Hodaj pokraj e e i sa o udi oj prijatelj Prijateljska ljubav u osnovi podrazumeva osećaj odgovor osti, rige, poštova ja, kao i poz ava je drugog ljudskog ića i želju da se u apredi jegov život. O a o ogućava doživljaj jednistva sa drugim ljudima, doživljaj ljudske solidar osti, pruža osećaj sigur osti i podrške. Utoliko koliko s o svi sa o ljudi, po oć a je svi a potre a. Pitanja: Da li imamo prijatelje, jesmo li mi pravi prijatelji drugima, takva su da odgovori na njih zavise od dinamike aše lič osti. Kako se prijateljstvo eguje da as, i aučiti ešto ovo kako i a ože li se a to polju život io ispu je iji i kvalitet iji, raz otriće o uz osvrt a ekadaš ju situa iju kada se „fud ali a , kafi a , o a i druže je podrazu evalo. Družili su se ljudi po fir a a, klu ovi a, škola a, opšti a a i svi se rado sećaju tog vre e a. Kažu da je ilo „ sreć ije vre e , a da li je sa o do vre e a?! Raz otriće o zajed o! „ Drugari iz kraja Ti ejdžerski period aročito okuplja drugarske skupi e, kada još uvek ije izgrađe ide titet, i kada de a kreću u prvi u t protiv svojih roditelja, uteha se uglav o Iz potre e za pripada je trudi se svako da ude sliča drugari a. “luša o istu nosimo starke, izliza e far eri e i straš o s o „ kul . Veruje drugari a u to alazi u vrš jačkoj grupi. da su ogi od vas od drugova i periodu učili prve fore: kako se prilazi devojči a a, šta se radi kad rkovi kre u da rastu ... Grupa a u to periodu daje s agu, dopu java sa opouzda je kad krećemo u „ uva je suprot og pola... O i su tu i da deli o uspehe i slavu, i da se jada o kada a e ide ili kada as „ ator i s araju ... Do ijali s o u vrš jački pripada ja, gradili svoju lič ost, sposo uziku, erili se u od osu aš i grupa a i osećaj sigur osti, a realnost oko nas, razvijali svoje osti i tale te kroz zajed ički rad i igru , uveravali se u potvrdu sopstve e vred osti. „ Druži se sa o i od koga ožeš ešto da aučiš govorili su a stariji... Šlušali e a uši a i uzika „do daske Da aš ji ti ejdžeri zadržali su uglav o više sa o zajed ičko „ s ara je „. “tal ih čla ova grupe e a. “vađa često do i ira u razgovoru. Bes lako eksalira. “arad ja traje kratko. Kolektiv e igre ajčešće se svode a sede je ispred ko pjuterskih ekra a, za ko zola a, vola i a, sva e ergija je us ere a a tak iče je ko će iti prvi, ko će da po edi u igri koja teče u virtuel o svetu. Ne a dodiriva ja, e a prijateljskog tapša ja po ra e u... Kada eko e od jih ije do ro, taj „ atuče slušali e , „odvr e oć o elektro sko uziku a ajfonu ili nekom drugom uređaju, da i utišao uku u glavi i tu prestaje svaka ko u ika ija. Ispred zgrade se e silazi posle škole. Dogovor je „ vidi o se za pola sata a Fejsu! . Mala deca - mali prijatelji Tako se da as uče i ala de a, već sa četiri godi e. Kada dođu drugari, svako e po „ Ped , Laptop ili džojstik u ruke i „ udri po dug ići a ... Bes se iskali a plasti i i svi su a prvo da i ir i, roditelji estu. Na ovaj ači de a se otuđuju od jedi e grupe koja u periodu pu erteta po og e, kada roditelji poč u da i ože izgledaju „ kao va ze alj i , kada e aju svest o to e da su i drugi isti kao o i, a prve pro le padaju u osećaj a je vred osti i dok kod lađe de e kreće kuk java i tužaka je, kod veće de e astupa izolacija i osamljivanje... Tu se već i depresija javlja, ajpre kroz kratke depresiv e epizode ili apade a ksioz osti, strahova, guše ja ili pa ike... Kada i ilo e otiv e raz e e sa drugovi a, sve ago ila e e o ije e i morale ovako da preplavljuju ti ejdžere. Potre a za udruživa je Čovek i a svest o se i kao pojedi ač o iću, svesta je da će jed og da a u reti, svesta je da je espo oća pred sila a prirode i društva, i kada e i i ao poludeo i od straha pred spoljaš ji espo oć o, tesko oguć ost udruživa ja, sveto . Kada je odvoje , odseče , oseća se o, kao da ije sposo a da se odupre svetu koji ga apada. Tu je i