Antropologija smrti. Umiranje, smrt i život posle smrti. Nova srpska antropologija knj.7. Uredili Ivan Kovačević i Danijel Sinani

Zbornik Antropologija smrti I Umiranje, smrt i život posle smrti predstavlja prvi deo Antropologije smrti. Radovi antropologa su podeljeni u dva zbornika s obzirom na njihovu brojnost. U ovom zborniku tekstovi se odnose na umiranje, smrt i verovanja u život posle smrti. Umiranje i valorizacija načina umiranja predmet su teksta Todora Kuljića (gost – sociolog), dok se tradicinalno verovanje u "prikoljiš" analizira u tekstu Ivana Kovačevića. Narodno verovanje o umiranju posle smrti analizirao je Dušan Bandić, a moderne oblike ispoljavanja žalosti u novinskim čituljama Ivan Čolović. Tradicijsko verovanje u vampira predmet je antropološke analize u člancima Dušana Bandića i Lidije Radulović, dok je analiza verovanja u besmrtnost, prisutnog u jednoj novoj religiji, tema rada Danijela Sinanija.

Nova srpska antropologija Edicija zbornika Izdavač Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu u saradnji sa časopisom Etnoantropološki problemi Institutom za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu časopisom Antropologija internet sajtom www.anthroserbia.org. Srpskim genealoškim centrom Redakcija Prof. Bojan Žikić Prof. Ivan Kovačević Prof. Dragana Antonijević Prof. Danijel Sinani Miroslav Niškanović Recenzenti Recenzentska komisija Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu: Prof. Saša Nedeljković Prof. Vesna Vučinić Nešković Prof. Ljiljana Gavrilović dr Mladena Prelić, viši naučni saradnik Likovno rešenje korica Vladimira Ilić Elektronsko izdanje Nova srpska antropologija je neprofitna edicija koje se besplatno preuzima na adresi www.anthroserbia.org NOVA SRPSKA ANTROPOLOGIJA Edicija zbornika Prvo kolo knjiga 7 Antropologija smrti I Umiranje, smrt i život posle smrti uredili Ivan Kovačević Danijel Sinani Reč izdavača "Nova srpska antropologija" je zamišljena kao edicija koja će prezentirati nove istraživačke pravce u ovoj nauci, započete sredinom osme decenije XX veka. Inovativnost radova je dvostruka: tematska i metodološka i namera je da upoznamo čitaoca s tim novim pristupima kroz zbornike tekstova koji su najvećim delom objavljeni u naučnim časopisima, naučnim zbornicima i, izuzetno, u knjigama iz kojih je preuzeto neko poglavlje. Izbor se zasniva na stavu da istraživački radovi u kojima se interpretira, tumači, objašnjava daleko bolje predstavljaju novu srpsku antropologiju od onih u kojima se iznose teorijska, metodološka i programska načela. Tekstovi sa programskim, teorijskometodološkim sadržajem igraju važnu, prevashodno usmeravajuću, ulogu u nauci, ali njeno osnovno telo i "ostavštinu za budućnost" čine radovi koji tumače svet u njegovom konkretnom manifestovanju. Pred čitaocima je prvo kolo ove biblioteke koje sadrži deset zbornika. Zbornici su publikovani elektronski i odluka da se opredelimo za ovaj oblik izdavaštva je uslovljena novim mogućnostima koje on pruža. Naime, namera je da zbornici ne predstavljaju konačan izbor već da se, u budućnosti, dopunjuju novim tekstovim relevantnim za temu, kada se oni pojave u naučnim časopisima, knjigama ili zbornicima. Štampani zbornici svojom konačnošću ne omogućavaju tu vrstu otvorenosti svodeći je na daleko komplikovaniju i skuplju formu dopunjenih izdanja. Ostavljena je mogućnost urednicima svakog zbornika da u izbor uvrste i gosta- autora koji nije etnolog ili antropolog po obrazovanju diplomirani etnolog ili antropolog, master, magistar ili doktor ali je u izabranom tekstu ili tekstovima blizak antropološkom pisanju o temi zbornika. Kao izdavači morali smo da razrešimo i dileme forme elektronskog izdanja. Morali smo da odlučimo da li ćemo tekstove prezentirati u onom grafičkom obliku u kome su se pojavili u svom originalnom izdanju ili ćemo ujednačavati ta rešenja i praviti novo koje bi sve tekstove učinilo grafički uniformnim. Prvo rešenje omogućava punu izvornost teksta, dokumentarno je i funkcionalno u smislu naučnog korišćenja tj. navođenja i citiranja, dok drugo rešenje zadovoljava estetske zahteve i donosi tehnički uređeno izdanje. Između te dve mogućnosti opredelili smo se za dokumentarnost, svesni da su izdanja u predelektronskoj eri imala razlčite tipove slaganja teksta i to od pisaće mašine do klasičnog štamparskog sloga. Dokumentarnost ovih zbornika je uslovila da pismo i jezik budu onakvi kakvi su u izvorniku. Članci su praćeni punim bibliografskim podatkom o izvornom publikovanju tekstova. Beleška urednika Zbornik Antropologija smrti I Umiranje, smrt i život posle smrti predstavlja prvi deo Antropologije smrti. Radovi antropologa su podeljeni u dva zbornika s obzirom na njihovu brojnost. U ovom zborniku tekstovi se odnose na umiranje, smrt i verovanja u život posle smrti. Umiranje i valorizacija načina umiranja predmet su teksta Todora Kuljića gost – sociolog , dok se tradicinalnio verovanje u "prikoljiš" analizira u tekstu Ivana Kovačevića. Narodno verovanje o umiranju posle smrti analizirao je Dušan Bandić, a moderne oblike ispoljavanja žalosti u novinskim čituljama Ivan Čolović. Tradicijsko verovanje u vampira predmet je antropološke analize u člancima Dušana Bandića i Lidije Radulović, dok je analiza verovanja u besmrtnost, prisutnog u jednoj novoj religiji, tema rada Danijela Sinanija. Bibliografski podaci 1. Umiranje i smrt T. Kuljić . Dobra smrt – o evoluciji društvenoprihvatljivog načina umiranja. Etnoantropološki problemi . И. Кова евић. . Прикољи . Г а и Е г а г и и а САНУ . D. Bandić. . Koncept posmrtnog umiranja u religiji Srba. Etnološki pregled . I. Čolović. . Značenja novinskih tužbalica. Etnološke sveske . I. Čolović. . Preobražaji novinske tužbalice. Etnološke sveske . 2. Život posle smrti D. Bandić. . Vampir u religijskim shvatanjima jugoslovenskih naroda. Kultura . L. Radulović. . Vampir: osujećeni mitski predak i simbol osujećenog muškog seksualnog potencijala. Etnoantropološki problemi . D. Sinani. . Spasenje i večni život u alternativnom religijskom pokretu – Raelijanska knjiga kloniranih. Etnoantropološki problemi . O !"!#$%#!&#$'(#!& $) UDK: 616-036.88 179.7 !"!#$%&'()* Odeljenje za sociologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beograd todorunbg@ptt.rs Dobra smrt – !$+,!'&-)()$"#&./,+0!1#)2,3/'(),!4$035)03$&6)#30(3 Abstrakt: Prikazana je evolucija društvenoprihvatljivog umiranja u Evropi u novom veku, razli*+&,-./01&23+dicionalne, moderne i postmoderne smr2,&,&456,2,7*+&145trebljivost dobre smrti. Skrenuta je pažnja na deheroizaciju smrti, na prome8/&9/:+8;+ na smrt i na detabuizaciju i "revoluciju smrti" u 20 veku. %'(&50+$#+5): dobra smrt, umiranje, ars moriendi, herojska smrt, revolucija smrti Svaka kultura propisuje norme dobre ili loše smrti. Kolektivna prinuda ne pritiska samo življenje nego i umiranje. Raznovrsnim scenarijima poželjne smrti, posmrtnih rituala i pogrebnog ceremonijala treba65&;/&9.32&17,8,2,&45<85=6;,>,;5.?& ali i društvenoprihvatljivom. Život je uvek bio hronika nagoveštene smrti ali i katalog poželjnog umiranja. Što je slabije kontrolisana, to je smrt lošija, pa se u skla<1& 9+& 2,.& 8+;7/=:/& 3+-likuju tri tipa dobre smrti: sveta ili spiritualna smrt (žrtvovanje za ideju), medicinski nadgledana smrt i prirodna smrt. Prva verzija poželjne smrti svakako je 456,2,7*, najupotrebljivija i to u društvima -+@>+:/8,. @358,78,. ili akutnim ratom. U miru, pak, ponajviše je poželjna ona smrt koja se dešava u dubokoj starosti pod medicinskom kontrolom. Svuda za dobru važi samo ona smrt koja stiže po generacijskom redu, tj. onda ka<+& .6+0,& 8/& 1.,ru pre starijih. Za razliku od smrti deteta, u svim društvima je smrt staraca deo "reda stvari"A&B.32?&9@>+:/8+&kao sudbina ostarelih, izaziva umerenu žalost. To je opštekulturno prihvatljiva smrt. U politici je, ./012,.?&<31C+7,;/A&$D3,kanci se boje smrti poglavice zbog slabljenja integracije plemena, a smrt malog deteta uzimaju kao ništavnu stvar (Toma 1980 II, EFEGA&#+&96,7+8&8+7,8&,&,96+.ski teroristi ne žale smrt mladih bombaša samoubica. Sa generacijskog stanovišta umira8;/& ;/& 5965H+0+8;/& 435stora novim iskustvima i no>,.& 57/*,>+8;,.+& .6+de generacije. Otuda normalnost umiranja -8+7,& <+& 23/ba najpre predati drugima kolektivne uloge, a ne prerano umreti I8/93/:5.& ,6,& H56/=:1G& IJ/6<mann 2004, 40). U snažnim krizama i ratovima uzvišena i poželjna smrt može biti i stradanje za državu, veru, naciju ili partiju. U prošlosti integracija smrti u svakodnevicu ne samo da nije bi6+&8/5H,78+?&8/- !"#$"!%#&#'#()*+&%#,'-.*, "/ 0/+1#2/+8/+03/ 1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 1 62 TODOR K'%K!L go se naprotiv podrazumevala. Tako je u renesansi lepa smrt bila na roman2,7+8& ili na demon9*,&8+7,8&,8scenirano umiranje. Umetnost umiranja ili ars moriendi nije u srednjem veku bila nikakva umetnost nego striktno poštovanje diferenciranog sistema pravila i uputstava, koji treba da 5.5C1:/ "dobru smrt". Kada bi 1.,31:, 43/<59/:+o kraj, okretao je glavu ka zapadu, a noge ka istoku u pravcu Jerusalima i sklapao ruke na prsima. U dobru smrt spadao je 925,7*, oproštaj od sveta contempus mundi (Macho 2007). Zbog vere u spasenje i vaskrsenje @3,=:+8,8 se nije bunio protiv smrti nego je vedro prihvatao. Poželjno je bilo umreti bistre svesti, pripremljen i pomiren, sa ljubavlju i nadom u zagrobni život (Toma 1980 I, 264). Ali i unu2+3&@3,=:+892>+&;/&H,lo razlika. U katolicizmu je za dobru smrt važila pripremljena smrt koje nije bilo bez prisutnog sveštenika. U protestanti-.1&;/?&./012,.?&*5<&<5bre smrti bilo važnije prisustvo rodbine, a zad8;/&43,7/=:/&;/&1435=:/85&*+5&,&3,tual oko odra. Kod luteranaca nije bi65&8,&7,92,6,=2+&8,&923+šnog suda. Loša smrt bila je strah od su<+&1&7+91& umiranja. Teror suda i pa*6+&;/&H,5&7/92&1-35*&923+ha od smrti. Od 16. veka ars moriendi potisnut je novim imperativom memento mori. Na smrt se treba navikavati tako što istu treba posmatrati kao stalni pratilac života. Isticano je da život treba svladavati mišljenjem na smrt, ne na agoniju, nego na anti-život, na vakuum života (Macho 2007). Tanka je bila graniM+&,-./01&94+sonosnog života i spasonosne smrti. Propagiran je svojevrsni trening za umiranje, tj. priprema za smrt stal8,.&45<9/:+8;/.&8+&435la-8592A&N,>/2,?&-8+7,65&;/&17,2,&9/&.3/ti. Bio je 25&8+7,8?&*5ji je i francuski filozof Montenj (Montaig8/G&43/45317,>+5&1&EOA&>/ku, da se smrti oduzme jeziva stranost. Ne treba zaboravi2,&<+&;/&45<17+>+8;/&5& dobroj smrti bi65& 141:/85& 45<>6+=:/8,.+& *+5& D,*tivni surogat za loš život. P3,=:+nska tanatopolitika je sistematski propovedala pokornosti bogu i caru. Današnji beg od smrti postiže se na druC,&8+7,8&– izolacijom samrtnika. Na savremenu viziju poželjnog umiranja smrti nesumnji>5& 12,7/& 9.+njeno 9157avanje sa realnim umiranjem. Dok je ranije živeti u zajedniM,&-8+7,65&,&17,2,& se umirati u njoj, danas se o tome ma65&*5&45<17+>+A&'&3+ni;,.&9256/:,.+&91&9/&,& deca kreta6+& 5*5& 5<3+& 1.,31:/C?& 4+& ;/& ,& 9.32& H,la integrisana u svakodnevicu. Danas je umiranje izolovano od grupe, ali je ti./&,&45;+7+8&923+@&5<&8;/A Izmenila se i vizija poželjnog umiranja. Lepa je iznenadna smrt "s nogu", a ne ona duC5& 57/*,>+8+& 1& *3/vetu. Zato gerontolozi i tvrde da je danas teže nego ranije pripremiti se za vlastitu smrt. Zato što je oslabila vera u zagrobni život i zato što telesna smrt više nije privremena nego se umire zauvek, dobra smrt jeste danas nenadano i lako prelaženje u ništavilo. Danas su umiranje i smrt privatniji <5C+0+;,& 8/go ranije. Zbrinjavanje ostarelih prestaje da bude stvar porodice. Starenje i neposredno umiranje (koma) izmeštaju se u gerontološke centre. Umiranje je i danas duC5&57/*,>+8,&,&43,prema8,&<5C+0+;?&+6,&9/&9>/&7/=:/ zbiva van porodice. Smrt se ne uklapa u sliku društva koje je usmereno ka napretku, fitnesu i mladosti. Umira8;/&;/&-8+7+;85&-+&QR?&85vine ili za akcione filmove. Postmoderni tanatolozi tvrde da mi zapravo nismo ni potisnuli smrt, nego samo Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 8. Is.1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 2 DOBRA SMRT 63 mr2>/A& B157+>+8;/& 9+& >6+sti25.& 9.3:1& 56+*=+>+& 92+6no odlaganje i "realni privid" da je smrt uvek smrt drugog. Ovo odlaganje olakšava i okolnost da se iz zajedniM/&S,>,@&9>/&>,=/&,9*6;171;1&92+riji kojima se bliži smrt. Vlastita smrt nam je i nezamisli>+?&7+*&1&8;1&,&8/&>/rujemo, tvr</&49,@5+8+6,2,7+3,A&)+&6,&;/&25&435duktivni zaborav ko;,&943/7+>+&941tavanje života, ili potiskivanje smrti umanjuje našu ljudskost? Kako bilo, menja se slika normalne smrti. Tradicionalna, moderna i postmoderna smrt Da realni uslovi 4359/785C umiranja nisu pretrpeli duboke promene ne bi se izmenila ni vizija normalne smrti. Uslovi i smisao življenja nametali su i viziju njegovog poželjnog kraja. Sociološkoistorijski gledano može se razlikovati tradicionalna, moderna i neomoderna smrt, kako je to 17,8,5 britanski sociolog T. Valter. Kod prve je telesni kontekst brza i 7/92+ smrt, društveni kontekst je zajednica, a autoritet je religija. Kod druge je smrt skrivena, kontekst umiranja je javni H568,7*,? a ne privatni, a autoritet je medicina. Kod 23/:/ verzije smrti ova je produžena, privatno postaje javno, a autoritet je sam pojedinac. Walter upozorava da je 3/7 o idealnim tipovima, ali ne i poželjnim obrascima umiranja (Walter 1994, 47). )31=2>/8543,@>+26;,>5&5*587+8;/&S,>52+&;/&8/=25&H6,S/&3+=76+8,5&H/3linski sociolog H. Knobla1@A&B6,785&R+6te31?&,&58&;/&157,5&<+&;/&*5<&23+dicionalne smrti autoritet tradicija, figura autoriteta je sveštenik, dominantni diskurs je teologija, +&8+7,8&9>6+davanja smrti je molitva. Ovde se seli duša, telesni kontekst je život sa mrtvim, a društveni kontekst je zajednica. Kod moderne smrti autoritet je profesionalna ekspertiza, figura autoriteta je lekar, dominantni diskurs je medicina, svladavanje smr2,&;/& :12+8;/?& 9/li se telo, telesni kontekst je kontrolisana smrt, a društveni kontekst je bolnica. Kod postmoderne smrti autori2/2&;/&6,78,& izbor, figura autoriteta je sam pojedinac, dominantni diskurs je psihologija, oblik svladavanja smrti je ispoljava8;/&59/:+8;+?&9/6,&9/&6,78592?&2/lesni kontekst je S,>52& 9+& 1.,31:,.?& +& 95cijalni kontekst je porodica (Knoblauch 2011, 34). U ovoj skali razvoja slaH,&,&,=7/-+>+&;+>na ritualizacija smrti. Navedene klasifikacije nagoveštavaju promenljivost poželjnih istorijskih obrazaca umiranja koje, manje ili više oblikuje hegemona epohalna svest (verska, 6+,7*+? patrijarhalna, ,8<,>,<1+6,92,7*+? postmoderna). Da bi ove faze bile još jasnije treba uvek imati na umu i 3+-6,7,2/ dominantne istorijske uzroke i uslove umiranja. Nije se uvek umiralo od istih bolesti niti u istim uslovima. Kod tradicionalne smrti 8+;7/=:, uzrok je bila zarazna kuga, dok kod moderne prevladavaju maligne i koronarne bolesti, a u neomodernoj fazi uz prethodne bolesti stigao je i AIDS. Analogno tome, 3+-6,7,2/ su i 57/*,>+8/ dužine života ( 40, 70 i 80 godina) i socijalni i medicinski uslovi umiranja. Toni zapaža da se u pr>5.&9617+;1&S,>/65&9+& 9.3:1?&1&<31gom je smrt bila kontrolisa8+?&+&1&23/:/.&9/&S,>,&9+&1.,ranjem. U !"#$"!%#&#'#()*+&%#,'-.*, "/ 0/+1#2/+8/+03/ 1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 3 64 TODOR K'%K!L ranijim dobi.+& 2,4,78+& 9.32& ;/& H,6+& </7;+& I-H5C& >,sokog mortaliteta 85>5350/87+<,G?&+&2/*&*+snije je to postala smrt stari;,@A&T5<&3/7/8,@&5Hlika umiranja hrabrost samrtnika ispoljava se u molitvi, tišini ili u razgovoru (Walter 1994, 48). U pomenutim klasifikacija.+&3+-6,7,2,&+12oriteti koji kontrolišu smrt su religija, medicina i sam pojedinac koji bi3+&8+7,8&>6+stitog umiranja. Svaki autoritet ima institucionalni oslonac. Kod tradicionalne smrti to su crkva, proširena familija i selo, kod moderne su to bolnica i nuklearna porodica, a kod neomoderne to je sam pojedinac u porodici ili okružen savetnicima (koji ga neguju). Tako da8+9& 1& B$)& ,& B & #/.+7*5;& 9+.& 45jedinac sve više kontroliše 9.32&,&57/*1;/&;/&1&9>5.&<5mu (Walter 1994, 54). Doduše, toga je bilo i ranije, ali u drugim uslovima. Jedan primer iz svakodneviM/&.5S/&<57+3+2,&8+vedene razlike. Kako je umirala francuska seljanka u 19. veku? Nakon iscrpljenosti od zarazne bolesti po96/&7/2,3,&<+na tražila je seoskog sveštenika. Ovaj je stigao i hteo da joj pruži zad8;1&43,7/92A&"Ne još", rekla je. "K+&:1&R+.&3/:,&*+<+&<50/&>3/me". Dva dana kasnije ponovo je pozvala sveštenika, primi6+&43,7/92&,&1.3la (Walter 2003, 218). Bila je to dobra smrt u skla<1& 9& 5H,7+;,ma, i u mnogo./& 3+-6,7,2+& 5<& <+8+=8;/C& 1.,ranja. I Arijes je našao da je u 17. i 18.veku ritual85.&7,81&1.,ranja predsedavao sam samrtnik koji uopšte nije imao tremu (Arijes 1989, 180). Još od kasnog srednjeg ve*+&75>/*&;/&H,5&C5spodar svoje smrti, a sama smrt je bio izuzetan trenutak njegove individualnosti (Arijes 1989, 182). Štaviše, sve do 1930-ih u Francu9*5;& 1.,31:,& -+pove<+& 9.3:1& *+5& ;+>nom ceremonijom, sastavlja poslednju volju, pri.+&43,7/92 i rodbinu za oproštaj. Stvari su se izmenile tek kada je sa napretkom medicine smrt postala sve manje nagoveštena. To je imalo za posledicu da se samrtnik stavlja pod starateljstvo kao maloletno dete jer mu se oduzima pravo da zna ka<+&:/&1.3/ti (Arijes 1989, 170-171). To pravo mu nije naglo uzeto nego mu ga je sponta85&19*3+:,>+5&8+predak medicine koji je brže ili sporije me8;+5&>,0/8;/&3+znih telesnih uzroka smrti. Do "promene paradigme" ;/& <5=65& 7,.& 9/& Holest prestala magijski spekulativno 21.+7,2,& *+5& 8+31=+>+8;/& 3+>852/S/& S,>528,@& 95ko>+?& ,& 457/6+& ./dicinski egzaktno objašnjavati kao nešto što je smešteno u organi.+A&(,.&;/&457/65&53ganizovano seciranje promenio se i odnos prema smrti. Hirurzi koji su do tada bili zanatski neakademski poziv postali su u toku 19. veka jedna od najuglednijih akademskih medicinskih profesija (Knoblauch 2011, 37). Tek je seciranje 5.5C1:,>+65&/Czakt85&12>30,vanje smrti i potisnulo rani;+&8+C+0anja. Bio je to krupan medicinski, ali i tanatosociološki preokret. Nije se promenio samo odnos prema mrtvom telu nego i prema dostojanstvu umrlog. Leš je prestao da bude nedodirljivi fetiš. Naredna "promena paradigme" stigla je sa tehnološkim i 1623+->178,. metodama, pa se od mrtvih i seciranja medicina opet 5*3/:/ živima. Od celine te6+&5*3/:/&9/&*+&5H5lelom delu (Knoblauch 2011, 45). Seciranje su zamenile no>/&<,;+C8592,7*/&2/@nike (ultrazvuk, skener), pa je ponovo potisnuto mrtvo telo. Pomenute promene u odnosu prema mrtvom telu uticale su i na neIssues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 8. Is.1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 4 65 DOBRA SMRT medicin9*5&*53,=:/8;/&6/=+?&2;A&8+&5<nos prema onostranom i dostojanstvu umrlog. Da su vrlo složeni posredniM,& ,-./01& ./dicinskog odnosa prema smrti i 456,2,7*/&145trebe smrti zavisili samo od razvijenosti opšte istorijske svesti, a ne i od raznih ideologizacija, tanatopolitika bi bila svakako manje aktuelna. Politika se i u ovaj odnos mešala. Najpre treba 3/:, da je napredak medicine nepovratno potkopao autoritet religije u nadzoru nad 9.3:1 i time prekinuo dugu tradiciju iracionalne ideologizacije dobre smrti. Ne samo zato što je nekada 1.,31:/. pozivan sveštenik, a kasnije lekar, nego se ranije umiralo u lokalnoj zajednici gde je svako znao želju samrtnika, dok danas nema želja kako da 9/&5*587+& život. Ka*5&9>/<57,&pomenu2,&9617+;&9/ljanke, ars moriendi 19.ve*+&;/&-8+7,5&<+& je samrtniM+&59/:+6+&<+&:/&1.3/ti i bila namer8+&<+&1.3/& >/:&8+kon nekoliko dana od zaraze. Tome nasuprot, danas se borimo da nau7,.5&<+&1.,remo lagano od degenerativnih promena. Razvoj nauke i kulture nesumnjivo reguliše i poželjni ars moriendiA&R/:&;/&3/7/85&<+&91&8+&5>/&435mene ponajviše uticali sekularizacija, rast individualizma i napredak medici8/A& U>,& 7,8,5M,& 91& 8+& 85vi 8+7,8&52>5rili pitanje da li je dobra smrt lagana i da li stiže onda kada mogu da biram njen trenutak ili je, pak, smrt dobra samo onda kada je brza i iznenadna? Danas se dilema oko toga kako dobro umreti svodi na to kako živeti mesecima ili godina.+& -8+;1:,& <+& 1.,remo (Walter 2003, 219). Zato je danas poželjno umreti nepripremljen u snu dvadesetak godina nakon penzionisanja, nakon partije golfa i lepog obroka, iako su šanse za to ma6/A&B>/&17/stalije maligne bolesti i demencija svode iznenadnu i nesvesnu smrt na privilegiju manjine. Ove prome8/&91&2+8+25456,2,7*,&>+S8/&-+to što su izmenile i viziju herojske smrti. Za novu herojsku smrt danas važi dugo rvanje sa rakom jer u društvima koja dugo nisu bila u ratu, nema herojske smrti na bojnom po6;1&*+5&456,2,7*5C&45tencijala. Deheroizacija smrti Heroj9*+&9.32&;/&>+S+8&9,.H56,7*,&*+pital svake politike. Pogotovo onda kada se žrtvovanju života zarad odbra8/&8+<3/0/8,@&>3/<nosti pri<+&.17/8,7*,&*+rakter. Sadržinski gledano, dobre smrti ideološki se razlikuju po vrednostima (verske, nacionalne, klasne) za koje je život položen. Formalno gledano, dobra smrt je svako ulaganje u novi život organizovane grupe (od plemena do države) koje 9/?&9,.H56,7*,&C6/da85?&,&8/&21.+7,&*+5&8/stajanje umrlog nego kao njegov pre6+-&1&>/78592A&K5=&1>/*&;/&1&3+28,7*,.&<31=2>,.+&@/rojska smrt na bojnom polju poželjnija i za25&=25&;/&*3>&I*+5&*6;178,&9,.bol smr2,&,&S,>52+G&456,2,7*,&>3lo upotrebljiva. O to./&9>/<57/&,&3,tuali žaljenja. U plemenskim društvima u Evropi "koja su živela sa zapetom puškom"?& 5H,7+;,& 8+rodnog žaljenja dugo su bili 3+28,7*,A& %/6/*& ;/& H,5& 435S/2& 3+28,7*,.& .5tivima, a tuga je vezivala bratstvo. Važilo je pravilo "Dok smo zajed85?&;+7,&9.5" IB25;+85>,:&EVWXGA&U>de naknada za iznenadnu nasilnu smrt nije bio onostrani raj nego ovostrana krvna osveta. !"#$"!%#&#'#()*+&%#,'-.*, "/ 0/+1#2/+8/+03/ 1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 5 66 TODOR K'%K!L B.32&8/59>/:/85C&;/&<31C+7,;/&<5S,>6;+>+8+&5<&9.3ti onoga ko;,&;/&H,5&59>/:/8A& Moralni imperativ plemenske obaveze da se namiri dug u krvi homogenizovao je grupu jednako kao i kult ubjenog. Zato što su i na drugoj strani potomci i srodnici ubice u krvnoj osve2,&;+.7,6,&-+&C3/hove predaka, krvnu osvetu je bilo teško prekinuti. Osveta je na ne*,&8+7,8&43/vodila zlu kob u dobru smrt. Koliko god ova smrt bila preuznošena kao poželjna i za gru41&94+9,6+7*+?&5>+&;/&H,la nazadnija što je više slavi6+& 18,=2/8;/& S,>52+& 76+85>+& <31gih grupa. Ova uništenja su uvek zamagljavana i ideologizovana tako što je agresija prikazivana kao odbrana kao što je to Hit6/3&17,8,5&kada je napad na Poljsku 1939. obznanio kao samorazumlji>5& 1->3+:+8;/& 4+6;be. Ekvivalentna razmena smrt za smrt ostala je obrazac dobre smrti u svakoj ratnoj politici. Odmazda je ostala legitimna i onda kada je krvna osveta potisnuta državnim propisima kojima je ubi92>5&8+<5*8+0,>+85&8/ekvivalentnom zatvorskom kaznom. Sa slabljenjem plemenske strukture i zabranom da se smrt ekvivalentno namiru;/&9.3:1?&./njala se i žalost. Modernizaci;+&8+7,8+&1.,ranja, sahranjivanja i tugovanja u 20. veku dalekosežno je oblikovala ne samo društvenoprihvatljivi ceremonijal privatnog umiranja nego i javno tugovanje za uglednim pokojnikom. S druge strane istorijski obrasci simbolizaci;/&,&456,2,7*/&,8strumentalizacije groba ostali su u izvesnom smi961&96,78,A&)+nas je sve više kremiranja, sve je *3+:/&>3/./&,-./01&9.3ti i pokopa, i sve je manje interesovanja da se telo umrlog izloži gledanju. Sve je manja i spremnost da se nosi crnina ili na neki drugi 8+7,8&45*+S/&21ga. Ali laudatio funebris nije guH,5&8+&-8+7+;1A&#+protiv. Premda je modernizacija marginalizovala tradicionalnu pratnju pokojnika (susedi, rodbina, popovi), krajem 20. veka pogrebni ceremonijal je retradicionalizovan. Dobar pogreb je ponovo klerikalizovan. Danas u bivšim socijalisti7*,. društvima -+@>+:/8,. retradicionalizacijom skoro da nema sprovoda bez sveštenstva. Umiranje jeste modernizovano, ali ne i sahranjivanje. Pojedinac se, po pravilu, još pre smrti izdvaja iz središnje društvene mreže (umire se u bolnica.+& ,6,& 1& 92+3+7*,.& <5movima), pa se time i smanjuje društveni potres zbog smrti (Feldmann 2004). Ali u pogrebne ceremoni;/&9/&>3+:+&M3kva. Kod sahrana slavnih jav8,@&6,78592,&,&<+lje je aktivna konkurencija jer umrlog svojataju rivalske grupe. Na delu je ubrzana modernizacija, birokratizacija i individualizacija smrti: menja se normativna dimenzija smrti (svetovno poimanje smisla i vrednosti života potiskuje mistiku smrti) i njena ekspresivna dimenzija (menja se 8+7,8&,-3+S+vanja tuge), ali uz obnovljenu simboliku nadzemaljskog života. Dok je u tradicionalnim društvima umira8;/&76+8+&H,la javna predstava, danas je umiranje uglavnom birokratski regulisano. Dok je ranije vla<+5& 5H,7+;& 6,785C& opraštanja od pojedinca na samrti, da8+9& >/:,8+& ,-begava ovu vrstu kontakta. Opa<+&9157+>+8;/&9+&8/posred85.&9.3:1A&(+*&9/&2/=*5&5H5le6,&,&1.,31:,&9*3,vaju, a na sahranama je sve manje dece. U celini uzev umiranje je potisnuto i tabuizirano, ali je pogrebni ritual reklerikalizovan. Ranije je umiranje bi65&<5C+0+;&1&<5mu, kada se oko samrtniIssues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 8. Is.1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 6 DOBRA SMRT 67 ka kupila porodica i susedi, a pokojnik se od njih opraštao. A sahrana je bila <5C+0+;&1&*5.&;/&17/92>5vala zajedniM+A&!&-8+7+;&*5memoracija je bio važan. Narod je izražavao žalost ne samo aktivnim radnja.+&>/:&,&8/7,8;/8;/.A&"U Crnoj Gori, kad se lelekom ogla9,&8/7,;+&9.32?&1&9/lu se obustave radovi, a ako je u toku obrada zemlje, volovi se ispregnu" IB25;+85>,:& EVWXGA& Y3+2stvo je mr2>5C&S+6,65&5H,785&45&C5dinu dana. Danas su ideali mladost, zdravlje, 17,8+*? napredak, potrošnja i uživanje, pa i otuda 1.,31:, nemaju šanse da se integrišu u društvenu okolinu. Premda strah od smrti i bolesti ne opada, društvo sve više izoluje bolest, smrt i bol. Smrt je >/: dugo tabu tema. Kako je zapazio F. Arijes ranije su groblja bila centri javnog života (pijace, me925&7,2+8;+&43/suda, susreta, p+&7+*&,&,C+ra), a danas su groblja geta smrti prognana van grada. Nekada su pokojniM,&457,>+6,&193/<&C3+da, pa je brani2,&C3+<&-8+7,65&H3+niti svoje mrtve. A onda su groblja pomere8+&1&43/<C3+0+& (Toma 1980 II, 145). Umiranje je postalo sve manje vidljivo kada je smrt potisnuta iz doma u bolnicu. Na ne*,&8+7,8&9.32&,-umire. Da8+9&1&#/.+7*5;&OZ[& ljudi umire u bolnicama, 25% u domovima, a sa.5&EX[&1&*1:85.&5*31S/8;1& (Noczynski 2010). Umiranje se kao neprijatan i kao pr6;+>&<5C+0+;&>,=/&925,7*,& ne trpi, nego se potiskuje iza zidova bolniM/&,6,&923+7*,@&<5mo>+A&#+&2+;&8+7,8& smrt se lakše potiskuje, pa se ni mnogi odrasli još ni91&9157,6,&9+&1.,ranjem. I žalost se sve manje iskazuje. Ljudi su nesposobni da tuguju, a time i da umiru. Samrt8,*& ;/& 542/3/:/8;/?& 43/nosi se u bolnicu, neretko iz straha najbližih, koji nisu zre6,& -+& 9157+>+8;/& 9+& 9.3:1A& B.32& ;/& 19+mljena i stvara usamljenost. Društvena smrt stiže penzione3/&43/&D,-,7*/&;/3&45staju nepotrebni. Osiromašeni penzioneri u kapitali-.1&5*587+>+;1&5*312no razape2,&,-./01&923+ha od smrti i straha od života (Toma 1980 II, 164). Odbacuju ih i porodice i bolnice. Izbegavanje 9157+>+8;+&9+&9.3:1&<anas otežava i samo doživljavanje smrti. Kao dobru smrt postmoderna tanatologi;+&8/&,92,7/&@/roj9*1&9.32?&8,&@3,=:+89*5&S32>5>+8;/?& niti bilo kakvu insceniranu i kreativnu, nego sasvim svakodnevnu smrt. Lako je pojmljivo da je ovim izmenjena i vizija herojskog umiranja i time politi*+&19*3+:/8+&-+&;/<nu važnu stra81&9,.H56,7*5C&*+pitala. Tradicionalna herojska smrt je u mnogim kulturama bila rezervisana za žrtvovanje života u ratu, dok je danas herojsko umiranje inkluzivnije. U njega spada hrabra borba protiv teških bolesti, kao što su rak i AIDS. Da li je danas heroj onaj ko umire i pri tome ostaje do kraja hrabar ili onaj koji traži aktivnu p5.5:&1&1.,ranju? Ima li heroizma kod traženja eutanazije? Svakako da ima, ali je ovde važno konstatovati da herojsko umiranje nije danas vezano samo za politiku. Nije to više samo rvanje sa javnim neprijateljem nego i sa 6,78,.&2/lesnim tegobama. Dakle vizija poželjne smrti menja se zbog nara96,@&57/*,>+8;+&5<&S,>52+?&-H5C& raznovrsnosti življenja, rasta obrazovanja ali i zbog višedimenzionalne društvene nejednakosti. U mreži nejednakosti ne treba zaboraviti ni generacijske razli*/&*5<&9157+>+8;+&9+&9.3:1A&B2+ri i mladi ni91&9157/8,&9+&9.3:1&9+mo 1& -+;/<8,7*5;& 9+<+=8;,M,& *5;1& -+;/<8,7*,& </le, nego i u mnoC,.& 3+-6,7,2,.& !"#$"!%#&#'#()*+&%#,'-.*, "/ 0/+1#2/+8/+03/ 1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 7 68 TODOR K'%K!L sadašnjicama, ko;/& 8+./:1& C/neracijske perspektive. Pro925& 3/7/85?& 1<+lje8592& 5<& 2+7*/& 9.3ti je u miru generacij9*,& 3+-6,7,2+& ,& ./ri se u odnosu na 4359/78,&Si>528,&>/*A&\/012,.?&1&3+tu nema generacijskih razlika kada je u pitanju odnos prema smrti. Udaljenost od smrti za sve generacije u ratu je ista. Na prvoj borbenoj liniji ne.+& 3+-6,7,2,@& 9+<+=8;,M+A& )5*& ;/& C/neracijsko usaglašavanje svesti o smrtno92,& 2/=*5?& ;/3& 91& 3+-6,7,2+& ,9ku92>+& ,& 57/*,>+8;+& 20-godišnjaka i 70-godišnjaka, do26/&;/&H53+7*+&9>/92&9+&fronta nadgeneracijski homogena. Još u jednom smislu je odnos prema smrti generacijski uslovljen. Sve do ranog prosvetiteljstva u 18. ve*1&75>/*&;/&1&S,>52&16+-,5&.6+0,?& +6,&;/&,&.6+0,&,-lazio iz njega. Tek se sa 18. vekom i sa produženjem životnog veka usled napretka medicine, rasta higijene i poboljšanja uslova života javlja starac (Toma 1980 II,162). Me8;+&9/&,&456,2,7*+&145treba smrti. Dugo su više S+6;/8,&.6+0,?&*+dri da nose oružje. Smrt mladog ratnika (u antici Ahila i Hektora) koristi6+& 9/& -+&;+7+8;/&;/dinstva grupe. Kasnije se granica pomera, pa i smrt starca posta;/& -8+7+;8+& ;/3& 9/& 45litika nije svodila samo na umešnost u borbi. Dok je u primitivnijim društvima starac bio pod-75>/*& ,6,& 8+<-75>/*& (ba6+92&,6,&7+35H8;+*G?&1&.5dernim društvima starost nije neuspeh, doduše nije 8,&8+357,2,&,-vor ugle<+?&+6,&9/&456,2,7*,&.5gla koristiti. U usmenim kulturama starost je bila sinonim mudrosti. Gerontološki autoritet ove vrste vidljiv je u Titovom nadimku Stari i u Dražinom nadim*1& (,7+A& '& 45litici je pogibija mladih emotivno heroizova8+& ,& ;+7+6+& ;/& C314nu koheziju, dok je smrt harizmatskih nezamenljivih staraca ozbiljnije ugrožavala jedin92>5&456,2,7*/&C31pe. Ne treba zaboraviti da je heroski konstruisa8+&9.32&8+357,2,&.5tor rata. U ratu je smrt heroja plodna jer je uzor žrtvovanja i za25&=25&45<92,7/&8+&59>/tu. Naravno nakon rata herojska smrt osta;/&*+5&9,.H56,7*,&*+pital samo kod pobednika, dok je smrt vojnika koji je izgubio rat jalova. Dobra smrt, dakle, zavisi od dobrog rata, a dobar rat je samo onaj koji je okrunjen pobedom. Prome8/&9/:+8;+&8+&9.32 Ovo otuda što pobednici svoje mrtve pretvaraju u besmrtne dok su poraženi 6,=/8,&9,.H56,7*5C&*+pitala dobre "isplative" smrti. Za dobru smrt važi ona koja se duže pamti. Jav85& 4+.:/8;/& 1.3log zavisi od procene njegovog druš2>/85,82/C3+2,>85C&-8+7+;+A&#/ma jedinstva gru4/&H/-&-+4+.:/8/&43ošlosti ko;1&7,8/&.32>,A&$*5&9/&9/:+.5&<+&H,smo pripadali, on<+&;/&9/:+8;/&8+&,-+brane mrtve u stvari isticanje pripadno92,&5<3/0/8,.& >3/<nostima i grupama. Ako je povrh toC+& 3/7& 5& 9/:+8;/& 8+& 45ginule, onda se stva3+& 8+357,2+& >3sta identiteta 92/7/85C&*35-&S32>1A Koli*5&C5<&,@&=2,2,5&8+357,2,&4,jetet, ni društvenointegrativni sadržaji ove vrste nisu bi6,&92+2,78,A&]5red promena društvenoprihvatlji>5C&6,785C&1.,ranja i javne smrti menja se i sa.5& 9/:+8;/& 8+& 9.32A Uprkos svesti o sveopštoj smrtnosti, Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 8. Is.1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 8 DOBRA SMRT 69 smenjiva6,&91&9/&3+-6,7,2,&@/gemo8,&,9253,;9*5456,2,7*,&*58teksti kulturne proizvodnje i reprodukci;/&9/:+8;+&8+&.32>/A& /7&je o evoluciji kriterijima kod izbora mrtvih koji se pamte, za2,.&5&<31C+7,;/.&*5stimiranju njihovih života kao simbola poželjnih vrednosti i najposle o izmeni obrazaca kojima se njihova 456,2,7*+&2/6+&7,8/&H/smrtnim. Na evoluciju panteona izabra8,@&12,71&,&3+z6,7,2/& tehnologi;/&-+4+.:/8/&.+terijalizovane smrti: kameni epitafi, štampa, fotografije, arhivske i muzejske zbirke, video zapisi, filmo>,&,&96A&B>/<57+nstva ove vr92/&9>/<57/ o razlika.+&,-./01&435sto3+&9/:+8;+?&3,tuala, materijalne kulture i simbola smrti. Raznovrsni procesi grup85C&,&45;/<,8+785C&4+m:/8;+&*+nalisani su šarolikim prostornim i vizuelnim metaforama koje su oblikovale maštoviti 9*654&18123+=8;/C&9/:+8;+A U naporima ove vrste grobovi su bili univerzalni obrazac ritualizacije smr2,A& \/012,.?& ./njala se for.+?& ./2+D53,7*,& 45tenci;+6& ,& 9,.H56,7*,& *+pital grobnih rituala. Dominantni funeralni simboli-+.& M>/:+& ;5=& 45kazuje prolaznost cveta, gubitak boje i prerano truljenje, što je sve nalik fiziologiji ljudskog tela. Od opštih simbola prolaznosti treba razlikovati selektivnu simbolizaciju pokojnika. #+7,8&,&H3zina zaboravljanja smrti pripadni*+&3+-6,7,2,@&*6+sa pokazu;/& 456,2,7*1& *16tu31& 9/:+8;+& ,& <,stribuciju autoriteta. Još uvek se duže pamti pojedinac s raskošnim grobom od onoC+&9&5H,785.&@1.kom. Sahranjivanje u z+;/<8,7*,.&C35Hnicama u srednjem veku razlikovalo se od novovekovnog jer je i samo društvo bi65&<31C+7,;/A&\3tvi je predavan crkvi koja se starala o njegovoj posthumnoj sudbini. Društvo koje je popa odgurnulo od groH+&457/65&;/&<+&<31C+7,;/&4+.ti mrtve. Ako nema boga, onda više nije ni svaka smrt dobra kako je nekada hteo bog. Još manje je u politici prisutna jednakost mrtvih jav8,@&6,78592,A&U>de je selektiv8592& 4+.:/8;+& >/rovatno najupadljivija. Uvek su postoja6/& 23+1.+2,78/& smrti (vladara) i one koje su izazivale samo distancirano žaljenje. O vrsti društvene smrti govori i to koja grupna smrt se brže zaboravlja (robova ili aristokrati;/?&46/.,:+&,6,&*./tova). Razne istorijske strategije zaborava i raznovrsna selektiv8+& 4+.:/8;+& 9.32,& 9>/<57/& 5& @/gemonim obrascima kod osmišljavanja života (verskim, nacionalnim, klasnim). Iz rane antike ostali su samo grobovi kraljeva, iz ant,7*5C& ,ma i grobnice aristokratije, iz srednjeg veka kripte i kosturnice sveštenstva, a od Francuske revolucije beleže se i javni spomenici kulturnih i nacional8,@& 6,78592,A& P/3./8/12,7*,& C6/dano, svaka vr92+& -8+7+;85C& 9.,sla markirala se i važnim grobom. Sociološki gledano, grobo>,&9>/<57/&5&3+9pode6,&.5:,?&+&8/&9+mo o izboru smisla. Posmrtni ostaci iz ranijih vremena jesu prilika da se rekonstruiše hegemona prak9+&9/:+8;+&*5ja je uvek bila povezana sa prak95.&45<>6+=:,>+8;+A&\8/.58,7*,&/D/*ti grobova u svakom dobu su istica6,&585&=25&;/&-+&>6+<+;1:/&H,65&-8+7+;85A&J,gure smrti pokazuju da je raspalo telo nekada bi65&43,@>+:/85&*+5&memento mori, 2;A&*+5&8+7,8&45<9/:+8;+&8+&8/umitnu smrt (Hallam, Hockey 2011, 10). Ne treba zaboraviti da su u sva*5.&9/:+8;1?&4+&,&585.&8+&.3tve, poveza8+&59/:anja !"#$"!%#&#'#()*+&%#,'-.*, "/ 0/+1#2/+8/+03/ 1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 9 70 TODOR K'%K!L i identi2/2A& B/:+.5& 9/& <+& H,& 17>392,6,& 43,padnost onoj gru4,& 7,;+& ;/& 9,Cnatura 5<3/0/8,&C35HA&U<&*+snog 18. veka grob izvan crkve ponovo je postao mesto 9/:+8;+A& 5manti-+.&;/&7+*&,9tiM+5&43,>6+78592&945ja groH+&,&4+.:/8;+A&]3,vatnost se lagano probijala i na groblju, a u vezi s tim menjala se i uloga javnih grobova. Nakon Francuske revoluci;/&457,8;1&.+sovne komemoracije nasilne smrti u Evropi, a na*58&C3+0+89*5C&3+ta i u SAD. Kolektiv85&4+.:/8;/&9.3ti se ne politizuje samo u ratnim memoarima i preko fotografije, nego i preko spomenika vladarima i spomenika neznanim junacima. Dobar grob jeste i prazan grob ukoli*5&;/&9,.H56,7*,&-8+7+;+8A ^+*6;17+*_&"Revolucija dobre smrti" Hegemona normalna smrt našeg doba je rezultat kumulativnog prožimanja razn,@& 7,8,6+M+& *5ji su modernizovali umiranje. Najpre treH+& 3/:,& <+& ;/& produženje ljudskog veka, odno985&7,8;/8,M+&<+&9>/&>,=/&1.,ru stariji, a sve ma8;/& .6+0,& 6;1di zbog napretka medicine i tehnike podstaklo nadu u stalno produženje života. Za tanatosociologiju nije nevažno to što je oslabio strah od smrti u mladosti, a ova okol8592&;/&,&2+8+25456,2,7*,&>+S8+A&B43/.nost mladih na umiranje se u razvije8,.&<31=2>,.+&9>/&2/S/&456,2,7*,&,8strumentalizuje, ali ne i u ver9*,& D18<+./82+6,92,7*5.& 8/razvijenom svetu. Grob i ostala mesta 9/:anja na smrt neravnomerno, ali lagano guH/&-8+7+;A&#+poredo sa tim marginalizuje se integrativ8,&-8+7+;&9+hrana, tugovanje je "pounutrašnjeno", a potiskuje se i sudbinsko iracionalno osmišljavanje smr2,A& /7;1?