " .

Odbrana od anksioznosti kroz težnju ka moć, prestižu i sticanju svojine U napadu anksioznosti čovek se suočava sa osećanjem bespomoćnosti i nesigurnosti. Kao jednoj od sigurnih odbrana od anksioznosti, ljudi pribegavaju težnji za ljubavlju. Time dobijaju sticanje sigurnosti kroz intenzivni kontakt sa drugima. Ako sticanje ljubavi ne uspe, ljudi se ponekad okreću ka sticanju moći, prestiža ili svojine. Ova težnja, za razliku od težnje ka ljubavi, predstavlja sticanje sigurnosti kroz gubljenje kontakta sa drugima i kroz učvršćivanje sopstvenih pozicija. Težnja za sticanjem moći, prestiža i svojine U našoj kulturi moć, prestiž i svojina mogu stvoriti osećaj velike sigurnosti, te se tako često i podržavaju od strane okoline. Težnja ka moći može da se rađa iz shvatanja sopstvene superiorne snage, bilo fizičke, bilo duhovne sposobnosti, zrelosti ili mudrosti. Međutim, kada je neurotična, ona se rađa iz slabosti: anksioznosti, mržnje i osećaja inferiornosti. Razvija se u obliku ambicije, kada se pokaže nemoguće da se kroz ljubav nađe osiguranje od postojeće anksioznosti. Ova težnja se javlja kada dete od početka oseća nesigurnost, jer oseća da nije voljeno. Stvara se jak antagonizam koji ne sme da se izrazi zbog dominirajuće roditeljske figure, koja zahteva slepu privrženost. Potisnuta mržnja razvija anksioznost. Tako samopoštovanje nema prilike da se razvije. Ako se još u pokušaju da se stekne ljubav od bližnjih desi ponižavanje ili osramoćivanje i postiđivanje deteta, potisnuto neprijateljstvo oslobađaće se kroz težnju ka moći.

Nikada vam osoba koja se stidi ili ima napad panike neće reći da želi da se stidi, da želi da se plaši i oseća izgubljeno i bespomoćno. Ona može biti svesna želje da se takvo stanje prekine, da pobegne iz nepodnošljive situacije ili da konačno savlada taj mučni strah i postane opuštena i samouverena osoba. Nesvesne želje koje se u njoj sukobljavaju onemogućavaju joj da bude uspešna u dvema situacijama: niti može da pobegne, niti uspeva da postane autentično spontana i slobodna.

Septembar 2009-te godine, školska trpezarija jedne osnovne škole prepuna nastavnika, učitelja i stručnih saradnika, seminar stručnog usavršavanja je u toku, a graja nakon pauze za kafu toliko velika kao da su u prostoriji deca, a ne odrasli ljudi. Kao pravo hiper-adaptirano dete ili odrasli štreber, ljutim se na predavača i pitam se zašto ne podvikne nastavnicima, zašto ne prekine galamu, mislim: „On je tu da vodi seminar, a mi smo valjda došli da slušamo?!“, pitam se: „Kako to da se on ne nervira, već strpljivo čeka da se slušaoci smire i pripreme za rad?!“.

Danas smo svedoci da su mnoge osobe suočene sa problemima življenja. Malo je onih koji se dobro osećaju u svojoj koži. Vrlo često ljudi nesvesno manipulišu sobom i drugima koristeći druge kao opravdanje za to što se ne razvijaju, što ne rade na sebi ili nemaju u sebi životne energije. Izlaze teško na kraj sa problemima življenja, jer su umesto veština življenja razvili „kontraveštine“.
Kontraveštine su manipulativni obrasci ponašanja koji prividno deluju tako kao da olakšavaju život, ali je njihov ishod samoporažavajući. LJudi ostaju nesamostalni u borbi sa životom. Potrebni su im drugi koji će raditi umesto njih, drugi na koje mogu svaljivati svu krivicu.

Zabrane detetu u toku vaspitanja nalaze svoje opravdanje u formiranju moralnih okvira deteta, zaštitu od opasnosti, socijalizaciju u većim grupama. Problem nastaje kada roditeljski preterani strahovi ili porodične zabrane, koje se prenose sa generacije na generaciju, naprave konflikt u detetu između njegovih autenitičnih potreba i ideala kojem bi trebalo da se približava.
Kako izgleda odrastanje devojčica koje su trpele zabrane na ženstvenost i život  žena, koje žele da ostvare svoje potencijale, odnosno kako izgleda zakočenost i razvoj sposobnosti za inicijativu u slučajevima otežanog prihvatanja svog pola.

Nerazvijena inicijativa može se ispoljavati kroz “premalo” ili “previše” nečega, ili je nema ili je pak nametljiva i intruzivna.

Da bi opstao u konkretnim uslovima, čovek često stegne sebe, potisne sve svoje potrebe, osim potrebe za preživljavanjem, težeći da ispuni uslove koje mu život i okolnosti nameću. Zbog načina vaspitanja, nedostatka podrške, loše materijalne situacije, ugrožavajućih osoba iz bliže okoline, razvija adaptivno ponašanje, ono koje mu u datim okolnostima omogućuje da preživi.
Dešava se da celoga života manipuliše sobom i drugima bez svesti o tome da ne živi svoju autentičnu ličnost već predstavlja reakciju na spoljašnje uslove iz detinjstva.
Upoznavanjem sebe, osevešćivanjem ličnih potreba, snaga, vrlina, talenata ali i mana, osoba može krenuti putem individuacije, rasta i razvoja.

