[go: up one dir, main page]
Пређи на садржај

Kingsli Ejmis

С Википедије, слободне енциклопедије
Kingsli Ejmis
Ser
Puno imeKingsli Vilijam Ejmis
Ime po rođenjuKingsley William Amis
Druga imenaKingsley Amis
Datum rođenja16 april 1922(1922-04-16)
Mesto rođenjaKlapam, London
 Engleska, UK
Datum smrti22. oktobar 1995.(1995-10-22) (73 god.)
Mesto smrtiLondon
 Engleska, UK
UniverzitetSent Džonov koledž u Oksfordu
Zanimanjeromanopisac
Aktivni period1947–1995
Delovanjebeletristika, Proza
SupružnikHilari An Bardvel (u braku 1948–1965, razvedeni)
Elizabet Džejn Hauard (u braku 1965–1983, razvedeni)
Deca3

Ser Kingsli Vilijam Ejmis (16. april 1922 – 22. oktobar 1995) bio je engleski romanopisac, pesnik, kritičar i učitelj. Napisao je više od 20 romana, šest knjiga poezije, memoare, kratke priče, radio i televizijske tekstove, kao i društvenu i književnu kritiku. Najpoznatiji je po satiričnim komedijama, poput Lucky Jim (1954), One Fat Englishman (1963), Ending Up (1974), Jake's Thing (1978) i The Old Devils (1986).[1] Njegov biograf, Zahari Lider, nazvao je Amisa „najboljim engleskim komičnim romanopiscom druge polovine dvadesetog veka”. On je otac romanopisca Martina Ejmisa. Godine 2008, Tajms ga je svrstao na deveto mesto na listi 50 najvećih britanskih pisaca od 1945. godine.[2]

Život i karijera

[уреди | уреди извор]

Kingsli Ejmis je rođen 16. aprila 1922 u Klapamu u južnom delu Londona, kao jedino dete Vilijama Roberta Ejmisa (1889–1963), službenika u preduzeću za proizvodnju senfa Kolmans u Londonu, i njegove žene Rouz Ani (devojački Lukas).[3][4] Ejmisovi baba i deda su bili bogati. Otac Vilijama Ejmisa, trgovac staklom Džozef Džejms Ejmis, posedovao je vilu zvanu Barčester u Purliju, tada delu Sarija. Ejmis je smatrao Dž. Dž. Ejmisa - kojeg je uvek zvao „Pater” ili „Dada” - „šaljivim, uzbudljivim, budalastim malim čovekom”, koga „nije voleo i koji mu je bio odbojan”. Njegova supruga Džulia „bila je veliko, odvratno, dlakavo stvorenje ...” koju je [Ejmis] prezirao i koje se bojao. Roditelji njegove majke (njen otac, entuzijastični kolekcionar knjiga, zaposlen u gospodskoj krojačnici kao krojački pomoćnik, bio je jedini deda do kojeg je Ejmisu bilo stalo. Živeli su u Kambervelu. Ejmis se nadao da će naslediti veći deo dedine biblioteke, ali je Ejmisu njegova baba dozvolila da uzme samo pet tomova.[5]

Ejmis je odrastao u Norberiju - po njegovoj kasnijoj proceni „to nije bilo mesto, već izraz na mapi [-], zapravo bih trebao reći da potičem sa stanice Norberi.”[6] Godine 1940, Ejmisovi su se preselili u Berkhamsted, Hartfordšir. Školovao se u školi u Londonu (poput njegovog oca)[7] kao stipendista, a nakon prve godine, aprila 1941. primljen je na koledž Sent Džon u Oksfordu, takođe kao stipendista, gde je studirao engleski. Tamo je upoznao Filipa Larkina, sa kojim je stvorio najvažnije prijateljstvo u svom životu. Dok je bio u Okfordu u junu 1941. godine, Ejmis se pridružio Komunističkoj partiji Velike Britanije.[8] S komunizmom je raskinuo 1956. godine, u svetlu osuda sovjetskog lidera Nikite Hruščova Josipa Staljina u svom govoru O kultu ličnosti i njegovim posledicama.[9] U julu 1942. pozvan je u nacionalnu službu i služio je u Kraljevskom korpusu veza. U Okford se vratio u oktobru 1945. godine kako bi završio studije. Iako je naporno radio i zaradio rang prvog diplomca svoje generacije na studijama engleske književnosti 1947. godine, do tada je već odlučio da veći deo svog vremena posveti pisanju.

Godine 1946. je upoznao Hilari Bardvel. Oni su se venčali 1948. godine, nakon što je zatrudnila sa njihovim prvim detetom Filipom. Ejmis je isprva organizovao da ona obavi pobačaj na crno, ali se predomislio iz bojazni za njenu dobrobit. On je bio predavač engleske književnosti na Univerzitetskom koledžu u Svonsiju od 1949. do 1961. godine.[10] Sledila su još dva deteta: Martin[11] u avgustu 1949 i Sali u januaru 1954.