&9.32&;/&9>/&.+nje zapisana sudbina, pa se otuda realnije posmatra i uspešnije "5H3+01;/" nego u tradicionalnim kulturama (Feldmann 2004, 22). U svakodnevnom životu umr6,&9/& 9>/& 3/0/& 45minju, a raste i broj ljudi koji ne idu na sahra8/A& /7;1& slabi kolektivna prinuda. "Normalna" smrt sve više se poima kao prirodni <5C+0+;?&+&8/&*+5&14+<&8/prirodnog ili kao sudbina koju reguliše onostrano. I zbog toga je tugova8;/&<31C+7,;/A&Q3/ba dodati da raste i broj ljudi koji sami 5<6171;1&*+<+&:/&5*587+2,&S,>52?&4+&9/&6+gano probija uverenje da samoubistvo nije uvek rezul2+2& 49,@,7*,@& 453/./:+;+A& '& 8/tradicionalnim društvima slabi spremnost umiranja za domovinu u ratu, opada poseta sahranama i izjavljiva8;/&9+17/=:+A&Q+*50/&9/&9>/&.+8;/&57/*1;/&<+&9/&21ga iskazu;/&5</:5.&,6,&<31gim simbolima. U razvijenim društvima je nenasilna prirodna smrt jedini oblik normalne smrti i nema poželjne vizi;/& .17/8,=2>+?& <5*& *5<& 8/razvijenih nasil8+&9.32&,&.17/8,=2>5&8,su neprirodni. Solidarnost preko pogrebnih rituala je važnija kod nerazvijenih. Modernizacija i tehnizacija su potisnu6/& 9.32& ,& 8+& 2+;& 8+7,8& =25& 9/& 5>+& doživljava posredno preko sli*+&,&43,7+&,-&./dija, a sve manje kroz neposredno iskustvo u vlastitom okruženju. I kod vernika je modernizova85& >,0/8;/& onostranog aktera i osavremenjena slika zagrobnog života. Bog gubi funkciju Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 8. Is.1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 10 DOBRA SMRT 71 arbitra, jer se sve više dematerijalizuje, dekontekstualizuje i predstavlja u netelesnom sklopu. To što je bog sve više simbol izmeni65&;/&,&>,0/8;/&Hesmrtnosti. U biološkom smi961&56,7/8;/&H/smrtnosti je nastavljanje porodice, a vrsta i trajanje onostranog života se pluralizuje, tj. shvata se na vrlo raznolike i 4352,>3/78/&8+7,8/A&"31H5&3/7/85?&9,.H56,7*1&H/smrtnost danas više osigurava stvaralaštvo nego vera u zagrobni život. Normalizovanje smrti traži i druC+7,;/&9,.bole. Novu viziju društvenoprihvatljivog umiranja su svakako odredili ubrzana tehnizacija i podela rada za25&=25&91&45;+7+6,&H,rokratsko regulisanje umiranja i izdvajanje sloja profesionalaca koji se o tome staraju. Ne samo što su pri zbrinjavanju samrtnika lekari zamenili popove, nego još od sredine 20. veka >/:ina ljudi u industrijskim zemljama umire po bolnicama. Individualizam potro=+7*5C& <31=2>+& -+hvatao je i umiranje. Lekar je postao privilegovani i .5:8,&9>/=2/8,*&9.3ti moderne države (Feldmann 2004, 36). Profesionalizacija umiranja i smrti prošla je kroz tri faze: 1. u slabo kontrolisanoj fazi su 350/8;/&,&9.32&H,li u rukama lokalnih grupa; 2. zatim je stigla profesionalizacija i birokratizaci;+&C</&91&350/8;/&,&9.32&9>/&>,=/&45<&*58trolom medicinara; 3. najposle dolazi do sukoH+&,-./01&H,rokratske kontrole smrti spolja i samokontrole smrti. Otuda i dilema nije li svaka profesionalizacija u stvari 943/7+>+8;/& "emancipacije onoga koji umire i onoga koji tuguje" (Feldmann 2004: 36). Može se bez preteriva8;+&3/:,&<+&;/&1&`XA>/ku došlo i do "revolucije smrti". Smrt je detabuizirana u javnosti jer se raširila nova kultura umiranja lišena ispovedanja, a probio se i no>,&8+7,8&;+>nog sahranjivanja i žaljenja. Demokratizaciju kulta mrtvih otvorila je još ranije Francuska revolucije od kada spomenike seH,&457,8;/&<+&<,S/&,&C3+0+892>5?&+&8/&9+.5&46/.,:,A&(,.&;/&3/publika srušila monarhiju koja se pravdala preko božje milo92,&,&7,.&;/&*+strirala magij9*1&.5:&>6+darskih relikvija otvorena je nova svetovna epoha javne upotrebe smrti. Uprkos tome, nije oslaH,5&-8+7+;&456,2,7*/&,8strumentalizacije smrti jav8,@&6,78592,A&!+*5&;/&5>de 3/7&5&9.32,&23/:/C&*5C&8,9.5&6,785&45znavali, nego samo za njeC+&716,?&.+sov8+&59/:+8;+&21ge politika još uvek ne propušta da iskoristi. Za politiku je dobra smrt uvek bila samo ona koja je snabdevena 9,.H56,7*,.&*+pitalom. Me012,.& ,& <31=2>/8543,@>+26;,>+& 9.32& ;+>8/& 6,78592,& 9/& ,-menila. Došlo je do njenog usložnjavanja na tri zajednice: zajednica s umrlim direktno povezanih pojedinaca (porodica i najuži saradnici), zajednica u smrti solidarnih gra0+8+& I=,3+& 4+3tij9*+& ,6,& H53+7*+& C31pa) i medijski konstruisana zajednica ožalo=:/8,@&I8+cija ili država). Iako je oslabila aktuelnost herojske smrti vladara na bojnom po6;1?&9.32&456,2,7*,@&7/68,*+&1&*3/vetu se na drugi na7,8&@+rizmatizuje i eksploatiše. Dakle, instrumentalizacija smrti nije prestala nego je kao i vizija društvenoprihvatljive smrti sa.5& 43,6+C50/8+& 85voj društvenoj složenosti. !"#$"!%#&#'#()*+&%#,'-.*, "/ 0/+1#2/+8/+03/ 1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 11 72 TODOR K'%K!L Literatura Arijes, Filip. 1989. Eseji o istoriji smrti na Zapadu – od srednjeg veka do naših dana. Beograd: Rad. Feldmann, Klaus. 2004. Tod und Gesellschaft – Sozialwissenschaftliche Thanatologie im Überblick Wiesbaden, VS Verlag für Sozialwissenschaften, Dostupno na: klaus.feldmann.phil.uni-hannover.de/.../klaus_feld Hallam, Elizabeth/Hockey, Jenny 2011. Death, Memory and Material Culture. Oxford– New York: Berg. Knoblauch Hubert. 2011. "Der populäre Tod? Obduktion, Postmoderne und die Verdrängung des Todes". In Gross D, Tag, B. Schweinhardt, C. hg. Who wants to live forever – Postmoderne Formen des Weiterwirkens nach dem Tod, 27-55. Frankfurt: Campus. Dostupno na: http://books.google.rs/books/about/Who_wants_to_live_forever. Macho, Thomas. 2007. Jedermanns Tod (Kunst als Trauerarbeit). Dostupno na: http://www.festspielfreunde.at/deutsch/dialoge2007/dia01_macho.pdf Noczynski, Ingo. 2010. Die Verdrängung und Tabuisierung des Todes. Dostupno na:http://ingo-noczynski.suite101.de/die-verdraengung-und-tabuisierung-destodes-a86181 B25;+85>,:?& aA& ]/2+3A& EVWXA& UH,7+;,& 8+35<85C& S+6;/8;+& ,& 8;,@5>,& <31=2>/8,& *53,;/8,& 1& Crnoj Gori i Sjevernoj Albaniji. 456789:+;<+8<76=89+>9?6@+9+659A<BC+DE>89F+GH<?C8<, knj. 48. Dostupno na:http://forum.badnjak.com/viewtopic.php?f=5&t=710&start=10 Toma, Luj-Vensan. 1980. Antropologija smrti I,II. Beograd: Prosveta. Walter, Tony. 1994. Revival of Death. London: Routledge. Dostupno na: books.google.com › Social Science › Sociology › General Walter, T. 2003. Historical and cultural variants on the good death. British Medical Journal (BMJ) 327: 218-220. Q5<53&T16; ,: Department of Sociology, Faculty of Philosophy, University of Belgrade A Good Death – On the Evolution of Social Acceptable Ways to Die Socially acceptable ways to die have been historically variable. The paper gives a historical overview of what was considered a good death in Europe. The difference between the traditional, the modern and the postmodern view of a good death is highlighted. The real conditions of dying on average have undergone fundamental changes, thus the image of a normal death has shifted as well. The conditions and meaning of living have imposed a vision of its Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 8. Is.1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 12 DOBRA SMRT 73 desirable ending. Earlier, a good death was prepared and one would die in the presence of a priest, afterwards dying took place in hospitals, and today death is even more isolated. The death of private and public persons has changed as well, along with ways of mourning. In politics, a good death was always the one which was endowed with symbolic capital. Traditionally, in many cultures the heroic death has been reserved for those sacrificing themselves in war, while today heroic dying is more inclusive. The political utilization of death was always dependent on the hegemonic pattern of a good death in the given historical context. The utilization of the symbolic capital of death hasn’t stopped; rather, it was adopted in accordance with new social complexity, along with the image of the socially acceptable death. Key words: good death, dying, ars moriendi, heroic death, revolution of death Bonne mort – s ur l’évolution de la manière socialement acceptable de mourir La manière socialement acceptable de mourir est historiquement changeante. Les principales formes historiques de la bonne mort en Europe ont été présentées. La différence entre la bonne mort traditionnelle, moderne et postmoderne a été expliquée. Du fait des changements profonds des conditions réelles de la mort moyenne, la vision de la mort normale a également évolué. Les conditions et le sens de la vie imposaient également une vision de sa fin souhaitable. Autrefois la bonne mort était préparée et l’on mourait en présence du prêtre, puis l’on mourait dans les hôpitaux, alors qu’aujourd’hui la mort est encore plus isolée. La manière de mourir de la personne privée et publique a évolué de même que les manières d'en faire le deuil. Pour la politique, la bonne mort était toujours celle qui était pourvue d’un capital symbolique. La mort héroïque traditionnelle était dans bien des cultures réservée au sacrifice de la vie dans la guerre, alors que de nos jours la mort héroïque devient plus inclusive. L’utilisation politique de la mort a toujours dépendu du modèle hégémonique historique concret de la bonne mort. Le capital symbolique de la mort continue à être exploité, mais cette exploitation, tout comme la vision de la mort socialement acceptable, a été adaptée à la nouvelle complexité sociale. Mots clés: bonne mort, manière de mourir, ars moriendi, mort heroïque, révolution de la mort Primljeno / Received: 10. 12. 2012. Prihva:eno / Accepted for publication: 20.02.2013. !"#$"!%#&#'#()*+&%#,'-.*, "/ 0/+1#2/+8/+03/ 1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 13 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 14 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 15 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 16 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 17 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 18 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 19 Etnoloski pregled 19 - Revue d'ethnologie 19 Beogmd 1983, 39-47, UDC: 393 (=881) : 299.18 DUSAN BANDIC ｾｩ＠ｲｾＮ＠｣ｲＺｾ＠ KONCEPT POSMRTNOG UMIRANJA U RELIGIJI SRBA 1. Uvodne napomene Kao sto su pokazala dosadasnja istrazivanja, stara religijq Srba zasniva se najvecim delom na animistickoj koncepciji sveta.l Takvu koncepciju karakterise dualisticko shvatanje "j-;'jegova. diferencijacija. na materijalni privid i nematerijalnu sustinu. Veruje se, naime, da u svakom zivom i nezivom objektu postoji jedno (u osnovi) nematerijalno, nevidljivo »bice«, koje predstavlja . njegovu sustinu i koje ga cini zivim i aktivnim. Taj vitalni ]:Jrincip svakog bica ili stvari oznacava se danas ne bas najadekvatnijim, ali vee ukorenjenim termi.nom »dusa«. ａｮｩｭｳｴｾｫｯＭ shvatanje sveta podrazumeva naravno i octgmTar'afuc;,-aiiimisticko shvatanje smrti: Ako je covek ziv zato sto ima dusu onda on,. po. istom principu, mora umreti kad dusa napusti njegovo telo. Posle smrti, znaci,. ostaje telo koje ｳ･ｾ＠ raspada na jednoj, i dusa koja nastavlja samostalno da egzistira na drugoj strani. Prisustvo pomenutog verovanja u religiji Sr.ba potvrduju i .opsterasprostranjeni izraii: rastati se s dusom, rastaviti se s dus.om, izdahnuti dusu, ispustiti dusu i drugi, kojima se u narodnom govm·u ozn'!cava. pojam smrti, odnosno umiranja. Smatra se, d.akle, .da ｾ｡ＡＮＧＭｧ＠ )j:1.1dsko bice nadzivljava smr:t, .ali. u ·izmenjenom, duhovnom obliku. lVIedutim, narodna verovanja u vezi sa ovom »duhovnom«, P0smrtnom egzistencijom coveka maglovita su i nepotpuna. Stice se utisak da su ona samo fragmenti jedne, mnogo celovitije koncepcije, koja je tokom vremena izmenjena i osiromasena. Posmatrana iskljucivo kroz »zivo« verovanje, ta pretpostavljena. koncepcija ostaje najvecim delom van naseg vidokruga. Postoji ipak i jedan, mnogo plodotvorniji put ka otkrivanju njenog sadrzaja. Treba se, pre svega, podsetiti da su za smrt" odraslog coveka uvek vezani i odgovarajuci, tradicijom ustaljeni ritualni . propisi, kojima se regulise ponasanje pripadnika njegove drustvene ｺ｡ｪ･｣ＺｦｩｔｃｾＭ Pridi:zavajuci se tih ritualnih propisa, pokojnikovi srodnici i prijatelji nastoje da mu pomognu, da stvore sto povoljnije uslove za njegovu dalju egzistenciju. Prirodno je pretpostaviti da obredi, pomocu kojih zivi uticu na sudbinu mrtvih, izrazavaju istovremeno i njihova videhje te sudbine. Predstavljaju, dakle, poseban, simbolicki jezik kojim drustvo »govori« o smrti i _Zivotu posle smrti. Ovu cinjenicu uocili su - ili bar naslutili -- gotovo svi istrazivaci navedene problematike. To je, uostalom, i 'razurnl.iivo, jer je smrt u tradicionalnoj kulturi Srba obelezena manje »misljenjem« a vise ponasanjem: nasuprot redukovanom sistemu verovanja stoji razgranat, relativno zaokruzen sistem obrednog, ritualnog ponasanja (koji se obicno oznacava termirrom samrtni rituai.2). Zato su se, kao sto je nagovesteno, dosadasnja traganja za konceptom posmrtne sudbine coveka zasnivala uglavnon1 na analizi samrtnog rituala. Necu ovde razmatrati razvitak tih istrazivanja. Zadrzacu. se samo na konstataciji da je vremenom iskristalisan jedan opsti zakljucak koji je - po svoj prilici - najadekvatnije formulisao S. Zecevic u knjizi »Kult mrtvih · kod Srba«. sver;; Ｑｭｾ＠ 1lH; ｾＺＮ､ｯ･＠ｉｊｬＱｕｭＡｩＮＺｾＢｧＭ］ｰｨ｣＠ＧＱｾＺＮ＠ＡｩＮ･ｲｬ｡ｾ＠ K·...:.s J ..:ac, Realizam srpskih umet- ｓｩｭｵｾ＠ｄｩｲ･Ｚｾ＠ rm! Se:-bian culture k:..d-e..-::;: in Munich ·.::Jiversity. A section ::; also inte7!:ese investiｾｉｩｬｵｴｮｯｶ｣Ｎ＠ :::e c·:-ganized an ｮｵＺｊｉｾ＼ｬ｝［ｲｩＮ＠ exhibition in W! ｩＺﾷ｡Ｎｾ［Ｍｮ･＠ Srbije« .St!!lr•kai.:nitiated by E Jlllil''e;:a:e·: one volume ｾｬｩｴＺ＠ !:r::t" -,-=.:-:ous reasons. it: .mr::! .:-es:.rlts of Boka Primljeno: 15. XII 1983. __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 20 40 D. '3,;;_:'l. cb!c D. Bandic: Koncept posmrtnog umiranja u religiji Srba, Etnoloski pregled 19 (1983), 39-47 Ukazao je, pre svega, na nekad opsterasprostranjeno shvatanje o postepenom prelasku pokojnika iz sfere zivota u sferu smrti. Taj ｺ｡ｮｩｾｬｪ･＠ prelazak je - kako ｰｯｫ｡ｺｾｪｻｸ＠ -obredi - trajao godinu dana. U navedenom intervalu dusa umrlog prolazila je kroz gve etape, dve osnovne faze: (1) Prva etapa vezana je za period od C§rdese.L dana. Dusa se za to vreme jos ni.ie-lt- i:iotpunosti odvojila od tela, pa, prema tome, ni od ovog sveta. Ona i dalje boravi u svom nekadasnjem ambijentu, u blizini zivih. (2) Po isteku cetrdeset dana pocinje -rl1:11ga etapa koja se, kao sto je receno, zavrsava na___ggdjsnjicu smrti. To je vreme · k;;d·. dusa pokojnika putuje ka svom prirodnoffiboravistu, ka carstvu mrtvih3. Prihvatajuci Zeceviceve stavove u nacelu. prihvatamo ustvari Cinjenicu da su nasi preci imali jasno definisana shvatan.ia 0 posmrtnoj sudbini ljudskog bica. Po tim shvatanjima, videli smo. pokojnik sP tokom prve godine od svog prirodnog, bioloskog zavrsetka nalazi negde izmedu zivota i smrti. Ne mozemo za njega reCi da je »ziv« (u punom znacenju te reci) ali, isto taka, ne mozemo reci ni da je »mrtav«. Sve vreme se, medutim. on oslobada od okova svog prethodnog zivota: od svog tela, od svoje zajednice itd. Sve je manje »ziv« a sve vise »mrtav«. . Jednom recju, on umire. To ﾻｯｳｬ｢｡､ｮｪ･ｾ＠ · umrlog, dakle, i nije niSta dru:ga· do_... animistickim jezikom oznaceno umiranje, posmrtno umiranje. Treba napomenuti da je navedeni koncept posmrtnog umiranja prihvatiiiv u nacelu, ali ne i doslovno. Paz]jivo osluskujuCi »govor·« obreda, brzo eemo otkriti da predstave o novom pokojniku nisu tako jasne i jednostavne. U velikoj meri karakteriSe ih protivrecnost. dvosmislenost, dvoznacnost4. Na njih bi se, cini mi se. u potpunosti mogle primeniti Levi-Brilove opaske o odgovarajueim predstavama "Primitivnih« naroda. Mogli bismo, naime, reei da u narodnoj masti »mrtvi borave u lesini mada ih u njoj nema« i da su »solidarni s njome mada su od nje nezavisni. Nakon nekoliko dana novi se mrtvac nalazi istodobno u s\·om grobu. u blizini kuee. i daleko na putu za zemlju sjena, ukoliko nije onamo vee stigao«s. Ocigledno je, dakle, da posmrtni obredi (za razliku od verovanja) daju mnogo potpuniju, sadr2:ajniju ali. istovremeno, i protivrecnu sliku o smrti, o sudbini pokojnika. Menja se i onaj pocetni utisak: ne maze se vise govoriti o nekad celovitom a zatim »osiromasenom« videnju smrti, vee o konceptu koji nikad i nije bio do kraja osmiSljen. Kao da je proces osmisljavanja zapocet a ne· dovrsen, kao da kultura Srba nije do kraja izvrsila svoj zadatak. Poznato je, medutim, da svaku kulturu karakterise teznja za stvaranjem organizovane slike sveta, za formiranjem logicki koherentnog viden.ia prirodnih i drustvenih po.iava6 . Pozna to je takode da ta logika DIJe lako uoc]jiva: prisutna je cesto tek na jednom, mnogo dubljem nivou, u sferi nesvesnog. ImajuCi to u vidu, poCi cu od pretpostavke da se. samrtni ritual Srba zasniva na jednom, u sustini neprotivrecｾｯｧｩ｣ｮｲＬ＠ ali i skrivennm konceptu posmrtnog umiranja. Otkrivanje tog · .skrivenog koncepta osnovni je cilj ovog priloga. ｊｾｴ｡｣ｩｪｭ＠ Receno je vee da se unutar tradicionalne kulture Srba vremenom formirao izuzetno razgranat i slozen samrtni ritual. Okvirima ovog rituala obuhvacen je veei broj obrednih sistema, od sasvim jednostavnih pravila obrednog ponasanja, do kompleksnijih ceremonija, koje sadrze brojne i raznorodne elemente. Razmatranje svih tih obrednih sistema svakako nije neophodno. Zadrzaeu se samo na onim koji, po mom misljenju, najjasnije »govore« o pretpostavljenom konceptu posmrtnog umiranja. Takva, eksplikativna svojstva poseduje, na primer, sistem »mrtvackih« tabua. PristupajuCi analizi ovog sistema, ne smemo izgubiti iz vida cinjenicu da se pojam tabua razlicito interpretira u naucnoj literaturi. Potrebno je zato uslovno definisati ovaj pojam vee na samom pocetku izlaganja. Pod tabuom eu ovde __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 21 ijllll tog :- •zo-!iliu::: sani su odnoso:-c. :: ·-'d:. ;w nicima, odnosno :,-.:;.S.o:.:r::;;;w Odredbe ｾﾷＺ｟ＮＢＭＧＡｵｴｬ＠ Podroban opis s·.-:·- t;.::: Srba« 8• Ovde c-.: ;_:o<::rolf!IT::III osnovne, ｰｲ･ｯ｜ＭＺ｣Ｎｾﾷ｡ｬｴ＠ se odnose. Po t,:::::-. !lc:"·:·;:te: novna tipa: (1) tabui f:::. ;;;e cm::1 (2) tabui ｾＺ＠ ::: $tf' ::1 jekte, koji su t::_ :.. ::nt!!!ll (3) tabu: ·ｾ］＠ (4) tabu: !ilif Ｎ｣ｾ＠ !lilt!'· Ｚｵｾ＠ .lJ Svim o'.-'::::-_ ｾＺ＠ . a.:tn:;;umm nika. odnosno ＺＭＮ･［ﾷＧｬｩＢｾ＠ tl materijalnom ___ ＺＭｊｾｴｩｕｭ＠ tacijom umr!c;; ＿ＺﾣｾＱＡ＠ »prirodi« pok : . : :-.. ::;:!!' 'CIIw ziVi ili neziYi : ＭＺ［ｾ＠ :::nt jektu prebiva c.·_;,: W.1:tlll" tabui nisu usr::e-:e::-_ 1\.:ill nose na ｰｯｫＺＭ｟ｾ｣Ｎ＠ｾ＠ . ＱＺｾ＠ prvom slucaju_ ］ｾＮ＠ :::1 noj« dusi pok . Ｚ＼Ｍｾ＠ Jil":: jaju novo znace:;e. M:m/!!: A. tabui koji se :. ::.":",,r:tl!!ite' 1. tabui ko:: 2. tabui 2. Posmrtno umiranje kao promena egzistencijalnog stanja ; podrazumevati s·.-::: Ｚｾ｡ｵｴ･Ｇ＠ QQ_Ua£anje.ljud:. ｅＮｾ＠ prirodnog, _o_nos ｣ＺﾷｾＭ ·,i: ｾﾷＢ＠ ::ttC:::IH::m ｾＢ＠ kc: .. 3. tabui koj:. se B. tabui koji se ::11 :"C::UtJH :·::.:-Jt:tllll<t: Kao sto :: P'':lt!IClll::: vara specificnc e.;,;;J::!iW.If!l ravno, i ｶｲ･ｭＺＭ｟ＮＵｾＺｬｩｾＱ＠ se i pokojnik. : . :::::J,CJJffiii!Ju tabua identicn: ;::: ｾ｜［ｊＢｷＬ＠ su za iste inte:--;=.._e- v·::·,e:ll :o. ｾ＠ II::::J!::..:II :.;;wr .l'lf ｵｾｮＺＮ＠ｾＺ＠ · D. Bandic: Koncept posmrtnog umiranja u religiji Srba, Etnoloski pregled 19 (1983), 39-47 preｾＺ･ｰｮｯｭ＠Ｍ［ｲ］ｾＺＮ＠ je - kako ::·.:.'?.. umrlog proＧＢｾＺ｡ＮＭ '• '" za period od ［Ｚｾ＠ :,c'·: ·:.:c. od tela, pa, r -:-re:!•c.: ·:.':-:.'em ambijent":"Jli!:::n ｾＭＺｩﾷＢ koja se, kao ｭＢｾＧ＠ lie."':' Ｚﾷｾｳ｡＠ pokojnika ill'"''·'·:iJ- Cinj enicu da :'udskog bica. ｲｴｅＺｭＡｾＭﾷ･＠ - :' svog prirodc:.. 11));.;:- - - ｾ･Ｚｮｯ＠ za njega :nue· ::::'·r· :':e:-:-: :r reCi ni da "'"ili ｾＢＧＺﾷ＠Ｚｾ･ｨｯ､ｮｧ＠ ziｾｷﾷ＠ ::.;::::":-, ·:: ］Ｍｾ＠ o:::JJ,::-::: - ｴＡｾﾷＺ［＠ -.-:se >>mrtav-<-<, r.:. :•"' - ;:a drugo-cto---ur.r:.. ::·:;:: .. a. prihvatl.iiv 111e. ＺｾｬｴｭＡＬｉ｀ｃ｡Ｎ＠］ｾＺ＠ cemo ot-.--.e. 'C velikoj :-._':h bi se, ＧｮＡｬ､ｭＬＮｾＺ＠ｮＺｈｾＢ＠ｾＢＧ＠ｾｉｗＡｩｕｬ＠ : ｾｬ＠ ::: ｾＺ＠ｾﾷ｡ｲｪｵ｣ｩｭ＠ :':1 oj masti 1::u::ll!:ma:rT.: ｾ＠ｾ＠ｾ＠］ｾｭ･＠ mada ":uur:· ｾﾷＢＺＮ＠Ｚｾｲ､Ｐ｢ｮｯ＠ u Ｚｮｾｭ｡Ｎ＠ . . _,,:-::;:: nije ona- ,:: .:.: ｾＺ＠ m ｾＧＭ］Ｚ［ｪ｡Ｉ＠ :- :0.:-- daju smrti, o ＱｲＺｩｾ＠ !HE ｾ［Ｍ＠ｾＭ］＠ govoriti o ｾＬＮ＠ 1· lt·-_:";:c; koji nii ﾷＺ｡ＮＬｾＭＢ＠ :.S.;J·Jcet a ne::::auC:.i< ｾＮＺ［＠ Pozna to j e, l!!'lm:: :ll"·:::.s.:-:.:::·:·,·ane slike ,::::-.;..5:-.·e:::h pojava6. ｬｾＺ＠ :e ＺＧ･ｳｾｯ＠ tek na ' 11:: 1w -.-_ ＺＭｾＮ＠ poCi cu od •· ｟ＡｊＺｾ＠ ::eprotivrecllr":au:rj:a. : :;::·ivanje tog ＡｈｾｲＺｬ＠＼ＭｾＺ＠ ·- :> 41 podrazumevati sve one tradicijoUL..ustaljene. .. odredbe. kojima se sazima, redukuje ' J2Q.UaSailje. ljudi a ｫｾｪ･＠ proisticu iz njihovog zamiSljenog odnosa prema svetu nat-' pri_r()dnog, ｾｯｮｳｴｲ｡ｧＬ＠ prema raziicitim silama ili biCima kao konkretnim maniｪｾﾧｴ｡｣ｩｭ＠ tog imaginarnog sveta 7. Naravno, tabui samrtnog rituala determinisani su odnosom ljudi prema posebnoj kategoriji natprirodnih bica: prema pokojnicima, odnosno dusama pokojnika. Odredbe obuhvacene pojmom tabua prozimaju sve faze samrtnog rituala. Podroban opis svih tih odredbi dao sam u knjizi »Tabu u tradicionalnoj kulturi Srba«s. Ovde cu pomenuti sistem prikazati pojednostavljeno, ukazujuci samo na osnovne, preovladujuce tipove tabua. Razvrstacu ih prema objektima na koje se odnose. Po tom kriterijumu, »mrtvacki« tabui mogu se podeliti na cetiri osnovna tipa: (I) tabui koji se odnose na _tela pokojnika, (2) tabui koji se odnose na odredene ｾｩｶ･＠ i nez1ve objekte (po pravilu objekte, koji su bili u neposrednom iii posrednom kontaktu sa umriim), (3) tabui koji se odnose na ｾｲｯ｢＠ pokojnika i (4) tabui koji se pe odnose (bar ne dir:ek!no) _na odredene objekte. Svim ovim tabuima uspostavlja se, ocigledno, odnos izmedu zivih i pokojnika. odnosno njegove duse. Sve ono sto je njima obuhvaceno maze se smatrati materijalnom iii nematerijalnom (na primer, vremenskom, prostornom) manifestacijom umrlog. Polazeci od »prirode« tabuisanog mozemo, dakle, zakljucivati o »prirodi« pokojnicke duse. Ako se, na primer, pomenuti tabui odnose na neki zivi ili nezivi objekt (na neko bice iii stvar), podrazumeva se da u takvom objektu prebiva dusa umrlog ili je na neki drugi nacin povezana s njim. Ako pak tabui nisu usmereni ka odredenom objektu oni se, saglasno napred recenom, adnose na pokojnika Cija je dusa vise iii manje nezavisna od sveta materije. U prvom slucaju, dakle, mozemo govoriti o »vezanoj«, u drugom slucaju o »slobodnoj« dusi pokojnika. Posmatrani u takvom kontekstu, osnovni tipovi tabua dobijaju novo znacenje. Moguce je prikazati ih na sledeci nacin: A. tabui koji se odnose na Ｌｾｹ･ｺ｡ｮｵﾫ＠ dusu pokojnika, I. tabui koji se odnose na dusu vezanu za tela umrlog, 2. tabui koji se odnose na dusu vezanu za odredena bica iii stvari, IIIDI!J._ja 3. tabui koji se odnose na dusu vezanu za grab umrlog i formirao ｾﾷＬｯＺ｡Ｎ＠ :ouhvacen je ｾＺ＾ｊｬＧｲ･Ｂ＠ s ponasanja, Jmue te:-.e:: :e. RazmatｾＮＬｯＺｊｭ＠ ·Jill 1 :,iutr.:::--±;;a:-..: se samo na IU:Jilfh'J;;al":.: e:::: :n konceptu IP.!.. = ;::·::ner, sistem .., u_ :2 Cinjenicu da ｾＢＧ＠ zato uslov:.a.'::·.:.om cu ovde lli7:1"'!!!!i!Jn: F''::ill;il B. tabui koji se odnose na .:'slobodnu« (:luS.U pokojnika. Kao sto to pokazuje gornja tabela, svakom od osnovnih tipova tabua odgovara specificno egzistencijalno »stanje« duse pokojnika. Ova korelacija ima, naravno, i vremensku dimenziju: dokle god su aktuelni tabui odredenog tipa, dotle se i pokojnik, odnosno njegova dusa, nalazi u odgovarajucem stanju. Trajanje tabua identicno je »trajanju« pokojnika. I prvo i drugo imaju isti ritam; vezana su za iste intervale vremena: __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 22 {.. ·t' <: D. D. Ban die: Koncept posmrtnog umiranja u religiji Srba, Etnoloski pregled 19 (1983), 39-47 42 Odgovarajuce stanje duse pokojnika Tip tabua (dusa vezana za pokojnikovo telo) (dusa pokojnika vezana za odredena bica stvari) (dusa pokojnika vezana za njegov grob) (»slobodna-<-< dusa pokojnika) tabuisano telo pokojnika tabuisana bica i stvari tabuisan grob umrlog tabuisane aktivnosti koje se ne odnose na odredene objekte Podsetimo .:-= ; •":ue trajanjem novo;; :;:<£: . :::::.i tretirati kao faze. ［ＺＢｾ＠ (od smrti do pc :::1 bica i stvari aE. : ｾ＠ · ＧＢＺｾｭ＠ U drugoj fazi · : ::. :;:••· "if::"'! tencij alnost, ma :: =. : ...Ｚﾷ］ｾＢ＠ coj fazi (od ｣･ＺﾷＭ］ＬｾＮｬｧ＠ niku cija je ｇｬＺｾ＠ ". ;u.: •];:11:'"1 bica. Analiza ｳＺ＾ｾＭ］＠ . :::-;.o. ranje treba sh'::;. :: ｾＭ tc:uut pokojnikove ､ｾ･Ｎ＠ !:::hu:. iz vezanog u ":: ·:· :..: -, ... jednoznacno (sf: :·::.:1•. Vremenski interval ;:::=='"' od smrti do ukopa od smrti .do 40 dana od ukopa pa sve dok grob postoji od smrti do isteka prve godine Nije tesko uociti da je trajanje osnovnih tipova tabua (naravno, i trajanje odgovarajucih stanja pokojnika) vremenski ograniceno. Izuzetak predstavljaju samo zabrane koje se odnose na grob novoumrlog. Njihovo trajanje se - bar teorijski - moze tretirati kao beskonacno. U pitanju su, medutim, tabui specificm1g znacenja (o cemu ce biti jos govora u kasnijem izlaganju). Ostavljajuci, dakle te zabrane privremeno po strani, pokusacu da korelativne ritmove »mrtvackih-« tabua i stanja duse umrlog prikazem i graficki: SHEMA I s I II p c 1 [ G ＭＬﾷｾＺ !------------------------- ! Ｍｾ＠ III Legenda: S = smrt P = pogreb c = cetrdeset dana G = -godina I = II = III = Ｓ［ＮＺｾ＠ tabui koji se odnose na »slobodnu-<-< dusu pokoj- nika tabui koji se odnose na dusu pokojnika vezanu za za odredena bica i stvari tabui koji se odnose na dusu pokojnika vezanu za za njegovo telo Sistem tabua u samrtnom ritualu Srba vezan je, ocigledno, za jednogodiSnji inteval vremena. Medutim, osnovni tipovi tabua u njegovim okvirima i.maju razlicito trajanje: od smrti do pogreba, do cetrdeset dana, do jedne godine9. Od trenutka u kome zabrane odredenog tipa prestaju da vaze, automatski se menja obim i sadrzaj citavog sistema. Zavrsava se, dakle, jedna i pocinje druga, nova faza u njegovom trajanju. Kako pokazuje gornja shema, moguce je izdvojiti tri takve, osnovne faze: u periodu od smrti do pogreba aktuelna su sva tri osnovna tipa zabrana, u periodu od pogreba do cetrdesetog dana samo dva, dok u poslednjoj fazi - od cetrdes.)tog dana do isteka prve godine - samo jedan tip tabua ostaje punovazan. __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 23 3. P()S.111['WJDIUI U okY:re s: ＭｾＬＮＺｵｬｌ＠ＺＬｵｾ＠ cija nas anaEz:::. :-::. .::.e· :1 daca (ili podus: "-· ::·-;J•oe::::a.. pokojnika ili - ｾ＠ ·: . H"" com. Za tu ;::;::·__ ,.: _ .:n"": obrednih .forr.:-.·.:::o. :;."-..::::rill na onom s\·e:·.: -.... .: :,2. glad, zed, hlac:-.. : ｾＭｾ＠ . :. Prvi je :.:.:_o."-.E: :r:a. posiljke, koju ＭＮＺｯｾ［ .... ni propisi kc: _ :-.. =..; ｵｲＺｾ＠ ostavlja mest·_ :.: Ｚｾ＠ . ﾷｾＧＢＺ＠ Izbegava se ｴｯＮｾＺ＠ izazivaju stra::-. ;: :..: ｾｵＺ＠ sutan, da dole..=. ｾ｡＠ ::m:n Dace su, :::-.. .:: ＺｾＮ＠ :m;n sa njegovom ＮＺﾷｾ｣＠ daca, ako se .s; .:.::JJ:t : oddavanje o'::::-_ :"'.':::..;ra...J domasaja Zi\'::-_. :•:"": :11 uspostavi ti ko:-: ＺＮｾ＠ . Iz opisa ::'...:: Ｚｲｾｴ＠ -::1 naime, da ､ｵｾＮＺ＠ : ..=. '-'·.::: zivi u jednom ｾＭ］ﾷ＠ leko - tamo ;;::-:: ｳＮｾＺｵｴ＠ da prostorna :-cc::..::;· ＺＬｾＮ［ｭ＠ sku. Zato stc S·<: ;w.:uJ[ umanjena. Pot::s::..:: ＮＺＱｾ＠ ovakvo ＢＺＭﾷＧｾｲ｡ｷＮＡ＠ stranjenim pr.:o:'...s:'"'"m.::r. Veruj e se, iz::-. :- ｾ＠ _ ::Jffir kada je to p: ::::1:;;JD1.: duSa umrlog, ﾷＬｾＺ＠ＢＬｲＺｾｳ［ｮ＠ tak. Prema t·::-:-.. =. ;m'"::n nikaciji izmeG·.: Ｚ［ＮＬＭｾ＠ prostorne, yec :-:-..:JI!:""'' :: ja deli pokoj:-_::,;.-" :m: ·" D. Bandic: Koncept posmrtnog umiranja u religiji Srba, Etnoloski pregled 19 (1983), 39-47 Ｚｵｾ＠Ｄｾ＠ :m::: ﾷＺｊＡｉＮｾ＠ ;:t ｾｲ［Ｏｬ＠ Podsetimo se ovde da se trajanje sistema »mrtvackih« tabua poklapa sa trajanjem novog pokojnika. Samim tim se i faze u trajanju ovog sistema mogu tretirati kao faze, kroz koje prolazi metamorfoza pokojnicke duse. U prvoj fazi (od smrti do pogreba) dusa umrlog vezana jos uvek za njegovo telo, za odredena bica i stvari ali, istovremeno, figurira i kao slobodno, od materije riezavisno bice. u drugoj fazi (od pogreba do cetrdesetog dana) dusa zadrzava podvojenu egizstencijalnost, mada njena veza sa telom - bar kroz tabue - nije izrazena. U trecoj fazi (od cetrdesetog dana do kraja godine) dominantna je predstava 0 pokojniku cija je dusa poprimila sve karakteristike samostalnog, slobodnog duhovnog bica. Analiza sistema »mrtvackih« tabua pokazala je, dakle, da posmrtno umiranje treba shvatiti kao proces sukcesivnog smenjivanja egzistencijalnih stanja pokojnikove duse, kao proces njene postepene, odnosno trostepene metamorfoze iz vezanog u slobodno ili - tacnije receno - iz dvoznacnog (vezano-slobodnog) u jednoznacno (slobodno) stanje. ukopa ｾＭｾ＠ .. .:-:. pa sve dok ｟［ｊｴＺｾＮ］ｩ＠ＺｵＱｾＡ＠ Sll:::'.. l"-::·: ］ｾ＠ｾ＠ＺｾｬＭＢＱＱＱｦＧ＠ ::_ , .. ＺＱｃＮｾ＠ isteka = muw ·lii:J:C"ii.",·:-::. i trajanje ＱＮｾｲＺ［｡ｵｬｩ＠ ;J'!'e·:.>:avljaju sa;,o: bar teo:;:ac::·..:: specificnog ajuci, dakle ··mrtvackih« i'":w ,ii£ Ｌ［ｾ･＠ｬｴＺｾＧＡ＠ 111114/i. ｾﾷ＠ＺＧＱＵＭ｣ＮﾷＬｾ＠ﾷｾＧＢｬｩＺ｣ｶＮ［Ｌ＠ G , , .., , _ , --------- umlbur.mtrr..:- ::l.usu pokoj- tl!ltr:Jir.Juc.. :.2. ;ednogodisnji mJI!I::"J""..:-.::::a i.rnaj u razｾＺ＠ ..:Une9• Od trese menja G;J,o,C:_.::; e druga, nova m::H/!i'<Jilt:e ｾ＠ e izdvojiti tri n:a: :>1:.:: ::·;=. tri osnovna mo ,:fu';;';;_ ::Cok u posledｾｩｵｲＮＺｊｉｃ＠ .;e-:Ian tip tabua llll!!ld:ll:Jue Ｌ｡ｵＺ［Ｎ｣ｾｳｩ＠ 43 3. Posmrtno umiranje kao promena egzistencijalne ravni U okvire srpskog samrtnog rituala uklopljena je jos jedna vrsta obreda, ClJa nas analiza moze pribliziti postavljenom cilju: to su obredi vezani za davanje daca (ili podusja, trpeza, sofri itd.) 10• Dace su, ustvari, ritualne gozbe na grobu novog pokojnika ili - ako vremenske prilike to ne dozvoljavaju - pred njegovom kucom. Za tu priliku pripremaju se odredena jela i pica koja se, uz izgovaranje obrednih formula, namenjuju umrlom, odnosno njegovoj dusi. To se cini zato sto na onom svetu vlada velika oskudica, sto mrtvi - po opstem verovanju - trpe glad, zed, hladnocu itd. Prvi je utisak da pokojniku namenjena jela i pica predstavljaju neku vrstu posiljke, koju ucesnici rituala salju na drugi svet. Postoje, medutim, i neki obredni propisi koji navode na drukciji zakljucak. Ponegde se, recimo, dusi umrlog ostavlja mesto za trpezom, mesto na koje ne sme da sedne niko od prisutnih. Izbegava se takode i upotreba ostrih i gvozdenih predmeta koji, kako se veruje, izazivaju strah kod mrtvih. Jednom recju, podrazumeva se da je pokojnik prisutan, da dolazi sa onog sveta kako bi na lieu mesta preuzeo ponudene darove. Dace su, znaci, specificna ceremonija koja >>omogucava« susret zivih sa umrlim, sa njegovom dusom. I obrnuto: susret sa pokojnikom moguc je samo ako se oddi daca, ako se ispune tradicijom predvidene ritualne obaveze. Dakle, vee samo odrzavanje ovih ritualnih gozbi odreduje pokojnika kao bice koje se nalazi van domasaja zivih, kao bice sa kojim - u normalnim okolnostima - nije moguce uspostaviti kontakt. Iz opisa dace nazire se i razlog prekida komunikacije: podrazumeva se, naime, da dusa na gozbu dolazi sa onog sveta, iz carstva mrtvih. Ona, ocigledno, zivi u jednom zamiSljenom svetu koji se, po opstem uverenju, nalazi negde daleko - tamo gde Sunce zalazi, preko mora, na nebu ili u dubinama Zemlje. Kao da prostorna razdvojenost zivih od umrlog uslovljava i onu drugu, komunikacijsku. Zato sto se pokojnik nalazi »daleko« mogucnost dodira s njim bitno je umanjena. Potreban je ritual da bi do susreta moglo da dode. Ovakvo shvatanje bi, medutim, bilo u direktnoj suprotnosti sa opsterasprostranjenim predstavama o izuzetnim moCima, kojima raspolazu natprirodna bica. Veruje se, izmedu ostalog, da takva bica ne poznaju prostorne barijere, da kada je to potrebno - u jednom trenu mogu preleteti Citav svet. Naravno, ni dusa umrlog (kao vrsta natprirodnog bica) u tom pogledu ne predstavlja izuzetak. Prema tome, prostornom udaljenoscu ne mogu se objasniti teskoce u komunikaciji izmedu zivih i mrtvih. Njihova razdvojenost ocigledno i nije kvantitativne prostorne, vee mnogo dublje, kvalitativne prirode. Slika neizmernog prostora koja deli pokojnika od zivih samo je simbolicki, mitski izraz njegove transforma- __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 24 D. 44 CtJe u nesto »drugo«, njegovog prelaska na kvalitativno drukciju egzistencijalnu ravan, u jednu novu »dimenziju«. Privlacenje pokojnicke duse u njene stare egzistencijale okvire spada u izuzetno delikatne situacije. Zato nije dovoljno pridrzavati se tradicijom utvrdenog scenarija. Treba odabrati i najpogodnije vreme za odrzavanje gozbe. Tome u prilog govori i cinjenica da se dace odrzavaju u precizno utvrdenim vremenskim intervalima. Postoje, doduse, i neke lokalne razlike u tom pogledu, ali, ipak, preovladuje praksa davanja pet daca umrlom, - na sam dan pogreba(ili dan kasnije), posle sedam dana, cetrdeset dana, pola godine i, najzad, po isteku jedne godine od trenutka u kome je nastupila smrt. Ritam odrzavanja daca moguce je prikazati i shematski: SHEMA II s p 7 40 PG G x-x----x------x---------x-----------------x Legenda: S P ＳＺＮＭ｟ｩｬｾ＠ D. Bandic: Koncept posmrtnog umiranja u religiji Srba, Etnoloski pregled 19 (1983), 39-47 = smrt = pogreb = sedam dana = cetrdeset dana PG = pola godine 7 40 G = godina Dovoljan je letimican pogled na gornju shemu da bi se uocilo kako sistern daca ima specifican ritam. Uporedo sa proticanjem vremena, taj ritam postaje sve sporiji: vremenski razmak medu ovakvim, ritualnim susretima sa pokojnikom permanentno se povecava. Tako, na primer, izmedu prve i druge dace ne protekne ni nedelju dana, izmedu cetvrte i pete razmak iznosi citavih dvadeset i sest nedelja. Ako su, dakle, kontakti sa umrlim sve redi, prirodno je pretpostaviti da su sve manje i moguci. To ujedno znaci da sa poslednjom dacom (na godisnjicu smrti) mogucnost komunikacije konacno biva ugasena. Kao sto je vee receno, komunikacijska razdvojenost na relaciji zivi-mrtvi uslovljena je njihovom egzistencijalnom razdvojenoscu. Sve redi susreti sa pokojnikom, postepeno gasenje veza s njim, pouzdan su pokazatelj njegovog postepenog »odvajanja« od sveta zivih, njegovog prelazenja u nove zivotne okvire, u novu dimenziju. Taj proces pocinje neposredno po fizickoj smrti a zavrsava se godinu dana kasnije. I na ovaj nacin umrli, ustvari, »umire«. Prema tome, analiza daca je pokazala da se posmrtno umiranje moze shvatiti i kao postepena promena egzistencijalne ravni. 4. Na granicama posmrtnog umiranja Na pocetku i na kraju srpskog samrtnog rituala vde se obredi oko podizanja groba za novog pokojnikall. Na pocetku se (kao sastavni deo pogreba) pokojniku podize nadgrobna humka sa drvenim krstom; na kraju (na godisnjicu smrti) postavlja se na grob kameni spomenik. Ove dve vrste obreda predstavljaju, ocigledno, dve faze jedinstvenog graditeljskog cina: podizanja posmrtnog prebivalista pripadniku doticne zajednice. Njemu se kako se to obicno kaze - podize »vecna kuca« iii »vecni dom«. Kada bismo doslovno shvatili gore navedene izraze, grob bi bio mesto na kome pokojnicka dusa ostaje vecno, »do kraja vremena«. Ostala bi, dakle, vezana za ovostrani svet. Ovakvo videnje groba nije, medutim, moguce uskladiti sa napred opisanom sudbinom pokojnika, sa predstavama o njegovom posmrtnom umiranju. Videli smo vee da se posmrtno umiranje zamislja kao proces poste__________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 25 penog odvajanja. :,;;... ｣ｉＺｈｩｬｾ＠ j e i zamisli ti da -:::·::..:J•- ., da prebiva u s\'e:;_ ,: :,;: . Ill PretpostaY:ce- :· ｾＺＮ＠ u prenosnom sr... ｯｾﾭ groba u okvirimc. ·. ,..,,: ""I ravo na grobu ;: ....ｾ＠ ... Ｑｾﾷ＠ nikom iii ｰｲｩｪ｡ｾ･Ｎ［ＭＺ＠ Podrazumeva se. ｾ］ＭＺ＠ .. mesto koje mu --;::... ;''"'u::;w odreden naCin, c: . :. ::-·:ne:::11 Znamo yec Ｍｾ＠ '"f odlaskom na g:·: _ ＧＺﾷｾ＠ izgovori ti odrede:-... r-:;iJi:il!! cin bar u ;::·.:- :· ;:"·· onostranog, s\·e:::: ·:·c·:.:·., na grobu iden:: ::-. · ··e govom hramu. _ . "' L:Oiilli dobija u naroc.::: · =·•illlHIII shodno tome. ＺＭＮ］ｾ＠ (a grobovi ｩｳｴ｡ｾＺＮ＠ｾ＠ - :"" : Poznato 'e. ＭＺＧｬｴＡ･ｾ＠ kome se uspc.s::o.·.. : s •L: cenje mnogo 5'> :-::-"""' kazala su da ｾ･＠ - ｾﾷＺｌ＠ mickih plano,_.,> Ｚﾷｾ･ｬｴＮ＠ prostor iii, f:E·..:::c: '. -:11 razmede ｲ｡ｺｬＺ｣ｾＮＭ "'' ":::::!!: moze se ｰｲｩＺｯＮｾ＠ se presecaju ;: :·: ｩＺｾ＠ｾｬ＼ｩ＠ zivih i sakral!1c ,-, ｾ［Ｚ＠ X''l!l -:::-:-. ］Ｍｾ＠ ::·err::_ .:ue OvakYo Ｚ［ｾＮ｣ＭＬ＠ jeni: vrSe se ＺＭｾ］［ＮＢＡＱ＠ . za njegovo p,: na pocetku : ＺＭＮｾ＠ ··::":l: ..''.; ces posmrtno"' ｟ＺＭＮｾﾷ｡ＬＧ＠ like u njiho\··: :-:· :7 ..