glav i izvor stida i krivi e čovekove: jer shvata da se razlikuje od drugih ali i da e “a razvoje ože sa . društva uvećavala se i grupa kojoj je čovek težio da i se osećaja usa lje osti i espo oć osti oslo odio. O o što pojedi a ije sa ogao da uradi, ogla je grupa. Najpre z og fizičkog , a kas ije i z og psihičkog preživljava ja, udruživa je je postalo eophod o. Kada čovek e uspe u apušta ju svoje usa lje osti, e ađe grupu sa kojo ože da se poveže, ilo prijatelja, srod ika ili lju av og part era, povlači se iz spoljaš jeg sveta u olest. Povlače je odraslih iz života Da as s o svedo i sve više ovakvih povlače ja iako su M ogo prijatelja a društve i askira i so ijalizova i reža a, a gu itak ko takta sa real i čita ja k jiga ez provere u real o po aša je . oso a a, ogo razgovoru sa ljudi a, ili idela a slika o se i , savrše i selfi , koja se plasira uz laž u gri asu i poruku super sa iza koje leži ez adež ost i osećaj bezvrednosti. Gleda je u ale ekra e dok de a traže paž ju ili ig orisa je pita ja ti ejdžera dok je roditelj za igri a a a raču aru, roditelji se otuđuju i od svoje rođene dece. Sa prijateljima se sve ređe orga izuju druže ja jer se e a vre e a, para ili volje . Osa ljiva je je sve češće i kada su ljudi u društvu, za isti Iz egava je drugo se e stolo u kafiću, dok svako sedi zagleda u svoj društva u trvljuje o i svoje a oso o koja as prihvata jedi o izjed ačava o sa straho od života. i ije, želje i potre e koje se u grupi, društvu da ogu zadovoljiti. Iz egava je a strahove u vezi sa preživljava je o il i telefo . i aktivira o aziča društva osuđuje o strah od s rti koji Česta druže ja z og praž je ja I a i o ih ljudi koji se sigur o eće aći u prethod i redovi a jer viđaju svoje prijatelje relativ o redov o, orga izuju sedeljke, odlaske a utak i e, u pozorište, ioskop, a pe a je, tenis, aerobik, i lioteku… I do ro je da ih još uvek i a. Negujte svoje prijatelje i potrudite se da i Vi udete pravi prijatelji ji a! Ne ojte iti od o ih koji kažu se egde ispraz i e i je potre o sa o da ili još gore da to esves o radite, a hvalite se usput kako ste do ar i riža prijatelj. Oso e koje i aju loše o ras e u svoji pri ar i porodi a a, kreiraju takvu okoli u gde god da se ađu, ilo da for iraju postavku troje u vezi , ili da pozivaju drugog da zajed o preziru ekog trećeg, ili da se postavljaju u adređe i položaj i ljute se a drugog da i ovaj pokazao kako se oseća krivi . Oseća ja prijatelja Proverite real ost sa svoji osećaju u vaše prijatelji a jed ostav i o raća je paž je a to kako se o i društvu? Kada zape ite da ora da vas posluša, da ste vi upravu, da o sa kritika a, ljut jo ili postiđiva je , zapitajte se koliko e a poj a , kada avalite u stavljate do z a ja da ga volite i poštujete, a koliko u stvari šaljete poruku Ti e vrediš - Ja vredim! Ja sam pametniji! U situa ija a kada se eko istrese tako a svog prijatelja, takva oso a ože da se oseti oć i , veliki , važ i , jer lju avlju pravda svoju agresiju, prezir, po ižava je drugoga. Ovakva ad udriva ja često se čuju praz ič i proslava a i drugi čuva do , opušta je ili druže je. "Prijateljstvo a društve i okuplja ji a, sve više i na slavama, događaji a koji a je pri ara ože postojati sa o iz edju o ih koji su po ilj io slavlje je “ve a koji oći jed aki." Hegel Jedi o opravda je za pa etova ja ad prijatelji a ilo i da stvar o hoćete da dokažete drugoj oso i da o a e vredi, ali tada je već e ožete i azvati prijatelje . Narscisi kao prijatelji Ako naletite na osobu koja se udvara u prijateljstvu, či i za vas sve , tako da se osetite kao da ste u aj i, udovoljava vaši rzo e ja pes u u vodeći raču a o vaši jedi o isprav o ar istički sve o o što sa potre a a, čuvajte se da se kolo radio ja za te e, sada ćeš ti e okre e! Nar is e i , pri to više e potre a a, zahteva da se pre a je u po ašate kao pre a više