Folna kiselina
Nazivi | |
---|---|
IUPAC naziv
(2S)-2-[(4-{[(2-amino-4-hidroksipteridin-6-il)metil]amino}fenil)formamido]pentandionska kiselina>
| |
Drugi nazivi
N-(4-{[(2-amino-4-okso-1,4-dihidropteridin-6-il)metil]amino}benzoil)-L-glutaminska kiselina; pteroil-L-glutaminska kiselina; Vitamin B9; Vitamin M; Folacin
| |
Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
ECHA InfoCard | 100.000.381 |
RTECS | LP5425000 |
| |
Svojstva | |
C19H19N7O6 | |
Molarna masa | 441,40 g·mol−1 |
Agregatno stanje | žuto-narandžasti kristalni prah |
Tačka topljenja | 250°C (523 K), razlaže se |
0.0016 mg/ml (25°C)[3] | |
Kiselost (pKa) | 1.: 2.3, 2.: 8.3 |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
verifikuj (šta je ?) | |
Reference infokutije | |
Folna kiselina ili vitamin B9, je jedan od vitamina B kompleksa.[4] Drugo ime ove kiseline je pteroilglutaminska kiselina. Folna kiselina se nalazi kao poliglutamat. Nakon unosa u organizam, apsorbuje se preko enzima u sluznici duodenuma. Nakon apsorpcije se redukuje do tetrahidrofolne kiseline, FH4 koja je koenzim i služi kao prenosilac grupa sa jednim atomom ugljenika, pri metaboličkim procesima.
Folna kiselina je važna za sintezu DNK, pa i za funkcionisanje svake ćelije u organizmu. Ima značajnu ulogu u ertitropoezi (stvaranju crvenih krvnih zrnaca). Tako manjak ove kiseline u organizmu dovodi do anemije. Ima bitnu ulogu u konverziji aminokiselina, pre svega snižava nivo homocisteina u krvi. Povišen nivo homocisteina u krvi može dovesti do začepljenja krvnog suda. Ima značajnu ulogu u razvoju ploda, jer je bitna za normalan razvoj nervne cevi kod novorođenčeta.
Ishrana
[уреди | уреди извор]Nalazi se u listovima zelenog povrća - spanaća, blitve. Prvi put je izolovana iz listova ovog povrća, po čemu je i dobila ime folium-list. Pored toga se nalazi i u orasima, kvascu, svinjskoj, goveđoj, jagnjećoj i pilećoj jetri.
Preporučena dnevna doza (RDA):
- deca 50-400µg
- odrasli 400 µg
- trudnoća 800 µg
Prilikom unosa velikih količina folne kiseline, može doći do prikrivanje deficijencije B12 vitamina.
Vidi još
[уреди | уреди извор]- Vitamin B1 (Tiamin)
- Vitamin B2 (Riboflavin)
- Vitamin B3 (Nikotinamid)
- Vitamin B5 (Pantotenska kiselina)
- Vitamin B6 (Piridoksin)
- Vitamin B12 (Cijanokobalamin)
- Vitamin H (Biotin)
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
- ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. стр. 1027—9. ISBN 9780471193500.