ＢＧＮｾＡ＠ se bez sumnj e ｾＺ＠ · r ｾ＠ ravnima na !;: : · - ..;, njicu smrti t:·c':: =· · ·;:11 vecnim Ostaje. ＺｾＭＮ］ﾷＧ｟＠ ,,vecni most .. ｾＺＢ＠ _:.:-:::::'"" - za uvek ot:o=.: 'x.:: nog ｳｰｯｭ･ｮｩｾＺ｣Ｎ＠ ,.a..:-" barijere ili je ＭＮﾷｾ＠ . : ,,,,..:-: u osnovi netac::c. · Da bis:-r.: ::\J.II:JJJ.. riti ulogu g:·::::: :o -;::a i posle istek.o -:::;_ll::ii:: Kao sto to ［ＺﾷＬＮ｡ｾＧ＠ secuje ugla\T.: :-:- ::: ..ill D. Bandic: Koncept posmrtnog umiranja u religiji Srba, Etnoloski pregled 19 (1983), 39-47 ＺｭＢＮｾｩｬｴ［Ｇ＠ｾ＠ｉｃｕＺＮｴｾ＠ ;:gzistencijalnu spada u izu- ·,('";, .:-:::: ;.:r"=. : .. =:.· =•m utvrdenog Ｑｾ＠ＮｮｾｬＢ･＠ｾＺ］＠ＢＧｾｬＡＺ＠ .. -:-. Tome u pri·.·:·emenskim in::ucm;;::.;>·C:: -- o.:i. ipak, PreIll::: ［ＺＩｬｲＬｾＭｯｊｩ＠ dan kasｬｭｵＮＺ＼ｾ＠ .. :;:: isteku jedne .:m·,·a.r.;. a :=.:a moguce je G X UJI Jlc .. :._:: ,qj(f' ;.cako sis- ' l!!llrrnmemlu:a.. :.c..: :-::am pos- mn: sa Pokoj=--·..:;;;e dace ne ::::rrnu:um;; ::: : . ; ·.·::: dvadeset ;;JII"':;r":Ju.::::: : : e pretposＺｮｭｈｬｨｴｾＡｃＮ＠ :!' ｾ＠ｾＭ ::aCorn (na ｦｩｬＺｲＧ･＼ｾＭＮ］＠ ;;JIII"""'!!! :·ta::... zivi-mrtvi 1llilli Ａｾ＠ : ＢｉｴＡ｛ｾ＠ｳﾷＭｾＺ･ｴｩ＠ sa po::::m;;-.re:L,: :::; -o,;:: ·:og posten::ntlne• Ｍ］ｾ｣Ｚ .. e okvire, u ＭＱｾ＠ =- 2a\Tsava se ＮｆﾷＺ［］ＡＢＭｾ＠ tr."'( :·Jme, ana- :nn::::::::: ,:=.: postepena ｾｉＡ＠ J•l:::-e·:: oko podi- ".1"1111 ·:!'•e-·: ::- :.greba) po- ｬｲＮｉＧＢｩＺｾ＠ :::.::. godisnjicu 45 penog odvajanja, oslobadanja umrlog od sveta materije, od sveta zivih. Teska je i zamisliti da jedno takvo, od svega »oslobodeno« bice stanuje vecno u grobu, da prebiva u svetu koji je konacno napustilo. Pretpostavicemo stoga da grab nije »Vecna kuca« umrlog u doslovnom, vee u prenosnom smislu te reci. Na takav zakljucak, uostalom, navodi i funkcija groba u okvirima vee razmatranog sistema daca. Istaknuto je, naime, da se upravo na grobu prilikom odrzavanja dace uspostavlja kontakt sa umrlim srodnikom ili prijateljem i to taka sto se priziva njegova dusa sa drugog sveta. Podrazumeva se, znaci, da umrli nije tu stalno prisutan. Grab figurira pre kao mesto koje mu »pripada«, kao mesto na kame se on pojavljuje kada mu se na odreden naCin, u odredeno vreme obratimo. Znamo vee da se kontakt sa pokojnikom ne maze uspostaviti jednostavnim odlaskom na grab. Neophodno je pridrzavati se tradicijom utvrdenih propisa: izgovoriti odredenu magijsku formulu, prineti odgovarajucu zrtvu. Na isti se nacin - bar u principu - !judi obracaju svakom bicu, kame pripisuju svojstva onostranog, svetog, bozanskog. Uopsteno gledajuCi, ophodenje prema pokojniku na grobu identicno je ophodenju prema nekom svetom, bozanskom bicu u njegovom hramu. Ova analogija daje razloga za pretpostavku da covek posle smrti dobija u narodnoj masti osobenosti natprirodnog, mazda i bozanskog bica i da, shodno tome, njegov grob predstavlja neku vrstu lokalnog, porodicnog hrama (a grobovi istaknutih pojedinaca - i hrama sire drustvene zajednice). Poznato je, medutim, da se hram ne maze definisati samo kao mesto na kome se uspostavlja kontakt sa bozanskim bicem. U principu je njegovo znacenje mnogo sire, mnogo kompleksnije. Istrazivanja M. Eliadea, na primer, pokazala su da je hram ustvari prostor na kame se uspostavlja »Veza izmedu kosmickih planova". PrekoracujuCi njegov prag, covek prelazi iz profanog u sveti prostor ili, figurativno receno, iz sveta ljudi u svet bogova.' 2 Hram je, dakle, razmede razliCitih egzistencijalnih ravni. I grobu, kao specificnom tipu hrama, maze se pripisati isto takvo znacenje. Moguce je tretirati ga kao mesto na kame se presecaju i prozimaju dva, in ace razdvojena nivoa egzistencije: profani svet zivih i sakralni svet umrlog. Ovakvo znacenje groba predstavlja kljuc za razumevanje obreda vezanih za njegovo podizanje. Istaknuto je vee da su pomenuti obredi vremenski ·razdvojeni: vde se neposredno posle smrti i godinu dana posle ovog dogadaja, dakle, na pocietku i na kraju vremenskog intervala, u kame se odvija zamiSljeni proces posmrtnog umiranja. RazliCito vreme njihovog obavljanja uslovljava i razlike u njihovom znacenju. Podizanjem groba-hrama odmah po smrti uspostavlja se bez sumnje komunikacijski most izmedu zivih i pokojnika, medu razlicitim ravnima na kojima oni egzistiraju. Podizanje nadgrobnog spomenika na godisnjicu smrti trebalo bi, po istoj logici. da taj privremeni »most« ucini trajnim, vecnim. Ostaje, medutim, nejasan motiv ovakvog akta. Zasto bi trebalo izgradivati •>vecni most« ka umrlom koji je konacno ,umro", koji je - kako je vee receno - za uvek otisao van domasaja svojih bliznjih? Predstavlja li podizanje nadgrobnog spomenika samo jalov pokusaj premosCivanja nepremostive komunikacijske barijere ili je vee sama pretpostavka o konacnom prekidu komunikacije s umrlim u osnovi netacna? ·:ull:lll"ie!C..:. ;;J:-edstavljaju, I':II:U 1w ;J•IC•S=:-:::1og prebi· : :. :::D kaze 5. Posmrtna smrt mesto na :::. dakle, ve.i. :'!:' ·..:skladi ti sa posmrtnom ;J:-CJces paste- Da bismo dobili odgovor na postavljena pitanja, moramo najpre razmotriti ulogu groba (i nadgrobnog spomenika) u obrednoj praksi ozaloscene porodice i posle isteka »zalosti«, odnosno posle isteka prve godine od smrtnog slucaja. Kao sto to pokazuje empirijski materijal, grob umrlog se nakon »zalosti« posecuje uglavnom na dane koji su - po narodnoj ili crkvenoj tradiciji - posve- "JQ ｾＱｄｧＭｵｾ＠ ":::::; __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 26 46 D. D. Bandic: Koncept posmrtnog umiranja u religiji Srba, Etnoloski pregled 19 (1983), 39-47 ceni mrtvima.l 3 To su tzv. zadusnicki dani. Opste je rasprostranjeno verovanje da se tada otvaraju kapije donjeg sveia i da je s mrtvima moguce doci u neposredan dodir. Saglasno tome, grob bi ipak mogao preclstavljati vecno, iako samo povremeno sastajaliste sa pokojnikom, odnosno njegovom dusom. Po mom misljenju, ovakvo tumacenje nije sasvim prihvaUjivo. Ne treba, naime, zaboraviti da se tokom zadusnickih dana ne ide samo na grob novog pokojnika; posecuju se grobovi svih pripadnika porodice koji su, ranije ili kasnije, napustili ovaj svet. Ne ide se u principu n<1 ovaj ili onaj grob. Ide se na porodicno groblje. Kao sto grob novoumrlog postaje njegov hram u vreme dace, isto tako se i porodicno groblje u vreme zadusni ｾ｡＠ preobrazava u hram svih porodicnih pokojnika, u porodicni hram mrtvih. Ocigledno je, clakle, da se po isteku prve godine menja uloga groba u obrednoj praksi. On nije vise apsolutno srediste porodicnog kulta. Figurira samo kao jeclan medu p·obovima koji cine poroclicni hram umrlih. Ono sto vazi za grob, vazi naravno i za nadgrobni spomenik. Podici ga znaci dograditi grob ali i (jos viSe) dograditi groblje. Svaki nadgrobni spomenik bio bi, prema tome. jedan »kamen« vise u zidovima ovog porodicnog hrama koji se na taj nacin, iz gocline u godinu, iz generaeije u generaciju, nep1·estano obnavlja i prosiruje. Znamo vee da je ritualno ponasanje na grobu n-=ka vrsta neverbalnog, simbolickog »jezika«, koji nam govori o pokojniku, o njegovoj sudbini. Tako, na primer, vee sama promena ritualnog odnosa prema grobu pouzdan je znak da se ne3to promenilo i u stavu zivih prema umrlom. prema njegovoj dusi koja se 1.u priziva. Ako se grob na goclisnjicu ovog pn':tojanja ritualno izjednacava s::J drugim porodicnirn grobovima, ako ga tretiramo kao integralni cleo porodicnog groblja, podrazumeva se ond<1 da se i (do tog trenutkaJ »novi« pokojnik izj2dnacio ;;a drugirn pokojnicima, da se utopio u zajednicu mrtvih. Postao je, znaci, samo jedan od medusobno jednakih pa, prema tome, i bezlicnih duhova porodice. Drugim recima, izgubio je svoju individualnost, svoj identitet. On, doduse, i dalje egzistira, ali to vise nije »on«. Verovanje da umrli postepeno »umire« podrazumeva, naravno i verovanje cia on mora i »umreti«. Njegovo posmrtno umiranje vodi ga neminovno u drugu, ovog puta konacnu, »posmrtnu smrt«. Iz do sada recenog proizlazi da ta konacna, neopoziva, posmrtna smrt nastup<1 onda kada se pokojnik i formalno i sustinski osloboden od svega sto ga je vezivalo za prethodnu egzistenciju - utapa u vise ili manje homogenu aglomeraciju porodicnih pokojnika i tako biva lisen svoje licnosti, svog identiteta. Dosadasnja analiza nam, dakle, omogucuje da - bar u osnovnim crtama - i shematski prikazemo koncept posmrtne sudbine coveka, koncept kakav nam otkrivaju rituali, koje je s1·pski narod vezao za smrt: SHEMA III s G posmrtno umiranje (- promena egzistencijalnog slanja - promena egzistencijalne ravni) pnsmrtna smrt Ｈｧｵ｢ｩｴ｡ｬｾ＠ id en ti teta) Legenda: S = fizicka smrt G = godisnjica fizicke smrti Kad kah'mo da je pokojnik lisen svog identiteta mi, ustvari. izrazavamo misao da je on, kao realna, konkretna licnost. pres tao da »zivi" u svesti svojih rodaka, suseda, prijatelja. »Jezik" rituala prenosi nam, clakle, skrivenu ali i nedvosmislenu poruku: covek je istinski mrtav tek kad secanje na njegovu licnost iscezne, tek kad njegovo ime nista vise ne znaci njegovim potomcima. Danas __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 27 ｅＺ［ｾｴＮｵ｣ﾷ＠ se, naravno, to :-_c. :,. :n;;,;unl sa smenom ｧ･ＺＭｾＮ＠ :. .l:. na buducnost«. C- ｾﾷＧ＠ se to u ｳｴｶ｡ｲｮＺｯｾＭ -_ )'t clara od stvarne .... ·'· .. ｾﾷｮ［＠ kav model poce: :: ｾ＠ '"e. log coveka poe::-.: ｣ｴＺｾｬ＠ vene zajednice. ｾＺＮ＠ =- "" ｾｩ＠ 1 Videti 8. Kt.::_; 2 mitoloski rec::: ..·: ＳＱｾＡＺ＠ Koriste se : :-.::·: .:.. :"'..!11 s. Zecevic. K·..:_: - .,,_, Videti M. P:·, : meru S tm:<.;:: ｾ＠ｾ＠ｾﾷ＠ＭｾＮ＠ L. Levy-Brt.:"".: :::· ·Videti E. L ｾＭ =-= " D. Bandic. T=.":: .. 3 4 5 fi 7 R hto. 1 05-1" c 9 Postoje, 112.: c.·. - dutim. dorr.::· _--- ｾ＠ , n s. Zecevic. :-.:.. ＮＺ＼ﾷｯｴＡｬｾ＠ 11 Videti T. ＺﾷｾＢＧＬ＠ Nikole C'>:;:c:_ :.... !:i. ziV8 n i e c' ＺＮＱｾ＠ . 1: ···:1 SANU IT-::: =·•.:!" 1111::·" 12 M. Eliade. ｳﾷＬＺｾ＠ :n' 13 s. Zecevic. :-. ,_ ·. Ｂｾﾷ＼Ａ＠ DUsAN BA:t\DlC CONCEPT OF P In the ｾＺＮｩ＠ .. ＺｮｾＮｬ＠ :: :-:::..::: Ｚ［ｵｾ＠ mous existence :: ｾ＠ ·::1 there is anot:"1e:· ｾﾷ･Ｚ＠ .. a:":: that these ｲｩｾ･ｯ＠ ,, ﾷｾ＠ . ::: present a syrr.':·:_.: ..au and the dead. c.:-.:. . .ｾＮｵﾷ＠ The ｡ｮ｣Ｎｾ［ＭＬ＠ . . '· ｾ＠ on a gradua: ::· :o:::;,;;;: ... 11 sphere of dec.:". ｾ＠ '"" dual dying. ]::: · ｾＭ｟ＮﾷｾＢ＠ , eluded three ·.·. ::·-=:o related to ere:::·- "' which enab!e:: -- ｾＺ＠ posth•.1mous :: ... -.;. ".'' analysis of t:-.e :.:-.. "":: analysis disc:·.·==e': " i. e. his ｧｯｴｾｮ＠ｳｯｵｾ＠ by ＺｊＢＮｾ＠ importance ' - ·::::.:-:1.::u '_: ｟ＺｾＢ･＠ D. Bandic: Koncept posmrtnog umiranja u religiji Srba, Etnoloski pregled 19 (1983), 39-47 ｾＺＬＧＢﾷ＠Ｂ［ＭＺｾ＠ｾｯ＠､ｯｶ｣ｾｲＺ｡］＠ iako samo ＭＮｾＺｊ＠ ill""'.::;;,· l:li( '·11""':', · ·• Ne treba, ... :-jb novog po- .. o-.:::je ili kasnije. : :.e se na poro- .·e'Tle dace, isto .. -,,:-::1 svih poro- • 47 se, naravno, to ne dogada vee posle godinu dana: zaborav dolazi mnogo kasnije, sa smenom generacija. Zadusnicki rituali su, prema tome, neka vrsta »secanja na buducnost«. Oni se zasnivaju na pretpostavci da je pokojnik zaboravljen, iako se to u stvarnosti nije dogodilo. Zato i opisani model ovih rituala znatno odu::lara od stvarne ritualne prakse. To nas, medutim, navodi na zakljucak da je takav model poceo da se izgraduje negde u dubinama praistorije, kada je lik umrlog coveka pocinjao mnogo ranije da bledi. u mislima pripadnika njegove drustvene zajednice. kada je njegova licnost relativno brzo bivala zaboravljena. NAPOMENE: ｾＺ＠ ?igueira samo ＮＨｾ＠ 'II!! ｾｔＧＢ＠ ·:ga groba u StO Vazi za · ,. ccliti grob ali :::·:.<:;.... prema tome. taj nacin, iz ｩｬＧＺｮｾ＠ .. ｾ＠ -, :· :. : proSiruje. .......ｾ＠ . :; - ·_ · ·:::·balnog, sim, -: c e1i. Tako, n2 ::,,· ....:.:.::::- 'e znak da se • ""'£ · · · · rlusi koja se ·: ... i:: ｾＬｩ･､ｮ｡ｃｶ＠ sa .. """ . : et) porodicnog - ::::jnik izjednas:ao .ie, znaci, . · ..:..;:m·a porodice . ::oduse, i dalje :··c ｾＬ＠ verovanje ... :-.:..-no u drugu, ::s. ta konacna, :'- :'C'l'lalno i sus- utapa ｾｳＭＺｯ＠ biva lisen ＺＭﾷｾＺＮ［ｾ＠ 'II'"'' ﾷｾ［ＺＮ･Ｍｪｵ＠ 1:::....tr.2 ::.": ..... :-:::-n crtama ＺｾＮ＠Ｚ｣［ｊｾ＠ ''' . - kakav nam G ｾＩｃｊｓｮＱｲｴ｡＠ -mrt 'gubital->. ': lentiteta) :zraZavamo liL.. '·.-esti svojih .· :.;a .. ＺＡｃＮﾷｾＭ \II"·.::: 2 Koriste se i neki drugi termini: npr. kult mrtvih, samrtni obicaji itd. :3 S. Zecevic, Kult mrtvih kod Srba, Beograd 1982, 101. 4 Videti M. Prosic, Dvornic Pogrebni ritual u svetlu obreda prelaza (Na primeru Stonskog primorja), Etnoloski pregled 18, Beograd 1982, 47. 5 L. Levy-Bruhl, Primitivni mentalitet, Zagreb 1954, 56. R Videti E. Lie. Klod Levi-Stros, Beograd 1972, 25 i dalje . 7 D. Bandic, Tabu u ｴｲ｡､ｩ｣ｯｮｾｪ＠ kulturi Srba, Beograd 1980, 7-15. fl T'tO. 105-164. 9 Postoje, naravno, i zabrane vezane za druge vremenske okvire. Ovo su, medutim. dominantne relacije. , 11 S. Zecevic, navedeno delo. 73-79. 11 Videti T. Dordevic. Nekoliki samrtni obicaji u Juznih Slovena, Godisnjica Nikole Cupica L. Beograd 1941, 161 i dalje; M. Pavlovic, Kamen stanac i vezivan ic cluse (folkloristicko-sematicka rasprava), Glasnik Etnografskog instituta SANU II-III, Beograd 1957. 616-622, 646-654. 12 M. Eliade. Sveto i profano, Vrnjacka Banja 1980, 27-30. 13 S. Zecevic, navedeno delo, 79-81. c ..... ＺＭ｟ｾ＠ ··" '"" 1 Videti 8. Kulusic, Stara srpska religija i mitologija (uvodna studija u Srpski mitoloski recnik), Beograd 1970. XVI. ｾＺＮ＠ ;::.,-- DUsAN BANDic Summary CONCEPT OF POSTHUMOUS DYING IN THE SERBIAN RELIGION In the traditional Serbian culture there is a widespread belief that a man i. e. his soul continues to exist after death. However, folk beliefs about posthumous existence of a man are vague and reduced. Contrary to this reduced system there is another, relatively complete cycle of rites related do death. It is supposed that these rites, which help the living to influence the destiny of the dead, represent a symbolic language, a language »spoken« by the community about death and the dead, and life after death. The analysis established that funeral rites of the Serbs comprised concepts on a gradual transition of the deceased's soul from the sphere of life into the sphere of death, a transition lasting a year. This transformation is in fact a gradual dying, posthur:nous dying, as indicated by animistic language. The study included three tvpes of rites: cycle of tabu; cycle of funeral feast; cycle of rites related to erection of a tomb. The article is the analysis of the two first cycles which enabled to established the rhythm and contents of a hidden concept of posthumous dying (change of existential state, change of existential level). The anah'sis of the third cycle discovered an idea of a final »posthumous death«. The analysis discovered a message of this rite: a man is dead only after he is forgott::>n by the members of his community. This means when his name is of no omportance to future generations. :<-::·:\-enu ali i .J.jegovu liC:-:-:cima. Danas __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 28 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 29 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 30 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 31 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 32 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 33 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 34 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 35 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 36 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 37 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 38 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 39 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 40 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 41 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 42 U RELICIJSKIM SHVATANJIMA JUCOSLOVENSKIH NARODA UVODNE NAPOMENE Predstave o mrtvacu, h j 4 ustaje iz groba i vrafa se medu pripadnike svoje aajednice, uklopljene su u reLigijske dsteme mnogih n a r d $ na raznim krajevima svetal). Ovo b i k je, po svoj ptilici, bilo poznato i Slwmima jog za vreme njihovog boravka u staroj postojbini. Ono se poanSmje veC u Ne&aovoj hronici ie XI veka a konstatwam je i M svih ,danagnjih slovenskih narada pad oazivima koji, &&ledno, imaju zajedmah osmom: kod nai%h narada [prmvladvje termim vampir, kod V e l h m s a i Uikrajinwa upir i vapir, kad J3elorusa vulpor, bad Poljlake upior, upierzica, kod Bugara v w i r 'i vaprir itdq. Potrebm je, mehtim, napommuti da se nigde na .slovmskm etmi&m pnwtom predstave o vampim nisu razvile do te mere i do&gle takvo bcgatstvo detalja kao llcod juhos l o v e n h g iivlja naskmjenog na teritoriji naSe zemljes). Za p d a v a a j e na&h mmodutih v e n w ~ j ao vaanpiru stoje nam na raslpolaganju dve vrste vet objavljenih izvora - arhivski i aaratiylli. A r h i d i izmri4) w d d e o starhi c d h vemKrauss, Abhandlungen Uber Clauben, Gewohnheit rechte Sitten BrUuche und die Guslarenlieder der ~ildsl&en, ~ e i ~ z i1908, g 124. 0 participaciji mrtvih U tivotu njihove druStvene zajednice videti: L. Levy-Bruhl, Primitivni mentalitet, Zagreb 1954, 46-50; S. Zarkovif, Primitivni mentalitet. Beograd 1945, 35- *) F. -36, 48. 3 S. Zefevif Kult mrtvih i samrtni obifaji u oko- lini Bora 1975, 154 Chsnik Etnografskog muzeja 38, Beograd isti, Mitska bifa srpskih predanja, Beograd 1980 (u rukopisu), 129. 3 Pod jugoslovenskim narodima podrazumevamo juZnoslovenske narode na teritoriji naSe zemlje. Na nekim mestima uzeli smo u obzir odgovarajufa verovanja Vlaha (severoistofne Srbije) i Roma koja su uglavnom identifna jutnoslovenskim. ') Pregled arhivskih izvora u T. Dordevif, Vampir i d ~ g a bifa u naLm narodnom verovanju i preda- nju, Srpskt etnografski zbornik LXVI, Beograd 1953, 150-153. __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 43 DUSAN BANDIC vamja i o nj'ihovom h t i n u i t e t u u okvirima najrodne religije. U tim davori~ma se, na ialmt, mogu pronaCi sa,mo odredene vrste podataka (najviSe o pra~ksi,,ubi#janjamvarnpi,ra). Stoga je njihwa v,rednost o g r a m i h a . Mnogo ce1,ovitiju slikv o vampiru pruiaju maun narativlmi izvori"), lroji nu jedni,m d e l m nastali kao proirvod sieteanabkih etnografskih Ltraiivenja. Iailco ~grada iz ~pomenutihizvora Iuna , D e ,uobieajene (u riteraturi Eesto pominjaneO) nedostafke, danas raspolaiem,~i.iajenifni.m fo~ndo~m 8koj.i m'oie d a poslu2i kkao tomova za dublj a razmatr,anja. Uprkos tome, verwamja o ovcm biCu jog uvek nilm u d~ovoljn~oj uner,i razj agnjena. Relativmo sru retka its6raZivanja koja sv0ji.m sadriajem izlaze iz o~kviradeskripcije. Takva istraiivanja najveCim su delom p80sveCenautvrdivanju lo,rmalnog i,dentiteta vampira. Mojemo ih podeliti na dva osnovna tipa. UopSteno gledajuci, i,straiivaajirna prvog tipa teii s e identifikacijli vampira n a horilzontalno~m plenui) a fstraiivanj~ma drugog tipa mje,govoj ldentifikaciji na v e r t i k a l n m planus). Navedeni ti!povi prouEava(nja omvog mitsk80gbiCa mogu se trettirati i ka.0 dve faze u procesu njegovog nauEnog objaSnjenja. OEigledno je, nai'me, da temelj.no poznavanje i~denti.tetavampira na hoisizontalnom planu ,psedis,tavlja neopho'd'atn pred~ulolvza mjegovo istraiivanje po verti'kali. Nema sumnje da su dosadagnja isbraiivanja va~mlpira dovela do znaEajnih rezultata. Medut5m,ni'je teSlko uoEiti i izvesne nedostatk~ S jedne strane, problem identiteta ovog biCa nije razmotren u pottpunost,i nl na sasvim adekvatan nafi~n.S dmge strane, atnaliza vampira Evedena je na formalne olkvire. Dmgi a~mektipomenutih verovamja ostali su uglavnom van domena naucno~g interesoyanja. Osnovni cilj maSeg rada je d a - bar delimiho navedene praznine. U skladu sa tom intenoijom, usmerikemo naSe izlaganje u dva pravca. U p r v m delu ra~da pozabavikemo s e ponovo pitanjem identifikacije vampira. U drugom delu proSirifenno golje aaaldtze na probleme komunikacijs~luih i funkcioaalnih maEenja predstava o ovom demonu. - popuni Pregled narativnih izvora u istom delu, 154-219. ') 9 Na primer, Z. RajkoviQ, ObiljeZj?, etnograiske grade i metode njezina terenskog istrazivanja. EtnoloSki pregled 12 Ljubljana 1974: M. Fili~ovi6,Narodna pesma i narodk Zivot, Etnoloski pregled 8-9, Beograd 1969. Na nrirner. T. Dnrdevit. navedeno delo. 149-219: -<ra;ia-'nav~de60-~dil0,~'124-144: s. zeedvit, ~ u l t mrtvih. 154-160: Isti, Mitska bita, 128-137: E. Lilek, EtnoloSkf pab~rci.DO Bosni i Herceqovini, Glasnlk Zemaliskoq muzeja XI, Sarajevo 1899. 701-705, itd. Sira literatura navedena je u ovim prilozima. 7) I?. 3 Na primer, V. CajkanoviC, Mit i religtja u Srba (Elanak Ubijanje vampira), Beograd 1973. 241-257. __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 44 t DUSAN BANDIC LDENTIFIKA~CIJA V M P L R A I ~ t r a i i v d i~koji su se bavili problemtima identifikacije vampira hili su suofeni sa velikim tedkofama. VeC letimiean pogled na prikupljenu g ~ a d udovoljen je d a atikrije svu sloienost njihovog zedatka. Evidmtan je, na primer, pluralitet naviva za ovo bife. DoduSe, preovladuje nauiv vampir, ali se mogu ivti i mnoga druga lakalna h e n a : vopi~r,upir, lampir, lampijer, vukodlak, kodlak, tenac, gromnik itdg). Uporedo sa pluralitetom naziva, jasno je izrai e n i pluralitet sadriaja. Narodne predstave o vampiru u velikoj su meri neujednaeene, ponekad i protivrefne. One variraju od kraja do kraja, od sela do sela, u izvesnim slufajevima i od kuCe do kufe. Dakle, Dsnovnu teSkoCu pri identifikaciji ovog bifa predstavlja velika termindoSka i sadriajna izdiferenciranost: za razlifite nazive vezani su razlifiti sadriaji. M'ed~~tirn, lpatrebno je naglasiti d a ta neujedn,aEeno8slt,sa,driaja nije ,,apsolubna". UoEljiv,o je da se predmstave o nekam omdbitni'h svojstava vampira, upr'kols widenhnim razl;lkama, skoro uvelk mogu otkaratkterisati ikao varijante jednog o,pStijeg, zajedini(f'kog.shvatanja o ovom bicu, shvatanja k'oje je u pravilu isto (i'li bar csliEno). na celom i,spitivanom po~dmfju. Talfo se, na primer, delovenje vampi8ra u raznim krajevima razliEito zamislja. Njemu se pripi,suje Siroka shala .aikitivno.wti, 08d unigtavanja ljudii i stoke do relatimvno bezazlenih post,upaka ka'o Sto su za,sit,raSivanje urku6alna ili rvanje sa prolaenicima. Navedena verovanja se, naravnrr, medu1sobno ra~zliikuju ali istovremeno izraiavaju opStiju (i opSte raspr~~stranjenu) zamisao o antagonistirEk'm 06d1nolsu vampira prema Ijuldima. Imajufi u vi~du ovaj - a i sLiEne prime#-e - moiemo pretposta$?ti da se pojam vampira na jednom (pojedinaenom) nivou ispoljava kao skup relaltivno ~razlifitih,a na dru$om (opStesm) nivau ikao islkup ,relativno ujedna,fenih predstava. U dosadaSnjim nastojanjima ga se utvrdi identitet vamplra nije s e vodilo dovoljno raEurna o ovoj p r o t k r e h o s t i . T Dordev:C. na prlmer, navoldi sve (njomu poenate) vari jainte pomenutih verovanja, ali ~ r tom i ne ukazuje dovoljno na njihove zajodniEke osobenostilO) dok, recimo, F. Kraus neke lokalne varijante tlh shvatanja neolpravdano prikazuje kao olpSte karekteristilke vampira"). U prvom sluEaju naglasak je na invarijantnmr~ predstava a zanemaruie se ono Sto im je zajedni3ko; u dmgom slueaju teii se ') T Dordevie. navedello delo. 150. lo) Isto, 154-219. m) F . Krauss, navedeno delo. 124-136. __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 45 - DUSAN BANDIC - - uolpstavamju, aLi se ispui5taj.u iz vida p-j& r a d f e. Da bl se prevaziele pmenute jednostranosti, nmphodno je razmotriti predstave o vampiru i opSrteonlg. Pona oba nivoa - pojedinaSto su, kao Sto je istaknuto. predstave o ovom b i h na pojedinahom d v o u neujednaeene, hnafno utvrdiwanje n j e g m g identiteta rnoguCe je samo a a apStem nivcru. Staga se iznalaimje zajednipkih, opStih adredbi u pojedimaEnim prebtavaana name& kao prvri i amovni zadatak pri identibilkaciji vampira. Videli smo da se vaanpk na naSem etniEkom pnastoru r m i o u veoma sloieno, vi3-ionalno biCe. Stoga se i na nivou, koji smu, usiovno oanaEili kao mi, mogu pojaviti razlitite, fak crponentne ideje. U t m slufaju neophadno je dalje uapWawanje. isve do onog stepena CQStasti na k m e a~oaiciiamedu ideiama nestaie. Meja, predstavljate 'bvom prihk6m13) km.aCam cilj identifitkacije vampira. Kao Hto se ~moZevideti iz dosadahjeg izlaganja, wtvrdivanje identiteta vampira u ovom radu zasnivaCe se na sleddim pcstupcima: (a) Mvajanje cenovnih varijanti predsta.va o vampi~u, (b) tnalaZenje ideja z a j a l i k i h vma, t i predsta- (c) eventualno penavljmje gasrtupka uorp5tavanj.a do nivw a a kome ideje o v m p i m pwtaju homogene, Cd) logi6ko povezivamje tih homogenih. element& ideja u Sire idejne celine. Ovim je naSe izlaganje metadski, ali ne i temahski (tj. predmebno) odredeno. ViSedimenzionalnost pojma vampira u naSoj narodnoj religiji zahtwa kako ograniravanje, tako i r&lanjivanje tematskog padruEja, koje Ce biti ,?redmet iqitivmja. Drugim relima, patrebno je iadvojiti karakteristike ovag biCa relevanhe za uitvrdivmie nieeovae: identiteta. Kao hristam && Ggledu moZe nam posluiiti vet. putokaz ; ~ ~ m e n u tDordevi6wa a sistemati~aoii~a. doduSe, k izvesne lrorekcije na terminol&G i na sa9 0 odnosu pojedinafnog i opBteg videti B. SeSif, Osnovi metodologije drustvenih nauka, Beograd 1974. 31-33. Trebalo bi utvrditi i formalnf odnos vampira w e ma ostalim bielma iste kategorije (npr. nekfitencima, pogibaocima, talasonima). Medutfm. to bi zahtevalo prethodno identifikovanje pomenutih bi6a na naEin kakav ovde ~rimen]ujemo na vampiru. Ovakav zadatak ofigledno prelazi okvire naBeg rada. Y) 84 __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 46 driajnam planu"). Oslanjajuki se delimiEno na stavove ovag autora, usrnerikemo p a h j u na tetiri grupe predsbva lkoje su, u stvari, od,govori na su$tim&a pitmja o sadriaju pajma vampira: (1) predstave o o s a b m a koje se pmle smrti pretvaraju u vampira, (3) predstave o egzistencijalnim svojstvima van&a, Prve dve grupe predstava daju odgovor na pitanje ,,kako postaje vmpir", dok druge dve grupe odgovaraju na pitanje ,,Bta je t o vampir". SluieCi tie napred izlcrienim metodom, TazmatriCemo s v a h od navedenih gmpa predstava ponaosob. (1) U akvire pojma v m p i r a gotovo s u redovno ukljuZene i predstave o vrstarna ljudi, koje se posle w r t i pretva~ajuu ovo bike. Kada se u nagem n x d u govori o vampiru, uvek se ima na umu -reha csoba, najPeSCe prilpa~dnik d o t i b e druStvene zajednice (porcrdice, sela). Zavim0 od kraja, m&e Be povampiriti i mu&o i iensko, i atam i mlado, jednom r d j u svako ljudsko bidei&). Medutim, po opStem shvatanju, niko n&e poststi vampir bez nakog narditog ,,razlogav. Predstave o tim razlozima mnolgo,brojne sru i razlifite. V e a a testa se pretvaranje u vampira za~miSlja kao posledica neobihog, nesrebnog sticaja &ohmti, koje mogu da zadese Eoveka u_ Sirokom vreme~~skom intervalu od rodenja do ukopa. m e g d e se, recimo, veruje da prewdam moie da bude vet. sam naEin dolaGka Jjzlldskog bika na svet (ako se, na primer, rodi II ,,kduljioi"). Vampire se takode lica ~koja su tolkom iivota hila izloiena delwamju vratanja ili prokliejanja, zahim Iba koja s u doSla u dodir sa ,,neEistimn bikima i predmetima, koja su bolovala od odredenih iboles~ti itd. Do pretvaranja Eovaka u vampira mo% da dovede i lsam Eim umiranja (ako je ovo naisbwpilo pre v r m e n a , nasillnim putem ili b a propisanih obreda) ali i neki drugi dogadaj posle toga, sve do$ posmntni ostacj ne budu ukopani ( a h ih, na primer, preslkdi k a h a Zivotinja ili se gr&o njilh n& dodaje)15). M) T. Dordevif, navedeno del0, IV (sadrZaj). ma) E. Lilek, navedeno delo. 703: T. Dordevlf, naveden0 delo. 164. ") T. Dordevif navedeno delo 164--172 i tarno nav. lit.; S. ~ e ~ e v i fSamrtni ,' ritua1.'155; Isti. Mitska bi6a. 130-131. E. Lilek navedeno delo. 702-703. F. Krauss, navede;ao delo, li5-126: S. KuliSi6. P. 2. 'Petrovih. N. Pantelif, Sspski mitoLo3kl seEnik. Beograd 1970, s.v. Vampir. __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 47 DUSAN BANDIC Do :prebvaranja neke osobe u vampira ne dov,ode sauno sipoljne ork~lno~sti. Verujce s e d a uzrok moie da bsude i u aamom Coveku, odno,sno u njegovnn ponaSa.nju. Ako je neki Eovek w e krSio rnorallne n o m e (ubio, ukr,ao, .prevario) ili relig~ijsk~e ,prapise (nije we pridriavao o~drededh tabua, izbegavao izw5avanj.e odredenih obreda), ofekuje se da ce posle :smrti pastati vampir i da Ce u tcln o~bli~ku nastaviti d a pri'finjava nev d j e svojim baifnjim. Meduitim, ne vampire s.e samo lica ko'ja ,,greSolaJ' d~el~uju, vet i ,oms koja tako lmisle i .osBe6aju.To se lpolsebno odncsi na ljudse k~oji sa ovog sveta adlaze ne8sreCni i nezadovoljni (zbo~g meizvrSeniih o.baveza, nei'spunjeni~h ielja i ssl.), jer oni ztivimde iivim3 i teie cda im lna~pakoate~~). OEigledno je da se sva ova, na izgled raznorodna verwamja o umocima .,radanjam vampira mogu ~svestin a dve o~pstije i~deje. S jedne strane, va~mpimrese lju,di koji su, bez svoje krivice, postati i r t v e zlih uticaja ili nesrecnih o'kolnosti; s druge strane, to se deSava i 1j.udima koji .su sami izazivali ili ieleli da izazovo zlo. Raldi se, dakIe, o dva razli,filta ti,pa pojedinaca - o ljudima koji su i r t v e zla i ljudima koji su ievoir d a . Medutim, polsmatrana na Sirem druStvenom planu, sva ta 1ju.dska bita imaj,u ~neStozajedaiEk80. I u jednom i u dmgom Sl~uEaju,,to :sru pojedi~nci koji bsu u neposradnam do'dim .sa nesr&om i zlolm, koji su na neki nafia obeleieni zlim fatumom. Kao takvi, oni se suStinski razlikuju od ostalih ~pripadnika svoje druStvene zajednice, odstupajuci od tradi'cijom ultvrdenog ,protoltilpa ,,urbi~Eno,g", ,,prosehnog" pojedinca. Ukrabk,o, vampire se ljudi koje je njihova zajednica o,karakteri,sala kao aberaatne. (2) Predstave o aafitnu na koji se pokojnik pretlvaira u vampira takode nisu jedinstvene, ali mnogo manje variraju od verovalnja Q w rocima takvog dogadaja. Rasprolstraqjena su uglavnoun dva osnovna shvatanja. P r m a prvom od njih, porkojaik se vampiri tako Sto u njegovo telo ude neko nahpriradno bXe (najEeSte zamiSljano kao ,,davoWili ,,davolski ,dub")"). To bike p a n w o udahne iivot u mrtvaca, odnosno obnovi njegove bioloGke, iivotine funkcijei8). Prema drugom shvatamju, do vampirenja dolazi zato Sto duSe pojedinih pdcojnika ne m o m da odu u svoje prirodno boraviSte, u svet mntvih, v d ae vracaju ili ostaju vezalne za njihovo telo. Talkvo telo s e ,ne raspajda; ono i dalje oskaje na izvestan lnacin iivo i alotivnoi". )' ") Isto kao u prethodnoj napomeni. Uporediti na primer V. S . KaradZif, Srpski rjefnik i1818) ~ e o g r A d1966, s.v. Vukodlak. *) T. DordeviC, navedeno delo. 164 i d. )' Isto. __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 48 - Navedena shvatanja i pared evid,emtnih razli,ka - izraiavaju u olsnovi istu i,deju o postanlku vampira. U oba slueaja se pod valmpirenjem p o d r a m e v a poaovno o~iivljavanjetela pakojnika, oiivljasvanje koje je i~nicirano prisustvom nekotg .n,ematerij.alsncng, diuhovnog bi f a u nj,emu. (3) Na ovakvu predstavu o v a m p ~ r e n j u nodo- vezuje se adgcrvarajuea predstava o caljem ,,iivljenjuV povarnpisenog polkojniika. Aik'o je telo umrlog oiivelo zbog zadriavanja njegove duSe (odnosno infilitriraaja neke druge druSe iLi duha), onda se njegova dalja egzistencija mote zamisliti salmo kao koegzistencija sqprotnih principa - unaterijalaog i nematerijabnog telesnog i duhovnog. Posmatrana sa tog srtaaovigta, egzistencija vampira o~dgovara egzbsrtenciji iivog foveka. Medutim, varnpir i~pak nije i i v f'ovek, v e t i i v pokojnik. Zatmo njegovo iivljenj'e nuino popri,ma i neke specifiEne dirnenzije. U pretpostavljenim vremenakim okv,iri<mai i v l j m j a varnpi1raz0)~Imenjuja se initervaai njegove pes.iv8no!s'tii aktivnotsti: ocbiEno danju uniruje u grobu a no'fu izlazi iz njega i vrafa se medu iive2I). Mogufe je, daikle, razlihorva~ti pre.ds.tave o varnpiru u palsiv~nom sitamju (ili vampiru koji mi'ruje u grobu) i va8mpim u aktivnom stanju (ili vampiru koji je napustio svoje posmrtno obitavaliSte i deluje vain njega). Ova ,di.sltinkcija je znalfajna zato Sito su predstave o egzisten2nos)ti vampira u pasivnolm i valnpira u aktivnom 'stanju lsuBtjlns'ki razliflte. Varnpir u paslivlnom .stenju zomiSlja se kao mrtvac komji na~srtavlja,da iivi u telesnom obliku. Njegovo ltelo se n e caspada, zad,riavajufi deli,m.iEEnosvoj raniji i ~ g l o d ~ Ono ~ ) . poikatz~uje vidljive znalke Zivota. Moie da menj.a poloiaj (,.nalazeVga ka,ko leii na boku ili stomaku, karko sedi ili Calk stoji) a spwcjbno je i za komuoiciranje sa ljudima (pasmatra prisutne, razgovara .sa r ~ j i m a ) ~ ~ ) . - *9 Duiina vampirovog i i v o t a razliEito se zamiSlja od 40 d a n a , p a d o ,v.iSe v e k o v a . Ponegde smatraju da povampireni pokojnik ,,iivi" sve dok ga ljudi ne ubiju. (Isto, 182-183 i t a m 0 nav. l i t . ) . *') E . Lilek, navedeno delo, 701; V . S. KaradiiC, navedeno delo, s . ~ V . ukodlak itd. Na primer T . Dordevib, navedeno delo, 151, 152, 213-214: S. ze'eevib. Kult m r t v i h . 155: P . 2. Petrovib. Zivot i obieaji narodni u ~ r u i i ,s r p s k i etnografski zbornik LVIII, Beograd 1948, 338; L j . MiCeviC. Zivot i obiraji Povovaca. Srpski etnografski zbornik LXV. Beograd 1952, 256 i t d . ':) a) Na primer, T . Dordevib, navedeno delo, 166; A. Nazor, ObiEaji i narodno stvaralaStvo oko smrti u Poljicama, Rad XI-og kongresa Saveza folklorista Jugoslavije Zagreb 1966, 413 i t d . __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 49 DUSAN BANDIC h a t r a se da je telo pasivnog vampira, kao uastdom, i telo iivog Poveka, samo materija~lni ,,aataE" nemahrijalnog biCa koje iivi u njemu i koje ga Eini iivian. Qvo shvatanje se posebno jasno iqpoljava kroz nardme predstave vezane za p r a k u ,,ubijanjaP' vampira. Naime, r a d j e je u mgim krajwima bio r d k e n olbiPaj uop5te - miStaprobadamja, lspaljivanja i va'nja ili dteCivanja tela povampirenog pokojnhka. To se Einilo sa i e l j m da se d o b o d i ili pratera u n j m u nastamjena d d a , odnmno neko drugo duhovno biCt4). Vampir se, dakle, ubijoo razdvajaajem njegovwg materijalnog i nematerijalnog dela. Umesto iivog mrtvaca ostalo bi beiivotno t d o s jedne strame i du5a (ili, recimo, ,,&avov), kao nematerijalno bike koje nestavlja da iivi, s dmge strane. - I vamipilr u a k t i m m stamju je, po narodnom shvatamju, saPinjan ad materije. Njegwa aktivnost jeste aktivnost kara'kteristiena za materijalaa bika: on u~bij~a ljude i staku, hrani se n j i h o v m kmlju, u p d t a se u fiziPki obraEun sa pojedincima, stupa u polne odnose sa s v b jom i e n m , sa kojmn moie da ima i porod, obara i raabija posude i $1.") Ljudi se, uostalom, i odnose prema aktivnom varnpiru kao prerna rnaherij~ahom-bibu. U ielji da ga ubiju, oni pokuSavaju da uniSne ili oStete njegova telo (na primer, 'pucaju u njega iz v,atrenog m i j a i ~1.~~)). Medutim, po c p 5 h n verwanju, t d o &ivnog vampira nije ,,makerij~aho"u uobimEajenommaEenju te relji kao Sto je to, recimo, sluEaj sa ovim bitem u paisivnom ~sltarnju. Napuitajuki grabe7), vampir m m j a svoja egzistencijalna svojstva. Pre svega, njegovo telo postaje tada relativno nedostupno l j d s k i m Pulima. Po pravilu magu da ga vide samo odredene iivotinje ili odredene vrslte Ij'udi @a primer, oni koji su rodeni u suboitu ili m i ~kaji,,,potii5uniz njego") Ovo verovanje je u nekim krajevima izrateno i eksplicitno. Tako M. MiliCevie navodi da su seljaci, prilikom probadanja vampira, mahali granama da se Uavo" koji se nalazio u njegovom telu, ne bi &vukad i utekao. (M. Milieevie. Zivot Srba seljaka, Srpskt etnografski zborntk I. Beograd 1894. 