Mediji

Apstrakt: Mediji, ali i novinari kao neizostavni deo medija pretstavljaju "oči i uši" javnosti. Kao svevideći advokat naroda, trebalo bi da paze i vode računa o ljudima koji im veruju. Međutim u današnjem vremenu sredstva masovnih komunikacija, u neprestanoj trci za senzacionalizmom, ne libe se objavljivanja zločina u društvu, iako su upoznati sa činjenicom da velikoj meri utiču na razvijanje svjesti društvenih subjekata, na sadržaj njihovih misli i u krajnjem slučaju na njihova kriminalna dela prezentovanjem  sadržaja koja su prepuni zločina, kriminala i krvi. Najviše se proučava i raspravlja o uticaju medijskog nasilja. Danas nema količinski više nasilja u medijima, ali se društveni odnos prema nasilju promjenio, kao i njegova prezentacija. Čarobna je formula novinarstva: ''loša vijest je dobra vijest'', a psiholozi govore da čovjek rado sudjeluje u trpljenju, nesreći i bolesti drugoga, zbog toga što se njegove brige onda čine manjima. Zaključeno je da gledanje nasilja može biti ozbiljan problem, jer potiče nasilnost, grubost, okrutnost ili barem otupljuje osjetljivost prema nasilju. Cilj ovog rada je sagledavanje toka i pravca trendova medijske prezentacije kriminaliteta kao i uticaj medija na razvijanje kriminalne svjesti kod društvenih subjekata.

U komunikologiji i sociologiji masovnog komuniciranja poznato je da komuniciranje ljudima omogućava sporazumevanje i saradnju, zajednički život i na taj način predstavlja uslov nastanka i opstanka društva. Bez međusobnog sporazumevanja ljudi, i bez takve mogućnosti, društveni život bio bi nemoguć. U radu se analizira proces komuniciranja kao neophodan element u sferi socijalne interakcije, najviše u procesu socijalizacije pri čemu pojedinac formira svoj svet predstava, stavova, verovanja i vrednosti. Ljudsko komuniciranje je komunikativno delovanje koje je deo jednog šireg konteksta društvenog delovanja. Čovek u procesu komuniciranja opšti sa drugim čovekom, znači, „dešava“ se u društvu, svesno je, usmeren ka određenom cilju. Komuniciranje je oblik socijalne interakcije pri čemu se ona poistovećuje sa socijalnim delovanjem a komunikacija sa interakcijom posredstvom simbola. Zbog toga su, u okviru socijalne interakcije, mogući fizički, komunikacijski i drugi međusobni kontakti.
Ključne reči: proces komuniciranja, mediji, kontrola, publika.

NOAM CHOMSKY I KRITIKA KAPITALISTIČKE DEMOKRATIJE 1960 ih godina Triateralna komisija i savez liberalnih elita Evrope, SAD i Japana je donela odluku, program za jednu umerenu demokratiju u kojoj bi nekoliko korporacija kontrolisalo sistem informacija štiteći stanovništvo od demokratskog dogmatizma. • Demokratski dogmatizam – ljudi su najbolje sudije svojih vlastitih interesa. U razvijenim demokratijama narod se najviše može kontrolisati kontrolom misli. Moramo razlikovati demokratski sistem kontrole misli od onog u totaliteralnim državama. Oni koji vladaju uz pomoć nasilja žele sebe prikazati kao sveznalice – ono što ljudi misle nije toliko važno, važno je ono što rade. Narod mora biti poslušan, a ta poslušnost osigurana he siloom; Tako naprimer u bivšem SSS-R u kazna je bila psihička tortura, egzil ili zatvor pod grubim i okrutnim okolnostima. Demokratski sistem je drugačiji. Tu se mora kontrolisati i šta ljudi misle i šta ljudi rade. Pošto nije dopuštena kontrola silom, pretnju po vlast treba uništiti u korenu i to propagandom. Nužno je uspostavljanje okvira dopustibog mišljejna. Jedan način kontrole misli je stvaranje iluzije o vođenju diskusije, ali se mora osigurati da obe strane u toj diskusiji usvoje određene pretpostavke koje su zapravo propagandni sistem. Kontrola kapitala je izvor i temelj moći Američke države. Ljudi koji imaju kapital aktivno učestvuju u politici, kao naprimer: mogu dobiti informacije, mogu nametnuti pritisak na određene vladajuće strukture, mogu lobirati, stvarati platfore itd... Propaganda je demokratiji isto ono što je nasilje totalitarizmu. Tehnike propagande u demokratskim zemljama su izbrušene u visoku umetnost. MODERNA PROPAGANDA – NASTANAK I RAZVITAK