Nekoliko dana nakon Salinog rođenja, Ejmisov prvi roman, Laki Džim, objavljen je uz veoma dobar prijem. Kritičari su smatrali da je podrobno pronikao u dušu Britanije 1950-ih i da je pokrenuo novi prozni stil.[12] Do 1972. godine, ne samo da je dosegao impresivan tiraž u Britaniji, nego je i u SAD prodato 1,25 miliona primeraka. To delo je prevedeno je na 20 jezika, uključujući poljski, hebrejski, korejski i srpskohrvatski.[13] Roman je dobio nagradu Samerset Mom za fikciju i Ejmis je postao jedan od pisaca poznatih kao Gnevni mladići. Laki Džim je bio među prvim britanskim univerzitetskim romanima, postavljajući presedan kasnijim generacijama pisaca kao što su Malkolm Bradberi, Dejvid Lodž, Tom Šarp i Hauard Džejkobson. Kao pesnik, Ejmis je bio povezan sa Pokretom.

U periodu od 1958-1959. Ejmis je posetio Sjedinjene Države kao gostujući saradnik kreativnog pisanja na Univerzitetu Prinston i gostujući predavač na drugim univerzitetima severoistoka. Po povratku u Britaniju, zapao je u rutinu, te je počeo da traži novo radno mesto. Nakon 13 godina provedenih u Svonsiju, Ejmis je postao istraživač na Peterhausu u Kembridžu 1961. godine, ali je pokajao zbog tog poteza u toku prve godine, doživljavajući Kembridž kao akademsko i društveno razočaranje. Podneo je ostavku 1963. godine, nameravajući da se preseli na Majorku, mada se zapravo preselio samo u London.[14][15]

Godine 1963. Hilari je otkrila da je Ejmis bio u ljubavnoj vezi sa spisateljicom Elizabet Džejn Haurd. Hilari i Ejmis su se razdvojili u avgustu, i on je otišao da živi sa Haurdovom. Od Hilari se razveo 1965. godine, a iste godine se i venčao sa Haurdovom. Godine 1968. se preselio sa Haurdovom u Lemons, kuću u Barnetu, u severnom Londonu. Ona i Ejmis su se razveli 1983. godine.

Izabrana dela

[уреди | уреди извор]

Poezija

[уреди | уреди извор]
  • 1947 Bright November
  • 1953 A Frame of Mind
  • 1954 Poems: Fantasy Portraits
  • 1956 A Case of Samples: Poems 1946–1956
  • 1962 The Evans County
  • 1968 A Look Round the Estate: Poems, 1957–1967
  • 1979 Collected Poems 1944–78

Proza

[уреди | уреди извор]
Romani
Kolekcije kratke fikcije
  • 1962 My Enemy's Enemy
  • 1980 Collected Short Stories
  • 1991 Mr Barrett's Secret and Other Stories
Druga kratka fikcija
  • 1960 Hemingway in Space (kratka priča), Punch, decembar 1960

Nefikcija

[уреди | уреди извор]

Editor

[уреди | уреди извор]
  • 1967 Spectrum V: a fifth science fiction anthology (ed. sa Robertom Konkvestom)
  • 1978 The New Oxford Book of Light Verse (ed.)

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Norwich, John Julius (1990). Oxford Illustrated Encyclopedia Of The Arts. USA: Oxford University Press. стр. 15. ISBN 978-0198691372. 
  2. ^ The Times [1][мртва веза]
  3. ^ Kingsley Amis: Memoirs, Vintage Classics, 2004, p. 14.
  4. ^ Barratt, Nick (9. 6. 2007). „Family detective”. Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 07. 12. 2008. г. Приступљено 7. 5. 2010. .
  5. ^ Memoirs (2004), pp. 1–5.
  6. ^ Bookmark, BBC TV, "Kingsley Amis: The Memoirs".
  7. ^ Memoirs (2004), pp. xvi and 14.
  8. ^ Leader 2006, стр. 108,
  9. ^ Martin Amis (2002).
  10. ^ Leader 2006, стр. 452
  11. ^ "Sir Kingsley Amis Dies; British Novelist and Poet," Washington Post, 23 October 1995; Leader, 2006, p. 1.
  12. ^ Malcolm Bradbury, 1989, p. 205; Ritchie, 1988, p. 64.
  13. ^ Jacobs 1995, стр. 162
  14. ^ Memoirs, "Cambridge".
  15. ^ Bradford, Ch. 10.
  16. ^ Leader 2006, стр. 778–779.

Literatura

[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Kingsli Ejmis на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kingsli_Ejmis&oldid=28521971”