326). V. Cajkanovie smatra da je uovampireni uokojnik prvobitno probadan sa namerom da se prikuje za grob, a ne da se ubije (V. Cajkanovie, navedeno delo 249 i d.). Medutim, svoju tezu nije mogao da potkrepi odgovarajueim argumentima. Pregled zamibljenih aktivnosti vampira u T. Dori tam0 nav. lit.; F. devik navedeno delo 173-183 ~ r a u i s .navedeno delo. 12E-130: S. Zefevie, Kult mrtvih, 156; 1sti; Mitska biea, 132 itd. ") 13 T. Doruevie, navedeno delo, 204-205. Veruje se da vampir i telesno napubta grob. Kad s e raskopani grob nade prazan, to je znak da je povampireni pokojnik nekuda otibao. (Isto. 216). ") __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 50 vog &osa sa Zaamam)). Osim toga, v W i i obli$ tela ahtimag vampha krajnje sy pron a l j i v i , napostojani. On se u t r a m m&e smanjiti i prdi kroz mpiau na grobu ili kroz kljYEaonicum). Spasoban je tzkode i da se potpuno tramformiSe. ~retvarajuti se u razlirite vrste Eivatinja ili'predmetai). U adredenim okdnostima ddazi i do njezwe demateriializaciie. Ako ga, aa primer, &odi nako iz p&e, -&ivni vampir iSfezava - potpuno ili delimiho. Obi& no preostaje samo grumen usirene krvi ili pihtijaste masen). V m j e se, dakle, lda telo vampira u aktivnom stanju h a neke osobenostL koje su, inaee, svojstvme nematerijalnim, duhovdm bitima. Name& se pmtpustavlca da njegovo telo predstwlja samo rnaterijalnu f o m u kojoj se javlja mjegwa duSa, &asno n&a druga duSa ili duh."a) Kako pakazuje dosadahje izlaganje, padmom i ektivnom stamju valrmpira odgovaraju ramliEItk adnosi imeUu dve strame njegovog biCa - materijahe i nemarterijalne. Te razlike se ispcrljavaju na dva nivoa: a. Vampir ru pasivnm stamju zamiglja se k a ~ oduhwljeno telo; vampir u ~aktivnomctanju zam i q a se kao otelotvorena duBa (ili drugo duhovno bite). b. U lprvom YluEaju telo i d d a ~koegzWraju kao dva spojena ali, istovremeno, i zasebna, odvojiva realiteta; u d'mgm sluPaju k l o 1 dugs integrisani su u jedinstvenu, monolitnu, neodvojivu c e l h . Samo telo v m p i r a je njegava duSa i obmuto. - (4) Znarajnu odrednicv pri i'dentifikaciji mekag natprirodnag biba (samim tiun i vampira) mStavljaju i shvakamja o zmi&ljenom o b w u koji se uspostavlja izmedu ljudi i tog bita. Ovakav odnm moZe se pasmatrati sa dva stamoviIsto 157-158. M. Filipovid, P. Tomid, Gornja Panja, ski etnAgra ski rbornik LXVIII. Beograd 1955. DordeviC, kivot i obitali narodni u Leskovafkni etnoorafskt zbomtk LXX. . - -. . - Mnravi. -.- - .- . . , Sraski ~eo~r& 1958 d 565- F;.Vukano'GiC; vampiI u verovanjima i obidajima kod Cigana u Kosovsko-metohilskol oblasti. Glasntk Muzeja Kosova t Metohije 11. W) 104; D. ~ ") T. DordeviC, navedeno delo. 179. ' 9 Isto. 153. 154. 158. 17E-179: S. ZeEevM. S a m r M rit u a l 1k5. T. ~ukanovi6, navedeno d e l o 156; M. Filip obi^, \era i crkva u Zivotu ~ a n a t i k i hHera (u knj. Banatske Here. Novi Sad, 1958). 156. 1 ') ViSe primera u T. Dordevid, navedeno' delo. 201-204. 'la) Nile teSko uotiti izvesnu ~rotivrernostu narodniin vl?iovanjima: vampir nap'uSta grob u telesnom obliku (nap. 21) a, naSavSi se van groba. egzistira kao inkarnacija njegove duSe. odnosno nekog drugog duhovnog biCa (Sto ~odrazumeva ostajanje~njegovogtela u grobu). Medutim, ovakve protivreEnosti nisu retke u narodnim religijama, posebno u kultu mrtvih. __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 51 DUSAN BANDIC ma: u kolnkretnom slufaju kao stav vampira prerna ljztdima i kao ~ t a vljudi prema v m p k u . U p r v m islnfaju ovaj odnos s e ispoljava kroz zamiSlljen3u aktivmost vampira; u dmgom sluEaju unanifestuje s e kroz stvernu aktivnost Ijwdi. Vet je r d e n o da vvarrupir, po naradnom verovanju, u t c h nofi ustaje iz groba i vraca se medu iive. Pri tom se midi na njegov povratalk medu pripadnike s q s t v e n e druStvene zajednice. Vemjg se, naime, d a pwampireni polkojnik obifno d o l x i svojoj kuCi, odolasno svojoj porodici. Pmekad se, medultian, zami.5Jjeni radijus njegow g k r d a n j a i delovanja groSiruje i na c d o ~ e l o ~Stoga ~ ) . se odnos ovag bifa prema ljudima uslovno moZe tretirati kao odnos prema pripadnicima njegove uie, porodiene ili Sire, seoske zajednice. Aktimmt vampira oclreduje ga u g l a v n m kao biCe koje je neprijateljaki nastrojeno prema ljudiana, adnosno pripadnicima svoje zajedaice. Spisak p r d s t a v a o neprijateljdkim lpostwpcima povaqirenolg pokojnika dugafak je i ramovrstana3). P a ipak, fitavu tu njegovu alktivno& moguCe je svesti na nekolilko osnovnih tipova, koji izraiavajru razlifite Btupnjeve njegove agresirnosti. Najv~iirjstupanj agrasimosti grimtan je u shvatanjima d a v m p i r nbija ljude i st&u (i hrani se njihovom kmlju). Paralelno sa navedenian, raspmstrmjena s u verovanja da ovo bite napada ljude ali ih ne ubija, odnosno d a z a s t r a h j e ljwd,e aIi ih n e napadaJ4). Potrebm je nqpornenruti da zatmiSljana aktimost vampir a ulije uvek nnaprijateljdka. Tako su, na primer, u m o g i m krajevim8a z a b e l e h a verwanj.a d a varnpir stupa u polne odnose sa svojom Zenom, d a se pr2kazuj.e ljusdima ili oglaSava svoje prisustvo u kuCi (bez iikakvih drugih mamera), da polnekad obavlja domafe paslove I i ~ l . ~ ~ ) . Tz napred d e n o g sledi da aktivncvst vampira tzraiava podvojen - mtagmistii3ki i neantastav w a g biEa prema ljudima gmi8sti&i iako se, doduSe, antagonisti6ki stav moie smatrati prewladuju6im. Medutim, da bi se dabila potpuma slirka o prirodi delwanja ovag bifa, p o t r e h o je u d i t i j& jednu njegovu dimenziju. U naSim krajedrna rasprofiitranjeno je shvatanje da svatki k m t a k t sa pwampirenim pokoj~likom, bez obzira na njegove namere, preds t a d i a izwetnu opasnost za Cweka. U literaturi se Cesto navode podaci o osobama koje su nepusradno pwle susreta sa v a m p i r m obolele ili umrle, o Zenama koje su pmle polnih od- - '3 To se vidi iz celokupne faktografije o aktivnosti vampira. ") Videti literaturu u nap. 25. ") Isto. __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 52 DUSAN BANDIC nma sa n j h p&le da blede i venu itd. Jednam r d j u , i antagrmistiEki i neantagonistiEki m o t i v i s m delovanje ovog biCa ima jednu, jasno izraiwu osobenast omo je uvek opmnoS6). - Verwanje u oipasnast, koju donosi prisustvo vampira; nuino- izaziva cdgovarajubu rureakciju ugroiene druStvene zajednice (porodice ili sela). ~ o juiTIoslovenskog d s t a n m i s t v a naBe zemlje razvio se sloien i r a ~ g r a n a todbrambeni sistem prativ ovog bifia. U okvire sistema uklopljm je veliki broj magijsko-religijskih progisa kojima se regulige ponaSanje pripedniika zajednice u kritihom periodu, sa ciljem da se onemom& v m p i m j e pokojnika, adnosno aeutraliSe delovanje pakojnika koji se vet pretvorio u vampiras7). Medutim, bez obzira na to da li se radi o prwentivnoj ili internenbe aikt;?nosti, okosnicu Liitavog ovog sistema najEe5Ce je predstavljala teinja da se telo vampira bilo stvarno, bilo simboLiEno mi5tiS8). - Makmo, daWe, zakljueiti da odnos izmedu ljudi i vaunpira karakterik hraziti antagonizam. T h v -0s obdeien je dvema komplementamim ildejma: s jed,ne strane, idejom o vampim kao opasnom demonu a s druge strane idejom o potrebi njegovag ,,fizilSkog9'unistenja. RamotrivSi Zldiri gnupe predstava o najmatajnijism kara~kteristikaana vampira dosli smo do Eetiri elementame, o s n m e ideje na 'kojtma se, po naSem m i l l j a j u , zasniva identikt ovog deIhm9kag biCa. Alro se ovo g1ediSt.e prihvati kao opravdaao, &a se identitet varnpira m o k izraziti na dede6i mabin: 1. Vampir je biCe u koje se posle smrti pretvara pusebna vrsta l j d i . To su osobe koje je njihwa zaj&ica okararkrterisala kao aberantne. 2. Vampis je bi6e koje ,dp&aje" zahvaljujuCi pradtuienoj iLi ponuvo uspostavljanoj koemis k n u j i njegovog tela i njegove dCu3e,odnosllo nekog drugag duha ili demona. 3. Vampir je bite koje ,,pastojin kroz pravilno smenjivamje dva egzistencijaha oblika - oduhovljenog h l a i otelotvorene d u k (ili nekog drug= duhovnog biCa) - odnasno k o z m e njivanje dva t i p odnosa telesnog i duhhwnag principa (odnosa uporedme koem{stenaijc i oidnosa identifikacije). Y) T. D o r d e v i f . navedeno delo. 180. 183. __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 53 - DUSAN BANUIC 4. Valmpir je bite Eiji su odnosi sa 31judha obddeni amtagonkmom. Ove &nose karaJcterSu kmaplementarne predstave o 0pamm-1 delovanjru vampira i o potrebi njegovog fizilEkog m i a a v a n j a. Dlementarne ideje, kaje se adnose na isto mitsko bite, ne mogu se pmmatrati izolovmo. Po pravilu medu njima partoji smhaona povezanost. Kao &to je vek nagovegteno, takva povezanast postoji i medu elementarnim idejama ideje o vampiru. UoiYjivo je da se pornen* mom gruipisahi olko dva kmplelusnija idejna jengra. Takva jeagra saehjavaju parmi ixleja, koje m o u napred izloienom pregledu omnaEilli brojevima 1 i 4, odnosno brojevima 2 i 3. Kasnije idagamje t e pokaaati da se prvi par ideja odnosi na ,,hddividualitetnvampira a drugi par na n j e g m ,,egzistencijalnostl'. Ova dva idejna jevgra (ili idejna sprega) prerMavQaju oCigledno dva omovna aspekta identiteta vampira. %ga ib moiemo uzeti kao dva osnovna tematska ukvira za dalju a~zalirm. U dosadahjem idaganju id&tet vaanpira tretirali m o kao skurp elementarnih (medusobno pov-ih) i'deja, koje su zajednieke razliEitian varijantarna narodmih verovanja o o v a demonu, verwanja zalbdehnih u taku XIX i XX veka. Drugian rdima, identit& vampira raanatran je na sinhronom, odnosno h o ~ i z m t a h m plmu. Potrebno je, anedutim, racnmotriki ga i u njegovoj dijahronoj, ve~tikalnoj dimenziji. Verovanje u povmpirenog pakojnika veoma je staro. Ono je nastalo negde u dllbhama pra6storijeso) a - kaiko je vet pamenuto - bilo je dfobro poznato 1 na&im precima jog u njihovoj staroj postojbimi. Sloveni s u ga bez sumnje aoneli na Balkansko poluostrvo kao deo svog k d h r n o g nasleda. Pamato je, medutim. da je slovenska lrmMura po d o l a a h na Balkan bila velikim delom izmenjena i urazn01iEena~~). Tome su evakako dolprheli i mafni procesi l d turne infuzije koji su dolazili iz razlifitih imora, odvijajluki se u razliEitian prirodnim i is~torija i m uslovima. Ti procesi svakako nisu mimoi51i ni verwanja o vampim. 0 tome, uostalom, re& govori ,i njihova Qdiferanciranmt. DaTome u vrilog ROVOrl 1 rasprostranjenost predstava o ovom tipu pokojnlka u prlmitivnlm rellgljama. ") ") Sire o tome M. Gavazzi, Sudbina stare slauenske baittne kod Jufnih Slavena, Blblioteka EtnoloSkog druStva Jugodavije, 2, Beograd 1050. __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 54 na4s se ma koje ad ovih verovanja, uzeto pcmaosob, t&o m d e okarahterisarti bilo kao ,,izvorno", slovmsIfo, M o kao tude, dmosno primljeno sa strane. Konstatovali smo v& da heterolgmast predstava o va~rrmpimnije apmlutna: sve one se zasnivaju na ndkaliko zajedniakih, W t i j i h ideja. Namde se utisak da je proanmama zahvaCen s m povfilnski sloj ovih verovmja, dok je njirhova sultina ostala ndaknuta. To je sasviun u skladn sa mehanizmcun, po k m e se odvija kulkuma hfwija. P a n a t o je, naime, da svaka prihvatajuCi kul'hme hovalj-ka grupa cije teii da ih uklopi u kontekst svoje kulture, da ih integrile u posbojeke obrasce mliie Sljenja, o s d m j a , p ~ d a n j a ~ ~Wravdana )). staga pretpxtavka da SLI i n d i preci, usvajajuCi vremenom tuda shvatanja o vampiru, nastojali da ih pnilagode svojoj, jol u s t a w postojtbini izgradenoj slici omg demma, da ih dovedu u sklad sa mnuwnirn idejama na kojima je ta dika pdivalla. Malo je verwatno da su ove amovne, eleimentarne ideje bitno izmenjene. Imajuei to u vidu, moiemo bar priMiZTlo izjednrariki identitet ,,jugoslovenskog" vampira sa identitdoan o w g demona iz verovanja nalih slovenskih predaka. - - KOMUNIKACIJSKI I FUNKCIONALNI ASPEKT VAMPIRA Zndividualitet vampira U uvodnmn delu rada napomenuli smo da su dcrsaddnji p u w a j i nauEnog objahjenja vaanp i ~ avezmi uglavlnm za okvire formalne anallze. Iskazano temiaima, koje smo awn pril i k m primenjivali, radi se o utvrdivanju formalaog identrikta vampira na horimtabnom i na vertikahom plaw. hrnenlutim pitanjima bilo je p v d m o i prethodno izlagaaje. MeUutim, po nalean milljenju, za potrputnije rammevanje mag mibskog biCa neaphodna je jedma svestraxuije h c i p i r a n a maliza. Kao svrsishalno polazno adredi&te za dalja razmatranja uzeCemo osnuvne odredbe. kommikacijske teodje kulture. W okvirima ove tearije, kulturmi fenmemi tretiraju se kao k m n i kaaijski fenommi, kao stvari koje o ,,netemu go~ore"~~ Pretpmhvlja ). se, na primer,' da jedan mit, obred ili verovanje sadrie oclredmu, najEdCe glmiven~uporuku. Teorijski, poliljaoci ") E. HaP, AntropoloSke teorije I, Beograd 80-100, 104 itd. Videti U. Eko, Kultura, tnfo~macija. komunikacija, Beograd 1973 11-12; M. Vodopija, Maturirgnje kao rite de passage, Narodna umjetnost XIII. Zagreb 1978, 7a-19. __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 55 DUSAN BANDIC te poruke su davno pomrli preci a priunaoci su pripadnici da'ndnjih generacija. Pri tom ni poSiljawi ni primaoci ne rnoraju da h d u svesni te pomke, h j a ponekad i nije u saglasnosti sa svesnim i s ~ k o h m ~Posmaltrane ~). u tom svetlu, omlovne i~dejeo vampiru magu se tretirati kao neka vmta medijuma preko koga se mpoatavIja W u n i k a c i j a m d u vremenski rudaljeniun generacijama, kau, sredstvo kojim se, s kobna na kaleno, prenme druBtveno znaeajne poruke. Kao Wo je ve6 na'gwdteno, dve od Eetiri elernentarne ideje o vampiru sa6hjavaju idejni spreg, ,koji se odnosi na indivi~dualitetovog demma. Citalv taj idejni spreg najpagodnije se moie izraziti u oblilku trorlanog stava"): (1) aberantmi pojedinci se posle smnti pretvaraju u vampira - (2) vampir je opasan za pripadnike svoje M v e n e zajectnice - (3) vampira treba ulbiti d taiko prakinuti njegov k&aM sa najednicnun. UcpTrteno, gledajuti, ovaj idejni (spreg g m r i o pmmrtmoj s d b i n i specifihih ljud~i u spedfi6nh-n okalncrstima. U pitanju je, dalde, specif i h a valrijanta @ t e religijske hncepcije o produietklu Ijudskog Zivota preko granica koje je postavila priroda, kancepcije koja je karakterilsti6na za religijdte naizore gatovlo svih F n a tih primitivnih (i ne samo primitivniih) druStava. Stoga pomenute ideje o vampim moiemo sazumeti samo kao integralni deo tag Sireg konceptualnag &vira Kako polkazuje o b i m a etnagrafska grada, u primitivnim religijama se posmrtna egzktencija fov&,a naije&&e zarniSlja kao nepwredan nastavak njegove .,zemaljlske" egzistendje. Pri tom se me gostavlja s a m pltamje egtzistmcijalnog loontinwiteta h e k a , ve6 i pitanje prirode tog hntinuiteta. Nije samo r d o tome da Ii IjwdYko bi6e nadZivljava smrt, vet i k a ~ hje nadZiwljava: u kojoj meri se menja ili ne menja njegova lih&, njegova individluaM. Druglm rdiuna, pitanje egzi~s~tencijalnog kmtinuikta podrmmeva i pitanje persmalnwg kmtinuiteta. Na to je u izvermam m i s h ukazao i poanati s o v j W etnolog S. A. Tokarjev, raspravljaiu6i o drahu primitimih ljudi od svojih umrlih saplemeni'ka. Tokarjev je eapazio da se m i ne ,plaSe p o d i d ~ n a hod svalrog pakojnika. Strah izaaivai~uglavnom mi pdkoj-a nici kaji m 10.3 pre smrti stekli adredmu, istvarnu ili iunaginamu m&. Po rdima ovog irstrai?iv&a, , . z n b g EaveRra se ne boje zato Sto je on mdav, ved zato Slto su ga se bojali d& je bio Z~V"'~). - - 43 E. LIE, Klod Levi-Stros, Beograd 1972, 71, 73. '4) Ideja o odnosu vamnira i nieeove zalednice sastoji se, u stvari, iz eve kom~lementarneicleje. (7 S. A. Tokariev. Rani oblici reliqiie 1 njihov razvoj, Sarajevo 1978. 189. __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 56 DUSAN BANDIC Ova teaa innplicira jedan qpStiji stav. A h neko ljWIco bi6e pode smrti zadriava mobenosti, koje su izazivale strah kod drugih, anda se takav kmtimuitd b g i h o prokZe i na sve d r u m 30 je (U njihovim diana) predstavljalo sastavni deo njegove lihosti - na njegwe f i d k e i psihieke karalrteristhke, na njegove d d t v e n e veze i abaveze, na njegovu ,,sudbin8uWitd. Ukrartiko, u primiavnim drustvima umrli h v d k se zarniSlja oaakvi~mkkaav je bio i za B i ~ a t a ~ ~ ) . On nadiivljava svoj bioloLki hraj kao manje ili viSe korrnpletan individuum. S pravom se moie pretpostaviti da pmenuto shvatanje vaii i za ljude kaji se vampire p d e srnrM. To bi znaEilo da se individualitet aberamtnih pojedinaca zaddava i u njihovm posmrtnwn obliiku, ,,li&ostiW vampira. Svaki pojedhi vampir, dcukle, j e ls t e atberamitan pojedinac samu u novam, pasmrtmom izdanju. Stoga se i isvcuka evenrbualna poruka. hoja bi biJa sadriama u predstavarna o ov,iun ~demoniana, mora shvatiti kao poruka a njih~vim iiv*im ,,prethadnicima". Iz napred rdenog dedi da p r d t a w e o vaarqpiru mom biti specifiha, religijdka forma u kojoj su iskazane odredene $YOruke o ,,odstqpajufim", aberantnim pojedincima. N w d e n i zaklj'uE& pred'stavlja, k i g l d m , kljuE za desifrovanje poruka iategrisan'ih u idejni spreg, h j i se odmosi na indivisdualitet povampirenog pdkojnika. Sh&o napred r d m ~ m b , porulke se mom ddifmvati ako pojam vaqp5ra u pomenutiun idajama zamenimo p o j m m aberantnog pojedinca. Pmovimo, pre svega, ideje koje saEinjavGu w a j idejni ~ r e g : 2. Vampir je qpasm za pripadnilke woje druStvene -zajednice. 3. Vampira treba ubiti i tako prdkinuti degw kmt& sa za;jednicom. Zannenom pojrna v m p i c a pojmom a b e r d a n pojedimac, dabZeuno sledebe pmuke: 1. LiEnost abberanhog pojedimca ne meaqja se ni g d e mrti. 2. Abermtm pojedimac je patsa an za prigadnike svoje dmavene zajedniee. 3. Aberamtnog ,pojed:mca treba ublti, adnosino ~prdkkiaulrtinjegov kontakt sa zajednicom. 0 psiholoSkim osnovama Ovakve DredStaVe o wkojniku videti: S. Frojd. 0 seksualnoj teodjl Totem 1 tabu (Planak Animizam. magija i svemo6 misli), Novi Sad 1B69, 216. *) - __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 57 DUSAN BANDIC U dusadagnjenn ,izlaganju razrnotren je samo Icmuni~kaclj.dki mekt verovanja u v a m i r a . njkacijskog obuhvata i fiuakcim&i m e k t razmatranih pojava. D r u g h retima. h l t u r n i fenomeni detenminilu se-i njihovom d & v e n m funkcijom. Pdrebno je pri tom napanepwti da se s a m m pajmu funkclje pxddaju razliEita maEenja. P,reana venijf, koju smo ovde mvojili, pad f m k c i j m nakog kulhrnog fmomena podrazumeva se njegov daprinos zadovoljavanju adreUene vrste drugtvenih p&reba4'). Pamnatrama sa navedenog stanovilta, verovanja u vampira mogu se okarakterilsati kao specifiEam h l t u r n i i m & m e n t , kojim se odredeno dmbtvo s l d da bi zadovoljilo neke svoje virtalne potrebe. Ovakav tretman poanenutih verovamja odreduje - bar do izvesole mere - Dravac dalj,ib xazmatranja. Nastojaeemo da o&ijeano njihovu drul,tvenu f u n k i j u , vrimenjuju6i d e dde d k e : (2) utvrdivanje raison d'btre takvih potreba u tipmima dmltva, u kuj,ima su razvijene wedstave o p v a m p i r e n m pokojniku. (3) urtvrdivanje naEina delovmja ,pradstaw o v m p i r u a a pomenuh v&u drumvenih potxeba. (1) Neka dosada5nja istraZiva~nja~~) daju .razloge za -miHljenje da kmunikacijski sadriaj kulturnih pojava preddavlja reletivno pouzdan orijentir za iznalaienje njihovog funkcianalnog sadriaja. Shodno tome, apravldano je prebpostaviti da su dm&vene potrebe o kojima gwore verovmja u vampira, istovreaneno i p t r e b e na koje ta verovanja deluju Cili bar treba da deluju). Videli smo v d o Eemu gwore p m e nuta verovanja: ona ,,prenoseWporuku o opas n d i koju donmi p r i s m k o aberantnag pojedinca, o potrebi njegovog i&ljuEenja iz zajednice. A b prihvatimo pretpostavku o idmtiEnosti komunilkacijrskog i i c i m a q n c m g ~ a ~ d r i a j a predstava o vamgiru, cmda se one moraju posmatrati u tesnoi vezi sa ~ a t r e b o modredmog druStva za otklanjamjem aberacija Pi - konkretnije - sa ~ o t r e b o mrazrdavanja konfliktnag &osa na- relaaiji drultvena Gjedniw aberantan pojedinac. Videti B. Malinovskl. Nauhra teorija kulture, Beograd 1910, 106 1 d.: V. Mi116. SorioloSkf metod, Beograd 1965, 556568: 2. Pdif-Golubovi6. Antrbpologija kao druLtvena nauka, Beograd 1967. SW6. ") 3 Na primer. M. Vodoplja. nauedeno dolo, __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 58 78. DUSAN BANDIC (2) Priradno je pretpostaviki da potraba za otk l a n ~ m j e ma k a c i j a predstavlja jam0 izraienu karakterisrtiu dmdtwa u k m e egeistiraju predstave o va-iru. UopStem gledajuki, p m e n u te prectstave se mogu vezati za dva tipa druSltva - rodovsko+plemensko i se1jeBk0~~).Izmedu ovih tipova pcxstoje evidentme razlike ali, isto tako, i maeajne podudamosti. StaviSe, prema Lansmovoj i R a d i e r m a j polarirzaciji idealnih tipwa druStvene orgamimcije, i rodwsko-plemensko i seljaako dru5rtvo m o m se podvasti pod zajednihki, obuhvatniji pojam ,,badicionalnog" tipa dn&tva5O). Ovaj tip druStvene oxganizacije karakterile, i m e d u ostalog, i m e t n o visuk sterpen homogencxsti - pre svega socijalne i profesbnalne, a samim tim, i moralne, kieolo3ke itd.51) Talkva homogenmt je svakako neophodan ~reduslov omtanka u mecifienim okoinostima,- u kalcvha pmenuta dL5tva egzistiraiu. Stoga ie sasvim rammliiv niihov otpar piema &a#& pojedinou, koj"i u dilo Eemu odudara od svojih bliinjih. Vet *-amn j e g o ~ prisustvo preti da naruSi homagenast zajednice. Opaisnost je utoliiko veta, 30su gotow uvek u pitanju malobrojne l j d s k e gmpe, u kojima aberacija pojdinca dobija znaEajne druStvene dimenzije. Na asnow napred rethmg, moiemo zaMjuEiti da dru3tvene potrebe izraiene u prdstavama o vampiru odgovaraju stvlwnh potrebama druStva u kome su te predstave, inaEe, razvijene. 13) U dosaclahiern izlaRanilu akarahteri~salismo dru~tvenu fu&ciju v&cw-mja u vampira kao n j i h v dcnprinos zadovoljavanju odredenih druStvenih potreba odnomo, konkretnije rdeno, kao dolwrincrs ~revazillaienk konflikbih odnosrf imnedu- neke -r&v&e iii smske zajednice i njiholvih aberantnih pripadnika. Medutim, mi joS uvak ne mamo u Eemu se sastoji tat doprinos. JoS uvek nnismo utv~dili kako pomenuta verovanja deluju, funkcion;Su. K m teorijski okvir za analizu njihovog funkcionisanja mogu nam poshiiti pomati stavovi R. Mertona o chsnovnim tlpovima funkcija kulhrnih pojava. Po Mertolmvm anigljenju. postoje dva osnovna tipa iunkcija - manifastne i latenhne. U manifestne on ubraja funkcije koje nastaju sve'3 Posmatrano u globalu. za ova dva tipa drustva mote se vezati celoku~an razvitak religije. nase narodne '3 0 . Lapson E. Rogers Rural Society in Transition: The americai Setting ;( knj. J. Coon. Our Changing Rural So-iety: Perspecttves and Trandes, Ames, I.S.U. Press, 1964.) 39-67. cit. po Tipologija ruralnih sredin i u Jugoslaviji, Zagreb 1972. 20. - ") Uporediti E. HaE navedeno delo, 258: E. Dirkem, 0 podeli dmitvenog' rada, Beograd 1972. 201-202: J. Cazeneuve, Polam arhaiskog drustva (u knl. G. Gurvitch Soctologija II Zagreb 1966). 455: S. 'Suvar, 11m e ~ uzaireoka t m'egalopoltsa, Zagreb 1973. 21 itd. __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 59 DUSAN BANDIC sno, jer se p m o h njih Mi W i z a n j u n&og kcmkmtnog, poimatog cilja. Pod lakenhim pcdrmumeva fwkcije, kojih d m h nije svesno ili ih sawim pagreSPho turnaEi, Pretlpcrstatvka je da je m a n i f m a funkcija n e b g M t u m o g fenomena s m o prividna f o m a njegave stvarne ali skriveme, latentne fmkcijes2). P r i h d j u 6 i navedene Mertonwe stavove, bez t M a moZemo zmisllti mehanizam d e h m j a predetava a b Sto vemju u o w demona, o vampiru: m l j d i se ponabaju na odreden naein; njihovo pmahlnje hna odgovarajde d d v e n e p x l e dice, h j i h oni po pravau nisu svasni. Predstave o idividualitetu vanypira (koje su, inaee, predmet nabeg r m a t r a n j a ) magu se kao Stn je vet istahuto padelihi na dve grupe. Prva gnupa predstava a d m i se na uzroke v a r q p h j a . Pr-ve dmge grupe gwore, iameUu ostalog, o swdbini povampirenog pakojnika - Predstave o uarociana vampiremja u njihovm kankretnoan obliku, prikaauju nam se kao popis ramoradnih patupaka, emotimih stanja, skrivenih namera, neobibnih dogadaja i situacija, koji vode polmenutoan khcdu. Te predstave dilgledno nLu nSta chug0 do specifiha upozorenja, odnwlsno pravila ponaganja. h j i h se svaki pojediaac moxa prlddavati ukolilko ne ieli da on s h , ili neko cd njegovih blihjih, posle srnrt"1 postane vampir. .Iz toga sledi da islde spreEashvatanja o uzrocima v-irenja vanju vacmpirenja. TO hi, medutim, bila samo njihova manifewtna funkcija. PosmatrajluCi ih na viSem stupnju awtraktnosti, ukazali srno veC na njihovo dwblje, skrivenije zndenje. IsrtahYrto je, ,pre svega, da se uzroci vampirenja na a~pstrsktnijemnivou ispaljavaju kao luzmci aberacije. Verujuti da svojim pmagmjem iabegava ( s m v e n o ili tude) pretvarmje u vampha, ,pojedhac u stvari astaje unutar granica tradicijom utvxdenog poretka i t s h W a n j a mogub& konflidcta 5a svojom druZAvenm sredinom. Sprdavanje talcvag koaflilkta je, kako je v d nagovdteno, s t v m a , latentna h k c i j a pmnenutih verovmja. Dn.8g.u grupu pr&ava karalkterse shvatanje o aasrehoj sudrbini vmpira. Naime, vampir se zamiSlja kao wasno biCe, od kaga s e treba ZAiti'ti a. r>o mogu&tvu. i kazniti ga. Ia o v s k v ~ shvatanja pro&ti~e i ' odgovaraj&e p o n d m j e wipadnbka nlegove drudtvene zajednice: ~ o v a m pi&nog pako-j6ka izbegavajru, brane se bd njega xaznovrsnim magijakim i lcultah radnjama, ponekad se upu3taju i u f i i m u borbu s njiun. '9 R. Merton 0 tedjskoj ~odolog(ji,Zagreb 1979, videti i V. Milib, navedeno delo, 586. 80-152. __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 60 DUSAN BANDIC Centralni EQ ove p r a k , ujedno i njen vrh,unac, predstavlja hlehtivno ubijanje vappira, to jest, ,stvarno ili siarubolibno unaavanje njegovog tela. Manifestma fumkcija ovog Eha je jams: vampir se rulbida zato da bi se onemoguCio njcgov kantaht sa i i v h a . z vida da je ubiNe traba, medutim, fngubiti i janje po~ampiremog pdcojmika, pasmatrmo u a ~ a k t n i j i mokvirima, &to, Sto i ubijanje a,& rantnog pojedimca. Radi se, da'lule, o sianibolienom f h u , koji m d e da ima razlitite d~uStvene kcrisehence. Wigledno je da simboJiEno, posmrtno mi3tavmje aberamtmag lpojediaca predstavlja pre svega supstiituciju za njegovo sktvarno ulniStavmje. U drugtvima tradiciooahog tipa, u k o j h a najCeSCe ne postoje odgovarajiuba sredstva za o b r a b sa takvim pojedincem ddk je joS Ziv, navedenim pcstupkcmm se uvdk iznova, na updatljiv, svakom razumljiv naiin, ukazuje na pwledice koje fe'kaju pricpadnilca zajednice ujkaliko ovaj prekdi navedene druIstveme prcpise i tako izade ia dozvoljenih &ira ~poaxdamja. Na usnow ncupred r d e m g , m o h o kmstatovati da su dve navedene g r w predstava o ,,lienosti" vampha, u stvari, dva m e h b n o pwezana dela jedimstvenog, iracionalnag mehanizma porn& koga se u &a& ,sa potreb0.m druStva za snsrdavanjem aberaciie - m e r a v a ponalanje -prip&ika odredene ,,tradicionalne" zaiedlnice. Predstavama o uszrocima vamirenia ogram~ava se delokmg a!ktivncwti priGadmika dotihe zajednice; predstave o d b i n i vanypira garamcija su da Ce t a ograniEenja biiti uvaiavana. Onemog&avajuCi aberaciju pojedhca, pomenuta v e r m j a &lamjaju eventuahi kenflikt na relaciji zajednica Irojedimar, a u krajnjoj limiji, i mogu6nost poremekaja homogene stmkture gruipe. - - Drugi par elementamih predstava o varrvpinr odnosi se na proces ~ a d a n j a " i ,,Zivljenja" ovog demma. Radanje vampira xamiblja se kao praluiavanje, m o ponovno ~ a v l j a n j e koegzistencije njegovog tela sa njegovan duSom ili nekim drugim duhovnim bi6em. Zivljenje vampira zamiSllja se lkao vrernanski ogranieeno trajanje te pommtne koegzhtencije. Ove dve prectstave su, digledno, samo dva razlifita oblika iste ideje da egzistencija vampira jeste hegzistenci j a dva suprotma aepdkta ajegovog ,,biCaV':t e l m o g i duhovnog, materijdnog i nematerijalnog. - Poiam vanrpira abuhvahn je. digledno, Sirim pojmom pckojmika. S b g a &emo pr-aviti da se predstave o n j e g m j egzistenciji zamivaju. __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 61 na ~p5tijir-nreligijsrkim h c e p t i m a o egzistenciji W a j n i k a uopSte. U literahmi se obibiEno p6misija dva takva koncepta. S obzinom na njihanu Idejnu m v u , m&emo ih nazvati animatistiEkim i animistif k i m Za animatizam je karakterktiho shvatanje da su sva bika, sve stvari, sve pojave, isto tako ,,iivi" kao Sto je to i sam Ewek. U skladu sa o v h ap5utim shvatanjem, i telo umrlog foveka M a j e iivo. Dakle, svako ljndsko bike nastavlja i pasle smrti da egzistira u telesnom obliku - ka.o ,,iivi lefi", odnosno ,,iivi m r t v a ~ " ~ ~Za) . razliku od animatizma, animizam karakteriSe ideja o podvojenoj, materijalnoj i nematerijalnoj prirodi sveta. U svakom 5ivom i neiivom objektu postoji (u principu) nematerijaho, nevidljivo bike koje predstavlja njegovu su5timu i koje ga Eini iivim i aktivnim. Tahvo biCe obiEno se oznafava ne baS najadekvahijim terminom ,,duSaV. Shodno ovom shvatanju, Eovek m i r e kada njegwa duSa napusti njegwo telo. Telo ostaje 'mrtvo a Eovek nastavlja da iivi u duhomam ob1ilkuS4). - - Razlike imneUu anirnatistirng i animi&i&kog koncepta ,posrnrtne egzistencije ljudskog biCa mogu se prikazati na sledeCi naEim: (A) Oblik u kome egzistira pakojnik ani,matisti&i kmcept: po~kojnih egzistira u telemom obliku amhkti&i m e p t : pakajnik egzistira u d u h w nom oblilku {B) Cklmos telwnog i duhwnag aa&kta pakojnika animatisti&ki k m c q t : razlika ne pastoji animLtiEki kcnncapt: razlika postoji U litera,hri se pojam varnpira povenvje i sa animatistiekim 1 sa animisti&kim konceptom, dakle, sa greddavom o iivom mrtvacu i sa predstavom o duSi umrlogs5). Nije, meautim, teSko mEiti da Ise povempireni pakojmik, tpo svojim egzistencijalnim svojstvima, uklapa u oba navedena kmcepta. Odnos izmeU3 a"7 Lj. Zivkovib, Uvod u istoriju ljudske svesti I, Beograd 1957, 8-6. 0 animatizmu uopgte K . Birket-Smith, Putevi kulture. Zagreb 1960, 340 i d . Lj. ZivkoviC, navedeno delo, 170 i d . 0 animizmu uopSte, J . ErdeljanoviC, 0 pofecima vere i o drugim etnoloskim ~ r o b l e m i m a .Posebna izdanja Stpske kraljevske akadenlije CXXIV, Beograd 1938. U) 9 Uporediti na primer. V . Cajkanovlb navedeno delo, 2 5 6 2 5 2 : S . ' z e ~ e v i b ,Mitska biba, 1 3 d 1 3 1 . Indirektno i B. DrobnjakoviC Etnologija naroda Jugoslavije I , ~ e o g r a d1960. 167. __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 62 DUSAN BANDIC nimistiEke i amimistilfike lkomponente ,,bi6aW vampira jasno se m i e videti eko se detaljdje r a n d r e preddave o njegovoj egzktemijalnoeti. Kao Sto je ktaknuto, postoje bi~tne raalike izmedu vampira u pasivnom i vampira u aktivnom stanju. V-r u pasivnom stanju egzistira ikao oduhodjeno telo; vampir u alktivnom stanju egzistira kao otelotvorena duSa. U prvom s l d a j u telesola i d u m a sfera njegovog bi6a jarno s e razlikuju; u d m g m s l d a j u razlike nema. Ako uporedimo navedene 'karakteri~stike v a m i r a sa karakteristilkama atlimati~bi6ki i animistiaki shvabenog pokojnika (prikazanim na vrethodnoi tabeli). do& femo d o sleddih za- - Predstava o vampiru u pasivnom stanju ispdjava se kao animatistii5ka u stavu A, a kao animistihka u stavu B. - P r d t s b v a o vampiru u sktimcun stanju skoro jc h v e m a pethadaoj. U stavu A m a se rnoie okarahtelnisati i kao animatistitka i kao ani,mir;ti&ka,dok je u d a m B njen animakisbieki karakter newporan. Iz napred r d e n o g jasno se vidi da povampireni wkojnik - bez obzira na ,,stanjen u kome se nalazi - predstavlja sintezu pmeoluta dva shvatanja. PI+tom nije teSlko utvrditi ni prirodu d n m a i m e d u mimatistieke i ainimistitdke kompanmte njegovog bifa. I ka,o pasivain, i kao alktivam, vampir se pojavljuje u t e l e s n m obhilh, ali se ta njegova v s o b n o s t ,,tdesnog" iivljenja o b j a a j a v a u ainimistiEkom duhu. Telo vampira u pasivnom stanju Evo je zato &to se u n j m u nalazi njegma d d a irli n&o drugo duhovno bite. Telo vampira u arkbivmoun stanju zanviSlja se kao materijalna lnkarnacija njegove duSe, oduwsno nekolg drugog duha ili demma. Dalje razjahjenje o v a h a g adnnasa m0gui.e je portraiiti na jednom dmgm planu. P o milljenju nekih istraidvaea, animatilstiliko shvatanje pokojnika starije je od mimlsti6kolg. Kako, na primer, kutiee Lj. Zivkovie, ta dva shvatanja morela s u lnastati sukcesimo, u razlicirtim fazama razvitka spomajnih moguhosti Eoveka50). Usvajajufi ovo miSljenje kao tatno (i5i bar kao verovatno), moiemo pretpostaviti )da je povampireni poikojnik, u stvari, fivi mrtv>ac koji je hasnije; uporedo sa preovladivanjem animistickog kmcepta. clolbio i odgovarajuba animistit- __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 63 DUSAN BANDIC Predstava o vampiru, kao animizova,noj vemiji Zivog mrtvaca, odriala se u religijskim tshvatanjima jugoslovenslkih narada i do novijeg vremena, ponegde i do n d i h dana. I b t r e h o je naDomenu4i da cwakvo b i b u okvicima n a k nakxine, animisltiEki kmiipirane religije53, aradstavlia dieledan anahroniaam. 0110 ie nekojrim & mi&&i&kitn shvatamjem pos&rtnog iivvta. Staga se n a m d e \ p i h j e : zaito se vampir ipak zamiSlja kao ,,ZeLesnop*,materijalno biCe? ZaMo je animatisti&a prectsltava vmfpira samo delimibo animizovana a ne jednasitavno zamenjena p r e o v l a d u j ~ani,misti&om predstavom poikojmbka u d,uhomom, nemaiterij-ainom obliiku? Pre nego &to d a m direlotan adgovor na ova pidanja moramo uPinilti jednu malu digresiju. U prethcodmom izlaganju je MaLknh da se pojam jedaag mitskcg biCa - samlm tlm i pojam v q r a - moZe shvatiti k m skup verwanja koja su mebusahno poveaana i koja, weta zajedno, rime smisamisamu celinu. Neka od tih verovanja, isama p o sebi, magu n m izgledati melogifna, pa i besmiiena. Medutim, ako ih posmatramo u karelaaiji sa crstalim verovanjima o dotienom bieu, neCe nam biti t d k o da otikrijemo njihw smisao, njihovu 1agigiEku zasnovanast. R m a t r a j u C i pltanje idenfiteta vannpira, prikazaLi smo ga kao s h p raznorodni'h predstava, koje se m o m svretati u dve asnovne grupe u pred5tawe o njegovom iradivi~dualitetui predstave o n j e g m j e&zi&enaijalnasti. U M a d u sa napred reEenim, predstave prve gmpe bile bi kljue za razumevanje predstava davge g-. Poci t5e?no, dadale, od pretpastavke da je shvatanje v a w a kao bZa koje egzistira u telesnm, m a ~ i j otdirlru, a ~ tesno v a a n o za shvafanje primde njegove ,,libasti". Videli smo v& da se povanmpireni pakojnfi na fonmalnmn planu m o 5 identiiikavati kao aber a n h pojedinac u posmrtnom iadanju, ckao pM a c koji je capasan za a t a l e pripedmike svoje dmstvene zajedmice, samim tim i kao bite prema $ m e ta z a j h c a muziuna antagmistiaki stav. Ovakav stav prerna v a m p h kpaljava se na ikomuniikaaijskom 1 funkcionahom planu kao stav dru&va p r m a svakam pojedirncu koji je okarakterisam kao aberantm pa, pirema tome, i d r u h e n ~opwan. ,,Ubijamjem vampira, adnon o m r l o g a~bemmta, prirodan je i - rekli b h n o - n W Z a n naEin da se p a n a u W stav izrazi. Predstava lpovampirenog pakojnbka u duhomom obliiku memogueila bi izvodenje ovog kLjuikmg Pina. TeSlko je, naime, i zamisliti ,,ubi)anjen ne$90 animistifkoj osnovi naSe narodne religije. S. KuliSiC, Stara srpska religija i mitologija (uvodna studija u Srpskom mitolobkom rehiku), XVI. __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 64 DUSAN B A ~ I C Eeg tarko nevictljivog i meupipljivog kao Hto je to Ijudska d d . Da bi s e pokojnik spalb ili prabo glogovh kocem on mora - analogno tivom &veku - h a t i telo. Neaphadmo je, dakle, zamisliti ga u telesnom obliku, kao neku varijm'tu iinag m h a c a . Upravo truko se vampir i z d l j a u nagirn krajeviana. Figurativno reCeno, povampireni pakojaik zadr2ava svoje arhaiho, materijaho oblieje da bi ga njegovi najblifi mogli ubitd. Njegwa egzistencijalnost nutam je produkt njegovag individualiteta. __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 65 39 (497.11) (091) Lidija Radulović Vampir: osujećeni mitski predak i simbol osujećenog muškog seksualnog potencijala∗ Apstrakt: Fenomen vampirizma u tradicijskoj kulturi Srba posmatran je u kontekstu kulta mrtvih i posmrtne sudbine pokojnika u nameri da se ukaže na simboličku predstavu vampira kao osujećenog mitskog pretka. U drugom delu rada, argumentuje se hipoteza po kojoj su različiti koncepti seksualnosti u tradicijskoj patrijarhalnoj kulturi implicitno produkovali određene mitološke predstave o vampiru. Kolizija između različitih maskulinih skripti rezultira potiskivanjem onih koje ne pripadaju javnom pravoslavnom diskursu, tako da su procesi latentne hristijanizacije implicitno reprodukovali predstave o vampiru kao osujećenom muškom seksualnom potencijalu. Ključne reči: rod/pol, seksualnost, maskulinost, vampir, mitski predak Vampir mitski "brend" srpske kulture Etnografska građa o vampiru obimna je u meri u kojoj su bogata i sama verovanja i religijska praksa vezana za ovo demonsko biće. Kako mnogi smatraju, ona je znatno bogatija negoli kod ostalih slovenskih naroda koji znaju za vampira. Termin vampir (vampire) stigao je u Evropu putem izveštaja jednog revnosnog sreskog starešine austrijskim vlastima o događaju u selu Kiseljevu (Veliko Gradište) 1. Naime, nakon smrti izvesnog Petra Blagojevića umrlo je i desetoro seljana koji su prethodno izjavili da ih je mučio navedeni pokojnik. Seljaci su tražili da zajedno sa sveštenikom iskopaju telo ovog pokojnika. Našli su telo u neraspadnutom stanju, tako sačuvano da "nije moglo bolje biti ni za života", bez neprijatnog mirisa, sa nekoliko kapi krvi na usnama. Razjarena gomila probila je telo pokojnika glogovim kolcem iz kojeg je zatim istekla sveža i crvena krv. Nepoverljivi T.