Polazeći od člana broj 6 Zakona o javnim medijskim servisima, koji definiše odnos javnog medijskog servisa prema javnosti, gde se između ostalog navodi da “uvažava zahteve javnosti i za svoje delovanje odgovara javnosti”; te ističući bogatstvo raznolikosti sadržaja koje RTV nudi, a sa namerom da što
kvalitetnije organizujemo javne rasprave o programskoj ponudi javnog medijskog servisa, Programski savet inicirao je štampanje ove publikacije kako bismo auditorijumu ponudili što detaljniji uvid u svaki segment RTV-a.
Zato je ova knjiga podeljena na sedam poglavlja od kojih je svako posvećeno jednom od medija u sastavu RTV-a, a svaki od njih biće centralna tema po jedne javne diskusije.

У савременом друштву медији представљају саставни и неизоставни део живота младих. Млади се са медијима упознају веома рано, још на раном узрасту у породичним условима када ступају у контакт са телевизијом, штампом или средствима нових технологија која користе њихови родитељи. У овом периоду за децу су најинтересантнији медијски садржаји попут дечијег програма, образовног програма, цртаних филмова, филмова који су деци занимљиви, то су пре свега филмови са животињама, онда музика, бајке, сликовнице и компјутерске игрице, које све више постају актуелне. Како деца одрастају шири се спектар разноврсних медија које користе. На школском узрасту још увек су веома наклоњени телевизији и разноврсним садржајима које она нуди, а у новије време посебну пажњу млади посвећују рачунарима, таблетима и мобилним телефонима. У периоду адолесценције повезаност младих и медија постаје још израженија, тако да у периоду средње школе млади највећи део свог слободног времена проводе уз медије. Познато је да медији имају неспоран утицај на развој личности, током читавог одрастања, па тиме улога медија и традиционалних и савремених добија на значењу.

Pored ogromnih ljudskih i materijalnih resursa koje hrišćani koriste, efekti hristjanizacije su nezadovoljavajući. Knjiga otvara temu i nastoji sagledati uzroke.
Poglavlja u knjizi:
I. UVOD
II. BOGOSLOVLJE KROZ KOMUNIKOLOGIJU
III. MASOVNA KOMUNIKACIJA
IV. SREDSTVA MASOVNE KOMUNIKACIJE
V. RELIGIJA KAO KOMUNIKACIONA BARIJERA
VI. SEKULARNO OKRUŽENJE
VII. KONTEKSTUALIZACIJA

Mediji su danas sastavni dio naše svakodnevice i odrastanja novih generacija djece. Uz medije djeca provode većinu svoga vremena i kroz različite medijske sadržaje usvajaju nova mišljenja, vrijednosti i obrasce ponašanja. Obrazovna uloga medija jedna je od ključnih funkcija koje mediji kroz svoje sadržaje trebaju zadovoljiti. Pozitivna obilježja medija brojna su i ne treba ih zanemariti već u potpunosti iskoristiti, bilo da je riječ o odgoju djece, radu u odgojno-obrazovnim institucijama ili dječjoj igri i zabavi. Jedna od ključnih kompetencija za razvoj odgovornih i kritički osviještenih korisnika medija svakako je medijska pismenost bez koje je nemoguće, na svim razinama društva, razvijati se ukorak sa sve naprednijim medijskim dostignućima i tehnološkim naprecima.