iću. Osi ako iste i azohista, ežite rzo iz ovakvog od osa! Kad ekog u prolazu pitaš : Kako si? Ti to u stvari se e proveravaš! M.A. Pitajte svoje prijatelje, a o da i saslušajte odgovor. Naučite sa slušate. Prijatelji, kao i svi drugi ljudi, govore i ever al i sig ali a, i ćuta je , i fraza a koje su se u društvu pri ile . Prijatelji dele i ti eđu so o osti očekujući da o to e eće čuti eka treća oso a, očekuju lojal ost, kao što je i sa i ude, čuvaju taj e, solidar i su, pružaju po oć, prija i zajed ičko provođe je vre e a, zajed ičke aktiv osti i raz e a iskustava o zajed ički i teresova ji a. Kroz sve ovo jed i drugi a jačaju osećaj vred osti , pripada ja i život e svrhe. Briž o prijateljstvo Osnova svake ljubavi , pa i ove je briga za rast i razvoj druge osobe. Kada primetimo da se prijatelj zaglavio u otpori a, a ivale iji, eće i ta o i ta o , a ikao ije zadovolja u veza a, a poslu , u porodi i, aše je da pita o: Kako je, šta ga uči, zašto se oseća loše, da li u je potre a po oć, ili da s o ar tu, da pravi o društvo, da z a da ije sa , dok e smogne snage za novi korak. Ako ste uspeš i, ožete osvojiti laž e prijatelje i iskrene neprijatelje – Majka Tereza Kada oso a zavidi drugoj a eče u što ova i a , ilo da je to aterijal o do ro, oso i a, sposobnost, ona ima i potrebu da oduzme to od druge osobe. Kada zavidi prijateljima, ona ima želju da prijatelji e aju to a če u i zavidi. Kada i ova tež ja ila jas o , ver al o izražva a, priajteljstva i lako pu ala. Zato se često uvijaju u o la du izgovoro : ja sa ti pravi prijatelj, svi ostali te tapšu po leđi a , sa o ja ti govori do ro, pokušava se drugi povere ja u se e, rige o drugo e. Pod avesti da uradi o o što u startu za tvoje ije želeo. Ako oso a e a ože lako da ased e a ove priajteljske predloge i odrek e se svojih pravih potreba. Poštova je je drugi ključ i sastojak prijateljske lju avi. Kako i ate sa opoštova ja i prihvatate se e u potpu osti, tre alo i da prihvatite i vrli e i prihvata se e, često e a e i odluke vaših prijatelja. O aj ko e ože da isti ski prihvati i druge. Prijateljstvo povezuje ravnopravne ljude, ono ne sudi površ o, prodire u du i u razloga za po aša je druge oso e, ulazi u du i u tuđe tuge, straha, e oći, odlikuje se saoseća je željo i da se po og e. "Prijatelj je o aj koji z a sve o te i i pored toga te još uvijek e i." Elbert Hubbard. Poznavanje je treći sastojak prijateljstva. Kako ćete iti prijatelj ako e poz ajete drugu oso u? I a ljudi koji e ogu da tolerišu pritisak suprot ih, pozitiv ih i egativ ih oseća ja, pa sve od ose, uključujući i prijateljske drže a površ o često se sa eki ivou. I aju čuju . Ras epkavaju svoju e ergiju a ogo drugara, stal o izlaze, ogo sit ih rupi a, tako da ijeda od os e doživi teži u, da ih iko u sušti i e upoz a da se e i suočili sa svoji i tuđi manama. "Jedi i ači da i aš prijatelje jest iti prijatelj." Ralph Waldo Emerson Bez uzajamnosti nema ni prave prijateljske ljubavi. Ne verujte u izreku ko se hvali, taj se kvari , poštujte, e ite i pohvalite svoje prijatelje za sve jihove uspehe, vrli e i sposo osti! Zalivajte i negujte svoja prijateljstva! Za oso u koja e zalije svoje veće i jed o u edelji e ože se reći da voli veće, a koliko o a to tvrdila. Pozovite prijatelje a druže je, poslušajte ih, o ratite paž ju a jihova sta ja i oseća ja, poverite i svoje rige i ri ite o ji a. “a prijatelji a jačate i svoje sa opoštova je. Oso a koja i a sa opoštovanja veruje da ima sposobnosti da neguje druge, ali i prava da bude egova a, da ri e o drugi a i da drugi ri u o joj, da voli i da ude volje a. Prihvatajući se e u elosti prihvata o i prijatelje, daje o jed aka prava se i i drugi a, a takođe prihvatamo svoju odgovornost i ne oduzimamo je drugima. Mirjа а Kokerić Life Coach O.L.I. Psihodinamskog Integrativnog Metoda Mirjana.kokeric@gmail.com