Đorđević smatra da je sreski starešina ovaj izveštaj pisao ne na osnovu ličnog viđenja, već na osnovu inače prisutnih verovanja i kazivanja se∗ Tekst je rezultat rada na naučnoistraživačkom projektu MNZŽS RS br.147035 Kulturni identiteti u procesima evropske integracije i regionalizacije. 1 Objavljen u Vossische Zeitung, 1725 (kod nas preveden i objavljen u Vremenu od 4. januara 1932). . . . 1. __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 66 . 1 (2006) 182 LIDIJA RADULOVIĆ ljaka2. Postoje i stariji dokumenti o verovanju u vampire ali oni nam ne govore o samoj formi verovanja. Naime, u Dušanovom zakoniku se zabranjuje vađenje pokojnika iz zemlje i spaljivanje pod pretnjom da će selo platiti vraždu a da će pop koji bude učestvovao u ovom činu biti raščinjen. I nakon toga (naročito od XV do XVII veka) na prostorima bivše Jugoslavije postoje arhivski dokumenti u kojima se pominje "vampir" ali nesumnjivo je značajna činjenica da je naziv "vampir" još u XVIII veku bio svojevrstan "brend" srpske kulture. Kako nismo zaštitili sam naziv "vampir" u nekim rečnicima osporava nam se izvornost pa se navodi da je reč o terminu slovenskog porekla kao na primer u Rečniku američkog nasleđa (AHD 3) dok se u trotomnom izdanju poljskog rečnika navodi da je "vampir" reč srpskohrvatskog porekla. Međutim, verovanja u vampira koja su 1725. godine sa ovih prostora otišla u Evropu nisu samo naša, pre bi se moglo reći da su opšteslovenska, budući da su poznata svim slovenskim narodima i da nazivi imaju sličnu osnovu: kod Rusa i Ukrajinaca upir i vapir, kod Belorusa vupor, kod Bugara vapir i vampir itd4. Pretpostavlja se da su u vampira Stari Sloveni verovali još pre nego što su se raselili a da su zatim verovanja koja postoje na našem prostoru nastala mešanjem sa veoma razvijenim religijskim kompleksom vezanim za smrt kod starosedelaca Balkana. Etnografska građa s kraja XVIII i tokom XIX i XX veka pruža nam različite, ali i nedovoljno konceptualizovane predstave o ovom demonskom biću. Na osnovu generalizovanih deskripcija često ne možemo da rekonstruišemo širi društveni kontekst vampirenja (odnosi u zajednici, odnos zajednice prema članu koji se kasnije povampirio), ili individualni kontekst tj. životne biografije, već se svako vampirenje reinterpretira kroz naknadne racionalizacije koje vampira smeštaju u kontekst aberantnog života, netipične smrti ili neadekvatne pogrebne prakse. Vampir u tumačenjima etnologa Prva velika sistematizacija ove etnografske građe o vampiru izneta je u studiji Tihomira Đorđevića pod nazivom Vampir i druga bića u našem veroĐorđević T. 1953 Vampir i druga bića u našem verovanju i predanju . Srpski etnografski zbornik LXVI. Beograd: SAN Odeljenje društvenih nauka :152. 3 The American Heritage Dictionary of the English Language 1992. Third Edition. Houghton Mifflin Company. 4 Narodne predstave o vampiru u našoj tradicijskoj kulturi su veoma bogate ali i neujednačene, razlikuju se lokalna verovanja, nazivi, karakteristike njegovog izgleda, verovanja o transformacijama i verovanja o njegovim aktivnostima. Lokalni nazivi za ovo biće se razlikuju i u krajevima bivše Jugoslavije: vapir, upir, lampir, vukodlak, kodlak, tenac, gromnik i drugi. 2 . . . 1. . 1 (2006) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 67 183 VAMPIR ... vanju i predanju5. Prvu značajnu, analitičku raspravu napisao je, međutim, tek Dušan Bandić 1980. godine kada je i objavljena, najpre u časopisu Kultura a zatim i u njegovoj knjizi Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko 6. Ova inventivna studija osvetljava vampirizam iz sasvim novog ugla i otkriva, do tada neuočene, funkcije i značenja ovog fenomena. Na osnovu izdvajanja osnovnih varijanti predstava o vampiru i zajedničkih ideja koje ih povezuju, formulisanja homogenih ideja i njihovog logičkog povezivanja u šire idejne celine, a zatim primenom komunikacijskog pristupa, Dušan Bandić identifikuje verovanja u vampira kao specifičnu religijsku formu koja nam prenosi određene poruke o aberantnim pojedincima. Funkciju ovih religijskih predstava sagledava u kontekstu "tradicionalnog" tipa društva, malobrojnih seoskih i rodovsko-plemenskih zajednica koje teže homogenosti, a u kojima prisustvo aberantnih pojedinaca preti da naruši normalno funkcionisanje zajednice. U tom smislu, a u nedostatku institucionalnih mehanizama za kanalisanje ili sprečavanje aberacija, ceo kompleks verovanja i praksa ubijanja vampira služe kao veoma jasna opomena pripadnicima zajednice ukoliko bi kršili obrasce ponašanja koji su društveno i kulturno propisani7. Posmrtno uništenje vampira je, smatra Bandić, simbolično uništenje aberantnog pojedinca. Naime, u društvima tradicionalnog tipa ne postoje institucionalna sredstva za obračun sa takvim pojedincima, te se ovim postupkom zapravo ukazuje na posledice koje čekaju svakog pojedinca koji prekrši društvene norme ponašanja. Na taj način se usmerava i kanališe ponašanje pripadnika zajednice. Vampirizam je metafora straha, smrti, zla i nedaća, metafora za nepoznate uzroke životnih nevolja kao što su epidemije stoke i ljudi, prirodne nepogode i drugo8. Možda se na taj način može i objasniti potreba za verovanjem u očuvano telo pokojnika koje ne truli kao što je očekivano jer, upravo materijalizovano zlo omogućava i da se konkretnim činom ubijanja, probadanja kolcem i spaljivanjem ono i otkloni. Na taj način je uverenost u efikasnost otklanjanja zla mnogo jača kod prisutnih negoli ako bi se recimo vršio neki egzorcistički obred isterivanja vampira koji bi bio zamišljen samo kao nematerijalni princip – duh9. Bojan Jovanović primećuje da će nakon rituala ubijanja vampira život u zajednici poteći uobičajenim tokom ali da će svest o uspešnosti takvog postupka uticati na izazivanje budućih kriznih situacija10. Đorđević T. op. cit. Bandić D. Vampir u religijskim shvatanjima jugoslovenskih naroda. U: Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko. XX vek, Beograd 1997: 85-115. 7 Ibid. 110 -111. 8 Jovanović B. Vampir kao metafora. U: GEI SANU LII. 2004: 227-234. 9 Bandić D. Vampir..... 115. 10 Jovanović B. op. cit. 231. 5 6 . . . 1. __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 68 . 1 (2006) 184 LIDIJA RADULOVIĆ Predstave o tzv. živom vampiru11 mogu se posmatrati i kao mehanizam za kulturnu i socijalnu regulaciju međuljudskih odnosa tj. odnosa prema teško bolesnim osobama i odnosa prema pokojniku. Naime, verovanja u "živog vampira", kako je zaključila Gordana Blagojević u svom istraživanju u selu Strelac (Lužnica, Jugoistočna Srbija), zapravo naglašavaju potrebu za održanjem socijalnih veza i brigu o bolesnima, te tako imaju funkciju etičkog regulatora12. "Živi vampir" je osoba koja teško umire i dugo leži bolesna i sama bez adekvatne brige i lečenja. U selima u okolini Knjaževca, u kojima uglavnom žive stariji ljudi, zabeležila sam slične priče i često imala priliku da čujem da se ispitanici najviše plaše teškog i samotnog umiranja13. Ova verovanja, naročito prisutna u selima istočne Srbije, ukazuju na još jednu funkciju u kontekstu nove pojave migracija mladih u gradove i zapostavljanja starih roditelja koji su ostali na selu. U tom smislu, smatram da verovanje u "živog vampira" ukazuje na pokidane porodične veze odnosno ima funkciju opomene mladima i može da reguliše njihovo ponašanje. Vampir kao osujećeni mitski predak u kontekstu smrti i "posmrtnog umiranja"14 U noćnoj aktivnosti telo vampira je promenljivo, odnosno, oduhovljeno telo vampira u pasivnom stanju boravi u grobu tokom dana, a zatim, može da se transformiše u toku noći u otelotvorenu dušu ili drugo duhovno biće15. Aktivnosti vampira variraju od uobičajene predstave da napada i ubija tako što isisava krv, do predstave o tome da se pojavljuje i samo plaši a ne napada, ili, da napada tako što pritiska grudi ljudima u snu. Obično se veruje da dolazi i posećuje svoju kuću ili celo selo, stupa u seksualne odnose sa svojom ili drugim ženama. U svakom slučaju njegova aktivnost je opasna po ljude, čak i ako ih direktno ne napada, a njegov dolazak je neprijateljski i osvetnički. Navode se, međutim, i 11 Predstave o živom vampiru vezuju se za veoma grešne ljude u koje, još za života, ulazi zao duh te njihova duša luta ovim svetom jer ne može da se rastavi sa telom i ode na onaj svet, odnosno, takav čovek veoma teško umire. Živi vampir, međutim, može postati i dete kojem se nije bajalo (Golubinje). Zečević S. Mitska bića srpskih predanja. Vuk Karadžić, Etnografski muzej. Beograd 1981: 135. 12 Blagojević G. Prilog proučavanju vampira u Srba ili lužničke priče o vampiru. GEI SANU LII. Beograd 2004: 241. 13 Priče su prožete i zdravorazumskim objašnjenjima u stilu da se danas vampire ljudi koji nisu nikada primali injekcije. 14 Termin koji je uveo Dušan Bandić razmatrajući "posmrtnu sudbinu" pokojnika u tradicijskoj kulturi Srba. Bandić D. Posmrtno umiranje u religiji Srba. u: Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko. XX vek, Beograd 1997: 67-85. 15 Bandić D. Vampir u religijskim shvatanjima....... 97. . . . 1. . 1 (2006) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 69 185 VAMPIR ... predanja o vampiru koji, budući da obično posećuje svoje ukućane, obavi i neke poslove umesto njih: opere sudove, izvede stoku na pašu i slično. Povampiriti se može svako bez obzira na pol ili starost. Preovlađuje, međutim, verovanje da se najčešće vampire muškarci i to samo posle 21. godine, dok žene to čine ređe16. D. Bandić je, kao što sam već naglasila, uočio da se radi o aberantnim pojedincima, ljudima koji na različite načine odstupaju od onoga što se obično smatra "normalnim" u jednoj zajednici. Aberantni pojedinci postaju i aberantni pokojnici. Obično su to ljudi koji su kršili moralne norme datog društva, zli, grešni, oni koji nisu poštovali običaje i tabue jednom rečju, oni koji se nisu saobrazili načinu života koji je društveno i kulturno propisan i koji održava homogenost jedne male zajednice kakva je selo. Ljudi, međutim, mogu da odstupaju od uobičajenih modela i predstava o "normalnom" i, na primer, neobičnim rođenjem (rođenjem u košuljici), ako u toku života dođu u kontakt sa nečistim silama, ako ih neko prokune itd. Pojedinac može da postane aberantan i u trenutku umiranja, ako je umro nasilnim putem, nesrećnim slučajem (udar groma, davljenjem), dakle, i u ovom slučaju ako je i sam trenutak umiranja drugačiji od onoga što se u narodnim predstavama smatra normalnim, odnosno, prirodnim umiranjem (bolest, starost). U tom slučaju prelazi u kategoriju nečistih pokojnika. Netipični ili nečisti pokojnici postaju predmet različitih verovanja, ali, uglavnom ukazuju na jedan nedovoljno definisan koncept predstava o različitosti kada je u pitanju posmrtna sudbina ovih pokojnika u odnosu na one koji su umrli "prirodnom" smrću. Predstave o vampirizmu uklopljene su u predstave o smrti i povezane su sa kultom smrti u našoj tradicijskoj kulturi. Animističke predstave smrti u našoj narodnoj religiji kombinuju se sa animatističkim predstavama o vampiru. Poznato je verovanje da se nakon smrti duša odvaja od tela i odlazi na onaj svet17. Zadatak zajednice je da taj prelaz nesmetano omogući poštovanjem niza ritualnih pravila prilikom sahranjivanja i nakon sahrane u vidu podušja u periodu od godinu dana, a naročito prvih četrdeset dana u toku kojih je i broj podušja veći. Dakle, i sam pokojnik je usmeren i zavisan od živih članova svoje zajednice tako da njegova "posmrtna sudbina" i uključivanje u zajednicu predaka, upravo zavisi od obavljanja svih ritualom propisanih radnji, u protivnom, dolazi do neadekvatne posmrtne sudbine pokojnika koji prelazi u kategoriju nečistih pokojnika. Kontakt između dva sveta se shvata kao veoma opasan ukoliko nije 16 Gordana Blagojević, međutim, na osnovu svog istraživanja u Lužničkom kraju navodi kako je zabeležila veći broj ženskog vampirenja. 17 Naime, uslov da duša ode u carstvo mrtvih je da se odvoji od tela. Duša pak, može da se odvoji od tela samo ukoliko se telo raspadne. U Vukovom rečniku reč očajnik znači "nerastvoreno telo u grobu, ljudsko telo koje ne može da se raspadne". Neki autori upravo time objašnjavaju običaj spaljivanja pokojnika koji sigurno omogućuje da se duša odvoji od tela a isto se navodi i kao razlog spaljivanja vampira. . . . 1. __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 70 . 1 (2006) 186 LIDIJA RADULOVIĆ posredovan ritualom. Pokojnici mogu da traže ono što su članovi porodice zaboravili da obave i putem sna ali, jasno su precizirani dani kada je taj kontakt omogućen i posredovan ritualom – to su zadušnice i podušja. Vampir svojom pojavom ruši koncepciju o uređenom i definisanom odnosu između dva sveta i stoga je svaki kontakt sa njim opasan. Dakle, verovanja u vampira u osnovi predstavljaju strah od smrti, ali pre svega strah od neadekvatne posmrtne sudbine, na koju jedino može da se utiče održavanjem i poštovanjem rituala sahranjivanja i žaljenja na tradicijom propisan način18. Kult pokojnika je tako jedan od najrazvijenijih kultova u našoj tradicijskoj kulturi, neraskidivo povezan sa kultom predaka. Ako kritičari optužuju Čajkanovića da je grešio kada je narodnu religiju Srba svodio na kult predaka, grešio je na meni inspirativan način. Čajkanovićeva konstrukcija kulta predaka je samo jedna od konstrukcija koje podržavaju ideološki diskurs patrijarhatskog kulturnog obrasca. Patrilinearna društva će svakako konstruisati koncept po kojem se iz kategorije "predak" isključuju žene tj. postaju kategorija "zaboravljenog ili anonimnog pokojnika". Predstave o onostranom svetu i predstave o "prirodi" odnosa međuzavisnosti živih i mrtvih takođe mogu biti ideološki konstrukti koji podržavaju određene odnose u društvu i strukturalnu uređenost. U društvima s kultom predaka, smatra Miterauer, upravo se veze između živih i mrtvih ograničavaju na veze po muškoj liniji, što podrazumeva i određene obaveze prinošenja žrtve obogotvorenim precima ali i obavezu da predak po muškoj liniji pruža potomcima dobročinstva ili ih kažnjava zbog nepoštovanja obaveza prema kultu mrtvih19. Miteraurer nije uočio da je ova veza mnogo kompleksnija i da, na osnovu verovanja i prakse vezane za kult pokojnika, možemo videti da obavezi prinošenja žrtve obogotvorenim precima prethodi određeni odnos prema samom pokojniku i kompleks rituala vezanih za sahranjivanje i žaljenje od kojeg zavisi "posmrtna sudbina" umrlog. Veze između muškaraca i žena, kao i između samih žena imaju mnogo manji značaj za posmrtnu sudbinu. "Patrilinearni kult predaka dovodi do sakralno zasnovane premoći muškaraca"20, i determiniše svetovne odnose moći. Istovremeno religijski razlozi za produženjem loze mogu da razviju niz raznovrsnih strategija kao što je ona o favorizovanju rađanja muških potomaka kao 18 Tačno je propisana dužina žaljenja za pokojnikom, međutim, preterano žaljenje žene za mužem upravo dovodi do suprotnog efekta i muž može da se pretvori u vampira. Koliko mi je poznato sličan propis postoji još jedino u ograničavanju dužine žaljenja majke za novorođenčetom. Društvo i kultura poseduju mehanizme kojima regulišu i emotivne odnose – propisuju i dužinu žaljenja – čime zapravo obezbeđuju da se smanji tenzija i strah od smrti, ali i da se nesmetano uspostavi uređeni način života. 19 Miterauer M. Kad je Adam kopao a Eva prela: istorijsko-antropološki ogledi iz prošlosti evropske porodice. Udruženje za društvenu istoriju, Beograd 2001:75. 20 Ibid. 76. . . . 1. . 1 (2006) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 71 187 VAMPIR ... nastavljača porodičnog kulta. Naime, za one koji nemaju muške potomke obično se kaže da će im se "ugasiti krsna sveća", što znači da nema muških potomaka koji bi nastavili porodični kult – slavljenje porodične slave ili krsnog imena. Muški potomak je, dakle, simbolički predstavljen kao "psihopomp" koji brine o duši pokojnika (odvajanju od tela), dok žene obavljaju tehničke aktivnosti koje će tome posredno doprineti. Ko će, dakle, biti kvalifikovan da pređe u kategoriju pretka zavisi, pre svega, od muških potomaka tj. od njihovog poštovanja tradicijom propisanih kultnih obaveza prema pokojniku u ritualu sahranjivanja, u protivnom ostaje u kategoriji nečistih pokojnika ili vampira. Ivan Kovačević je pokazao, na osnovu strukturalne analize, da se običaj "prikoljiš" može tretirati kao sredstvo za sprečavanje vampirizma, odnosno, da sistem magijskih radnji i tabua vezanih za rođenje i prikoljiš predstavljaju kulturne intervencije kojima se unosi red u rođenje i smrt kao "merioce vremena"21. Ovom strategijom se obezbeđuje adekvatna posmrtna sudbina i na jednoj strani sprečava aberacija pokojnika opasnog po zajednicu, a na drugoj obezbeđuje nesmetani prelaz u kategoriju predaka – zaštitnika zajednice22. Dodala bih da su i u prikoljišu, kao varijanti lapota, i u samom lapotu, po predanju, egzekutori upravo muški potomci. Žene su zadužene za sprečavanje aberacije prilikom rođenja time što poštuju sistem tabua i magijskih radnji. Međutim, ukoliko dođe do aberantnog rođenja, kako smatra Kovačević, nastupa smrt a duša deteta se pretvara u demona tzv. nekrštenca. Kategoriju aberantnog rođenja možemo, međutim, proširiti na rođenja koja odstupaju od kategorije "normalnih" kao što je rođenje u košuljici. Ono ne vodi u smrt već u kategoriju aberantnog pojedinca kojem se pripisuju demonske osobine, kao što su veštica i zduhać. Iako u našoj tradicijskoj kulturi etnokonceptualizacije o stvaranju ljudskih tela i vezi sa dušom in utero nisu gotovo uopšte formirane ili su nejasne, možda se posredno iz navedenih predstava o aberantnom rađanju i umiranju mogu izvesti neke rekonstrukcije koje pokazaju rodnu polarizovanost. Naime, ako od sinova zavisi posmrtna sudbina duše, da li bismo na osnovu rečenog mogli da protumačimo da su majke, odnosno žene, zadužene za sprečavanje aberantnog rođenja, na taj način iskazivale svoje posredne moći u regulisanju sudbinskog puta duše u toku života? Podsetiću da su žene u našoj kulturi bile zadužene za duhovni život dece, za prenošenje religijske i svetovne tradicije. Na drugoj strani, iako su mogle da spreče aberantnu sudbinu pojedinca rođenog u košuljici time što bi javno objavile takvo rođenje i uništile košuljicu, one to često nisu radile23. Ovakve pred21 Kovačević I. Prikoljiš. GEI SANU XXXIX, 1990 : 112. Paradoksalno, prikoljiš ubijanjem starih ljudi obezbeđuju kontinuitet kulta predaka. 23 Vidi više o tome u: Radulović L. Rodno konstruisana ‘sudbina’ veštice. u: Mapiranje mizoginije u Srbiji: diskursi i prakse (II tom). Asocijacija za žensku inicijativu, Beograd 2005 : 340-358. 22 . . . 1. __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 72 . 1 (2006) 188 LIDIJA RADULOVIĆ stave su uklopljene u ideološki sistem koji određuje položaj pojedinca u zajednici na osnovu "nenormalnosti" prilikom rođenja koje rezultira zaposedanjem duše i demonizovanom sudbinom. Međutim, demonizovana sudbina u jednoj patrijarhalnoj kulturi biva rodno polarizovana pa je veštica, predstavljena kao zlo demonsko biće, u stvarnosti proganjana i kažnjavana, dok je zduhać predstavljen kao neko ko radi u korist zajednice, a u stvarnosti na osnovu toga napreduje na društvenoj hijerarhijskoj lestvici, iako mu aberantno rođenje, zapravo nedostatak duhovnih i fizičkih maskulinih karakteristika definisanih u patrijarhalnoj kulturi, to ne bi dozvolili24. Dakle, iako ne postoje etnokonceptualizacije o mehanizmima začeća deteta, o tome ko (otac ili majka, otac i majka) i na koji način učestvuju in utero u stvaranju duše i tela, implicitno se može zaključiti da je žena zadužena za dušu ili duhovnu komponentu – nematerijalni princip koji znači i daje život telu, dok je muškarac zadužen za onaj trenutak kada taj nematerijalni princip treba da napusti telo i nastavi posmrtnu sudbinu pretka. Postoje i mišljenja da se formiranje duše in utero dešava, bez udela roditelja, upravo u trenutku kada žena oseti pomeranje ploda, a to znači u trenutku kada je duša nekog preminulog pretka ušla u telo deteta. Osnovni argument kojim potkrepljuju ovu tezu neki autori pronalaze u običaju da se dete naziva po dedi, što svakako može imati veoma različite konotacije. Ovaj koncept, međutim, legitimiše pravo predaka sa očeve strane i mušku dominaciju jer je uloga žene svedena na korišćenje materice kao prirodnog inkubatora25. Istovremeno, da bi se jedna zajednica uopšte reprodukovala ona mora da brine o duši pokojnika tj. pravilnim izvođenjem posmrtnog rituala da spreči moguću demonizaciju. Kako se u predstavama o vampiru u tradicionalnoj kulturi javljaju i verovanja da je đavo stvorio vampira, tj. da zaposeda duhovno telo pokojnika,26 postaje nam jasnija veza na liniji pokojnik-nečisti pokojnik–đavo, nasuprot vezi pokojnik–zadovoljni pokojnik-predak. Predstave o povezanosti pokojnika i đavola su često kontradiktorne pa tako nailazimo i na primere verovanja da đavo nastaje od povampirenog čoveka27. Na osnovu poznatih predstava o 24 Vidi više o tome u: Kovačević I. Semiologija rituala. XX vek, Beograd 1985: 61-78. Godelije i Panof navode primer društva Barija u kojem je sperma predstavljena kao osnova za formiranje kostiju i tkiva deteta i na taj način "joj je data misija da legitimizuje isključivo prisvajanje dece od strane jednog dela njihovih predaka, onih s očeve strane. Suprotan primer je kod Trobrijanđana, matrilinearnog društva, u kojem sperma nema nikakvu ulogu u začeću, već doprinosi razvoju fetusa, stvorenog iz mešavine duha majčinog klana i menstrualne krvi pa i tome da dete liči na oca koji, međutim, nije njegov genitor. Godelije M., Panof M. Stvaranje tela. u: Antropologija tela. Kultura 105/106. Beograd 2003 : 38. 26 Bušetić T. Verovanja o đavolu u okrugu moravskom. Život i običaji narodni. SEZb 32. 1925 : 401; Milićević M. Život Srba seljaka. Prosveta, Beograd 1984: 327. 27 Bandić D. O đavolu u narodnom pravoslavlju. Rad muzeja Vojvodine 40, Novi Sad 1998:152 25 . . . 1. . 1 (2006) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 73 189 VAMPIR ... đavolu u našoj tradicijskoj28 ali i savremenoj kulturi29 smatram da đavola, na izvestan način, možemo tretirati kao nezadovoljenog pokojnika, koji je bio na korak do predačke funkcije ili kao potencijalnog pretka, za čije su đavolsko stanje krivi i sami potomci. Otuda tako nehrišćanski koncept Đavola i Boga kod Srba, koji ne samo da su na per tu sa samim Bogom već im "ni Đavo nije tako crn kao što izgleda". Da se vratimo Čajkanovićevoj "opsesiji" iz koje je došao i do veoma smelih teza o srpskom vrhovnom Bogu kao božanstvu donjeg sveta, crne boje, hromom što ukazuje na htonske elemente i povezanost sa mesecom i simbolima smrti. Srpski vrhovni Bog je tako bog davalac – Dajbog, ali i bog u kojem su personifikovane sile dobra i zla, božanske i đavolske30. Hristijanizacijom ovo jedinstvo suprotnosti prerasta u pravednog Boga koji, između ostalog kažnjava grešnike, i đavola koji je primarno jedini krivac ili neka vrsta alibija31 za grešnost ljudi još od prvobitnog greha. Đavo i vampir, đavo ili vampir se mogu smatrati i simboličkom opomenom da nisu svi pokojnici nužno i preci, odnosno, da je idealni model generacijske hijerarhije i odnosa strahopoštovanja koji podržavaju proklamovani patrijarhalni odnosi u praksi relativan, tačnije uporedo postoje različiti tipovi odnosa kao što je pokazala Vera Erlih u njenim istraživanjima jugoslovenske porodice, započetim 1937. godine32. Možda bi bilo preterano reći da u idealnom modelu zajednicom živih upravljaju i svoju moć iskazuju stariji, odnosno, očevi a da sinovi svoju moć iskazuju kroz "promociju" delegata za zajednicu mrtvih, odnosno, predaka ali svakako da predstave o vampiru i đavolu mogu da ukažu na generacijski jaz i odnose koji vladaju u jednom patrijarhalnom društvu. Vampir iz perspektive rodnog bića kao osujećeni muški seksualni potencijal Jedan od velikih doprinosa feminističkih istraživanja roda je svakako usmerenost savremene humanističke nauke ka novom, kvalitativno drugačiČajkanović V. O srpskom vrhovnom bogu. u: Mit i religija u Srba. Srpska književna zadruga, Beograd 1973 : 399; Rančić J. Đavo u mitologiji Južnih Slovena. Beograd 1997; Barjaktarović M. Đavo u našim narodnim verovanjima. GEI SANU XVIII, 1960: 45-60. 29 Istraživanje Dušana Bandića o đavolu u kontekstu narodnog pravoslavlja. D. Bandić (1998) O đavolu... 149-154. 30 Čajkanović V. op.cit. 399. 31 Bandić D. O đavolu... 153. Posmatra đavola kao neku vrstu personifikacije podsvesti čoveka, odnosno, podsvesnih nagona koji ga prisiljavaju da, u određenim situacijama, postupa u suprotnosti sa moralnim normama. Predstave o đavolu u seoskoj savremenoj kulturi mogu da predstavljaju neku vrstu alibija pojedincu kad dođe u koliziju sa samim sobom ili svojom sredinom zbog svojih postupaka. 32 Erlich Vera, Jugoslovenska porodica u transformaciji. Zagreb 1971 : 36-54. 28 . . . 1. __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 74 . 1 (2006) 190 LIDIJA RADULOVIĆ jem načinu prikupljanja i obrade podataka, kao i insistiranje na umeću postavljanja novih pitanja. Smatram da je jedno od važnih pitanja kako na nov način "čitati" već postojeći etnografski materijal, kako izbeći zamke nepotrebnog dokazivanja univerzalne potčinjenosti žena u patrijarhalnim kulturama ili uzdizanja muškosti na nivo norme na primeru sopstvene kulture, kako pronalaziti skrivene forme ženske dominacije i strategije "preživljavanja" koje svedoče o različitim tipovima ženskosti? Počev od rada pod nazivom: Nečista i neformalno moćna: ambivalentni odnos prema ženi u tradicijskoj kulturi (2000), u kojem, kako sam naslov kaže, ukazujem na ambivalentne predstave o ženi i ženskosti u našoj tradicijskoj kulturi, moja istraživanja sam usmerila u pravcu istraživanja problema vezanih za rod33. Tako sam u radu Rodna "sudbina" veštice pokušala da dovedem u pitanje neke ustaljene predstave o veštici što, koliko je meni poznato, sa aspekta roda do sada nije primenjivano u stručnim radovima antropologa. Feminističke istraživačice se gotovo slažu u tome da je muška kontrola nad ženskom reprodukcijom i seksualnošću ženskih tela glavno sredstvo za održavanje patrijarhata. U već pomenutom radu, pokušala sam da pokažem da ta kontrola nije apsolutna već, da se mogu uočiti i strategije kojima žene same nastoje da ostvare kontrolu nad reprodukcijom, kao i da se muška kontrola usmerava ka zaštiti žena (što je takođe deo politike moći34) koje su u reproduktivnom periodu života od optužbi za veštičarenje, dok su, na drugoj strani, stare žene (one koje su prešle u klimakterijum) bile podvrgnute optužbama i kažnjavanju. Društvo i kultura, međutim, konstruišu i nastoje da kontrolišu i mušku seksualnost, naročito izgrađujući etički aspekt muškosti putem religijskih, odnosno, crkvenih propisa. Pravoslavni konstrukt seksualnosti temelji se na biološki određenim definicijama seksualnosti ali i na mitološkim, dogmatskim i kanonskim definicijama kojima se ograničavaju seksualne slobode, propisuju seksualni tabui i obrasci prihvatljivog ponašanja i žena i muškaraca u seksualnim odnosima. U ovom delu rada pokušaću da pokažem da se suprotne definicije muške seksualnosti demonizuju upravo kroz predstave i praksu vezanu za vampira. Demon predstavljen u muškom "rodu", pored toga ili upravo zbog toga, što je većina demona u našoj tradicijskoj kulturi ženskog "roda", mora imati određena značenja koja simbolički izražavaju koncepte muškosti. Predstave o vampiru posmatram kao simboličke konstrukcije određenih obrazaca 33 Teza o ambivalentnom odnosu prema ženi i kontradiktornom pozicioniranju kao istovremeno mudre i zle, se razrađuje, analizira i tumači kroz radove koji na primeru različitih kultura pokazuju kako se konceptualizuje ovakav odnos prema ženi i kako se ovo kompleksno pitanje vezuje za žensko telo i seksualnost, figuru veštice, menstruacione tabue. King U. Introduction: Gender and the Study of Religion. In: Religion and Gender. Ursula King (ed.) Blackwell, Oxford UK and Cambridge USA 2000 : 17. 34 Zaštita nekoga obično podrazumeva potčinjeni položaj onoga koji se štiti. . . . 1. . 1 (2006) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 75 191 VAMPIR ... maskulinosti, pre svega, crkvenog, nehrišćanskog (paganskog) i svetovnog obrasca koji dolaze u koliziju. Porodica, seoska zajednica i crkva imale su presudnu ulogu u reprodukovanju muške dominacije i uopšte konstrukciji maskuliniteta i feminiteta u tradicijskoj kulturi XIX i prve polovine XX veka. Istorija seksualnosti i antropologija pokazale su različite pristupe seksu u različitim kulturama, kako u prošlosti tako i danas, i srušile predubeđenja zapadne kulture o univerzalnim vrednostima vezanim za feminino i maskulino seksualno ponašanje35. Upravo su istraživanja roda pokazala da "egzistiraju" različite forme femininosti i maskulinosti i tipovi "ženskog" i "muškog karaktera"36. U tom smislu smatra Kimel trebalo bi govoriti o "maskulinostima" a ne o "maskulinosti"37. Naime, različite kulture i različiti periodi istorije konstruisali su rod različito tako da se raznoobrazne maskulinosti javljaju kao istorijski fakt. U multikulturnim društvima određenja maskulinosti variraju pa 35 Termini "femininost" i "maskulinost" ušli su u širu upotrebu u naučnim, ne samo istraživanjima roda, tako da će u ovom radu biti korišćeni paralelno sa terminima "muškost" i "ženskost". Pod pojmovima "femininost" i "maskulinost" podrazumevam socijalno određeno izražavanje onoga što se smatra položajem, unutrašnjim svojstvima žene odnosno muškarca, karakteristične forme ponašanja očekivane od žena odnosno od muškaraca u datom društvu. Teorija socijalne konstrukcije roda osporava uslovljenost sociokulturnih karakteristika i procesa biološkim razlikama tako da femininost i maskulinost nisu samo prirodne već konstruisane kategorije i nerazdvojni deo ideologije roda u patrijarhatu. Vidi: Tuttle L. Encyclopedia of feminism. New York 1986, s.v. femininity, feminity; masculinity. 36 Razvoj feminizma kao pokreta, feminističke teorije i prakse i plodotvornog preosmišljavanja prirode seksualnosti rezultiralo je, sedamdesetih godina, formiranjem novog naučnog pravca istraživanja roda. Međutim, ženske studije fokusirane na istraživanje žena tek će osamdesetih godina značajno uključiti istraživanja roda, ublažiti oštar feministički ton i pomeriti akcenat sa "žene" na širi krug problema vezanih za polne/rodne razlike, probleme maskuliniteta i seksualnosti. Ove promene će se odraziti na društvene i humanističke nauke koje su u svoj fokus istraživanja uključile i istraživanje roda, pa samim tim i na studije religije i naučne discipline koje se bave religijom. Mogu se uočiti, dakle, glavni pravci uticaja studija roda na proučavanje religije. S jedne strane, uticaj se ogleda u epistemologiji i metodologiji, s druge strane, u izboru tema: istražuju se mnoge, do tada zanemarene teme kao što je marginalizovana uloga žena u religijama; insistira se na rekonstrukcijama koje uključuju detaljno istorijsko istraživanje u cilju otkrivanja glasova, iskustava i doprinosa žena religijskoj istoriji i životu ljudske vrste. Takođe se insistira na rekonstrukciji religijskih verovanja – zadatak pregleda svetih simbola, proizvoda kulture baziranih na specifičnom ženskom iskustvu i rekonstrukciji etičke misli kao i kreiranje novih religijskih svetova povezanih sa ženskim spiritualnim poduhvatom itd. Sva ova kretanja dovela su do toga da se problematizuju i pitanja definisanja osnovnog pojmovnog aparata: religije i magije, religijskog iskustva, svetosti, duhovnosti itd. 37 Navedeno prema: Lohan M. Constructive tensions in feminist technology studies, Social stuides of science. Vol. 30. n. 6. 2000 : 897. . . . 1. __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 76 . 1 (2006) 192 LIDIJA RADULOVIĆ se u granicama jedne kulture nalazi više tipova. Hegemonistički tip muškosti, povezan s dominacijom vlasti, ne javlja se kao najčešća forma već postoje različiti tipovi za koje se vezuju odgovarajuće norme, pravila ponašanja i moralne vrednosti. Opozicije su, dakle, mnogo kompleksnije i šire, na primer: obrazac hegemone maskulinosti nasuprot podređenim maskulinostima, recimo, na osnovu drugih parametara kao što su rasa, seksualnost, klasa. U okviru istraživanja roda istorijska analiza maskulinosti otkrila je mogućnosti za razmatranje problema socijalne hijerarhije i odnosa vlasti u okviru društva38. Seksualnost u okviru feminističke misli shvata se mnogo šire nego što je to konvencionalno, prosto svođenje na nagone i aktivnosti koje vode do orgazma. Elizabet Gros, na primer, definiše seksualnost na četiri načina: 1) poriv, impuls unutrašnjeg nagona usmerenog prema objektu; 2) seksualnost kao radnja, serija praksi koje obuhvataju tela, organe, i zadovoljstva koja obično (mada ne i neophodno) obuhvataju orgazam; 3) seksualnost u terminima seksualnog identiteta – pol tela koji se obično opisuje u smislu roda (društveno i kulturno uslovljenog prihvatanja skupa rodnih uloga) i određuje obično kao binarne suprotstavljenosti muškog i ženskog pola; 4) skup orijentacija, strasti i želja kao i postojanje posebnih načina da se te želje realizuju39. Ovo šire shvatanje seksualnosti takođe uključuje i mogućnost nepostojanja želja ili želje za celibatom, pa se obično device, monahinje i monasi, sveštenici koji žive u celibatu označavaju kao treći rod. U okviru samih rodova možemo očekivati i različite tipove seksualnog identiteta, kulturno i socijalno promenljive. Da bi proučio "kategorije poimanja" kojima gradimo svet, Burdije se upustio u neku vrstu, kako sam kaže, laboratorijskog eksperimenta, u kojem je etnografskom analizom objektivnih struktura i misaonih oblika društva Berbera iz Kabilije, koji su mu poslužili kao radni instrumenti, došao do "društvene analize muškocentričnog nesvesnog, koji je sposoban da izvrši objektivizaciju kategorija tog nesvesnog"40. Smatram da se u mitologiji implicitno izražava upravo "muškocentrično nesvesno" i da se mitološke predstave o vampiru zasnivaju na protivurečnostima koje postoje između objektivno različitih skripti, ili kako bi Burdije rekao, misaonih kategorija (dispozicija), kao što su svetovna i religijska (pravoslavna i paganska). Znamo da je mitološki i obredni sistem u našoj tradicijskoj kulturi sinkretistički: hristijanizovano paganski i dehristijanizovano hrišćanski. Mitološke predstave o vampiru trebalo bi da pri38 Tosh J. What Should Historians Do With masculinity? Reflections on Nineteenth Century Britain. History Workshop Journal vol. 3, 1994:179-202.; Hagemann K., Dudink S. Masculinity as Practise and Representation. Proceedings of the 19th International Congress of Historical Sciences.Oslo 2000 : 283-305. 39 Rečnik osnovnih feminističkih pojmova. Zorica Mršević i grupa autorki, IP Žarko Albulj. Beograd 1999. s.v. seksualnost (2). 40 Burdje P. Vladavina muškarca. Podgorica: Cid. Univerzitet Crne Gore 2001: 11. . . . 1. . 1 (2006) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 77 193 VAMPIR ... padaju jednom nehrišćanskom religijskom konceptu budući da njegovo poreklo vezujemo za Stare Slovene. Međutim, ništa ne znamo konkretnije o tim predstavama u dalekoj prošlosti što nam daje za pravo da im osporimo kontinuitet. Naše znanje se zasniva na etnografskoj građi iz XIX veka na osnovu koje su ove predstave o vampiru tumačene kao deo "paganskog nasleđa", međutim, to nam ne daje za pravo da isključimo uticaj hrišćanstva odnosno oficijelne religije i crkve koja je s jedne strane, nastojala da suzbije ovakva verovanja dok su na drugoj strani polupismeni sveštenici i sami učestvovali u ritualima "ubijanja vampira"41. Istovremeno, čini mi se mnogo značajnijim uticaj pravoslavne crkve koja je pokušavala da nametne, reguliše i opravda određene obrasce ponašanja. Nije nam, međutim, dovoljno poznato na koji način i u kojoj meri je crkva uticala na koncepte seksualnosti u srednjem pa i u XIX veku42. U slučaju, recimo, nekih prazničnih razuzdanosti uspevala je u početku da ih izopšti iz crkvene porte ali ne i da ih sasvim iskoreni, tako da u nekim ritualima u XIX veku i dalje nailazimo na iste lascivne scene. Na osnovu srednjovekovnog crkvenog zakonodavstva možemo zaključiti da se insistiralo na zabranama isticanja telesnog principa. Na primer, ponašanje prilikom svetkovina u tzv. "ženskim narodnim plesovima" Svetosavski nomokanon43, okarakterisao je kao nepristojno jer posmatrače "raspaljuju na blud", dok se u Sintagmatu Matije Vlastara naglašava da ove ženske igre "neizdržljivo" podstiču na blud, a preodevanje muškaraca u žensku odeću i obrnuto, u "ludačkim" plesovima sastojalo se od bestidnih i sramnih pokreta44. Srednjovekovna pravoslavna crkva ovakvo ponašanje zabranjuje i povezuje sa "paganskim" i "đavolskim" poreklom narodnih običaja. Svetovni standardi na osnovu kojih se određeno ponašanje karakteriše kao sramotno i bestidno su relativni, tj. kulturno i istorijski uslovljeni. Međutim, o kontinuitetu sa navedenim srednjovekovnim tumačenjima svedoče nam i savremeni teološki standardi, na primer, u nedav41 Još je u Dušanovom zakoniku bila predviđena kazna za popove koji učestvuju u spaljivanju i ubijanju vampira. 