savremena proza
0 Followers
Recent papers in savremena proza
Симболика натприродног и свега што одступа од миметичког виђења света позив је да се уоче било аберације у поретку, било тајне или преступи протагониста. Рад ће се позабавити импликацијама фантастичког и фантазијског у савременом роману.... more
Симболика натприродног и свега што одступа од миметичког виђења света позив је да се уоче било аберације у поретку, било тајне или преступи протагониста. Рад ће се позабавити импликацијама фантастичког и фантазијског у савременом роману. У роману Чрна мати земла хрватског писца Кристиана Новака једна од тема су духови, који функционишу делом као механизам узнемирене дечје подсвести, а делом као елемент пробуђене историје територије на којој обитава заједница у којој се перпетуира насиље и толеришу преступи. Натприродни елементи који се рађају из социоисторијских тензија и непосредно погађају животе појединаца видљиви су и у савременој англофоној књижевности, као у случају романа Мали странац (The Little Stranger) велшке списатељице Саре Вотерс, док у Анђеоском срцу (Fallint Angel) америчког писца Вилијама Хјортсберга творе кључ за суочавање са злоделима мотивисаним фаустовским тежњама потиснутим у заборав узрокован одрицањем од сопственог идентитета.
Сећање и смрт, у наведеним романима изазвана самоубиством или убиством, два су необјашњива феномена укључена у настанак фантазијских и фантастичких елемената јер истовремено и једнако снажно поричу егзистенцију и поново је ишчитавају. Између сећања, убиства и самоубиства место налази лаж, трансформисана у ритуал и праксу у којима се сустичу разбољевање и излечење. Ту амбивалентност потцртава појава духова из прошлости, а сваки елемент надреалног или халуцинантног у приповедању бива део побуне, ослобађања личности или макар почетак њеног хода ка истини.
Сећање и смрт, у наведеним романима изазвана самоубиством или убиством, два су необјашњива феномена укључена у настанак фантазијских и фантастичких елемената јер истовремено и једнако снажно поричу егзистенцију и поново је ишчитавају. Између сећања, убиства и самоубиства место налази лаж, трансформисана у ритуал и праксу у којима се сустичу разбољевање и излечење. Ту амбивалентност потцртава појава духова из прошлости, а сваки елемент надреалног или халуцинантног у приповедању бива део побуне, ослобађања личности или макар почетак њеног хода ка истини.