Metalexicography

The filmic gender called hood films is under construction for nearly four decades, changing its names, themes and screened stereotypes. In 2012, the most profitable film in French cinema was a comedy about three chavs called Les Kaïra (translated in English as Porn in the hood). Written, directed and played by one of three main protagonists from Parisian suburbs, Franck Gastambide, this hood film is as iconic as Kassowitz's La Haine (1995) or Ly's Les Misérables (2019). As the English title reveals, the plot is about love, seduction and especially sex issues. The substandard lexicon of the film is analyzed in this paper with the objective to prove that the slang variability is increasing together with passing from less to more tabooed topics, from seduction and romantic love issues to virtual or real corporal issues.

Two etymological dictionaries of the Serbian language are currently being compiled – Etimološki rečnik
srpskog jezika (ERSJ), an exhaustive, thesaurus-type, long-term project, and Priručni etimološki rečnik srpskog
jezika (PERSJ),a concise manual.
These dictionaries differ conceptually in two major aspects: a) the lexical material they are based on
– exhaustive literary and dialectal material for ERSJ on the one hand, and standard Serbian for PERSJ on the
other; b) the audiences they address – experts in etymology and linguists in general for ERSJ on the one hand,
and both linguistic experts and the broader audience for PERSJ on the other.
The aim of this paper was to investigate whether the conceptual differences between the two dictionaries
have resulted in differences in methodological treatment. The analysis of the respective material (covering letters
a- and b-) has exposed the following differences: a smaller number of lemmas in PERSJ than in ERSJ (§
3.1); a more nest-oriented approach in the organization of lemmas in PERSJ than in ERSJ (§ 3.2); more recent
borrowings in PERSJ than in ERSJ (§ 3.3); the headword in PERSJ is a form from standard Serbian, accented
and grammatically determined (§ 5.1.2), while in ERSJ the headword is a kind of ’hyperlemma’, an initial derivation
form without accent (§ 5.1.1); the first part of the lemma in PERSJ is significantly shorter than in ERSJ,
due to a more restrictive selection of derivatives and to the absence of dialectal material, semantic definitions,
references and place names (§ 5.2.2); a more precise identification of the etymon in the case of inter-Slavic borrowings
in PERSJ, especially in the case of loanwords from (Old) Church Slavonic (§ 6.3); the explanation of
258 Снежана М. Петровић, Марија Д. Вучковић
synonyms and functional or regional variants, often given in the third part of the lemma in PERSJ, are absent
from ERSJ (§ 7.6); in the case of loanwords, parallels from other languages placed in the second part of the
lemma in ERSJ, are transferred to the third part in PERSJ (§ 6.2); information on word history and cultural history
in a broader sense appears more frequently, and is more detailed in PERSJ than in ERSJ (§ 7.7); references in
PERSJ are clustered at the end of the lemma, whilst in ERSJ each piece of data cited has its own reference (§ 8). / У области савремене српске етимолошке лексикографије у току је израда два речника: вишетомног Етимолошког речника српског језика (ЕРСЈ) и Приручног етимолошког речника српског језика (ПЕРСЈ). Први је речник типа тезауруса, чија грађа обухвата целокупан лексички материјал, док се други ограни-чава на тумачење основног лексичког фонда. Ова два речника имају различите концепције, што се огледа у начину селекције и организације лексичке грађе, у начину формирања одредница и избора насловне речи, затим у структури одреднице, као и у начину цитирања литературе и извора. Циљ рада је да се поређењем одговарајућих сегмената ова два речника (леме на а-и б-) идентификују и представе разлике у методолошкој обради одредница, проистекле из различитих концепција. Кључне речи: етимологија, етимолошки речници, лексикографска методологија, металекси-кографија, српски језик. 0. При Етимолошком одсеку Института за српски језик САНУ напоредо се израђују два етимолошка речника српског језика. Крајем прошлог века отпочео је дугорочни пројекат израдe Етимолошког речника српског језика (ЕРСЈ), 1 који је ко-нципиран као тезаурусни вишетомник, намењен првенствено стручној јавности. Тај речник карактерише широки захват у књижевни језик и дијалекте 2 ван кога остају практично само сасвим рецентни лексички слојеви. 3 Млађи пројекат израде При-ручног етимолошког речника српског језика (ПЕРСЈ), 4 који се фокусира на основни * snezzanaa@gmail.com ** Овај рад је настао у оквиру пројекта " Етимолошка истраживања српског језика и израда Етимо-лошког речника српског језика " (178007), који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. 1 До сада су објављене три свеске ЕРСЈ, које обухватају лексеме од а до бјенути. 2 О концепцијским променама у домену дијалекатског обухвата в. детaљније ЕРСЈ 1: 6. 3 О селективном приступу одређеним сегментима лексике в. детaљније ОС XVI–XVIII. 4 Анализа се заснива на радној верзији ПЕРСЈ, која подлеже накнадном редиговању. Како су оба реч-ника коауторски подухвати, одреднице, иако имају исту општу структуру, неминовно носе печат струч-ног профила, па чак и личности својих основних обрађивача.