Снежногорск
| Снежногорск Снежногорск | |
|---|---|
 Поглед на стамбени део града | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Област |  Мурманска област |
| Рејон | ЗАТО Александровск |
| Основан | 1970. |
| Статус града | од 1980. |
| Стара имена | до 1980 − Вјужниј до 1994 − Мурманск-60 |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2017 | 12.696 |
| — густина | 549,61 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 69° 11′ 27″ С; 33° 13′ 59″ И / 69.1907° С; 33.233° И |
| Временска зона | UTC+3 |
| Апс. висина | 174 m |
| Површина | 23,1 km2 |
  Снежногорск Снежногорск на карти Русије | |
 Снежногорск Снежногорск на карти Мурманске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 184682 |
| Позивни број | +7 81530 |
| Регистарска ознака | 51 |
| ОКАТО код | 47 527 |
| ОКТМО код | 47 737 000 011 |
| Веб-сајт | |
| http://www.zato-a.ru/ | |
Снежногорск (рус. Снежногорск) град је на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на крајњем северу Мурманске области и административно припада њеном Александровском округу.Сам град, баш као и цео округ, има статус затвореног војничког града.
Званичан статус града има од 1980. године. Према проценама националне статистичке службе за 2017. у граду је живело 12.696 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Град Снежногорск налази се у северном делу Мурманске области на неких тридесетак километара северно од града Мурманска (друмом око 58 km). Окружен је бројним мањим ледничким језерима, а средиште града лежи на надморској висини од 174 метра. На око 2,5 km северно од града налази се велико бродоградилиште и ремонтни завод за нуклеарне подморнице „СДЗ Нерпа” у ком је запослена већина градске популације.
Градска општина обухвата територију површине 23,1 km², а у самом граду чији ужи део обухвата површину од око 62 хектара налазе се укупно 63 објекта. Стамбене зграде изграђене су углавном у форми вишеспратница.
Историја
[уреди | уреди извор]Савремено насеље званично је основано 1970. године као варошица Вјужниј (рус. Вью́жный) и то име је носио све до 1994. када добија садашњи назив. У совјетско време град је због своје важности у јавним документима био познат под кодним називом Мурманск-60.
Званичан статус града добија 1980. године. До 28. маја 2008. Снежногорск је био уређен као засебна административна јединица са статусом затвореног града, а потом је уједињен са оближњим градовима Гаџијево и Пољарни у јединствену административну јединицу ЗАТО Александровск.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 12.683 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2017. град имао 12.696 становника.[1]
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2017. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| --- | --- | 8.617 | --- | 12.737[2] | 12.683[3] | 12.696 |
По броју становника град Снежногорск налази се на 853. месту од 1.112 званичних градова Русије.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 17. 09. 2017.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Градови (16) |  | |
|---|---|---|
| Варошице (11) | ||
| Остала насеља | ||
