Ivana Arađan

Велики Бечкерек, данашњи Зрењанин, у периоду 19. века био је важан центар фотографске делатности у Банату и на данашњој територији Војводине. Уз друга места попут Кикинде, Вршца, Панчева, Беле Цркве, Зрењанин се истиче захваљујући чињеници да је у њему започео са радом први стални фотографски атеље који је отворио Иштван Олдал Старији 1853, односно 1854. године. У раду се разматрају технолошке и друштвене околности које су допринеле да се фотографија устали на подручју Великог Бечкерека, захваљујући најзначајним делатницима који су дужи или краћи временски период стварали визуелну историју града на Бегеју. Такође, приложен је неизоставан визуелни материјал у виду портрета грађанског сталежа, деце и сл, који потичу из објектива бечкеречких светлописаца у периоду од 1860. до краја Првог светског рата. Придавањем струковне пажње фотографској делатности деветнаестовековног Великог Бечкерека, у 2023. години акцентоваћемо значајан јубилеј – 170 година од успостављања сликарско-калиграфског атељеа сликара  Иштвана Олдала Старијег 1853. године и кренути у сусрет јубилеју од 170 година како је овај атеље, већ 1854. године постао први стални фотографски атеље на подручју Баната, Војводине и региона бивше Југославије.

---

Veliki Bečkerek, today's Zrenjanin, in the 19th century, was an important center of photographic activity in Banat and in today's territory of Vojvodina. Along with other places like Kikinda, Vršac, Pančevo, and Bela Crkva, Zrenjanin stands out thanks to the fact that the first permanent photography studio was opened by Ištvan Oldal the Elder in 1853, respectively 1854. The paper examines the technological and social circumstances that contributed to the rise of photography in the area of Veliki Bečkerek, thanks to the most important photographers who created the visual history of the city on Begej. In addition, indispensable visual material is attached in the form of portraits of the middle class, children, etc., which originate from the lenses of Bečkerek photographers in the period from 1860 to the end of the First World War. By paying professional attention to the photographic activity of the nineteenth-century Veliki Bečkerek, in 2023. we will emphasize a significant anniversary - 170 years since the establishment of the painting and calligraphy studio of the painter Ištvan Oldal the Elder in 1853.  and set out to meet the 170th anniversary of this studio, during the spring of 1854. became the first permanent photography studio in the area of Banat, Vojvodina, and the region of the former Yugoslavia. Photographers (traveling and permanent) and citizens - often anonymous, who, with their need for portraiture and positioning in the society of the time, did a lot to form a general picture of the society of the 19th century in a certain geographical and cultural space - were responsible for creating the visual history of Banat. The photographers who contributed the most to the history of photography in Banat are Ištvan Oldal the Elder and the Younger, Ignac Funk, Lajoš Orosi, and many others.

Стари иконостас православне цркве Св. Николе у Ечки крај Зрењанина, интерпретиран је у досадашњој историографији са посебном пажњом, као самосталан рад зографа Шербана Поповића. У овом раду фокус истраживања је у анализи и синтези досадашњих података, уз смештање у одговарајуће историјске контексте, стилску и иконографску анализу. Циљ је указати на значај овог иконостаса из 1744. године, који је замењен новим, барокним 1786. године, сликара Теодора Поповића. У тексту је указано на тренутно стање делова иконостаса, с обзиром на то да се он данас налази на три локације – у сталној поставци Народног музеја у Зрењанину, у самој цркви Св. Николе и у збирци икона Владичанског двора у Вршцу. Стари иконостас цркве Св. Николе у Ечки поменутог зографа представља значајно дело српске сакралне уметности из средине XVIII века и изискује методолошки обједињен третман. Уз већ раније познате податке указано је и на новија сазнања и атрибуцију делова иконостаса, до којих се дошло у скоријим стручним истраживањима.

Кључне речи: Црква Св. Николе, Ечка, Шербан Поповић, зограф, иконостас.

Рођена у Зрењанину, 1987. године. Основне и мастер академске студије завршила је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на Одсеку за историју уметности, код ментора проф. др Ненада Макуљевића. Од јесени 2021. године је докторанд Одељења за историју уметности, Филозофског факултета у Београду.-Стручно оспособљавање у Народном музеју Зрењанин започела је у мају 2013. године. Након положеног стручног испита, 2014. године стекла је звање кустоса, са темом "Радови бечкеречких фотографа у збиркама одељења Народног музеја Зрењанин". Од 2014. године, ангажована је на програмима Народног музеја Зрењанин који подразумевају организацију гостујућих изложби, стручна вођења и тумачења сталне поставке, приређивање ауторских изложби, презентација, предавања и других програма. Од 2020. године је координатор Педагошкоинформативне службе Музеја, и задужена је за осмишљавање, организацију и реализацију едукативних програма за децу и младе, стручна вођења и интерпретацију изложби и сталне поставке Народног музеја Зрењанин.-У свом стручном раду, активно се бави истраживањем и презентацијом националног визуелног наслеђа. Пише стручне текстове из области историје националне ликовне уметности, фотографије и музеологије. Активно учествује као излагач на научим и струковним конференцијама.-За потребе интерпретације сталне поставке Народног музеја Зрењанин, била је учесник више телевизијских емисија, попут "Мој лепа Србија" (РТС, 2019), "Срећна Србија" (Тв Прва, 2021), "Срцем кроз равницу" (2021) и друге.

Istraživački rad na temu Foto-laboratorije Aleksandra Kostića pri Histološkom institutu u Beogradu obavile su zajednički prof. dr Nela Puškaš i kustos-istoričar umetnosti Ivana Arađan. Rezultati istraživanja prezentovani su na XI Kongresu istoričara medicine Srpskog lekarskog društva u Beogradu, sepetembra 2020. godine.