42 Uticaj crkve je naročito oslabio u periodu pod turskom vladavinom kada je hristijanizacija praktično stagnirala a narod se vratio paganskim verovanjima i shvatanjima života. Upravo se nakon tog perioda početak XIX veka opisuje kao vreme dvojnog seksualnog morala, vanbračnih polnih odnosa, preljube i bludničenja što je često vodilo i rađanju vanbračne dece i čedomorstvu. Vidi: Antonijević Dragana. Nasilje nad ženama i seksualni moral: potisnuta povest ustaničkog doba u Srbiji, GEI SANU XLVII, 1998, 65-78. 43 Zakonopravilo ili Nomokanon svetoga Save. Ilovički prepis 1262. godina, fototipija, priredio i priloge napisao Miodrag M. Petrović. Gornji Milanovac 1991. l.154a. 44 Matije Vlastara Sintagmat. Azbučni zbornik vizantijskih crkvenih i državnih zakona i pravila. Slovenski prevod vremena Dušanova, izd. Novaković S. Zbornik za istoriju, jezik i književnost srpskog naroda, od. I knj. IV. SKA, Beograd 1907: 256. Navedeno prema: Bojanin S. Zabave i svetkovine u srednjovekovnoj Srbiji od kraja XII do kraja XV veka. Posebna izdanja knj. 49. Istorijski institut. 2005: 212. . . . 1. __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 78 . 1 (2006) 194 LIDIJA RADULOVIĆ no objavljenom tekstu teologa Vladimira Dimitrijevića, "Čovek i ranjeni eros, od sveštene ljubavi do sajber seksa"45, u kojem sve paganske religije povezuje sa ritualima prostitucije, orgijama, bludničenjem da bi ovakav, paganski odnos prema polnosti suprotstavio pravoslavnom konceptu. O ovom konceptu će biti više reči kasnije, za sada bih naglasila osnovnu notu, a to je, pre svega, aseksualnost, negiranje bilo kakvih aluzija na telesno, puteno zadovoljstvo i insistiranje na odnosu između polova koji je isključivo bračni, monogamni i monoandrični, simbolički uzdignut na nivo odnosa Hrista i Crkve. Tradicionalna kultura sa dominantnim patrijarhalnim modelom muškosti od muškarca zahteva da bude aktivan, dominantan i agresivan. Ona "neguje" formu kolektivne maskulinosti pa se od svakog muškog pripadnika društva očekuje da je podržava i reprezentuje kroz seksualnu aktivnost definisanu određenim principima ponašanja. Od muškarca se očekuje inicijativa, dominacija i potencija. Međutim, seksualni odnosi u patrijarhalnoj kulturi predstavljeni su kao nešto što je nečisto, prljavo, sramotno o čemu se javno ne govori. Da li je ova protivurečnost rezultat kolizije crkvenog, nehrišćanskog i svetovnog obrasca maskuliniteta u tradicijskoj kulturi? Muškarac se u takvoj kulturi nalazi u kontradiktornoj poziciji između protivurečnih shvatanja o urođenom seksualnom nagonu koji se pravda prirodom i hrišćanskog (pravoslavnog) shvatanja polnosti po kojem seksualnu energiju treba staviti u službu isključivo reproduktivne funkcije. Ovakvo negativno viđenje seksualnosti u zapadnoj kulturi ima korene se još u grčkoj dualističkoj misli i ideji o duši koja je zatočena u telu, te tako seks predstavlja pobedu telesnih potreba nad duhovnim, dok je cilj zapravo spasenje koje će omogućiti duši da se oslobodi vladavine telesne puti. Preko Platona i drugih mislilaca, gnostika i manihejaca sve do Avgustina, koji je i ustanovio osnovne seksualne stavove hrišćanske crkve, ovi stavovi ostaju gotovo neizmenjeni sve do danas. Iako u Bibliji seksualni odnos ima svoje opravdanje, Avgustin ga nalazi jedino u slučaju stvaranja potomstva, isključivo u okviru braka, i isključivo u određenoj pozi koja preferira muškarca – odozgo. Svaki seksualni odnos van propisanog smatra se životinjskom požudom kojoj treba odoleti, a celibat i devičanstvo su vrhunski ideali. Koliko su rana medicinska, naučna i filozofska učenja uticala na znanja o seksu i predstave o seksualnosti običnih ljudi još od najranijih civilizacija teško je proceniti. Koncepti o muškom seksualnom nagonu koji mora biti zadovoljen potiču još iz srednjovekovne evropske medicine u kojoj su znanja o seksu i seksualnosti bila u začecima i često se temeljila na pogrešnim premisama i predrasudama. Ideja da se muško seme neprestano stvara i akumulira u određenim količinama, te stoga zahteva pražnjenje da bi telo bilo zdravo, dovodila Dimitrijević V. Čovek i ranjeni eros, od sveštene ljubavi do sajber seksa. u: Muškarac i žena pred tajnom tela, pravoslavlje i polnost. Priredio Dimitrijević V. Beograd: Pravoslavna misionarska škola pri hramu Svetog Aleksandra Nevskog. 2005: 466-563. 45 . . . 1. . 1 (2006) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 79 195 VAMPIR ... je lekare u situaciju da savetuju različite metode, dijete i vežbe46 u slučajevima kada je nemoguće izvesti pražnjenje a da to bude u bračnim okvirima kao što nalaže hrišćanski moral47. Teološki diskurs se preplitao sa medicinskim pa su i sami lekari svoja znanja često zasnivali na predrasudama i nastojali da ih usklade sa crkvenom ideologijom. Tako su preporučivali umerenost u seksualnoj aktivnosti jer, nasuprot tome, preteranost iscrpljuje dušu, zaglupljuje i vodi do slabljenja vida, a svaki polni odnos skraćuje život muškarcima za po jedan dan48. Religija, kao glavna kulturna odrednica, "gajila" je neprijateljski odnos prema seksu i sve do XX veka49 bitno uticala na formiranje određenih obrazaca seksualnog ponašanja. Pravoslavna crkva deli hrišćanske stavove o seksualnosti koji su, kako to nalaže dogma i kanon, gotovo nepromenljivi i u XXI veku. Eventualno, na osnovu popularne teološke literature, može se uočiti da su modernizovani nekim pitanjima koja se postavljaju pred savremenim čovekom, pa tako možemo čitati u najnovijem zborniku Muškarac i žena pred tajnom tela – pravoslavlje i polnost, o temama kao što su: "Mit o bezbednom seksu", "Kondomi predstavljaju visok rizik", "Opasnosti od homoseksualizma: medicinski i socijalni značaj"; "O abortusu i o razvratu"; "Čovek i ranjeni eros: od sveštene ljubavi do sajber seksa"50. Međutim, odgovori na ova pitanja, u sve brojnijoj popularnoj teološkoj literaturi namenjenoj vernicima, nisu sasvim u skladu sa modernim vremenom već su anahroni. Patrijarh Pavle u jednom uputstvu vernicima nalaže da se posle menopauze žene i njihovi muževi uzdržavaju od seksualnih odnosa. "Od sviju svojih članova u braku Crkva traži povremeno uzdržavanje od bračnih odnosa: radi posta i molitve, u doba ženine trudnoće i dr. U poznim godinama braka, pogotovo kad žena pređe klimakterijum, to treba da je redovan način bračnog života sviju iskreno verujućih"51. 46 Masturbacija nije dolazila u obzir kao metoda jer se kosila sa hrišćanskim moralom i zabranom prosipanja semena. 47 Crawford P. Sexual knowledge in England:1500-1750. In:Porter R.,Teich M. (eds) Sexual knowledge, sexual science: the history of attitudes of sexuality. Cambridge University Press 1994 : 85. 48 Ibid. 91. 49 Buloh V. i Buloh B. Seksualni stavovi. Fabrika knjiga, Beograd 2004: 43. 50 Ovo su samo neki od naslova u knjizi, svojevrsnom zborniku namenjenom "hrišćanima koji žive u svetu, to jest nemonaškim licima, i duhovnicima mirskog i monaškog čina koji rukovode ljudskim dušama. Muškarac i žena pred tajnom tela: pravoslavlje i polnost. 2005. Priredio Dimitrijević V. Beograd: Pravoslavna misionarska škola pri hramu Svetog Aleksandra Nevskog. 51 Patrijarh srpski Pavle. Stav Pravoslavne crkve o upotrebi kontraceptivnih sredstava i pobačaju. Smisao i cilj braka. Biblioteka Verske nedoumice. Beograd 2002: 23. Tekst preuzet iz knjige: Patrijarh srpski Pavle Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere. Beograd 1998. . . . 1. __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 80 . 1 (2006) 196 LIDIJA RADULOVIĆ Hijerarhijski dualizam polova se posebno radikalizuje u teologiji i mitologiji koje tezu o zloj ženskoj prirodi baziraju obično na neobuzdanoj seksualnosti koju ne može da zadovolji samo jedan muškarac52. Hrišćanska teologija, naročito srednjovekovna katolička, ali i muslimanska teologija usaglasile su stav o nezajažljivoj ženskoj seksualnosti koja daleko prevazilazi želju muškarca. Henrik Institoris i Jakob Šprenger,53 autori "Malleus maleficarum" izražavaju preovlađujuće mišljenje katoličkih teologa o seksualnoj požudi žene. Kao majka greha od prvobitnog zavođenja i navođenja Adama da prekrši božansku zabranu, ženama se pripisuje da zavode muškarce na polni akt, što se smatra kobnim budući da se preko tog akta prenosi istočni greh54. Usled takve požude one stupaju u odnose i sa demonima, konkretno sa Đavolom. Osim toga ovi profesori teologije navode još jedan, zanimljiv razlog ženskog odavanja čarobnjaštvu. Devojke koje su imale seksualne odnose sa muškarcima a zatim su ostavljene, pribegavaju čarobnjaštvu kako bi ih ponovo privukle ili onemogućile polno opštenje sa drugim ženama. U zapadnim krajevima (Bosna, Hercegovina) postoje takođe verovanja u osvetoljubivost devojaka koje postaju more i napadaju bivše momke55. Ovakve predstave o ženskoj seksualnosti kompatibilne su sa predstavom o muškracu koji, s jedne strane, mora da bude potentan kako bi preuzeo vlast nad ovakvom nezajažljivom "prirodom", a s druge strane, inkompatibilne su hrišćanskom modelu o seksualnom aktu koji, ukoliko nije usmeren ka reprodukciji, prenosi praroditeljski greh. U svakodnevnom životu diskurs o muškom seksualnom nagonu se sputava i kanališe stavom patrijarhalne kulture o seksu kao nečistom i sramotnom. Polni organi se, u tradicionalnoj kulturi, javno ne imenuju već se koriste eufemistički nazivi koji upravo ukazuju na nešto sramotno, pa se pominje muški sram ili sramotan ud, dok je ženski polni organ obeležen samo jednom funkcijom – vodopušnjača (RJAZU). Podređeni obično primenjuju kategorije koje su formirane na osnovu stanovišta onih koji vladaju56. Tako i same žene u patrijarhalnoj kulturi formiraju predstave o sopstvenom polu kao nečistom, sramotnom i odvratnom pre svega zahvaljujući menstruaciji i uopšte fizičkoj konstituciji polnog organa dok se takve predstave o nečistoći ne vezuju za muški polni organ57. Predstave o stvarnoj nečistoći se dalje mešaju tj. utiču na formiranje i predstava o 52 Badenter E. Jedno je drugo. Svjetlost, Sarajevo 1988 : 120. Dominikanci, inkvizitori i profesori teologije, objavili su knjigu "Malj za veštice" (Malleus Maleficarum, 1487) koja je vekovima služila kao priručnik crkvenih i svetovnih organa u progonima veštica. 54 Bayer V. Ugovor s đavolom, procesi protiv čarobnjaka u Evropi a napose u Hrvatskoj. Informator, Zagreb1982 : 164. 55 Petrović A. Mora. Glasnik Etnografskog muzeja knj. XI. 1936 : 96-101. 56 Burdje P.op. cit. 51. 57 I u savremenoj kulturi mnogi muškarci ne peru ruke nakon "male nužde" što implicira da svoj polni organ smatraju čistim. 53 . . . 1. . 1 (2006) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 81 197 VAMPIR ... simboličkoj nečistoći na osnovu koje se određuje funkcija u ritualima. U svim važnim porodičnim ritualima religijski funkcioneri su muškarci dok žene obavljaju samo tehničke radnje ili neke propratne magijske rituale. U obrednim povorkama prilikom poklada, koje je crkva zabranjivala kao paganske običaje58, koristi se inverzija polova tako da su javno prikazivanje inače zabranjenog ponašanja, lascivne scene koje upućuju na seks uz predimenzionirane faluse, deo isključivo muške zabave. Dok su ove "muške predstave" javne, u nekim krajevima Vojvodine postojao je do sedamdesetih godina XX veka običaj revene ili ženskog bekrijanja koji se održavao tajno, iza navučenih roletni59. Obredne povorke u tradicijskoj kulturi simbolički izražavaju upravo protivurečnosti koje nastaju na osnovu kolizije različitih koncepata seksualnosti pravoslavnog, paganskog i patrijarhalnog. Lascivne scene i simbolika falusa imaju sakralnu funkciju da u obredima preokretanja svetovnog u sveto vreme, simbolički legitimišu mušku dominaciju. U svakodnevnom životu patrijarhalni moral sputava svako iskazivanje seksualnih aspiracija, pa čak bilo kakve intimnosti što je najslikovitije izraženo u opisu iz Crne Gore: "smatralo se da čovjek nije pravi junak i čovjek u smislu te riječi, ako mazi svoju ženu i s njom nježno postupa"60. Potisnuti seksualni potencijal se projektuje na ravan onostranog sveta u kojem ne važe norme patrijarhalne kulture, ravan na koju pravoslavna crkva demonizuje sve što nije u skladu sa hrišćanskim konceptima vere već ima pagansko obeležje koje nije uspela da hristijanizuje. To je slučaj sa paganskim božanstvima, magijskim obredima, obrednim povorkama itd.. pa i muškim i ženskim seksualnim potencijalom ili seksualnom energijom. Kod većine ona je dakle "neiživljena" i vampir predstavlja posmrtnu manifestaciju ove potisnute seksualne energije. Nehrišćanski koncept seksualnosti, u spoju sa predstavama o natprirodnom svetu i strahu od smrti i pokojnika, simbolički se izražava kroz predstave o vampiru, njegovoj aktivnosti, funkcijama i izgledu. Vampir pohodi svoju ženu i održava seksualne odnose sa njom što je razumljivo verovanje u kontekstu kulta mrtvih po kojem umrli imaju iste potrebe kao i dok su bili živi61. U pripovetkama ali i u etnografskoj građi postoje zabeleške o tome kako se ovo verovanje moglo zloupotrebljavati, pa je često vampir koji pohodi neku udovicu zapravo bio njen ljubavnik. Ženi navodno vampir ne nanosi zlo ali vremenom ona posta58 O srednjovekovnim zakonicima u kojima se ove zabrane iznose vidi: Bojanin S. op. cit. 59 Malešević M. Dan raspusnog življenja, GEI SANU XLV, 1996: 65-76. 60 Erlich Vera, op. cit., 218. 61 Iz takvog odnosa rađaju se deca koja nemaju kosti i ne žive dugo. Međutim, postoje i verovanja da su to vidovita deca koja nemaju senku, i mogu da vide i prepoznaju vampira pa su se tako koristila u otkrivanju i ubijanju vampira. Ta deca se zovu vampirdžije. . . . 1. __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 82 . 1 (2006) 198 LIDIJA RADULOVIĆ je bleda, slabi i gubi snagu. Predstave o njegovoj nasušnoj potrebi za seksualnim odnosom jesu zapravo samo deo diskursa o "urođenom muškom seksualnom nagonu" koji čak i na onostranoj ravni iznalazi načine za zadovoljenjem. Ove predstave se zapravo uklapaju u već postojeći koncept patrijarhalne kulture po kojem svi moraju biti oženjeni ili udati62, kao i da umrli ne treba da ode sa ovog sveta ako to nije ispunio. U tom kontekstu se i bračna veza smatra najdubljom socijalnom vezom koja se nastavlja i posle smrti. Kao preventiva da se pokojnik ne bi povampirio može se objasniti i ritual sahranjivanja mladih, neoženjenih koji je poprimao sve karakteristike svadbe. Ovaj običaj je poznat kod većine slovenskih naroda, pa i kod nas. Simbolička svadba se, dakle, objašnjava upravo verovanjem da pokojnici imaju iste potrebe kao što su ih imali za života pa se time sprečava da na onaj svet odu neoženjeni ili neudate budući da nezadovoljni pokojnici prelaze u kategoriju nečistih pokojnika koji na različite načine mogu da remete život u zajednici. Projektovanje muškog seksualnog nagona (libida) na ravan demonizovane seksualnosti tipično je za srednjovekovno hrišćanstvo, kada se i razvija ceo teološki diskurs o đavolu i njegovoj nezajažljivoj seksualnoj potenciji koji ovladava ženskom seksualnošću, što je poslužilo kao jedna od osnova u katoličkom svetu za obračunavanje sa vešticama. Đavo u narodnoj religiji Srba nema eksplicitno seksualnu konotaciju a, kao što smo videli, predstave o đavolu ukazuju na jedan podvojen, ambivalentan odnos u kojem on ne figurira isključivo kao metafora zla već, može biti i metafora za osujećenog mitskog pretka. I u savremenoj kulturi sa simpatijama decu nazivamo đavolčićima, a u komparaciji prideva "dobro", "vraški dobro" je sinonim za najbolje. Vrag ili đavo može da opseda kao bestelesni duh, demon, kako žive tako i mrtve. Žena opsednuta đavolskim duhom može da postane veštica, a "đavolje guvno" je mesto na kojem su sahranjene kosti veštice, zapravo, spaljene babe optužene da je izazvala epidemiju u selu63. Pokojnik kojeg zaposeda đavolski duh postaje vampir, a obred probadanja vampira glogovim kolcem ima egzorcističke elemente isterivanja đavola64. Iako srednjovekovno pravoslavlje nije eksplicitno infiltriralo predstave o seksualnoj đavolskoj potenciji u predstave o demonskim bićima, smatram da je svojim odnosom prema paganskim verovanjima i praksi koja je obilovala razuzdanostima i origijastičkim elementima, kao i aseksualnim patrijarhalnim vaspitanjem po kojem je seksualni odnos sramotan i nečist, direktno ostavila prostor da se u narodnim predstavama sputavani seksualni potencijal prenese na demonizovane pojedince i bića. Đorđević T. Celibat i brak u našem narodu. U: Naš narodni život. Beograd: Srpska književna zadruga. Kolo XXVI br. 174. 1923 : 59. 63 Jovanović B. Duh paganskog nasleđa: u srpskoj tradicionalnoj kulturi. Svetovi, Novi Sad 2000: 211. 64 Milićević M. Život Srba seljaka. Prosveta, Beograd 1984: 326-327. 62 . . . 1. . 1 (2006) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 83 199 VAMPIR ... Varijanta vampira koji ne ubija niti isisava krv već plaši raznim fantomskim aktivnostima, svoju žrtvu muči tako što joj pritiska grudi ili je jaše, ukazuju na seksualni čin. Naime, fantazmi o jahanju kojem pribegavaju i druga demonska bića – veštica, mora, karakondžula, čuma, mogu se povezati sa seksualnim činom. Mora i veštica su, za razliku od vampira, demonizovane devojke i žene koje žive uobičajenim svakodnevnim životom danju, dok se u toku noći pretvaraju u demonska bića koja lutaju i napadaju ljude65. U ovoj dvostrukoj ulozi projektovana je predstava o dvostrukoj "prirodi" žene koja još od biblijskih vremena iskušava i manipuliše "prirodnim" potrebama muškaraca66. Kada je u pitanju izgled vampira, preovlađuju verovanja da je vampirovo telo zapravo naduvana mešina koja nema kosti već je ispunjena krvlju67. On ima potrebu da tu krv obnavlja što je i preduslov njegove aktivnosti i funkcionisanja, otuda verovanje da ubija ljude isisavajući im krv. Upravo ovo verovanje ukazuje na vezu vampira i seksualnosti, odnosno, izgled vampira asocira na muški polni organ za čiju je aktivnost i funkcionisanje potrebno da nadođe krv68. Vampir je tako simbol osujećene muške seksualne potencije, simbol 65 Da se na sličan način demonizuje živi pojedinac u zajednici primer je zduhaća, međutim, on je dobro i korisno biće čija se seksualnost izražava u junačkoj borbi sa zmajevima i zduhaćima drugih oblasti kako bi rasterao gradonosne oblake. 66 Tako da, iako su i žene optužene za veštičarstvo obično iz iste kategorije pojedinaca – odstupajućih od "normalnog" – drastičan odnos prema njima je društvena i kultna opomena upućena svim ženama koje nisu na bilo koji način saobrazne društveno priznatom ponašanju. U gotovo svim kulturama postoje predstave o prirodi "normalnog", razlike su u tome kako će tu "nenormalnost" funkcionalno iskoristiti. 67 Ovo verovanje se navodi kao specifičnost vezana za Južne Slovene. Slovenska mitologija. Zepter Book World, Beograd 2001. s.v. vampir. 68 Predstave o vampiru su pretočene u filmske i književne verzije. Drakula se u filmovima obično prikazuje kao zavodljiv heteroseksualni muškarac koji stanuje u gotskom zamku. Međutim, njegova figura i držanje su feminizovani, ima veliki crni plašt sa crvenom postavom, crvene usne i povezuje se sa ženskim simbolima. Nasuprot njemu, njegov protivnik Van Helsing je oličenje patrijarhalnog hrišćanskog društva sa izraženim maskulinim karakteristikama. Drakula je u ovoj ulozi polno nedovoljno definisana figura koja time dodatno izaziva neprijatnost gledaoca. Međutim, nisu samo njegova pojava i držanje feminizovani već i Drakulina potreba da zameni svoju krv u periodičnim intervalima upućuje na neki oblik menstrualnog ciklusa. Neki autori su čak pokušavali da ženski vampirizam objasne potrebom da se nadoknadi krv koja je izgubljena u toku menstruacije. Upravo mit o vampiru tumače kao priču koja bi trebalo da objasni početak menstruacije kod devojaka. U svim filmovima žrtve vampira su uglavnom mlade device koje leže u krevetu, blede i beskrvne, bez neke volje da se odupru. Kada ih vampir ugrize, Drakuline žrtve ustaju iz kreveta ispunjene novom energijom koja je erotizovana i same postaju vampiri. (Vrat simbolizuje grlić materice iz kojeg ističe krv). Krid B. Mračne želje. Muški mazohizam u horor filmu. Ženske studije. Časopis za feminističku teoriju br. 8/9. 1997 :134-136. . . . 1. __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 84 . 1 (2006) 200 LIDIJA RADULOVIĆ muške dominacije i moći projektovane na onostranu ravan. Ova metaforična veza vampir-penis se može dalje izvoditi iz propisanog vremena za aktivnost, isključivo noću ili u metonimiji "petao" za "penis" koju Aleksandar Loma izvodi iz analogije sa polnom aktivnošću petla69. U slučaju vampirizma petao (odnosno penis) svojim kukurikanjem oglašava prestanak svoje noćne aktivnosti i početak dana. Simbolička identifikacija muškarca, odnosno, njegovog penisa sa petlom može se sresti u različitim kulturama. U engleskom jeziku, na primer, termin cock (petao) u slengu znači penis. K. Gerc navodi da su petlovi par excellence simboli muškosti na Baliju i da je borba petlova u društvu Balija, za koje je karakteristična minimalna polna diferencijacija u većini formalnih i neformalnih aktivnosti, gotovo jedino područje života iz kojeg su žene potpuno isključene70. I u savremenoj kulturi vidljiva je muška "opsednutost" penisom, najočiglednije izražena u strahu od impotencije, brizi oko veličine (dužine) polnog organa zbog čega se razvija cela industrija sredstava za njegovo povećavanje, što nije karakteristično samo za zapadnu kulturu već i za islamsku71. Fatna Ait Sabbah, na primer, navodi da se priručnici sa receptima o povećanju potencije mogu kupiti i ispred džamija72. Na primeru religijskog fenomena vampirizma u tradicijskoj kulturi Srba pokušala sam da pokažem da različiti koncepti maskulinog identiteta reprodukuju različite religijske ideje i norme ponašanja. Smatram da su, na jednoj strani, određeni segmenti kulture i socijalnog života bili podvrgavani otvorenoj, zakonski sankcionisanoj hristijanizaciji dok su, na drugoj strani, paralelnim procesom latentne hristijanizacije koncepti u suprotnosti sa zvaničnom religijom potiskivani i demonizovani. Izdvojila sam tri relevantna koncepta: svetovni, paganski i pravoslavni da bih pokazala da se njihova kolizija u svakodnevnom životu razrešava projektovanjem na onostranu demonizovanu ravan, što je dovelo do simbolizacije vampira kao osujećenog mitskog pretka i osujećenog muškog seksualnog potencijala. 69 Loma A. Petlić, "palidrvce" ili "oploditelj"? Kodovi slovenskih kultura. Beograd 1999: 132. 70 Gerc K. Tumačenje kulture II. XX vek, Beograd 1998 : 228-229. 71 Upravo se u savremenoj kulturi pletu mitovi kao što je onaj da Srbi zauzimaju prvo mesto u Evropi u kategoriji poželjnih pastuva. 72 Fatna Ait Sabbah je inače pseudonim autorke dela Žena u muslimanskoj podsvesti. Le Sycomote. 1982. Navedeno prema: Badenter E. p. cit. 121. . . . 1. . 1 (2006) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 85 201 VAMPIR ... Lid ij a Radulov ić The vampire: Thwarted mythical ancestor and symbol of the thwarted male sexual potential Ethnographic literature from the late eighteenth and during the course of nineteenth and twentieth century, presents us with a diverse but insufficiently conceptualized notions based on which vampire could be discussed in the context of aberrant life, untypical death, or inadequate burial practice. The structure of ancestral cult, containing among other things ideas of the "nature" of interrelationships between the living and the dead, is only one of the constructions imitating the ideological discourse of old-fashioned cultural pattern, certain relations in the society and structural order. Relations between the living and the dead are limited to ones on the male side, implying the reciprocal obligation: on one hand, respect of the burial rituals and mourning determine the "posthumous destiny", as well as the obligation of sacrificial offerings to godly ancestors, on the other the requirement of ancestors to protect and watch over their descendants in return. In order to be able to reproduce at all a community must mind the deceased’s soul, i.e. prevent the possible demonization by properly observing the rituals. In that sense, notions of vampires and the devil are emblematic warnings of the fact that each deceased, necessarily, is not an ancestor, and that the ideal model of generational hierarchy and of awe sustained by the proclaimed old-fashioned relations is actually relative, that is to say the notions of vampires and the devil point to the split in generations and to the governing relations in an old-fashioned society. Directly dependant on the male descendents, aberrant life as well as the aberrant "posthumous destiny" are mechanisms for excluding from the social relations with the dead the ones that can not be given the status of ancestors, so we can conceive them as thwarted mythical ancestors. In the second part of the paper, I endeavored to demonstrate that the conceptions of masculinity could also be deconstructed through analysis of mythical imagery, for mythological images of say vampires are based on contradictions between objectively different scripts – religious and secular ones. Images of vampires could as well be viewed as symbolic constructions of certain masculinity patterns, first of all church, non-Christian (pagan) and secular patterns that collide. The collision of different masculine scripts results in repression of those not belonging to public Orthodox discourse, so the latent processes of Christianization implicitly reproduced the notions of vampire as thwarted male sexual potential. . . . 1. __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 86 . 1 (2006) 202 LIDIJA RADULOVIĆ Lid ij a Radulov ić Le vampire: Ancêtre mythologique dépossédé et symbole du potentiel masculin sexuel inassouvi A la fin du XVIIIe et tout au long des XIXe et XXe siècles, la littérature ethnographique offre des représentations diverses, bien que peu conceptualisées, qui permettent d'envisager le vampire dans le contexte d'une vie aberrante, d'une mort atypique ou d'une pratique funéraire inappropriée. Le culte des ancêtres comprend notamment des idées sur « la nature » de l'interdépendance qui régit les relations entre les vivants et les morts, ce culte n'étant qu'une construction basée sur un discours idéologique déterminé par le modèle culturel patriarcal, sur des rapports sociaux déterminés et sur une organisation structurelle. Les relations entre les vivants et les morts se limitent aux rapports de descendance en ligne masculine; elles présupposent des obligations réciproques: d'un côté, les descendants sont tenus de respecter les rites funéraires et les usages du deuil pour assurer le « sort posthume » du trépassé, ils sont tenus de porter des sacrifices à leurs ancêtres déifiés; de l'autre côté, les ancêtres sont dans l'obligation de protéger leurs descendants et de s'occuper d'eux. Afin de pouvoir se reproduire, une communauté doit prendre soin de l'âme du trépassé, c'est-à-dire: elle doit accomplir correctement les rites pour prévenir sa démonisation éventuelle. Dans ce sens, les représentations du vampire et du diable constituent un avertissement symbolique, rappelant que les trépassés ne sont pas tous nécessairement des ancêtres. Il en ressort que le modèle idéal des rapports hiérarchiques et respectueux entre les générations différentes, ancré dans la tradition patriarcale, ne dispose que d'une valeur relative dans la pratique: les représentations du vampire et du diable témoignent, en d'autres termes, de l'existence d'un fossé entre les générations dans une société patriarcale. Directement liés au comportement des descendants masculins, une vie ou un « sort posthume » aberrants fonctionnent comme un mécanisme qui permet d'exclure des relations sociales avec les morts tous ceux qui ne sauraient bénéficier du statut d'ancêtre. Ces exclus peuvent, par conséquent, être considérés comme des ancêtres mythiques dépossédés. Dans la deuxième partie de mon étude, je cherche à démontrer que les concepts de masculinité peuvent être déconstruits par le biais d'une analyse des représentations mythologiques. En effet, les représentations mythologiques du vampire reposent sur des contradictions émergeant d'écritures objectivement différentes, comme le sont les écritures profane et religieuse. Par ailleurs, les représentations du vampire peuvent être considérées comme des constructions symboliques de certains modèles de la masculinité, et notamment des modèles ecclésiastique, non chrétien (païen) et séculier, mutuellement opposés. La collision entre les différentes écritures masculines a pour résultat le refoulement de celles qui ne font pas partie du discours public de la religion orthodoxe populaire. Le processus de christianisation latente entraîne ainsi une reproduction implicite des représentations où le vampire figure comme un symbole du potentiel masculin sexuel inassouvi . . . 1. . 1 (2006) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 87 O !"!#$%#!&#$'(#!& $) UDK: 29-187.3; 604.7:29 Danijel Sinani Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu dsinani@f.bg.ac.rs !"#$%&$'(')$*%('+(),-'.'"/-$0%"-()%,1'0$/(2(&#3,1' pokretu – Raelijanska knjiga kloniranih Apstrakt: Rad se bavi konceptualizacijom spase*+,& -& ./0nog života u Raelijanskom pokretu. Nakon kratkog predstavljanja ovog alternativnog religijskog pokreta, prelazi se na analizu za naš rad bitnih aspekata religij1234&50/nja razvijenog u pokretu. Na osnovu speci6-0ne biblijske egzegeze i kasnijih razrada osnov*34&50/nja, osni.,0&73kreta i njegovi sledbenici donose sasvim novo tuma0/nje ovih, možda i najzna0,+nijih religijskih tema. Stavljanjem inteligencije i nauke u fokus svoje eshatologije, raelijanci uvode ideju kloniranja kao put za postizanje besmrtnosti. Me85tim, pored pokušaja da se raelijanski idejni sistem od strane osniva0,&79/:stavi kao potpuni prekid sa "primitivnim" shvatanjem i praktikovanjem religije, u svetim tekstovima ovog pokreta se prepoznaju stare religijske ide+/&2,3&-&./;&73znati mehanizmi angažovanja verske posve;/nosti svojih pripadnika. 4/&.*ne re*(5'alternativna religija, raelijanski pokret, spase*+/<&./0ni život, kloniranje, mistifikacija Uvod U ovom tekstu bavi;/mo se jednom starom religijskom idejom i jednim "novim" religijskim pokretom. Preciznije, bavi;/mo se na0-nom na koji je jedna od najstarijih i verovatno najzna0,+nijih religijskih tema konceptualizovana i interpretirana od strane jednog novog ili alternativnog religijskog pokreta. Ideja ko+3=&;/mo se baviti je "spasenje" ili "./0ni život" – tema za koju mnogi prou0,vaoci religije smatraju da je krucijalna za postojanje religije uopšte, a nova ili alternativna religija o kojoj govorimo je Raelijanski pokret. U narednim redovi=,&;/mo probati da razmotrimo na koji na0-*&3.,+&#%>&9/ligijski pokret na novi na0-*&79/:stavlja dobro poznatu religijsku pri05<&3:nosno, kakvu verziju spasenja nudi svojim potencijal*-=&0?,novima. Ka23&1=3&./;&9/kli, ideja spasenja i posmrtne egzistencije, odnosno, ideja o transcendenciji barem dela našeg bi;,& -& *+/govoj sudbini nakon ovog, zeTekst je rezultat rada na projektu br. 177018, koji finansira MPN RS. !"#$"!%#&#'#()*+&%#,'-.*, "/ 0/+1#2/+8/+03/ 1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 88 174 DANIJEL SINANI maljskog života nalazi se, razli0-to interpretirana, u gotovo svim religijama sveta. Štaviše, ovakva ideja se može okarakterisati kao jedna od suštinskih u religijskom pogledu na svet. U prilog tome mogu se navesti odre8/nja i definicije religije od strane mnogih relevantnih autora koji se bave razmatranom problematikom. No, pošto ovakvih odre8/nja ima, gotovo, koliko i onih koji se religijskim problemima bave, ov:/&;/mo podsetiti samo na naj0/@;/&2oriš;/na odre8/nja religije u okviru oblasti studija novih i alternativnih religija. Za ovo postoje bar dva dobra razloga – pre svega, tema ovog rada pripada oblasti istraživanja novih i alternativnih religija i, još zna0,+nije, u okviru studija novih i alternativnih religija fenomeni religije i religioznosti su maksimalno relativizova*-& -& 0/sto veoma široko interpretirani. Me85A-=<& 0,2& -& 5& A3=& slu0,ju, pitanja koja se ti05&1=-sla, eventualnih granica i oblika ljudske egzistencije nakon smrti predstavljaju nezaobilalzan element u definisanju organizacija ko+/&;/& B-ti smatrane religijskim. U tom smislu, odre8/nje "suštinski" religijskog karaktera u alternativnim religijama odnosi se naj0/@;/&*,&0-njenicu da, pored ostalog, ovi pokreti svojim pripadnicima nude konceptualizaciju sveta, života i kosmosa i odgovore na ultimativna životna pitanja kao što su, na primer – koji je smisao života, ima li života nakon smrti, postoji li Bog ili neka druga "viša sila", "ko1=-0ki zakon", i to=/&1?-0no (cf. Chryssides 1999; Barker 1998; Sinani 2009). Ovi koncepti mogu, naravno, zna0,+no da se razlikuju od jednog do drugog religijskog pokreta, ali gotovo svi podrazumevaju neku ideju postojanja i transcedencije duhovnog dela naših bi;,&-?-&73novnog života. Oni mogu da budu veoma razra8/ni i da predstavljaju okosniC5& 50/nja – kao što je slu0,+& 23:& svih hriš;,*skih grupacija ili, pak, mogu da budu manje eksplicitni, odnosno da ne predstavljaju težište ili akce*,A&50/nja pokreta (kao što je to, na primer, u pokretima za ljudski potencijal) ali da, svakako, podrazumevaju razli0-te nivoe egzistencije duhovnog bi;,<&23je postoji odvojeno od njegovog materijalnog, fiD-0kog dela. Na=,&;/<&:,kle, u ovom radu posebno interesantno biti kako je ovu drevnu ideju reinterpretirala jedna nova, tehnološki i scijenti1A-0ki orijentisana religija, tako da je ona u svojoj suštini osta?,&-1A,<&A,0nije, pokret svojim sledbenicima nudi isti proizvod – ./0ni život. No, pre nego što pre8/mo na kosmološka i eshatološka pitanja razvijena u raelijanskom ver123=&50/nju, u narednim redovi=,&;/mo ukratko da predstavimo sam Raelijanski pokret. Raelijanski pokret Raelijanski pokret predstavlja najrazvijeniju i u javnosti najprisutniju NLO religiju koja bro+-&323&EFGGG&0?,nova, sa predstavništvima u preko pedeset zemalja širom sveta. Osni.,0& ,elijanskog pokreta je Francuz Klod Vorion, roIssues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 8. Is.1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 89 SH$IJ#KJ&!&LJ(#!&M!L>T KOD RAELIJANACA 175 8/*&NOPEQ&43dine. Ina0/&D,ljubljenik u auto-moto sport, Vorion je pre kontakta sa "stvaraocima" radio kao izvešA,0&1,&A92,0kih staza, a oprobao se i kao pisac i izvo8,0&@,*sona. Vorion tvrdi da je u decembru 1973. godine, dok je šetao po vulkanskoj oblasti Klemon-Feran, naišao na svemirsku letelicu. Iz letelice je izašlo nisko humanoidno bi;/<&1,&B9,dom i krup*-=&30-ma i obratilo se Vorionu. Bi;/&=5& je reklo da se sutra vrati na isto mesto ali da sa sobom ponese primerak Biblije. Sutradan je Vo9-3*&50-nio kako mu je sugerisano i vanzemaljac, za kojeg ;/&1/&5A.9diti da pripada rasi Elohima, dao mu je kratke lekcije iz biblijske egzegeze, obrativši posebnu pažnju na Knjigu postanja i poverio mu je specifi0,*& D,datak. Prvo što je vanzemaljsko bi;/& 3Bjasnilo Vorionu bi?3& +/& :,& 9/0& Elohim koja je prevo8/na kao Bog, predstavlja množinu, što zna0-&:,&?