U name društvenom (političkom, kulturnom, sportskom itd.) životu brojni su primeri mizoginije iskazani na javni način, u javnom prostoru, institucijama sistema, medijima masovnih komunikacija. Najčešće - bez svesti aktera o tome. Mizoginija je do te mere usađena u obrasce i vrednosti tradicionalnih narativa, da usklici "Sudija nije muško", kao ni žargonsko obraćanje: "nemoj da si "p..ka", najčešće ne doživljavaju nikakvu vrstu osude (ni kao vređanje osobe kojoj se upućuju, a još manje kao uvrede žene i ženskosti. Istraživanje, ograničeno na beogradske medije i repertoare, uzeće u obzir mizoginične iskaze TV serija, radio i TV emisija, novinskih tekstova (reportaža, intervjua, vesti...), štampanih stripova, karikatura i viceva, reklamnih poruka sa bilborda te email poruka koje su slate na veliki rboj adresa.

Osnovna namjera ovog prirucnika za novinare je da se ukaze na
specificne probleme romske populacije u BiH, na odnos medija prema njima, njihov odnos prema medijima, da se navedu iskustva iz susjednih drzava, Hrvatske i Srbije, kao i dviju zemalja koje su daleko razvijenije od BiH, kao sto su Madjarska i, posebno, Velika Britanija. Uz pozitivne primjere i pozitivna iskustva, istakli smo i koje su to osnovne profesionalne greske u medijskom izvjestavanju a koje smo uocili tokom trogodisnjeg monitoringa i analiza, i na kraju dali preporuke za dobru praksu u namjeri da unaprijedimo kvalitet izvjestavanja o manjinskoj i romskoj problematici.

Ljudsko tijelo, njegovo oblikovanje i metode uljepšavanja tema su ljudskih razgovora od davne prošlosti do danas. Od prvih kozmetičkih preparata u Egiptu, preko parnih kupelji i eteričnih ulja u antičkoj Grčkoj, oblikovanja malog struka strogim korzetima u srednjem vijeku, smanjivanja ženskih stopala u Kini, produljivanja vratova kod naroda Padaung do današnjih standarada ljepote koji se promoviraju putem društvenih mreža, posebice Instagrama, ljudi su oduvijek brinuli o svom fizičkom izgledu, kao i o tome da on bude u skladu s društvenim očekivanjima i nametnutim normama poželjnosti. Težiti privlačnom izgledu, željeti se osjećati bolje u svom tijelu i ulagati u sebe, na bilo kojoj razini, nije loše, no treba jasno razlikovati kada je to nešto što sami želimo, a kada to radimo samo zato što mislimo da moramo. Nemoguće je u potpunosti pobjeći od slika koje nam se nameću i takozvanih problema koje industrija ljepote pokušava nametnuti,
no važno je osvijestiti njihovo postojanje i prilikom idućeg susretanja s njima racionalno razmisliti o onome što nam poručuju. Tek ćemo kritičkim promišljanjem i kvalitetnom analizom osvijestiti nametnute obrasce i napraviti idući korak u oslobođenju od društveno konstruiranih i
izrazito komodificiranih standarada ljepote.

U radu su prikazani bazični pristupi komunikativnoj praksi i osnovni principi procesa komuniciranja. Proces komuniciranja podrazumeva simboličko oblikovanje konkretnog sadržaja koji čoveku omogućava aktivan društveni život. Veliku ulogu u tome imaju mediji koji su neizostavni agens socijalizacije. Masovni mediji imaju sposobnost da realnost organizuju i da je konstruišu. Društvena realnost nam se otkriva u značenju koje joj mi damo, posredstvom informacija koje percipiramo, i u procesu komuniciranja, dalje interpretiramo. Mediji se trude da zadrže ovakav status, težeći da konstantno i kontinuirano pružaju informacije o različitim događajima, kao i njihove analize, interpretirajući različita viđenja istog događaja.
Ključne reči: proces komuniciranja, mediji, poruka, informacija.

