Запољарни
Запољарни Заполярный | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Северозападни |
Област | Мурманска област |
Рејон | Печеншки рејон |
Основан | 1955. |
Статус града | 1963. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2017 | 15.194 |
— густина | 2.532,33 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 69° 24′ 48″ С; 30° 51′ 18″ И / 69.4132° С; 30.8551° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 116 m |
Површина | 6 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 184430 |
Позивни број | (+7) 81554 |
Регистарска ознака | 51 |
ОКАТО код | 47 215 503 |
ОКТМО код | 47 615 103 001 |
Веб-сајт | |
http://www.zapadmin.ru/ |
Запољарни (рус. Заполярный) насељењо је место са административним статусом града на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се на северозападу Мурманске области и административно припада њеном Печеншком рејону.
Према проценама националне статистичке службе за 2017. у граду је живело 15.194 становника.
На неких 12 километара западно од града налази се најдубља вештачка бушотина на свету, Кољска ултрадубока бушотина.
Географија
[уреди | уреди извор]Запољарни се налази у северном деу Печеншког рејона, негде на половини пута између Никеља на западу и Печенге на северу. Налази се на око 110 километара северозападно од Мурманска. Лежи на надморској висини од 116 m.
Историја
[уреди | уреди извор]Настанак града у најужој је вези са развојем рударства на том подручју, те се сам град развио из радничког насеља подигнутог у близини локалног рудника никла. Званичан датум сонивања града је 4. мај 1955. године. Годину дана касније новоосновано насеље добија назив Запољарни, а одлуком државних власти од 30. маја 1957. насељу је додељен административни статус радничке варошице.
Садашњи административни статус града носи од 1. фебруара 1963. године.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима са пописа становништва 2010. у насељу је живело 15.825 становника, док је према проценама за 2017. варошица имала 15.194 становника.[1]
1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2017. |
---|---|---|---|---|---|---|---|
--- | 3.791 | 22.084 | 21.172 | 23.564[2] | 18.640[3] | 15.825[4] | 15.194 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 24. 09. 2017.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Званични веб-сајт администрације Печеншког рејона
- Детаљнија топографска мапа подручја