Filip Mitricevic
Indiana University, History, Graduate Student
- Historiography, Theory of History, Empires, History, Culture of Remembrance, Second World War, and 20 moreWorld War II, Second World War (History), Yugoslavia, Yugoslavia (History), Art in the former Yugoslavia, Breakup of the former Yugoslavia, Antifascism, Fascism, 20th century (History), Modern History, Cultural Heritage, Heritage Studies, Heritology, Heritage, Heritage Conservation, Yugoslavian Monuments, European History, Cultural History, Balkan Studies, and Balkan Historyedit
Research Interests:
Research Interests:
Сажетак: Рад представља преглед околности у сремској вароши Ириг на почетку, делимично током и крајем рата, као и покушај да се поброје мештани који су добровољачком службом допринели напору борбе против империјалистичких тежњи Централних... more
Сажетак: Рад представља преглед околности у сремској вароши Ириг на почетку, делимично током и крајем рата, као и покушај да се поброје мештани који су добровољачком службом допринели напору борбе против империјалистичких тежњи Централних сила. Као део Аустроугарске, као и многа друга места, Ириг је био у специфичној ситуацији да се са својим већинским српским живљем нађе у рату против Србије. Кључне речи: Први светски рат, Срем, Ириг, добровољци. Подигни говеђу балегу и испод ње ћеш наћи Ирижанина. Вук Ст. Караџић Готово свака годишњица неког историјског догађаја пружа повод историографији за појачану активност у истраживању и тражењу нових гледишта, па чак и преиспитивање већ утврђених ставова. Као један од највећих догађаја у историји човечанства, свеобухватан и један од најкрвавијих, Први светски рат не може бити изузетак. Сведоци смо обележавања стогодишњице избијања овог глобалног сукоба, самим тим и великог замаха у науци када је у питању испитивање свих аспеката овог догађаја. Релативно мала временска дистанца доприноси веома великој актуелности теме, нарочито у политичком смислу, а и значајној контроверзности. Прилике које су створиле подлогу, непосредни поводи за рат, а нарочито последице истог неповратно су обележиле политичку ситуацију у Европи и Свету за читаво наредно столеће. На опаску да је Велики рат онај који ће донети крај свих ратова, за Версајски споразум је речено да је мир који означава крај мира. Није случајно што се и у историографији често наилази на гледиште о Другом светском рату као наставку Првог, а периоду између као двадесетједногодишњем примирју. У самој науци, а самим тим и у европској политици, највише контроверзи је изазивало (а и још увек изазива) питање одговорности за избијање рата. 2 1 Велику захвалност за помоћ при писању овог рада дугујем Српској читаоници у Иригу и њеним запосленима, господину Предрагу Протићу, председнику иришког огранка Удружења потомака бораца у ослободилачким ратовима 1912-1918, као и проф. др Ђорђу Ђурићу који ме је и инспирисао да се упустим у истраживање.