V začetnih vrsticah svoje naloge bom predstavila Platonovo teorijo ikone. Po tej teoriji je potrebno ločiti idejo samo od njenih podob, torej ločiti izvirnik od posnetka, model od simulakra. Posnetek – ikona je podoba, dobro utemeljen pretendent, za katerega jamči podobnost. Ta podobnost pa ni zunanja, torej ne gre za podobnost med eno in drugo stvarjo, pač pa za notranjo, duhovno podobnost med stvarjo in idejo. Ikona oz. posnetek je torej odraz nekega trenutka. Nikoli ni izvirnik, je pa posnetek nekega resničnega dogodka. V osrednjem delu naloge bom prikazala vsem poznane ikonične vojne fotografije. Preko dokazov, ki jim bom sledila, bom pokazala, da se nekatere od teh ne skladajo s Platonovo teorijo, saj niso posnetek resničnega dogodka. Te fotografije so bile zaigrane, uprizorjene za kamero, rekonstruirane. Kljub temu pa so te podobe postale ikone vojne fotografije, ker nas opozarjajo in opominjajo na grozote vojne, hkrati pa nam dvigujejo moralo z zgodbami o herojstvu in domolju...

Medijska pomoć je izazovan koncept i postoji mnogo načina da se ona definiše. U ovom radu autor namerava da prodiskutuje koncept medijske pomoći i da, na bazi empirijskih činjenica prikupljenih u primarnom i sekundarnom istraživačkom postupku, analizira koliko je medijska pomoć doprinela razvoju medijskog ambijenta u Srbiji i, posebno, uspostavljanju i reformama važnih medijskih institucija.

Korpus istraživanja obuhvatio je 12 brojeva nedeljnika „Руске слово” iz marta i juna 2020, i marta 2021. godine, što ukupno čini 565 tekstova. Virus korona spominjan je u 143 teksta – eksplicitno u 69 tekstova, a implicitno u 74. Eksplicitni tekstovi najviše su bili fokusirani na opšte stanje opština i Srbije, s obzirom na broj obolelih, vakcinisanih, kontakte službi na lokalu ili potrebne mere zaštite. Oko polovine eksplicitnih tekstova za temu ima zdravlje, dok je druga polovina orijentisana na društveni život, obrazovanje i ostalo. Implicitni su se više odnosili na posledice epidemije u rusinskim mestima, orijentisani na poremećaje koje u različitim oblastima života vrši epidemija – od pijace, crkve, škole, vrtića, kulture, pa sve do sporta.

Cilj rada je analiza medijskog sadržaja posvećenog izborima za Nacionalni savet rusinske nacionalne manjine koji je bio prezentovan kroz štampani medij na rusinskom jeziku – nedeljnik „Руске слово“ – tokom predizborne kampanje, četiri sedmice pre izbora održanih 4. novembra 2018. godine. Metod koji smo koristili u ovom radu je kvantitativno-kvalitativna analiza sadržaja medijskog diskursa, na osnovu unapred utvrđenog kodeksa.
Uočljiv je značajan broj urednika, novinara i kolumnista na ponuđenim listama, koji su istovremeno i na stranicama nedeljnika. Odnos eksplicitnog i prikrivenog oglašavanja je 23:26, a primetno je da svoje oglašavanje u nedeljniku u izborni blok ne svrstavaju neki novinari-kandidati, što povlači pitanje poznavanja novinarske etike i zloupotrebe medija uopšte.