+5de nije stvorio je:,*&R34&./;&.-@/&*+-SQ& /0&J?3him zna0-&TT3*-&23ji su došli sa neba'' a radi se, zapravo, o vanzemaljskim na50nicima koji su na proputovanjima kroz sve=-9& 530-li Zemlju i ocenili da bi na njoj mogao da se razvije život. Elohimi su u svojim genetskim eksperimentima stvorili ljude a i oni su sami imali svoje stvoritelje, što formira lanac stvaranja koji se proteže u beskraj. Stvaranje ljudskog sveta nije trajalo doslovno šest da*,<& ./;& @/1A& D3dija0kih perioda od kojih je svaki trajao 2000 godina (Palmer 2000; Chryssides 2003). Kao tvorci ljudske vrste, Elohi=-& 15& *,1& 0/sto pose;ivali kroz istoriju i konstantno nagledaju napredak i razvoj naše civilizacije. Mojsije, Isus, Buda i Muhamed samo su neki od Elohima koji su ljudima prenosi?-&50/nja i obezbe8-vali duhovnu vezu sa tvorcima. Raelijanci su u mnogim tvrdnjama iz Biblije pronašli dokaze o posetama svemirskih leteliC,&03ve0,*stvu, a ovaj manir je kasnije prenet i na zna0,+ne verske tekstove i drugih religija. Elohimi nastavljaju da pose;5ju Zemlju kako bi proveravali kako napreduje njihov eksperiment. Kako tvrdi Vorion, nadimak Rael, što zna0-&TT3*,+&23ji donosi svetlost'', dobio je od vo8/&J?3hima – Jahvea, prilikom posete njihovoj planeti. Tom prilikom Elohimi su ga pou0-li i senzualnoj meditaciji, tehnici koju on treba da prene1/&03ve0,*stvu a koja pomaže razvoju telepatskih sposobnosti, harmoniji u Univerzumu i razvoju novih možda*-S& ;/lija kod individua. Na po0/Aku smatran kontakterom koji prenosi poruke Elohima, Raelov status u pokretu se promenio otkrovenjem da je on, zapravo, ro8/*& -D& 3:nosa Elohima i majke koja je bila ljudskog porekla. U novijim tekstovima se pominje da je Raelov otac sam Jahve, vo8,& J?3hima. Rael se u pokretu doživljava kao elohimski mesija koji donosi novo zodi+,0ko doba, ko+/& ;/& D,meniti doba hriš;,*skog mesije Isusa, kao što raelijanska crkva treba da zameni hriš;,*sku. Osnovna uloga Raela kao mesije jeste da pripremi dolazak Elohima na Zemlju koji bi trebalo da se dogodi do 2035. godine. Ljudi treba da dokažu dovoljan nivo mudrosti i razumevanja "istine" koju Rael treba da proširi svetom i da ni na koji na0-*&*/&*,goveste da bi mogli da budu agresivni prema stvara!"#$"!%#&#'#()*+&%#,'-.*, "/ 0/+1#2/+8/+03/ 1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 90 176 DANIJEL SINANI ocima. Elohimi dolaze u miru, bez namere da osvo+/&1./A<&,?-&;/&73staviti novu vladavinu koja treba da bude dobrovoljno prihva;/na od ljudi. Raelijanci zbog toga nameravaju da sagrade ambasadu ko+,& ;/& 79-hvatiti novopridošle Elohime, a Rael poseduje detaljna uputstva koja je. kako tvrdi. dobio od "stvaraoca" u vezi s uslovima koje ova gra8/vina i prate;-&3B+/2ti treba da ispunjavaju. Po0/Ana ideja je bila da se planirana ambasada sagradi u Izraelu, pošto Jevreji u Raelo.3=&50/nju zauzimaju posebno mesto. Rael, naime, tvrdi da su Jevreji potomci Nefilima, vrste koja je nastala iz seksualnog odnosa Elohima i zemaljskih žena. Me85tim, vlasti u Jerusalimu nisu imale sluha za Raelove planove i odbile su da daju raelijancima dozvolu za izgradnju objekta. Raelijanci u me85vremenu razmatraju druge opcije u vezi sa lokacijom ambasade i prikupljaju sredstva za izgradnju (Chryssides 2003; Melton 2009). Da bi se Elohimi vratili na Zemlju potrebno je da se uvede sistem koji Rael naziva ''geniokratija'' – što zna0-&:,&;/&5&.?,di mo;-&:,&50/stvuju samo oni ljudi koji imaju 50% ve;-&23eficijent inteligencije od proseka, a prilikom izbora vlasti, pravo glasa treba da imaju samo osobe koje imaju za 10% ve;5&-*teligenciju od pro1/0ne. Ova vla:,&;/&1A.3riti raj na Zemlji rešavaju;-&1./&?+5dske probleme naukom i superiornom tehnologijom. Pošto se radi o svetskoj vladi, bi;/&5./dena jedinstvena valuta, ko+,&;/&B-ti prelazna faza ka ukidanju monetarnog sistema. U novom drušA.5&;/&73stojati jedinstveni kalendar a raelijanC-&./;&1,da ra05naju vreme od Raelovog ro8/nja, pošto veruju da je tada došlo do prelaska iz ere Ribe u eru Vodolije. Elohi=-&;/&73vesti sa sobom prethodne zemaljske mesije, koji nisu umr?-<&./;&*,seljavaju druge planete, ko+-&;/&5D&73=3;&793svetljenih raelijanaca predložiA-&03ve0,*stvu Elohimsku religiju. Krimi*,?&;/&1/&9/šavati medicinom – socijalne devijaci+/&;/&1/&=3difikovati genetskim inženjeringom. Novi si1A/=&;/&3S9,brivati kulturu zadovoljstva. Raelijanci su hedoni1A-0ki orijentisani i podržavaju vanB9,0ne odnose, slobodan seks, homoseksualnost, kontracepciju i abortuse. U novom, na50no i tehnološki naprednom društvu bioroboA-&;/&D,meniti ljude u obavljanju mnogih poslova, a svo vre=/&;/&1/&koristiti za odmor i uživanje, sva23&;/&=3;-&:,&1/&B,vi aktivnostima koje želi – pod uslovom da ne ugrožavaju slobode i prava drugih jedinki. Pristupanje Raelijanskom pokretu podrazumeva i inicijaciju putem krštenja. Rael ili neko od raelijanskih biskupa pokvasi ruku vodom i potom je naslo*-&*,&0/lo inicijanta, u cilju prenoše*+,&TT;/lijskog plana'' u elohimske maši*/& 4:/& ;/& B-ti sa05van za budu;/& 793cese klonira*+,Q& (?,*stvo se sastoji od dva nivoa – kršte*-&0?,novi koji mogu da uzimaju razli0-te razme9/&50/@;,&5& pokretu i rukovode;,& 1A952tura koja je piramidalno organizovana po0/.& 3:& Raela, pa naniže preko Vodi0,<& R-skupa, Sveštenika, Animatora, Asistenta animatora do Iskušenika. U pokretu postoji i ''Savet mudrih'' koji kontroliše jeres i kažnjava prestupnike a osnovan je i ženski monaški red – Raelovi an8/li, ko+-&;/&-=,ti ulogu hostesa, družbenica i ljubavnica elohima i proroka kada do85&*,&U/mlju (Palmer 1995; 2000). Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 8. Is.1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 91 SH$IJ#KJ&!&LJ(#!&M!L>T KOD RAELIJANACA 177 "Knjiga koja govori istinu" ili "Pravo lice Boga" Nakon kratkog predstvaljanja Raelijanskog pokreta, u narednom de?5&;/mo pre;- na pitanja koja smo postavili kao bitna u ovom radu. Da bismo došli do raelijanske kosmologije i eshatologije, razmotri;/mo "svete knjige" pokreta – monografije i tekstove koje je Rael objavio, kako tvrdi, na osnovu razgovora sa Elohimom, vanzemaljskim bi;/=<&1A.,raoC/=&03ve0,*stva. Prvu knjigu, koja predstvalja speci6-0nu egzegezu biblijskih tekstova, predstavi;/mo i kroz ve;-&B93+&C-tata, s obzirom na to da bi se eventualnom interpretacijom izgubilo na njihovoj sirovoj pragmaA-0nosti, za koju smatramo da je zna0,+na u relijan123=&50/nju (Rael 1998). Prva knjiga ko+5&;/mo korisiti, naslovljena kao – Pravo lice Boga, predstavlja prevod engleske verzije na srpski jezik, nastale na osnovu izvorne knjige pod imenom Knjiga koja govori istinu (Rael 1974) i može se prona;-&*,&-*ternet sajtu raelijanskog pokreta. 1 Potrebno je naglasiti da se prevod ne može nazvati vešA-=&-&:,&;/&73jedini njegovi delovi biti navedeni u originalu bez pravopisnih i gramaA-0kih ispravki, s obzirom na to da suština tuma0/nja nije dovedena u pitanje. Prevodioci su za potrebe biblijske egzegeze koristili prevod Svetog pi1=,&V5re Dani0-;,&-&L5ka Karadži;,Q& Knjiga koja govori istinu, ina0/<&*5di obilje aspekata koji su veoma interesantni i pogodni za detaljnije razmatranje i analiD5<&,?-&;/mo se mi na narednim stranicama ograni0-ti samo na one koji su od neposrednog zna0,ja za našu temu – 7,&;/mo, tako, predstaviti ideje vezane za postanak sveta i ljudske vrste, pitanja ljudske egzistencije, koncept zagrobnog života, nauku i kloniranje. U citati=,&;/&73:&D*,cima navoda biti prvo naveden stih iz Biblije koji je predmet Raelijanske interpretacije i, odmah potom, tuma0/nje njegovog zna0/nja koje je Elohim "diktirao" Raelu. Elohim je svoje izlaganje po0/3<&*,ravno, sa temom postanka sveta: "Postanak, glava 1: 'U po456ku Elohim stvori nebo i zemlju'. 1:1 – Elohim, pogrešno preveden u Bibli+-&9/0ju "Bog", zna0-&*,&S/brejskom "oni što dolaze sa neba" a osim to4,&9/0&+/&5&=*3žini. To zna0-&:,&15&*,50nici iz našeg sveta tražili odgovaraju;5&7?,netu da bi realizovali svoje projekte. Oni su stvorili, ili još bolje otkrili Zemlju i shvatili da tu postoje svi neophodni elementi za stvaranje vešA,0kog života iako atmosfera nije bila ista kao naša. 'Neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje što nosi seme i drvo rodno koje ra78+9:+;<:jim vrstama'. Postanak 1:11, 12 – U ovoj veli0,*stvenoj i ogromnoj laboratoriji, od ni0/4&1/=&S/mikalija oni su stvorili bilj*/&;/lije iz kojih su nastale razne vrste biljaka. Svi njihovi napori bili su usmereni na reprodukciju. Par listi;,&A9,ve koje su stvorili trebalo je da se reprodukuje samostalno." (Rael, 1998:16) 1 www.rael.org !"#$"!%#&#'#()*+&%#,'-.*, "/ 0/+1#2/+8/+03/ 1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 92 178 DANIJEL SINANI Elohim je dalje objasnio Raelu da su na50nici podeljeni u na50ne timove stvorili živi svet u vodi a pomtom i ptice "pod pritiskom umetnika", koji su im podarili raznobojno šareno perje. Slede;-&23rak je predstavljalo stvaranje kopnenih životinja – prvo biljojeda za ko+/&+/&./;&B-la formirana bogata vegetacija, a potom i mesojeda, kako bi održavali ravnotežu u lancu ishrane. No, došlo je vreme da se proizvede i Elohimsko remek-delo: – To je bilo u trenutku kada su najsposobniji me85&*,ma želeli da stvore vešA,0kim putem ljudsko bi;/&*,lik na nas. Svaki tim je radio za sebe i ubrzo smo bili u stanju da uporedimo svoje tvorevine. Me85tim, na planeti odakle smo mi, ljudi su se razbesneli ka:,&15&05li da pravimo 'decu iz epruvete', koja bi mogla da budu pretnja njihovom svetu. Uplašili su se da bi nova ljudska bi;,& =3gla postati opasna, ako njihove mentalne mo45;nosti ili sposobnosti budu superiornije od sposobnosti njihovih stvaralaca. Morali smo ih ostaviti na primitivnom nivou, bez davanja bilo kakvog na50nog znanja, mistifikuju;-&*,še akcije. 'Da na4=nim>:+4:veka po svojem ob?=4ju..' Postanak 1:26 – Po našem liku. Možete i sami videti koli23&+/&1?-0nost zapanjuju;,QQQ&W,?-X&15&1A.,raoci trebali da preduzmu mere da ih stvorena ljudska rasa ne prevazi8/Q&IA3ga im nisu odali velike na50ne tajne i držali su ih u neznanju dok su ih u isto vreme obrazovali da bi mogli da im mere inteligenciju. 'Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu, ali sa drveta od znanja dobra i zla, sa njega ne jedi; jer u koji dan okusiš sa njega umre@5AB/ Postanak 2:16 – Ovo zna0-Y&=3Z/@&50-ti sve što že?-@<&0-tati sve knjige koje imamo na raspolaganju, ali nikada nemoj ni taknuti na50ne knjige, ina0/&;/@&5=9/ti. 'Zmija re45 ženi... sa svakoga drveta u vrtu.. ne@5te vi umreti, nego zna Elohim da @5 vam se u dan kada okusite s njega otvori6=+:4=+98+@5te postati kao Bogovi' Postanak 3:1, 5 – Me85&*,50nicima u ovom timu, neki su bili toliko privrženi svojim malim, ljudskim bi;-ma, svojim 'kreacijama', da su želeli da ovu decu nau0/&1./mu što oni znaju, da i ona postanu na50nici kao što su i sami. (ibid,17) 'Tada im se otvoriA5+:4=+=+<=deše da su gol'. Postanak 3:7 – Tada su razumeli da i oni mogu postati stvaraoci i bili su ljuti na svoje roditelje jer su im zabranjiva?-&0-tanje na50nih knjiga i smatra?-&-S&1?-0nim opasnim laboratorijskim životinjama. (ibid, 18) Ovo je me85tim imalo posledice po na50ni tim koji je podržavao ljudski rod u svom napretku. Njihova vlada im je zabranila povratak na planetu i osudila na život me85&?+5dima, a ostale istraži.,0ke timove je vratila u baze i obustavila dalje eksperimente. 'I izaCD8<+ 4:veka, postavi pred vrtom Edenskim heruvima, s plamenim ma45>E+ koji vijaše i ta>:+=+8>:E+F8+4Gva put ka drvetu od života'. Postanak 2:24 – Vojnici sa atomskim oružjem – dezintegratori=,<&15&05vali ulaze ku;,&1A.,ralaca, da bi spre0-li ljudska bi;,&3:&:,lje kra8/&*,50nih znanja. (ibid) Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 8. Is.1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 93 SH$IJ#KJ&!&LJ(#!&M!L>T KOD RAELIJANACA 179 No, uplašeni brzim ljudskim napretkom, pre svega na polju nauke, stvaraoci su bili zabrinuA-&:,&;/&-S&?+5:ska bi;,&5123ro dosti;-&-&79/sti;-&73&173sobnostima, što bi potencijalno ugrozilo njihovu planetu, pa su rešili da unište Zemlju i sve njene stanovnike nuklearnim raketama. Me85tim kada su izgnani stvaraoci saznali za planove svoje vlade, naredili su Noju da izgradi vasionski brod ko+-&;/& kružiti oko Zemlje za vreme kataklizme. Raelijanska logika je "protuma0-la" još jedan apstraktan biblijski motiv na jednostavan na0-*&– kako je Noje uspeo da obezbedi prostor za po jedan par svih postoje;-S&.9sta na Zemlji: "Na vasionskom bro:5&;/&B-ti po jedan par od svake vrste da bi se one sa05vale, govore;-&6igurativno. U stvari, vaš nivo zna*+,&;/&.,=&5123ro omogu;-ti da ovo razumete, da je jed*,&;/lija od svake njene vrste, muški i ženski primerak, sve što je potrebno, da bi se ponovo stvori?3&0-tavo bi;/Q&[3&+/&2,3&2,:&79va ;/lija fetusa u materici svoje maj2/&./;&73seduje sve informacije za stvaranje ljudskog bi;,<&0,2&-&B3+5&30-ju i kose". (ibid,19) Ovo je, nakon po0/Ane ideje o stvara*+5& 03ve0,*stva u laboratoriji – u epruveti, koja je izložena u uvodnom delu knjige, prvi put da se u Raelovoj knjizi eksplicira ideja kloniranja. U ovom slu0,ju je opisana tehnika poslužila da se "razjasni" motiv Nojeve barke i na0-*&*,&23ji je on spasio biodiverzitet. U Levitskoj knjizi na mestima gde se opisuje na koje sve na0-ne treba prinositi žrtve (u Raelovoj verziji gde se stvaraoci snabdevaju namirnicama za život na Zemlji), nalazi se još nekoliko opisa koji upu;5+5&*,&0-*&"proizvodnje" 03ve0,*stva od strane vanzemaljskih na50nika, na primer, Raelovo tuma0/nje Knjige Levitske 21:17: "'U koga bi iz semena tvojega od koljena do koljena bila mana na telu, onaj neka ne pristupa da prinosi hleb Boga svojeg' – Ovo je 30-gledno zbog toga da se izbegne prikazivanje bolesnih i nesposobnih ljudi koji bi bili simbol neuspeha i to bi bilo nepodnošljivo za stvaraoce da gledaju. (ibid, 24) Na slede;-&73datak u Knjizi koja govori istinu, koji nam otkriva raelijanski pristup ideji kloniranja, odnosno "stvaranja" ljudskih bi;,<&*,ilazi se prilikom tuma0/nja pojedinih stihova iz Knjige proroka Jezekilja: "'SiD5+4ove4=ji, ho@5+?=+:<5+H:sti oživeti?.. i pogledah, i gle, po njima izi7:še žile i meso, i ozgo se koža navu45///+=+:I=veše, i stadoše na noge beše vojska vrlo velika'. Knjiga proroka Jezekilja 37:3, 7-8, 10 – Kao što je pomenuto ranije, sva2,&;/lija živog bi;,&1,drži sve neophodne informacije da bi se ono rekonstruisalo. Treba staviti jed*5&;/liju iz preostalih kostiju u mašinu koja obezbe85je sve materije neophodne za rekonstrukciju originalnog bi;,Q& \,šina obezbe85je materi+,?&,&;/lija obezbe85je sve potrebne informacije ili planove prema koji=,&;/&B-;/&B-ti konstruisano, baš kao što spermatozoid sadrži sve informacije potrebne !"#$"!%#&#'#()*+&%#,'-.*, "/ 0/+1#2/+8/+03/ 1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 94 180 DANIJEL SINANI za stvaranje živog bi;,<&1./&:3&B3je ko1/&-&30-ju... Sve je ovo vrlo lako da se uradi i vi ;/te to raditi jednog dana. Sada možete razumeti korisnost davnog pogrebnog rituala, u kojem su važne osobe bile zašti;/ne koliko god se to moglo, tako da se jednog dana mogu ponovo oživeti dobijaju;-&B/smrtnost. To je deo tajne 'drveta života', taj*/&./0nosti. (ibid, 32-33) Pored toga što se u tuma0/nju pomenutog dela iz Knjige proroka Jezekilja prvi put nailazi na dodatno pojašnjenje uloge stvaraoca u procesu kloniranja, kao i nagoveštaj tehnologije koja bi, prema re0-ma vanzemaljaca, uskoro trebalo da postane dostupna i nama (knjiga je pisana nakon susreta Voriona sa NLO, 1973. godine), ovde prvi put nailazimo i na ide+5&./0nog života, odnosno besmrtnosti – ko+,&+/<&30-gledno, rezultat procesa kloniranja ljudskih bi;,Q& Vanzemaljac, odnosno Elohim, tuma0-& ,elu u Knjizi proroka Danila dalje opise vaskrsnu;,Y "'I mnogo onih koji spavaju u prahu zemaljskom probudi@5+;5E+J5Fni na ži<:6+<54ni a drugi na sramotu i preH:K+<54ni'. Knjiga proroka Danila 12:2 – 'Poslednja presud,T&;/&3=3gu;-ti zna0,+nim ljudima da ponovo ožive. Oni ljudi koji su radili za doB93& 03ve0,*stva, koji su verovali svojim stvaraocima i poštovali njihove naredbe, dožive;/& :3brodošlicu i radost ljudi kada se to bude dogodilo. Sa druge strane, svi zli lju:-&;/&1/&31/;,ti sramotno pred svojim sudija=,&-&./0*3&;/&Z,liti za primer ostat25&03ve0,*stva. 'I razumD=+@5+;5+;J8ti kao svetlost nebeska, i koji mnoge privedoše k pravdi, kao zvezde vazda i doveka'. Knjiga proroka Danila 12:3 – Geni+-&;/&B-ti najcenjeniji i najviše nagra8/ni. Oni koji budu podržavali i stimulisali razvoj genija ili da istina pobedi, tako8/&;/&B-ti nagra8/ni. 'A ti Danilo zatvori ove re4=+=+L8pe48ti ovu knjigu do poslednjega vremena; mnogi @5+9K5traživati, i znaDJ5+@5+;5+G>D:žiti'. Knjiga proroka Danila 12:4 – Ove re0-&;/&1/&9,Dumeti sa=3&2,:&03ve0,*stvo dostigne dovoljno visok nivo na50nog razumevanja, a to je vreme sti4?3&-&1./&;/&1/&:3goditi. (ibid, 34,35) A dalja svedo0,*stva u korist ideje kloniranja Rael saznaje iz Knjige propovednikove: "'Šta je bilo to je saF8E+=+A6:+@5+M=6=+6:+J5+<5@+M=lo..' Knjiga propovednikova 3:15 '///+=+4:vek ništa nije bolji od stoke, jer sve je taština'. Knjiga propovednikova 3:19 – Životinje su tako8/&1A.3rene, a bi;/&*-&.-še ni manje ponovo stvarane kao i ljudska bi;,Q&L9ste koje nestaju žive;/&73novo kada nau0-te kako da ih stvorite. (ibid, 37) U raelijanskoj kosmogoniji bitno mesto zauzima i ideja da su stvaraoci formirali tri sveta naselje*,& 1?-0nim bi;-ma, jedan je, naravno, naša Zemlja a ostala dva se nalaze na planetama koje su "relativno blizu". Stvaraoci prate napredak civilizacija na ovim svetovima i ona koja se pokaže najuspešnijom Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 8. Is.1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 95 SH$IJ#KJ&!&LJ(#!&M!L>T KOD RAELIJANACA 181 ;/&B-ti sa05va*,<&:32&;/&31A,le uništiti. Uspeh se, opet, ogleda pre svega u nivou inteligencije i u postignutom na50nom progresu. "'Date su ti na znanje tajne Carstva Nebeskog'. Sveto jevan8/lje po Mateju 13:11. – Tri planete na kojima je život stvo9/*&;/&1/&=/85sobno takmi0-A-Q&>*,&0-+/&03ve0,*stvo bude imalo najve;-&*,50ni napredak, dokazuju;-&A-me svoju inteligenciju, nasledi;/&1.3je stvaraoce na dan 'poslednjeg suda', pod uslovom da nisu agresivni prema stvaraocima. 'Jer ko ima da@5+>G+;5E+=+9K5te@=@5+>GN+8+H:ji nema, uze@5+>G+;5+=+:D:+A6:+=>8B/+ Sveto jevan8/lje po Mateju 13:12. – Oni ljudi koji ne budu u stanju da dokažu svoju inteligenciju, bi;/& 5*-@teni. Ljudska bi;,&15&123ro dokazala da su zavredila da budu priznata od svojih stvaralaca, da su jednaki njima. Jedino im nedostaje.. malo ljubavi. Ljubavi jednih prema drugima, a naro0-to ljubavi za njihove stvaraoce. (ibid, 44) Stav o uništenju onih koji ne budu mogli da dokažu svoju inteligenciju ,/?&;/&5&1.3joj slede;3+&2*+-zi vešto da modifikuje i uklopi u ideju o životu posle ovog, zemaljskog postojanja. Jedna od novih ideja koja se javlja u raelijan123=&50/nju jeste i ta da planete imaju svoj životni vek i da one, u stvari, nesta+5<&,&03ve0,*stvo zahvaljuju;-&*,50nom razvoju treba da obezbedi odlazak na nove planete ili da stvori novu ljudsku vrstu, ko+,&;/&1/&79-lagoditi novim uslovima. Objašnjenja biblijskog teksta Elohim završava tvrdnjom koja je postala je:,*&3:&2?+50nih elemenata Raelove doktrine: " Neophodno je da ljudi sada znaju da nema nematerijalnog 'Bo4,T<&./;&:,&73stoje ljudi koji su stvorili druge ljude po svom liku... Besmrtnost je na50na stvarnost, iako to ne odgovara ide+-&03ve0,*stva o besmrtnosti. Re0/nica BO?=+ @5+ >D:gi prvi biti poslednji i poslednji prvi'. Sveto jevan8/lje po Mateju 13:12 – zna0-&:,&;/&1A.3reni postati stvaraoci kao što su i stvaraoci bili stvoreni. (ibid, 46) U daljem tekstu Knjige koja govori istinu, kako Rael kaže, Elohim je završio s objašjavanjem Jevan8/lja i posvetio se prenošenju drugih bitnih znanja i poruka upu;/*-S&03ve0,*stvu. Elohim je, pre svega, objasnio Raelu da toliko 0/sto pominjani "kraj sveta" u stvari jeste "kraj crkve". Misija crkve u svetu je završena, širenje poruke, ko+/&;/&-7,2&3=3gu;-ti stvaraocima da budu prepoznati kada se vrate, vo8/no je uz mnogo grešaka, pre svega u težnji crkve da od stvaralaca napravi bogove. Deifikacija je, navodno, bila dobra dok se nije pojvila "civilizacija nauke" i kada je bilo neophodno napraviti oštar zaokret u njenoj filozofiji. Kako beleži Rael, Elohim smatra da je narod na50no razvijenih zemalja zlovoljan prema crkvi i da je vrlo malo vere ostalo u narodu, te da dolazi kraj onima koji žele da nas nateraju da verujemo u prvobitni greh i da se zbog njega ose;,mo i danas krivim (ibid, 50-51). !"#$"!%#&#'#()*+&%#,'-.*, "/ 0/+1#2/+8/+03/ 1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 96 182 DANIJEL SINANI Rael je, naravno, dobio zadatak da proširi svetom "istinu" koju mu je Elohim preneo, a na ljudima je da razmisle da li su spremni da je prihvate. Ukoliko žele da imaju koristi od znanja koje poseduju stvaraoci, ljudi moraju da pokažu da žele sa njima da se sastanu i da su to, uopšte, zaslužili. Pomenuto znanje bi unapredilo na50ni raz.3+&03ve0,*1A.,&D,&0-tavih 25000 godina. Me85tim, kako Rael tvrdi, stvaraoci nisu blizu sta.5&:,&+/&03ve0,*stvo spremno da se mudro ophodi prema tolikom na50nom napretku i znanjima, naro0-to imaju;-&5&.-du agresivnost koju ispoljava u raznim delovima sopstvenog sveta. Da bi se stvaraoci vrati?-<&03ve0,*stvo mora da dokaže da je spremno za mir i ujedinjenje. Za naš rad je od zna0,ja i na0-*&*a koji Raelijanci tuma0/&/.3luciju, naro0-to raz.3+&03veka. Elohimi su, naime, potvrdili Raelu da su razmišljanja naših na50nika o evoluci+-&A,0na, ali da je prava istina druga0-ja, u smislu da evolucija nije slu0,jan proces, i da je prvi organizam na Zemlji bio jedno;/lijski a da su nakon toga stvarane sve složenije forme. Ljudi su, tako, "bolji model" majmuna, a sva raznolikost boja i obika – na primer, perje ptica ili zakrivljenja rogova kod pojedinih životinja, koja prema Elohimu nije suštinski bitna, u stvari je delo umetnika koji su sara8-vali sa stvaraocima prilikom formiranja flore i faune. Evolucija oblika na zemlji, prakA-0no je evolucija tehnika stvaranja – ostaci lobanja praistorijskih ljudi, na primer, u stvari su prototipovi koji su bili zamenjivani boljim modelima, sve dok se nije dobila verna kopija lika stvaralaca (ibid, 56). Raelu je, ka23&+/&./;&73menuto, pored uloge prenosioca istine, povereno i da pripremi teren na Zemlji za dolazak Elohi=,Q&[,0nije, Rael uz po=3;&1.ojih sledbenika treba da obezbedi ambasadu za povratak stvaralaca a u knjizi se iznosi i detaljan, pri?-0no bizaran opis poželjnog lokaliteta, klimatskih uslova, okruženja ali i spisak prostorija i opreme koju ova rezidencija treba da poseduje – po0/.&3:&B93ja soba, kupatila, trpezarija i terasa do sala za konferencije i bazena. Za nas je bitno da se u pokretu tvr:-&:,&;/&*,0-*&*,&23ji ova ideja bude prihva;/na od strane ljudi biti jedno od merila njihove mudrosti, ko+/& ;/& potom stvaraoci vagati, a finansiranje projekta treba da bude obezbe8/no od donacija Raelovih sledbenika ko+-&;/&DB34&A3ga biti nagra8/ni. Rael treba da odredi predstavnike na svakom kontinentu i u svakoj zemlji ko+-&;/&:,&79/nose "istinu", a jednom godišnje svi treba da se okupe na planini u blizini ambasade i da intenzivno misle na stvaraoce i da se nadaju njihovom skorom dolasku. (,2&-&,23& ,/?&*/&517/&D,&Z-vota da ostvari misiju koja mu je poverena, Elohimi ga ne;/&31A,viti zaboravljenog pošto ga oni mogu ponovo oživeti, baš kao i sve druge ljude "ko+-&;/&1.3jom ljubavlju prema stvaraocima vodiA-&0ove0,*stvo stazom ljudskog genija, pod uslovom da njihovi posmrtni ostaci budu sa05vani u grobnicama" (ibid, 63). U poslednjem poglavlju Knjige koja govori istinu, Rael nas upoznaje sa još jednom osobinom svog sagovornika Elohima, a to je strpljenje i spremnost da odgovori na sva njegova pitanja koja bi mogla da olakšaju ljudima na Zemlji da bolje shvate stvaraoce i njihov svet. Tako u ovom delu razgovora saznajeIssues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 8. Is.1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 97 SH$IJ#KJ&!&LJ(#!&M!L>T KOD RAELIJANACA 183 mo još detalja o životu stvaraoca, a pojedine teme su posebno interesantne za problem kojim se bavimo. Elohim saopštava Raelu, pored ostalog, da je jedno od pravila koje važi u njihovom svetu vezano za ograni0/nje priraštaja. Stvaraoci mogu da imaju potomstvo ali žena sme da rodi samo dvoje dece – što bi predstavljalo prostu reprodukciju dve jedinke, kako bi se, s obzirom da Elohimi žive deset puta duže od ljudi, a neki od njih ži./&./0ni život, izbegla prenaseljenost planete. Elohim savetuje Raelu da se i na Zemlji što pre poradi na razvijanju tehnika kontracepcije i donošenju zakona o maksimalnom broju dece, pošA3&1/&03ve0,*stvo bliži broju od sedam milijardi jedin2-<&@A3&+/&1?-0no naseljenosti na planeti stvaralaca. MatemaA-0ka nekonzistencija i lo4-0ki propusti su, narav*3<& 30-gledni ali Elohim dalje objašnjava Raelu: "Naše telo živi u proseku deset puta duže od vašeg, kao prvi ljudi iz Biblije, izme85&]FG&-&N^GG&43dina. Ali naš um, naše pravo ja, može zaista biti besmrtno... od bilo ko+/&;/lije tela, možemo napraviA-&0-tavu osobu od nove materije. Kada smo na vrhuncu svojih sposobnosti i kada nam je mozak najefikasniji, hirurškim putem odvajamo de?-;&*,šeg tela ko+-&1/&05va. Kada umremo, od malog deli;,&A/la koji je sa05van, možemo u potpunosti ponovo napraviti isto telo, kakvo je bilo u vreme kada je de?-;& uzet... sa svim na50nim znanjem i naravno karakterom osobe. Telo je na0-njeno od novih elemenata sa mo45;noš;5&A9,janja od hiljadu vaših godina. I tako u nedogled. Da bi ograni0-li rast stanovništva, samo geniji imaju pra.3&*,&./0nost". (ibid, 67) Svim ljudima sa planete stvaralaca je pri odre8/noj starosti uzet uzorak ;elija i svi oni se nadaju da ;/ biti izabrani za ponovni život nakon smrti, pa se tokom svog veka trude da zasluže "vaskrsnu;/". "Veliki savet", telo koje je sastavljeno od "./0nih", sastaje se da donese "poslednju presudu" – ko od umrlih u toku godine zaslužuje da živi još jedan život. Pritom, pre ko*,0nog vaskrsnu;,&73stoji i probni period, koji traje tri životna veka, a po njegovom okon0,nju sa./A&./0nih ocenjuje rad svake osobe i procenjuje da li je zaslužila da se priklju0-&1,veA5&./0nih. Prema Raelovim re0-ma, Elohim mu je preneo da u njihovom svetu od sedam milijardi ljudi ima sedamstotina ./0nih i dvestotinedeset onih koji su na probnom radu, i njih se bira svake godine po sedamdeset. Dece ima samo oko 0/trdeset miliona i kada postanu punoletna (izme85&N_-21 godine, u zavisnosti od individue), podvrgavaju se operaciji koja im omogu;,va da žive 750 godina. Kandidati za probni rad i, eventual*3<&./0ni život se biraju još i na takmi0/njima koja se održavaju tokom godine, a nadmetanja se odvijaju u razli0-tim specijalnostima u kojima se ljudski mozak može iskazati. "Ve;/&./0-tih" okuplja pobednike iz svih provincija u glavnom gradu i potom bira najbolje od najboljih. Ina0/<&5&3.3+&/A,pi razgovora, Rael saznaje da je njegov sagovornik predsednik "Ve;,&./0nih", te da je star 25000 godina, da je do sada živeo u 250 tela, da je prvi na kojem je eksperiment uspešno prime*+/*&-&:,&+/&?-0no !"#$"!%#&#'#()*+&%#,'-.*, "/ 0/+1#2/+8/+03/ 1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 98 184 DANIJEL SINANI on rukovodio stvarajem života na Zemlji... njegovo ime je Jahve (ibid, 69). U svetu stvaralaca postoji samo jedna religija ili kako Rael prenosi re0-&J?3hima – "Naša jedina religija je ljudski genije" (ibid, 66). Druga etapa: "Vanzemaljci su me odveli na svoju planetu" U svojoj drugoj knjizi koja je, navodno, nastala na osnovu ponovnog Vorionovog susreta sa Elohimom, dve godine nakon prvog kontakta, Vorion je preformulisao neke tvrdnje iz prve knjige, probao da razreši nedoumice koje su se vremenom pojavi?/&5&0-tanju teksta, ali je i zna0,+no raz.-3&50/nje, dodavši, pored osta?34<&-&0-tav skup moral*-S&-&/A-0kih na0/la – svojevrsno uputstvo za "ispravan" život ko+-&;/&51pešno voditi ka raelijanskom idealu spasenja -&./0nog života. Ovoga puta, me85tim, Elohim je, kako se tvrdi, svojom letelicom za nekoliko trenutaka prevezao Raela do svoje baze, koja se nalazi "relativno blizu" Zemlji, pa su razgovor vodili u potpuno novom okruženju. Kako je nagovešteno u prethodnom delu teksta, EloS-=&+/&./;&*,&730/Aku druge "etape" prenošenja poruke Raelu naglasio da je ideja o mo45;nosti da stvaraoci unišA/&03ve0,*stvo ukoliko, umesto da krene stazom mudrosti nastavi da se kre;/&1A,zom konflikata i ratova, ispoljavanja agresivnosti i primitivnosti, u stvari, pogrešno prevedena i zapisana. Stvaraoci ne predstavljaju bilo kakvu pret*+5&73&03ve0,*stvo, ali sa=3&03ve0,*stvo se nalazi na prekretnici – ukoliko uspe da neutrališe agresiju jednih prema drugima ili prema sopstvenom okruženju i prirodnim resursima, mo;-&;/&:,&:3stigne "zlatno doba" me85planetarne civilizacije. U suprot*3=<&03ve0,*1A.3&;/&5B9zo uništiti samo sebe. Kako prenosi Rael, Elohim smaA9,& :,& ;/& =345;nost da do8/& :3& 2,taklizme biti utoliko manja ukoliko se brzo formira vlada genija, geniokratija. Nedovoljno inteligentni ljudi mogu da ugroze opstanak planete podjednako vešto kao što joj geniji mogu doneti prosperitet i sre;5Q&\/85tim, ono što je za našu temu interesantno, jeste, da prema Raelu, Elohim tvr:-&:,&0,2&-&,23&:38/&:3& razvoja tako nemilog scenari+,& -& 03ve0,*stvo bude suo0/no s krajem, samo ljudi koji slede Rae?,&;/&B-ti spašeni i na nji=,&;/&B-ti zadatak da ponovo kolonizuju devastiranu Zemlju, kao u Nojevo vreme (Rael 1998,150). "Blasphemous Rumours" Ideje koje su skicirane u prvoj knjizi, Rael razvija nakon navodnog drugog susreta sa stvaraocima i nakon boravka na njihovoj planeti. U poglavljima koja je Rael predstavio svetu pokrenuto je više pitanja koja su posta?,&2?+50na u raelijanskom tuma0/nju nekoliko krucijalnih religijskih i filozofskih tema, kao što su – postojanje Boga i duše, konceptualizacija raja i pakla ili beskona0nost vremena i prostora. Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 8. Is.1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 99 SH$IJ#KJ&!&LJ(#!&M!L>T KOD RAELIJANACA 185 Tokom jednog od razgovora, Elohim je, kako bi Raelu približio "istinu" i pojasnio red stvari u Univerzumu, iskoristio budi1A-023&50/nje o reinkarnaciji kao primer za ci2?-0nost koja vlada u kosmosu. Naime, kako prenosi Rael, budizam 50-&:,&*,kon smrti duša preminule osobe mora da bude dovoljno spretna kako bi uspela da izbegne sve demone i iskušenja koja je vrebaju, da bi uspela da iza8/&-D&C-klusa reinkarnacije. Ukoliko uspe u tome, du@,&;/&:3sti;-&23*,0no stanje blaženstva kroz svojevrsno bu8/nje. Elohim objašnjava Raelu da je ovo, zapravo, ta0,*&37-1<&,?-&1,mo kada se odno1-&*,&03ve0,*stvo kao celinu a ne na bilo koju indivi:55Q&(3ve0,*stvo, dakle, mora da izbegne sve demone koji mogu da ga vrate na po0/tak ciklusa razvoja, svaki put kada se pred njega postave izbori. Ovi demoni predstavljaju agresivnost koja postoji izme85& 1,mih ljudskih bi;,& ili koju ona ispoljavaju prema sopstvenom prirodnom okruženju. S druge strane, "blaženstvo" je "zlatno doba" civilizacije u kojem se nauka koristi kako bi služila ljudima. Ukoli23&03ve0,*stvo ne bude dovoljno svesno ovih demona, može mu se desiti da "padne" u ciklus reinkarnacija, odnosno, da se vrati u primitivno stanje, te da mora ispo0/Aka da gradi civilizaciju. Na ovaj na0-*&15<&79,2A-0no, u raelijanskoj doktrini predstavljeni koncepti raja i pakla – gde se raj postiže mudrom i miroljubivom upotrebom nauke, dok je pakao, u stvari, povratak na primitivno stanje u ko+/=& ;/& 1/& 03ve0,*stvo povinovati prirodi, umesto da nad njom dominira i koristi je za svoj boljitak (ibid, 151). Elohim je nastavio svoje izlaganje kratkim ontološkim i teološkim kursom. Rael je tako saznao za zakonitost da što je društvo primitivnije, ono više teži da neguje religiju snažnog dei1A-0kog karaktera. Ove predstave su podsticane, pored ostalog, povremenim posetama bi;,&1,&:95gih planeta, me85&*+-ma i Elohima, kojima je uloga božanstava omogu;,vala da se ose;,ju bezbedno prilikom boravka me85& ?+5dima, koji svoju agresivnost nisu stavili pod kontrolu. Kako kaže Elohim, i Zemlja*-&;/&./rovatno biti u prilici da se jednog dana primitivnim kulturama predstave kao bogovi, što je opisao kao veoma zabavno iskustvo. Elohim je na ovom mestu iskoristio priliku da ponovo uveri Raela da ne postoje ni Bog ni duša. Posle smrti, naime, ne postoji ništa, osim ako nauka nešto ne stvori na osnovu fiD-0kog i intelektualnog plana koji je sa05.,*&5&;/liji. Gubitak težine koji je zabeležen nakon smrti jedinke, predstavlja u stvari energiju koja napušta telo, pošto, kaže Elohim, energija, kao i materija, ima težinu. Elohim dalje tvrdi da su stvaraoci uspeli da dokažu da postoje inteligentni svetovi u besko*,0no malim dimenzijama, isto kao što zvezde i planete predstavljaju samo atome gigantskog bi;,Q& L/oma je verovatno da su i civilizacije u besko*,0no malim, kao i u besko*,0no velikim svetovima u razli0-tim etapa razvoja sopstvenih civilizacija verovali u kakav nematerijalni entitet kao što je to "Bog". Ovde dolazimo i do jed*34&3:&2?+50nih ontoloških elemenata raelijanske filozofije – Elohim objašnjava Raelu da mora da shvati pravilo koje tvrdi da se "sve nalazi u svemu" (ibid, 154). Ovo bukvalno zna0-&:,&5&1.,kom atomu naših ruku, na primer, postoje milioni svetova u kojima se veruje ili ne veruje u !"#$"!%#&#'#()*+&%#,'-.*, "/ 0/+1#2/+8/+03/ 1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 100 186 DANIJEL SINANI Bogove i duše, i da naš vremenski period od jednog milenijuma predstavlja vreme dovoljno da gigantsko bi;/<&23jem je Sunce samo jedan od atoma, napravi jedan jedini korak. Vreme je obrnuto proporcionalno mas-<&A,0nije, obliku života. Sve u Univerzumu je živo i u harmoniji je sa besko*,0no velikim i besko*,0no malim. Raj ne može da postoji, pošto u beskraju univerzuma ne postoji centralno mesto koje bi on mogao da zauzme. Isto tako, kada bi duša postojala, bilo bi nepojmljivo gde bi ona mogla da ode nakon smrti, ponovo uzimaju;-&5&3Bzir beskraj u kojem se nalazimo. Pitanje postanka sveta je besmisleno, pošto onaj koji ga postavlja ne shvata pojam besko*,0nosti – koja se odnosi kako na prostor, tako i na vreme. Ne postoji ni po0/tak ni kraj, pošto "ništa nije izgubljeno, ništa nije stvore*3<&./;&+/&1./&A9,*sformisano" (ibid, 155). Materija može da se menja prema željama onih koji su dostigli potreban na50ni nivo da bi to i ostvarili. Naravno, kako Elohim kaže, evidentno je da ograni0/nom ljudskom umu nije lako da shvati na pravi na0-*& -:/ju besko*,0nosti, pa je jednostavnije stvoriti božanstva za ko+,&;/&1/&./rovati da su odgovorna za svet. Oni koji postavljaju pitanje da li postoji život na drugim planetama, pravi su primer ograni0/nih umova, nevoljnih da shvaA/&:,&03ve0,*stvo nije nikakav izuzeA,2<&./;& samo jedan mali deo u vremenu i prostoru besko*,0nog univerzuma. "Near Wild Heaven" Elohim je potom objasnio Raelu da ljudski rod može da ostvari istinski raj na zemlji, dovoljno je samo da postoje;/&A/Snološke resurse i njihov dalji razvoj usmeri ka dobrobiA-&03ve0,*stva, umesto ka daljoj militarizaciji, nasilju i uslovima koji omogu;5ju velike profite pojedincima. Nauka i tehnologija mogu u potpunosti da "oslobode" 03ve0,*stvo, i to pre svega u smislu da ga oslobode od obaveze da radi za život. Sve poslove za ljudski rod treba da obavljaju roboti, a ljudi treba da se bave onim aktivnostima za koje su stvoreni – da misle, stvaraju i "cvetaju". Štaviše, Elohim je uverio Raela da je za ljude u potpunosti degradiraju;/&:,&=3raju da rade da bi se prehranili i to da rade poslove koje mogu umesto njih da obavljaju, kako kaže, sasvim jednostavne mašine (ibid, 156-157). Nakon dalje elaboracije problema, u kojoj se Elohim dodirnuo i "primitivnih" stubova ljudske civilizacije, podržavanih od strane primitivnih religi+,<&2,3&@A3&15&./;&73menuti rad, zatim porodica i država, odnosno, patriotizam – što zaslužuje posebnu analizu i izlazi iz okvira ovog teksta, kako bi uverio Raela u ispravnost svojih stavova njegov doma;-*&+/&9/šio da ga povede na elohimski "drugi svet" i da mu pokaže kako može da funkcioniše teraformirani 2 raj. 2 Termin koji koristi pisac sf i horor žanrova Den Simons, koji, smatramo, od?-0no opisuje karakter projekta u ovom slu0,ju. Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 8. Is.1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 101 SH$IJ#KJ&!&LJ(#!&M!L>T KOD RAELIJANACA 187 Put do ove planete u elohimskom efikasnom prevoznom sredstvu trajao je nešto duže nego put do njihove prve baze. Kada su izašli iz lete;/4&A,njira, kako prenosi Rael, ostao je zapanjen gotovo neopisivim prizorom koji se pružao pred njim. Krupni cvetovi, svaki lepši od prethodnog izme85&23jih su se kretale prelepe životinje, ptice raznobojnog perja, ruži0,ste i plave veverice, grane drve;,& koje su se povijale pod teretom ogromnog vo;,&-&79/divnih cvetova – sve ovo je kreiralo panoramu raja koja je ostavljala bez daha. Temperatura je, kako opisuje Rael, bila prijatna a vazduh je bio parfimisan mirisnim notama brojnih egzoA-0nih cvetova. Kroz drve;/&15&1/&*,zirale konture zgrada u obliku školjki blistavih boja, ko+/&15&0-nile harmoniju s vegetacijom, a kako su se peli na jednu uzvišicu, pred njima se ukazivao svet bogate vegetacije kroz koju vijugaju brojni potoci, dok se na horizontu videlo azurno more kako blista pod zracima sunca. Na jed*3+&0-stini do0/kala ih je grupa ljudi ko+-&15<&2,3&-& ,/?<&30-gledno bili Zemljani i uglavnom su bili nagi ili, pak, ogrnuti raznobojnim svilenim tkaninama. Nakon što su iskazali poštovanje Elohimi=,&5&0-joj pratnji je Rael stigao, svi su seli na stolice uklesane u stenama prekrivene krznom koje je održavalo savršenu temperaturu, a mnoštvo posluge je po0/lo da im donosi poslužavnike pune vo;,<&49-lovanog mesa sa ukusnim sosevima i pi;,&"nezaboravnog ukusa". Ljudi koji su izneli hranu bi potom kleknuli u parovima iza svakog gosta, spremni da ispune svaku njegovu želju. Ceo prostor je ispunila prelepa muzika a pred njima su se pojavile mlade, nage plesa0-ce izvajanih tela. Me85&43stima koji su izgledali kao Zemljani bi?3&+/&0/trdesetak ljudi, razli0-tih kompleksija – belih, žutih i crnih žena i muškaraca i svi su pri0,li jezikom koji Rael nije razumeo a koji je podse;,3&*,&`/brejski. Pored Elohima i Raela sedeli su mla:-&03vek sa bradom, zgodan i sa misterioznim osmehom koji je ulivao poverenje, zaA-=&03vek plemenitog lica sa gustom i dugom crnom bradom i korpulenA,*&03vek azijatskog izgleda i obrijane glave. Na kraju obroka Elohim je objasnio Raelu da se nalaze na planeti stvaralaca, u delu koji je namenjen za ljude sa Zemlje, koji tu nastavljaju da žive zahvaljuju;-&"na50noj taj*-&./0nosti, koja je bazirana na jednoj jedi*3+&;/liji" (ibid, 161). Oblast je, u stvari, bila velika i predstavljala je 0-tavu planetu, na kojoj su obitava?-&-&0?,novi Ve;,&./0nih i 8400 ljudi sa Zemlje, koji su u tom trenutku živeli na planeti. Kako je objasnio Elohim, to su ljudi koji su u svojim životima dostigli neophodan nivo otvorenosti prema "besko*,0nom", koji su obezbedi?-&03ve0,*stvu napredak s primitivnog nivoa svojim otkri;-ma, pisanjima, uspešnim organizovanjem društva i njihovim primernim iskazivanjem bratstva i ljubavi. "Ve0-ti" koji žive na ovoj planeti, i ljudi i Elohimi, svoje vreme organizuju i provode isklju0-vo prema sopstvenim željama. Oni mogu da rade ono što im pri0-nava zadovoljstvo – da vrše na50na istraživanja, da meditiraju ili da se bave muzikom i slikarstvom, ili, pak, ne moraju da rade apsolutno ništa ako im je to želja. Sluge koje je Rael video prilikom obeda, kao i plesa0-ce, u stvari su biološki roboti, stvoreni da se povinuju želja=,&L/0nih i potpuno nespo!"#$"!%#&#'#()*+&%#,'-.*, "/ 0/+1#2/+8/+03/ 1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 102 188 DANIJEL SINANI sobni za bilo kakav vid neposlušnosti ili agresije. Oni obavljaju sve prljave i neinteresantne poslove a svaki pojedinac na planeti ima na raspolaganju deset ?-0nih robota u proseku. Mašine koje su kontrolisane složenim kompjuterskim sistemima proizvode ove robote prema nekoliko idealnih tipova, ali se bilo kojem robotu mogu "ugraditi" željene speci6-0nosti – a postupak je razvijen u toj meri da se na osnovu fotografije nekoga sa Zemlje može napraviti njegova repli2,Q&L/0ni žive u gradovi=,&0-ji arhitektonski stilovi mogu, tako8/<&:,&1/& modifikuju prema trenutnoj želji i raspoloženju, na planeti nema zime, ali pošto su Elohimi ovladali i kontrolom klimatskih uslova, oni proizvode kišu no;5& na mestima na kojima je to potrebno i na kojima to žele. Sve što donosi zadovoljstvo je u ovom svetu poželjno, pod uslo.3=&:,&*/&0-ni štetu nikome. Za razliku od Zemlje, na kojoj se tek polako izlazi iz tabua vezanih za razli0-te vrste sloboda i seksualnosti, na planeA-&./0nih sve slobode su ostvarene. Pre nego što je poveo Raela u dalji obilazak, Elohim mu je objasnio i ko su ljudi koji su sedeli u njihovoj blizini za vre=/& 950ka. Elohim mu je, redom, predstavio Isusa, Mojsija, Iliju, Budu i Muhameda (ibid, 162). "Engines of Creation" Kako bi Raela u potpunosti upoznali s mo45;nostima koje njihov na50ni nivo dozvoljava, Elohimi su ga poveli do mašine pomo;5&23je proizvode robote i pokazali su mu njene performanse. Nakon nekoliko instrukcija koje su uneli u mašinu, zamolili su Raela da stane ispred staklenog prozora, visine oko dva metra i širine oko jednog metra, iza kojeg se nalazila prostorija puna nepoznaA/&A/0nosti. Kako Rael tvrdi, pred njego.-=&30-ma su po0/li da se pojavljuju delovi materije koju je, ubrzo, mogao da identifikuje kao ljudski skelet, da bi se nakon toga oko skeleta formirala mreža nerava, mi@-;na masa, pa potom i koža i kosa. Ubrzo je ispred Raela stajalo atletsko bi;/&5&?+5:skom obliku, nje43.&?-0ni biološki robot. Da sve bude interesantnije, Elohimi su naložili robotima da u mašini naprave novog biološkog robota na osnovu slike drage osobe koju Rael nosi sa sobom. Par minuta kasnije, Rael je mogao da zagrli svoju maj25&0-ju je sliku dao Elohimima a oni su formirali idenA-0nog robota. Kao vrhunac ove predstave, Raelu je predstavljen jedan od "dokaza" za tvrdnju ko+,&;/&5&50/nju Raelijanskog pokreta zauzeti izuzetno zna0,+no mesto. Naime, Raela su ovog puta zamolili da im dozvoli da uzmu uzorak tkiva sa njego.34&0/la i nakon što je to obavljeno, od Raelo./&;/lije su stvorili njegovu potpunu repliku. Elohim je, potom, objasnio Raelu da na osovu fotografije ili zamisli mogu da naprave biološkog robota, odnosno, kopiju fiD-0kog tela, ali da se od uzor2,&;/lije jedinke dobija kompletna individua s idenA-0nim se;,nji=,<&?-0noš;5&-&2,rakterom. Elohim je objasnio Raelu da je razlika izme85&*+-S&1,mo u tome što njegov repli2,*A&D*,&:,&;/&B-ti uništen, ali mu to ne smeta, pošto je svestan da on nije ništa drugo do Rael sam, ko+-&;/&*,staviti da Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 8. Is.1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 103 SH$IJ#KJ&!&LJ(#!&M!L>T KOD RAELIJANACA 189 živi – što je "još jedan od dokaza, ako su dokazi uopšte potrebni, da ne postoji duša – -?-&0-sto duhovni entitet koji je jedinstven za svako telo – u šta odre8/ni primitivni ljudi veruju" (ibid, 167-168). Nakon ovih prezentacija, Raela su odveli u novu prostoriju i pokazali mu još jednu mašinu. Objasnili su mu da u njoj drže pohranje*/&;/lije zlih i opasnih ljudi, koj-&;/&:,&B5du ponovo kreirani kako bi moglo da im se sudi kada za to do8/&.9/me. Kako Rael prenosi, uglavnom se radi o genetskom materijalu ljudi koji su širili nasilje i razne druge vrste agresije i "nenormalnosti", i to po9/:&0-njenice da su bili u potpunosti opremljeni da spoznaju "istinu" ali nisu imali dovoljno razu=,&:,&A3&-&50-*/Q&>*-&;/&B-ti oživljeni kako bi dobili kaznu koju zaslužuju a sudi;/&-=&?+5di kojima su naneli patnju ili njihovi potomci. Posle ovog niza šokantnih saznanja u koja je upu;/*<&J?3himi su omogu;-li Raelu da oseti još jednom sva blaženstva ko+,&./0ni život u elohimskom raju nudi, u nameri da ga relaksiraju i pripreme za naredne zadatke. Sutradan, prema Raelovim tvrdnjama, Elohim mu je otkrio u potpunosti ulogu koju su stvaraoci za njega pripremili i poverio mu je nekoliko konkretnih zaduženja. Najpre su Elohimi pomo;5&+3@&+/:ne mašine "probudili" delove Raelovog mozga i omogu;-li mu da ubudu;/&23risti sav njegov potencijal. Od tog trenutka, tvrdi Rael, Elohi=-& ;/& 4?/dati kroz njego./& 30-& -& 1?5šati kroz njegove uši, a bi;/&5&=345;nosti i da preko njegovih ruku isceljuju sve kojima je po=3;&*/3phodna i koji po=3;&D,služuju. Elohim je upoznao Rae?,& 1,& 0-njenicom da oni posmatraju svakoga. Ovo im je omogu;/no velikim kompjuterskim sistemima koji vrše konstantno nadgledanje ce?34&03ve0,*stva i stvaraoci su uvek upu;/ni u to da li su aktivnosti svakog pojedinca na Zemlji motivisane ljubavlju i istinom ili mržnjom i agresijom. Kada do8/& .9/me za evaluaciju, oni koji su krenuli pravim puA/=& ;/& dobiti priliku da ži./&./0nim životom na ovoj rajskoj planeti, oni koji nisu postigli ništa pozitivno u životu ali ni15&0-nili ni loše ne;/&B-ti ponovo stvoreni, :32&;/&1.-&3*-&0-ja su delanja bila posebno negativna biti ponovo oživljeni, kako bi mogli da budu kažnjeni prema zasluzi (ibid, 171-172). Raelu je poverena uloga elohimskog ambasadora na Zemlji, kao i titula "Vo8/& .3di0,". Odobreno mu je da oformi kongregaciju vodi0,& 23+-& ;/& B-ti pod njegovim nadzo93=<&,&0-ja je uloga da ispravno i revnosno prenose poruku Elohima. Rael se mora u potpunosti posvetiti širenju misije i ne treba da brine za egzistenciju svoje porodice, pošA3&;/&=5&*+/govo sledbeništvo pomo;-&-&DB34&A3ga ne;/&B-ti zaboravljeno, kao što ne;/&B-ti zaboravljeni ni svi oni koji mu budu pravili probleme u širenju "istine"Q&a,3&@A3&;/&B-ti ponovo stvoreni da bi bili kažnjeni svi oni koji su ismevali prethodne proroke, Isusa, Muhameda i Budu, na primer, ta23&;/&-&*+/gove oponente sa0/kati ista sudbina. Kompjuteri koji nadgleda+5& 03ve0,*stvo u trenutku smrti svake jedinke, sa distance automatski uzima+5&;/lijski uzorak kako bi kasnije mogli da ih ponovo kreiraju ukoliko za to postoji zasluga. Raelijanski pokret mora da postane !"#$"!%#&#'#()*+&%#,'-.*, "/ 0/+1#2/+8/+03/ 1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 104 190 DANIJEL SINANI "religija svih religija" – Elohim je insistirao da se radi o "pravoj" religiji ali "atei1A-0koj" (ibid, 173). Dok se pripremaju uslovi za izgradnju elohimske ambasade, Rael treba da formira centar u blizini svog mesta borav2,<&4:/&;/&3Bu0,vati sledbeništvo za dalje širenje poruke. U tom cilju, Elohim je Raleu dao nove zapovesti ko+-S&;/& 0?,novi pokreta morati da se pridržavaju: Sva2-&0?,*&=3ra bar jednom u životu da se pojavi pred Vo83=&.3di0,<&2,23&B-&5&?-0nom kontaktu predao svoj ";/lijski plan", ko+-&;/&:,&B5de pohranjen u elohimskim mašinama. Sva2-&0?,*&=3ra najmanje jednom dnevno da misli na Elohime, svoje stvaraoce, i da širi poruku u svojoj okolini svim mogu;-=& sredstvima. Najmanje jednom godišnje svako mora da donira najmanje jedan procenat svojih godišnjih prihoda Vo8-&.3di0,<&2,ko bi on mogao u potpunosti da se posveti svojoj misiji i putovanjima po svetu zarad širenja poruke. Svako mora bar jednom godišnje da pozove lokalnog Vodi0,&5&1.3+&:3=&-&:,& okupi sve zainteresovane koji bi saslušali poruku i dobili objašnjenje svih njenih dimenzija. Rael je poslednji prorok pred Sudnji dan, prorok religije svih religija, demistifikator i pastir pastira, koji je najavljen u svim religijama od strane svih drevnih proroka, predstavnika Elohima. On je prvi prorok ko4,& ;/& =3;-& :,& shvate samo na50no razvijena bi;,&,&*+/gove re0-&;/&B-ti nepojmljive primitivnom narodu (ibid, 175-176). Clonaeverything Po prelasku s re0-& *,& :/la, odnosno u cilju ostvarivanja zadataka koji su im, navodno, postavljeni od strane Elohima, Raelijanci su pokrenuli niz kontroverznih projekata pod zbirnim nazivom ''Valiant Venture Ltd.''. Najviše pažnje javnosti izazvalo je, svakako, osnivanje organizacije ''Clonaid'' 1997. godine, u svrhu skladištenja DNK materijala i klonira*+,&0?,nova. Prva laboratorija je otvorena u SAD 2001. godine, ali je zbog zakonskih propisa o kloniranju ljudskih bi;,& =3rala da bude izmeštena, najverovatnije na Bahame. Od ostalih organizacija povezanih s pokretom, ''Ovulaid'' nudi usluge, bilo heteroseksualnim, bilo homoseksualnim parovima koji ne mogu da imaju potomstvo. U organizaciji tvrde da mogu da obezbede potomstvo po zatraženoj specifikaciji. ''Insuraclone'' služi za obezbe8-vanje ljud12-S&;/lija u cilju kloniranja organa ili le0/nja bolesti. Organizacija ''Clonapet'' bi trebalo da omogu;-& vlasnicima da sa05va+5&;/lije svo+-S&25;nih ljubimaca kako bi posle smrti mogli da budu klonirani (Chryssides 2003, 56). Raelijanski pokret je 2002. godine dospeo u žižu javnosti objavivši, dan nakon Boži;,<&:,&+/&79va klonirana ljudska beba ro8/na. Direktorka projekta Klonejd, Brižit Boasilje je na konferenciji za novinare održanoj u hotelu "Holidej In" na Floridi, obavestila prisutne da je ro8/na devoj0-ca kojoj su dali Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 8. Is.1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 105 SH$IJ#KJ&!&LJ(#!&M!L>T KOD RAELIJANACA 191 ime Eva. Navodno je postojao i dogovor da ekspertski tim izvrši testiranja nad novoro8/*0/tom, kako bi se njeno poreklo potvrdilo, ali nakon niza odlaganja do njega nikada nije došlo. Jedan od ishoda ove objave bila je i intenzivna polemika koja se razvila me85&*,50nim radnicima koji su zastupali pro i kontra stavove u vezi s terapeutskim i reproduktivnim kloniranjem, i zauzimali strane 5& /A-0kim i moralnim osudama postupka i njegovih potencijalnih aktera (Ingram-Waters 2009). I pored snažnih kritika koje su dominirale u javnosti povodom ove objave, direktorka projekA,&+/& ./;& *,redne godine objavila da se 30/kuje skori dolazak na svet još dve klonirane bebe a da je 5 od 10 pokušaja formiranja embriona uspešno obavljeno. Nakon niza nastupa u medijima ali i problema koje su rukovodioci Klonejda imali pred lokalnim sudovima, Brižit Boasilje je saopštila da je 2003. godine Evina porodica rešila da "nestane", usled prevelikog interesovanja i pritiska javnosti i da ona nije u mo45;nosti da ostvari kontakt s njima. Prema svedo0/nji=,& 0?,nova pokreta, sam Rael je, nakon objavljivanja vesti, na jednom od sastanaka izjavio da je Boasilje zaslužila Nobelovu nagradu ukoliko je stvarno uspešno izvela kloniranje, a ukoliko nije, onda se radi o "najlepšoj na50noj šali", koja je svakako doprinela da se poruka pokreA,&05je širom sveta (Palmer 2004, 191). Rael je 2001. godine objavio knjigu "Yes to human cloning", koja bi trebalo da predstavlja njegov dalji doprinos u postizanju besmrtno1A-&03ve0,*stva. Rael smatra da je kloniranje ljudskog organizma samo prvi korak u postizanju ./0nog života. Slede;,& 6,za bi trebalo da omogu;-& :,& 313be budu klonirane direktno u uzrast izme85&NF&-&NEQ&43dine života, pomo;5&A/Snologije koja je nazvana "ubrzani proces rasta". Me85tim, ovakva jedinka bila bi samo fiD-0ka kopija, a da bi se postigao ideal besmrtnosti potrebna je i tre;,<&6-nalna faza. U ovoj etapi, za koju Rael kaZ/&:,&+/&./;&5&9,Dvoju, ljudska memori+,&-&?-0nost bi se "daunloadovale" u kompjuter u kojem bi mogle da egzistiraju odre8/no vre=/&7,<&0,2<&-&:,&793šire svoja znanja i iskustva koriste;-&79/:nosti virtuelnog sveta. Potom bi mogle da budu ponovo "aploudovane" u kloniranu osobu i tako bismo, jednostavno, bili u prilici da se probudimo ponovo u mladom telu sa svim svojim se;,nji=,&-&305va*3=&?-0noš;5Q&a,da tehnika uznapreduje, prelazak memori+/&-&?-0nosti bi se izvodio direktno iz starog u novo telo. Ovaj proces bi mogao da se ponavlja u nedogled, kada god je potrebno obnoviti fiD-0ko telo (Rael 2001, 35-36). Mistifikacija "demistifikovanog" Kao što smo na prethodnim stranicama mogli da vidimo, Raelijanci nude neuobi0,jenu i pri?-0no koherentnu doktrinu, koja kao da pokušava da premosti jaz izme85&9/ligije i nauke. PomenuA3&0-ni, pored ostalog, i na veoma eksplicitan na0-*<&-*sistiraju;-&*,&=,*tri "nauka je naša religija". I stvarno, inteli!"#$"!%#&#'#()*+&%#,'-.*, "/ 0/+1#2/+8/+03/ 1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 106 192 DANIJEL SINANI gencija i nauka zauzimaju suštinsko mesto u raelijan123=&50/nju i slobodno se može re;-&:,&1/&323&*+-S<&5D&73+move mira i ljubavi, te agresije i mržnje, gradi celokupna Raelova doktrina. U raelijansko=&50/nju su, gde god je to bilo mogu;/<&1.-&31*3.ni koncepti u kojima bitnu ulo45&-49,&./0na tema odnosa i borbe izme85&:3bra i zla, predstavljeni kroz opoziciju inteligentno (na50no) / primitivno. Raelijanski vanzemaljci se po mno43&0/mu razlikuju od njihovih predstava u drugim NLO pokretima. Oni su, kao i mi, u potpunosti humanoidni, samo su daleko napredniji u na50nom smislu. Rael svo vreme referira na Elohime i njihove aktivnosti koristi;-&A/9mine i sintagme kao što su na50nici, na50ni timovi, laboratorije, na50ni eksperimenti i to=/&1?-0*3Q&(-ni se da je i njihov opis kao ljudi onižeg rasta, sitnije gra8/<&5&65*2ciji naglašavanja njihovih intelektualnih sposobnosti a ne fiD-0ke mo;-&– njima snaga i veli0-na nisu potrebne budu;-&:,&.?,daju naukom. Mi smo, u stvari, toliko nalik vanzemaljcima zato što smo bukvalno stvoreni po njihovom liku. Jedno od originalnih rešenja u raelijan123=&50/nju jeste ideja da se ljudska besmrtnost može posti;-&A/Snikom kloniranja. Naime, i drugi NLO pokreti nude ideje spasenja formirane i ispri0,ne u tehnološkom klju05<&:, ne pominjemo razlike u odnosu na "konvencionalnije" relgije, ali se one razlikujiu od raelijanske. Nebeska kapija, Eterijus, Aštar komend i Unarijus, da pomenemo samo neke, nude spasenje odlaskom u svemir ili silaskom vanzemaljaca u naš svet, neke od njih smatraju vanzemaljska bi;,&B3govima ili božjim emisarima (cf. Sinani 2010b), ali jedino su kod Raelijanaca ljudi ti koji preuzimaju ulogu stvaraoca u trenutku kada otvore um za besko*,0nost i kada postignu zahtevani nivo na50nog znanja – i to tehnikom koja nije u potpunosti nepoznata na50nom svetu. Kada se ima u vidu raelijanska kosmologija, kloniranje kao rešenje za taj*5& ./0nog života predstavlja, zapravo, logi0,*& -& 23*zistentan korak, s obzirom na to da se u raelijanskim svetim knjigama tvrdi da je svet nastao upravo u laboratoriji, odnosno – epruveti, to jest, da su ga stvorili nau0nici na osnovu manipulacije DNK materijalom, odnosno kloniranjem. Raelijanci insistiraju na tvrdnji da oni predstavljaju atei1A-0ku religiju. Prema Raelo.3=&50/nju, Bog ne postoji, kao što ne postoji niti bilo kakav entitet koji bi bio ekvivalent konceptu naj0/@;/&73znatom kao duša, i svi rituali primitivnog 03veka predstavljaju besmislicu. Sve manifestacije koje primiti.,*&03vek tuma0-&293D&79-zmu natprirodnog mogu se objasniti u na50nom klju05Q&)5ša je zamenjena genetskim kodom, a smrt, na osno.5&0-njenice da su materija i energija neuništi./<&./;&:,&1,mo mogu da menjaju svoju formu, predstavlja upravo i samo transformaciju – rasipanje i preraspodelu energije za one koji ne zaslužuju ponovni život ili, pak, klonira*+/&-&./0nost za one koji to zaslužuju. Kada je o drugim eshatološkim motivi=,&9/0<&7?,neta Elohima iz raelijan1234& 50/nja, na ko+3+& 1/& ./0no ži.-<& 30-gledno predstavlja idealtipski model raja – planeA,&./0nih je svojevrstan artificijelni raj. Štaviše, raelijanska doktriIssues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 8. Is.1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 107 SH$IJ#KJ&!&LJ(#!&M!L>T KOD RAELIJANACA 193 na nam govori da, zapravo, nije bit*3&4:/&;/&1/&9,+&*,laziti. Nauka obezbe85je uslove za njegovo postojanje – bilo to u bu:5;nosti na Zemlji il-&*,&./;&73stoje;3+& 7?,neti stvaralaC,Q& (3ve0,*stvo treba da ostvari uslove za rajski život, A,0nije u raelijan123=&50/nju se ne radi toliko o raju per se<&./;&3&B/1ko*,0nom "rajskom" živoA5Q& (,2& 1/& -& 5& 31*3.nim ritualnim praksama u raelijan123=&50/nju pravi distinkcija u odnosu na "primitivna" religijska ponašanja. Tako, na primer, molitva ne predstavlja puki pokušaj da se umilostivi neko natprirodno bi;/<&./;&1/&9,di o telepatskoj komunikaciji s našim stvaraocima, a verovatno je suvišno u ovom kontekstu komentarisati ritual inicijacije koji podrazumeva uzimanje genetskog materijala od inicijanta i njegovo pohranjivanje zarad potonjeg oživljavanja. Na kraju, Rael insistira na tome da je u obra;,njima Elohima poneo, pored ostalog, i titulu – demistifikatora. On je prvi mesija koji traži da se razume, a ne da se veruje! Me85tim... Prili23=&0-tanja Raelijanskih svetih knjiga i tekstova, neodoljivo se name;/&5A-sak da se nalazimo na polju interesantnog hibrida – na50ne epske fantastike. Pored svih nastojanja da se potencijalnim sledbenicima obrati u na50nom diskursu i predstavi kao "donosilac svetla", pre svega u smislu objašnjenja drevnih istina u racionalnom maniru i razbijanja primitivnih zabluda i strahova, u Raelo.3=&50/nju postoji više mesta u kojima se perpetuiraju ili reinterpretiraju misterije i u kojima se objašnjenje zasniva na uverenju. U osnovi doktrine su bar dva aspekta koja iznova mistifikuju, kako se u pokretu veruje, demistifikovane religijske teme. U tom smislu, pr.3&5&30-&57,da ekskluzivitet Raelovog otkrovenja. Naime, Rael je jedina osoba koja je u kontaktu s Elohimima i za njegove susrete sa stvaraocima prilikom kojih je pri=-3&50/nje i poruku o pravoj istini, te zaduženja i celokupnu misiju, ne postoje svedoci, niti bilo kakve potvrde, pa je svim potencijalnim sledbenicima preostalo samo da veruju u njihovu istinitost – što ga, u osno.-<&0-ni samoproklamovanim mesijom (cf. Chryssides 2003, 57-58). Dalje, u raelijanskom objašnjenju porekla sveA,&-&03ve0,*stva oslanjanjem na eksplanatorni potencijal tvrdnje "sve je u svemu" otvara se prostor za resakralizaciju i remitologizaciju teme za koju je, navodno, dato na50no objašnjenje. Poreklo univerzuma je nedoku0-vo u svojoj krajnjoj instanci, pošto je univerzum beskona0,*&– besko*,0no veliki i besko*,0no mali, ali naši ograni0/ni umovi to ne mogu da shvate dok ne do8/&D?,Ano doba i vreme ka:,&;/mo da primimo znanje od Elohima – 0,2&-&2,da bi za njihovo postojanje postojali dokazi. Tuma0/nje se, naravno, zasniva na verovanju koje se ne može dokazati, a pitanje "po0/A*/&A,0ke" ili prapo0/Aka postavljeno je na pijedastal nedodirljivosti, pošto se svako dovo8/nje u sumnju ovako postavljene teorije tuma0-&-?-& osu85je kao primitivnost, ili udaljenost od potrebnog nivoa na50nog znanja koje Elohimi poseduju, u šta, ponovo, može samo da se veruje. !"#$"!%#&#'#()*+&%#,'-.*, "/ 0/+1#2/+8/+03/ 1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 108 194 DANIJEL SINANI Pored, mora se priznati, inovativ*34&0-tanja verskih tekstova i osavremenjenih kosmoloških motiva, u doktrini raelijanskog pokreta nailazi se na brojne teme i ideje koje predstavlja+5&./;&73znat korpus postoje;-S&9/ligij12-S&50/nja. Tako, ne možemo da se otrgnemo utisku da Raelovi Jahve i Elohimi poseduju sve prerogaitve u drugim religijama konvencionalnije predstavljenih Boga i božanstava. Naime, Elohimi su stvori?-&03ve0,*stvo i mnoge svetove, oni posedu+5&=3;&:,&-1celju+5<&2,3&-&=3;&:,&3:lu05+5&23&;/&Z-veti pono.3<&23&;/& biti kažnjen a ko, jednostavno, zaboravljen. Pritom, oni propisuju uslove koji moraju da budu ispunjeni i, na kraju, presu85ju da li smo ih i u kojoj meri poštovali. Elohimi su sveprisutni – sve vi:/<&1./&05ju i sve znaju, prate život svake individue na Zemlji pomo;5&1.3jih kompjutera. Oni zahtevaju poštovanje, ljubav i molitve – -?-&9/0ju, religijsku odanost. I, naravno, oni su nosioci "istine", a njihove mo;-&+/su objašnjene u kvazina50nom diskursu, ali su podjednako natprirodne, odnosno, božanske. Besmrtnost, odnosno, spase*+/&-&./0ni život su u Raelijanskoj eshatologiji koncepti koji su dostupni, ali uslovlje*-&./;&.-8/nim mehanizmima koji pokušavaju da obezbede versku odanost, što opet predstavlja reinterpretaciju ideje da spasenje treba zaslužiti na0-nom života koji religija propisuje. Podsetimo se, klonirani i nagra8/*-&;/&B-ti samo oni koji to budu zaslužili svojim životom – 0?,novi pokreta koji predano šire poruku i pomažu u Raelovoj misiji, pojedinci koji svojim delima pomažu razvoj nauke i prosperitet civilizacije, kao i svi oni ko+-& 0-ne više dobra nego zla okruženju i drugim ljudima. Mesta su, ipak, ograni0/na a nada u spasenje pritisnuta brojnim strepnjama. Šanse da ljudi krenu stazom mudrosti i da Elohimi do85& 15& NYNGGG<& A.9di Rael, mada 0.9sto veruje u pozitivan razvoj doga8,ja (Rael 2005, 248). Ukoliko se ljudski rod ne dozove pameti i ne prekine s upotrebom nauke i svog intelekta za agresiju i razaranje, atom12-& 9,A& ;/& -D,zvati kataklizmu, Elohi=-& ;/& 17,siti samo 144000 odabranih, ko+-&;/&73tom obnoviti život na Zemlji. Ukoliko se, pak, 03ve0,*stvo osve1A-&-&730ne da koristi svoju inteligenciju i nauku za ostvarivanje mira i dobrobiti ljudskog ro:,<&03ve0,*1A.3&;/&5;-&5&U?,Ano doba me8uplanetarne civilizacije i pokaza;/&:,&D,služuje elohimsko nasle8/Q Kao i prethodno pomenute teme, i motivi ko*,0nog suda, te pravedno odre8/ne nagrade i kazne zauzimaju bitno mesto u raelijanskoj doktrini, kao i u mnogim drugim religijskim sistemima. U Raelovim novijim tekstovi=,<& 0,2& se eksplicitno zahteva apsolutna poslušnost unutar pokreta – stvoreni ne sme da sudi stvaraocu, prorok se mora slušati jer ko ne poštuje proroka, ne poštuje stvaraoce koji su ga poslali (Rael 2005, 218). U pojedinim stavovima može se pro0-tati i pretnja onima koji ne prihvaA/&50/*+/<&A/&:,&;/&-=&1/&?3še stvari dešavati u životima i pre nego što svetu do8/&29,j i oni budu ponovo kreirani, samo da bi bili kažnjeni. Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 8. Is.1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 109 SH$IJ#KJ&!&LJ(#!&M!L>T KOD RAELIJANACA 195 Zaklju0,2& Raelijanska religija je, kao što smo mogli da vidimo, "kompletan proizvod". Raelijanci pružaju osnovnu religijsku ponudu i, pritom, predstavljaju 50/nje zna0,+no druga0-je od dominantne religijske tradicije u zapadnoj kulturi. Raelijanci, u stvari, zastupaju jedinstvo religije koje je nagovešteno kako na svetovnom – potenciranjem potrebe za jedinstvom ljudske rase, jezika i vlade – tako i na religijskom planu, objedinjavanjem razli0-tih verskih spisa i smeštanjem svih velikih mesija i bitnih pojedinaca iz razli0-tih svetskih religija u elohimski raj, gde su predstavljeni kao izaslanici jedne civilizacije koja je sve stvorila. Naravno, pomenuto jedin1A.3&;/&1/&31A.,riri ukoliko svet prihvati "poslednju" istinu, no.3&50/nje koje promoviše Raelijanski pokret i Rael kao "poslednji" mesija. Me85tim, ma:,&1/&*,&*+-S&0/sto referira kao na originalnu i radikalno druga0-ju ideju, kao i kod ve;-ne drugih novih religija, i u slu0,ju Raelijanskog pokreta "novo" 50/nje i "nova" istina se odnose na nove interpretaci+/&./;&73stoje;-S&9/ligijskih motiva i tema, koje podrazumevaju oslanjanje na poznate mehanizme postizanja religijske odanosti. Ovakvo tuma0/nje je lo4-0*3&-&30/kivano, imaju;-&5&.-:5&0-njenicu da je fundamente svoje doktrine Rael formirao na tuma0/nju Biblije, vremenom razra85ju;-&73jedine aspekte i inkorporiraju;-&=3tive iz drugih verskih tradicija i tekstova. Ne treba, naravno, zaboraviti ni da je ideja kontakta sa vanzemaljskim bi;-ma nalik bogovima baštinjena još od kraja XIX i po0/Aka XX veka, a pretpostavljemo da nije puka slu0,+*31A&*-&0-njenica da je Rael svoje otkrovenje doživeo nedugo nakon objavljivanja Denikenovog bestselera Božanske ko4=je, veoma uticajnog u krugovima poklonika teorije o "drevnim astronautima" (Daniken 1969). Me85tim, i pored svega navedenog, Raelove interpretacije BiblijskiS& 50/nja izazivaju veliku pažnju javnosti i ne može im se u potpunosti osporiti inovativnost. Ovo se, možda, ponajviše odnosi na svojevrsnu "sakralnost" koju nauka poprima u raelijanskoj doktrini, kao i na promociju hedoni1A-0kog pristupa životu i na ideju o kloniranju kao tehnici koja ;/&03ve0,*stvu obezbediA-&./0ni život. Poslednja dva aspekA,&15<&0,2<&5D930noposle:-0no povezana, kako tvrdi Rael, pošto je za ljude koji su nau0/ni da je život stvoren da bismo patili i žrtvovali se, smrt rešenje za izlazak iz "doline suza", dok je za ljude koji misle da su ro8/ni da bi uživali u životu kloniranje na0-*&:,&-=&1/&-1puni san o besmrtnosti (Rael 2001, 11). Raelijansko koketiranje s naukom, trka njihovih projekata kao što je Klonejd, na primer, u ekskluzivnosti na polju tehnika kloniranja i navodnih postignu;,&5&:3sadašnjem pregalaštvu, kao i bitno druga0-je interpretacije pojedinih religijskih tema, donele su ovom pokretu niz epiteta od strane istraživa0,&,?-&-&D,interesovane javnosti, kao što su – na50ni kreacionizam, atei1A-0ka religija, tehnološka utopija, tehnološka religija ili religija nauke, a postavlja se i pitanje da li je Raelijanski pokret, u stvari, pokušaj religije da prevazi8/&793!"#$"!%#&#'#()*+&%#,'-.*, "/ 0/+1#2/+8/+03/ 1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 110 196 DANIJEL SINANI blem sekularizacije društva (cf. Chryssides 2003; Palmer 2004). Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan, naro0-to imaju;-&5&.-du mistifikacije i remitologizaci+/&5&50/nju pokreta, kojima smo se bavili i u ovom tekstu. U ovom trenutku možemo da konstatujmo da, iako predstavljaju najpopularniji i najorganizovaniji NLO religijski pokret, i pored ambicioznih, zahtevnih i redovnih aktivnosti kao što su seminari, letnje škole, predavanja i razli0iti medijski nastupi, Raelijnci beleže relativno ma?-&B93+&3:&323&EFGGG&0?,nova širom sveta, što ih ostavlja na margini religijske mape sveta. Ovaj podatak je još interesantniji kada se ima u vi:5&0-njenica da neo0/kivano visok procenat ljudi širom sveta, prema stati1A-0kim podacima, veruje u postojanje vanzemaljskih inteligentnih bi;,&-?-&0,2&A.9di da su ima?-&?-0na iskustva sa nekom od manifestacija NLO fenomena (cf. Sinani 2010a). U eventualnim procenama "dometa" Raelijanskog pokreta u bu:5;nosti ne treba, naravno, zaboraviti i izuzetno snažan socijalni program i zamah koji poslednjih godina bavljenje temama kao što su ljudske slobode, ravnopravnost i svetski mir, daje pokretu. No, ova oblast Raelijan1234&50/nja predstavlja novi korpus ideja i konsekventnih praksi ko+/&;/&B-ti predmet razmatranja u nekom narednom tekstu. Literatura Barker, E. 1998. "New Religions and New Religiosity". In New Religions and New Religiosity, E. Barker and M. Warburg (eds.). Aarhus: Aarhus University Press. Chryssides, G. D. 1999. Exploring New Religions. London: Continuum. Chryssides, G. D. 2003. "Scientific Creationism: A study of the Raëlian Church". In UFO Religions, ed. Christopher Partridge, 45-61. London: Routledge. Ingram-Waters, M. 2009. Public fiction as knowledge production: The case of the Raelian's cloning claims. Public understanding of science 19: http://pus.sagepub.com/ content/18/3/292 Däniken, E. 1969. Chariots of the Gods? Unsolved Mysteries of the Past. New York: Berkley Publishing. Melton, J. G. 2009. Encyclopedia of American Religions. 8th ed. Detroit. MI: Gale Research, Inc. Palmer, S. J. 1995. "Woman in the Raelian Movement: New Religious Experiment in Gender and Authority". In The Gods Have Landed: New Religions from Other Worlds, ed. James R. Lewis, 105-136. Albany: State Univ. of New York Press. Palmer, S. J. 2000. "The Raelian Movement". In UFOs and Popular Culture – An Encyclopedia of Contemporary Myth, ed. James R. Lewis, 249-251. Santa Barbara: ABC-CLIO. Palmer, S. J. 2004, Aliens adored: Rael’s UFO religion. London: Rutgers University Press. Rael (as Claude Vorhilon). 1974. Le livre qui dit la vérité: "j’ai rencontre un extra-terrestre" (The book which tells the truth). Clermont Ferrand: L’Edition du Message. Rael. 1998, The True Face of God. Vaduz: Raelian Foundation. Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 8. Is.1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 111 197 SH$IJ#KJ&!&LJ(#!&M!L>T KOD RAELIJANACA Rael. 2001. Yes to Human Cloning: Immortality Thanks to Science. London: Tagman Press. Rael. 2005. Intelligent design: Message from the designers. London: Nova Distribution. bcdedc<& fQ& ^GGOQ& ghije& kc& lc& hde& mneoep& qhor& nrsctcur& c& eslrndelcodc& nrsctcukvc&vhdwrmlc<& !"#$"!%#&#'#()*+&%#,'-.* WdQkQX&P&WNXY&NEx-182. Sinani, D. 2010a. "The Great Gig in the Sky! Kratka istorija NLO fenomena i ljudske fasciniranosti "vanzemaljcima"". U Naš svet, drugi svetovi. Antropologija, naG4na fantastika i kulturni identiteti, Bojan Ži2-;&W59QX<&^NO-254. Beograd: SGC. Sinani, D. 2010b, Tehnologija. Teozofija. Teologija: religijski karakter NLO pokreta. Etnoantropološki problemi (n.s.) 5 (3): 117-131. Izvori http://www.rael.org/ http://www.raelnews.org/ http://www.raelpress.org/ Danijel Sinani Department of Ethnology and Anthropology Faculty of Philosophy, University of Belgrade Salvation and Eter nal Life in an Al ternative Religi ous Move ment – The Raëlian Book of the Cloned The paper examines the conceptualization of salvation and eternal life within the Raëlian movement. After a brief overview of this alternative religious movement, we will give an analysis of certain aspects of the movement’s religious teachings relevant for our paper. Based on a specific biblical exegesis and latter developments of the basic teachings, the founder of the movement and his disciples bring a wholly new interpretation of these, perhaps most important religious themes. By positioning intelligence and science into the focus of their eschatology, Raelians introduce the idea of cloning as a path to eternal life. However, even with the attempts made by the founder to represent the Raelian belief system as a total break from the "primitive" understanding and practices of religion, the holy texts of this movement do contain old religious ideas as well as other familiar mechanisms of engaging the religious commitment of its members. Key words: alternative religion, Raëlian movement, salvation, eternal life, cloning, mystification !"#$"!%#&#'#()*+&%#,'-.*, "/ 0/+1#2/+8/+03/ 1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 112 198 DANIJEL SINANI Salut et vie éternelle dans le mouvement religi eux alternatif – livr e raëlien des clonés L’article traite la conceptualisation du salut et de la vie éternelle dans le mouvement raëlien. Après une brève présentation de ce mouvement religieux alternatif, l’on passe à l’analyse des aspects importants pour notre étude des doctrines religieuses développées dans le mouvement. À l’appui de l’exegèse biblique spécifique et des élaborations ultérieures de la doctrine initiale, le fondateur du mouvement et ses disciples apportent une interprétation tout à fait nouvelle de ces thèmes religieux, peut-être les plus importants. En plaçant l’intelligence et la science au centre de leur eschatologie, les raëliens introduisent l’idée du clonage comme une voie pour atteindre l’immortalité. Cependant, en dépit de la tentative des fondateurs de représenter le système raëlien idéique comme une rupture totale avec la conception et la pratique de la religion "primitive", dans les textes sacrés de ce mouvement se reconnaissent les idées religieuses anciennes tout comme les mécanismes déjà connus d’engagement de la ferveur religieuse de ses adeptes. Mots clés: religion alternative, mouvement raëlien, salut, vie éternelle, clonage, mystification Primljeno / Received: 18.02.2013. Prihva;/no / Accepted for publication: 25.02.2013. Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 8. Is.1 (2013) __________________________________________________ Nova srpska antropologija 8: antropologija smrti I - 113 Sadržaj 1. Umiranje i smrt T. Kuljić . Dobra smrt – o evoluciji društvenoprihvatljivog načina umiranja. И. Кова евић. D. Bandić. I. Čolović. I. Čolović. . Прикољи . . Koncept posmrtnog umiranja u religiji Srba. . Značenja novinskih tužbalica. . Preobražaji novinske tužbalice. 2. Život posle smrti D. Bandić. naroda. . Vampir u religijskim shvatanjima jugoslovenskih L. Radulović. . Vampir: osujećeni mitski predak i simbol osujećenog muškog seksualnog potencijala. D. Sinani. . Spasenje i večni život u alternativnom religijskom pokretu – Raelijanska knjiga kloniranih.

RELATED PAPERS

RELATED TOPICS

Log In

Antropologija smrti. Umiranje, smrt i život posle smrti. Nova srpska antropologija knj.7. Uredili Ivan Kovačević i Danijel Sinani

Antropologija smrti. Umiranje, smrt i život posle smrti. Nova srpska antropologija knj.7. Uredili Ivan Kovačević i Danijel Sinani

Related Papers

RELATED PAPERS

RELATED TOPICS