Kada se radi o slučaju otvorenog incesta, mnogi od nas spremno osuđuju, traže najstrože kazne za takve napasnike, ali prikriveni incest koga ima mnogo u najbližem okruženju često ne primećuju.
Zavođenje deteta od strane roditelja suprotnog pola prolazi neprimetno, tumači se kao vezanost i ljubav i ostavlja velike posledice na život tog deteta, na njegovu sposobnost za ljubav, partnerske veze i potomke.
Da li odnosi roditelja i deteta u koje se preliva seksualna energija namenjena partneru, mogu da budu zdravi? Kakve posledice na dete ostavlja život u disfunkcionalnoj porodici ili porodici alkoholičara? Kroz objašnja o tome šta je prikriveni incest i žrtve koje sa sobom nosi, doći ćemo do koraka za izlazak iz začaranog kruga i početak zdravog života u novim partnerskim vezama.

Među uzrocima, kako duhovnih, tako i duševnih nemira, psiholozi i psihoterapeuti kod svojih klijenata, kao i sveštenici prilikom  ispovedanja ljudi, uočavaju krivicu kao često prisutan sadržaj. Zbog zabrana nastalih prilikom vaspitavanja u detinjstvu  ili zabrana usvojenih u toku obrazovanja, krivica kao osećanje koje je u nekom trenutku imalo razvojni značaj, u slučaju da je formirana kao preterana ili potisnuta, počinje da ometa svakodnevno  funkcionisanje, pojačava iracionalne strahove i kroz gubljenje osećaja za realnost, troši psihičku energiju neophodnu za rast, razvoj i uživanje u životu.
Videćemo do čega dovodi preterano osećanje krivice, ali i zašto je poznavanje ovog osećanja bitno  za uklapanje u socijalne norme i razvijanje empatije za stanja drugih ljudi.

Савремено друштво препознаје неопходност развијања предузетничких компетенција код ученика у оквиру основношколског и средњешколског образовања, као и укључивање у свет рада као припрему за рад. Покретање самосталних пројеката,  сарадња у тиму, вештине комуникација, истрајност у процесу долажења до циља, само су неке од вештина и способности које би требало развијати у склопу овог задатка. У  свакодневном раду у школама могу се покретати тематске, пројектне активности које ученицима пружају прилику да испоље иницијативу, вежбају и развијају предузимљивост и предузетништво. Уколико је способност за иницијативу блокирана или није довољно развијена, потребно је на часовима одељењског старешине или у овиру пројектних, индивидуалних или групних задатака из појединачних предмета, обезбедити посебну подршку,  како би се ова способност деблокирала и развила. У процесу развоја личности ученика наставник је директан модел на који се ученик угледа. Пратећи напредак детета наставник улаже енергију у налажење нових техника и метода рада и тиме развија своје компетенције предузимљивости и способност за иницијативу. На овај начин развој ученика и наставника су нераскидиво повезани и  у сталном садејству обећавају напредак друштва као целине.

Rečenica: „Sve ti je to na nervnoj bazi!“ i termin „psihosomatska bolest“ danas se često upotrebljavaju u svakodnevnom govoru, ali se činjenica da somatska bolest ide uz neki psihički uticaj ne koristi dovoljno u lečenju. Svaka somatska bolest nije bez psihičkog uzorka, bilo da je u pitanju slabost organa prema infekcijama, bilo životne funkcije koje su trajno zavisne od emotivnog stanja organizma, bilo da su to psihogenetski uticaji.

Propagandni materijal i program serija radionica O.L.I. psihodinamskog integrativnog metoda pod nazivom " Buđenje autentične ličnosti " Serijal radionica na kojima ćemo se baviti buđenjem autentične ličnosti počinje 03.aprila u Beogradu. Na prvoj radionici otkrivaćemo koliko smo autentični, šta to prepoznajemo kod sebe kao autentično naše, što do sada nismo primećivali, analizirati koliko se naša ličnost sada podudara sa idealnom koji smo za sebe zamislili i krenuti u otkrivanje događaja i uverenja koji su nas formirali da budemo onakvi kakvim se sada pokazujemo svetu. Radionica je namenjena svima vama koji želite da krenete putem svog životnog uspeha jer bez autentične ličnosti i autentičnih ciljeva, ne stižemo do osećaja sreće, zadovoljstva iako ostvarujemo postavljene ciljeve. Moramo znati šta je tačno naše, jer jedino tada osećamo i uspeh kao svoj!

Ova edukacija predstavlja primenjeni program proistekao iz O.L.I. Psihodinamskog Integrativnog Koučinga. Fokusirana je na razvoj praktičnih veština i bazičnih sposobnosti za obradu emocija kao stvaranja baze podešavanja osobe za uspeh. Uključuje veliki broj praktičnih tehnika, vežbi i efikasnih postupaka za ovladavanje veštinama. Osnovni cilj edukacije je razvijanje sopstvenih veština i sposobnosti, a onda i sticanje praktično primenljivih znanja u radu sa ljudima. Polaznici mogu naučiti veštine asertivne komunikacije, menadžment besa, tehnike za razvijanje pojedinih sposobnosti, prevazilaženja anksioznosti, stida, krivice, depresivnosti, zavisti, ljubomore, povređenosti, prihvatanje odgovornosti, kao i veštine podešavanja osobe na uspeh, oslobađanje od " igrača neuspeha " , postavljanje ciljeva, sprovođenje plana i na kraju uživanje u životu uz uspeh. TRAJANJE: Ukupno trajanje edukacije je 96 časova. Ukupan broj susreta je 16. Edukacija je podeljena u 4 modula. Svaki modul traje 24 časa, raspoređen u 4 dana po 6 časova. Edukacija se odvija u vikend susretima, zavisno od dogovora sa članovima grupe.