Посматрајући стварност као скуп опажених чињеница, новинари су, дајући им смисао, одређивали и њихово значење у друштву. Сложена природа медијског исказа временом је есенцијализовала концепт објективности као темеља новинарске професије, претварајући догађаје, конфликте, процесе и личности у вести, извештаје, интервјуе и друге жанрове. Тако је вековима развијан мит о добром новинарству које промовише поштење, балансираност, фер-плеј, једном речју – објективност. Међутим, глобализација и дигитална револуција, подржани корпоративним капиталом оголили су манипулативни контекст и идеолошки конструкт савремене медијске праксе која структурирање и дистрибуцију информација усмерава према интересима елита које управљају друштвом. У новом журнализму видљиво и невидљиво се стапају у убеђујући наратив, реконструисана слика омамљује критичку свест, док лексичка значења скривају хегемонизоване новинарске концепте. Између архаичне жеље да се јавности каже истина, уз пуно поштовање професионалних норми и клијентелистичког новинарства, које развија близак однос са оглашивачима и власницима медија, шири се непремостиви јаз, који мења карактер новинарства широм планете.

Koncepti razvijeni u oblasti političke ekonomije nude plodotvoran okvir za sagledavanje, iz zapadne perspektive, fenomena trampizma kao izraza antisistemskih politika koje nastaju u razvijenim demokratijama kao reakcija na učinke neoliberalnih modela rasta i kartelskog ustrojstva političkih partija. Ova teorija ne objašnjava, međutim, ulogu medijskog okruženja u pretpostavljenim odnosima. Cilj je članka ponuditi, putem eksplorativne analize, teorijske pretpostavke za konceptualizaciju veza između medija, antisistemskih politika i modela rasta. Trampizam se razvija, ključna je teza, u uvjetima destabilizacije naslijeđenih institucionalnih aranžmana industrije vijesti, koji su omogućavali i ograničavali funkcije novinarstva suštinski značajne za procese demokratizacije zapadnog društva. Rad nastoji doprinijeti razvoju alternativnog teorijskog pristupa proučavanju medijskog aspekta trampizma u odnosu na preovlađujući korpus ideja o “postistini”, “lažnim vijestima” i “eho komorama”.

Аутори се, у раду, баве утицајем рекламе на медијску публику, апострофирајући да реципијенти у датом случају могу бити или роба или пасивни посматрачи медијског, тачније рекламног садржаја. Полазећи од тезе да је основна сврха робне производње продаја, а не задовољење реалних потре-ба купаца, аутори наглашавају да се успешност рекламе огледа у томе да се конзумент убеди у неопходност и куповину производа, а да он сам тога није свестан. У првом делу рада аутори анализирају карактеристике и функције ре-клама које заправо служе продаји илузија, у другом делу обрађене су катакте-ристике и утилитарност рекламних порука, трећи део рада посвећен је друш-твеном значају пропагандних порука и у завршном делу, аутори, резимирајући закључују да веровање у садржај који комуникатор нуди зависи од психо-социјалних карактеристика реципијената, од система ставова и вредносног система и од друштвене климе групе којој појединац припада, при чему кому-никатор, медијским садржајем тежи да модификује и измени ставове реципије-ната. На тај начин, по мишљењу аутора, пропаганда је (п)остала саставни део процеса комуницирања.

Autori su, kroz teorijsko-empirijski pristup i istraživanje na terenu, koristeći dubinski intervju kao kvalitativnu metodu, pokušali da identifikuju probleme medijske (ne)pismenosti i način na koji vlast i mediji učestvuju u političkom komuniciranju. To pretpostavlja da sredstva masovnog komuniciranja predstavljaju instrument saobraćaja među ljudima. Sa druge strane, politka ima moćnog saveznika, glasnog i jakog, i, što je najvažije, onog koji utiče na građane formirajući im mišljenje – medije – koji predstavljaju tehničke kanale diseminacije informacija, ali ne samo to, već i kanale stabilizovanja političke vlasti. Zbog toga se postavlja urgentno pitanje za poboljšanje političkog komuniciranja u slabo organizovanim društvima: Kako podržati jačanje jedne zrele, odgovorne građanske javnosti, a potom i slobodnih i ekonomski održivih medija, kao dva još uvek nedostajuća, odnosno slaba činioca u političkom komuniciranju?
Ključne reči: mediji, politički akteri, vlast, građani, političko komuniciranje.