[go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Чувашија

С Википедије, слободне енциклопедије
Чувашка Република
Чувашская Республика
Чӑваш Республики
Мапа
Држава Русија
Федерални округПоволшки
Главни градЧебоксари
Површина18.340 km2
Становништво2014.
 — број ст.1.239.866
 — густина ст.67,6 ст./km2
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Чувашија (рус. Чувашия, чув. Чăваш Ен), или званично Чувашка Република (рус. Чувашская Республика, чув. Чӑваш Республики), је конститутивни субјект Руске Федерације[1] са статусом аутономне републике на простору поволшке Русије.

Главни град републике је град Чебоксари.

Има површину од 18.340 km² и 1.292.236 становника. Чувашија се налази у центру европског дела Русије. Чуваши чине 67,7% становништва, Руси 26.5%, Татари 2.8%. Главни град је индустријски центар Чебоксари, који има 453.700 становника и налази се на реци Волги. Други град по величини је Новочебоксарск.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Република носи име по титуларном народу Чувашима који су уједно и најбројнији народ у овој републици (са око 67%). Чуваши су народ туркијског порекла, традиционално православне вероисповести (мањи број муслиманске).

Име народа Чуваши у писаним документима се први пут појављује 1469. године. Многи научници су сагласни да име Чуваш потиче од старотуркијског јуваш, што значи „тихи, мирни”.

Географија

[уреди | уреди извор]

Река Волга протиче кроз северни део Чувашије. Шумама је покривено 30% републике.

Иако је руски језик доминантан пословни језик, чувашки се још увек говори у многим деловима Чувашије.

Историја

[уреди | уреди извор]

Чувашки преци су били Прабугари, који су боравили на северном Кавказу од 5. до 8. века. Део Прабугара је у 8. веку кренуо на Балкан, где су се мешали са Словенима и формирали данашњу Бугарску. Други део Прабугара се преместио до средње Волге. Чуваши су формирани великим делом од тих Прабугара, који нису прихватили ислам у 10. веку. Чувашија је постала део Русије 1551.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Кретање броја становника
1989.2002.2010.
1,336,0661,313,7541,251,619

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]