Salvador Allende
| Salvador Aljende | |
 Salvador Aljende, službeni portret 1970. godine | |
| Biografija | |
|---|---|
| Datum rođenja | 26. jun 1908. |
| Mesto rođenja | Valparaiso (Čile) |
| Datum smrti | 11. septembar 1973. |
| Mesto smrti | Santijago de Čile (Čile) |
| Narodnost | Čileanac |
| Veroispovest | katolička |
| Politička partija | Socijalistička partija Čilea Pokret narodnog jedinstva |
| Diploma sa | Medicinski fakultet |
| Profesija | Lekar, Pshijatar |
| Mandat(i) | |
| Predesednik Čilea | |
| 3. novembar 1970. — 11. septembar 1973. | |
| Izbori | septembar 1970. |
| Prethodnik | Eduardo Frej Montalva |
| Naslednik | Augusto Pinoče |
uredi  |
|
Salvador Aljende (šp. Salvador Allende Gossens; 26. jun 1908, Valparaiso — 11. septembar 1973, Santijago de Čile) bio je čileanski političar i državanik, po profesiji lekar i pshijatar.
Politička karijera Salvadora Aljendea je trajala duže od 40 godina, još kao student na medicinskom fakultetu bio je hapšen zbog svojih radikalnih političkih stavova. Njegovu političku karijeru možemo podeliti na dva perioda: period od 1933. do 1970. godine, i period od 1970. kada je postao predsednik, do njegovog svrgavanja sa vlasti vojnim pučem 1973. godine.
Socijalističku partiju osniva 1933. godine i postaje njen lider. U počecima političke karijere pomagao je vladu Narodnog fronta i bio u njoj ministar zdravlja od 1938. do 1941, od 1945. godine postaje senator, zatim biva izabran za potpredsednika, a posle i za predsednika senata. Kao kandidat levice i vođa Fronta narodne akcije bezuspešno učestvuje na izborima 1952, 1958. i 1964. godine.
Kao kandidat levice, Pokreta narodnog jedinstva koji su osnovali socijalisti, komunisti, radikali i demohrišćanski disidenti, septembra 1970. pobeđuje na izborima sa 36,3% glasova, na dužnost stupa 3. novembra 1970. godine i time postaje 29. predsednik Čilea. Ostvarivao je program nezavisnosti, razvoja i usmerenost zemlje ka socijalizmu kroz proces postepenih i demokratskih društvenih promena.
Aljende je bio prvi marksistički političar izabran za predsednika jedne države na izborima. Svojom politikom agrarne reforme, nacionalizacije rudnih bogatstava i pravedne raspodele bogatstva, opasno je ugrozio interese krupne buržoazije i stranih, posebno američkih kompanija.
Izvršio je samoubistvo za vreme vojnog puča u Čileu 11. sepetembra 1973. godine. Dobitnik je Lenjinove nagrade za mir 1973. godine.
Godine 1973, u nadi da će se odupreti najvećoj ekonomskoj katastrofi u istoriji Čilea, Aljende i njegova vlada pokušali su da se izvuku iz stagnacije, ali je rezultat bila hiperinflacija, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo naroda. U takvim uslovima predsednik Aljende, verujući da je lojalan oficir, proglasio je Pinočea komandantom armije. Međutim, Pinoče je (11. septembra), iste godine, izveo državni udar, uz vojnu pomoć SAD od (10,9 miliona dolara).
Istoga dana, prilikom odbrane predsedničke palate, Salvador Aljende izvršava samoubistvo, a 72 njegova najbliža saradnika su zarobljeni i streljani. Zatim je formirana vojna hunta, odnosno vlada sastavljena od odabranih ljudi koji su komandovali vođenjem državnog udara, sa Avgustom Pinočeom na čelu. Hunta je proglasila vanredno stanje i raspustila parlament do daljnjeg. Pinoče je, da bi uništio marksističku prošlost Čilea, odmah osnovao novu tajnu policiju pod imenom Uprava nacionalne obaveštajne službe ili DINA, koja se ubrzo infiltrirala u sve pore čileanskog društva sa zadatkom da pohvata sve Aljendeove pristalice i protivnike režima. DINA je takođe formirala tajne logore u kojima je zverski mučila i ubijala zatvorenike. U prvim mesecima Pinočeove vlasti zatvori i logori su toliko bili puni da su se u tu svrhu koristili i sportski stadioni, brodovi i vojni kompleksi. Smatra se da je po njihovim nalozima uhapšeno 130.000 Čileanaca i stranih državljana, od kojih su mnogi mučeni i ubijeni.
Godine 1976. na vlast u SAD došao je Džimi Karter koji je optuživao Pinočea za zlodela u Čileu, kao i za ubistvo Orlanda Letelijera koji je bio čileanski ambasador u SAD, ministar odbrane u vladi Salvadora Aljendea, a kasnije borac za restauraciju demokratije u Čileu, što je dovelo do zahlađenja odnosa između SAD i Čilea. Tokom 1977. godine Komisija za ljudska prava UN prvi put je osudila Pinočeov režim za kršenje ljudskih prava. Pinoče se nije obazirao već je doneo zakon o amnestiji čime je zaštitio sve oficire koji su kršili ljudska prava. Takođe je naredio da se prikriju dokazi o kršenju ljudskih prava u Čileu. Više stotina leševa bilo je ekshumirano i bačeno u Tihi okean.
Jugoslavija je oduvek imala tradicionalno dobre odnose sa Republikom Čile, koji su se produbili dolaskom Salvdora Aljendea na mesto predesnika Čilea. Salvador Aljende je bio veliki prijatelj Jugoslavije i predsednika Tita, a Čile je bio član Pokreta Nesvrstanih čije Jugoslavija upravo bila osnivač. U tom periodu saradnja dve zemlje je na vrhuncu, kako na ekonomskom, političkom tako i na trgovinskom planu.
Međutim 1973. godine u Čileu se dešava vojni puč, general Augusto Pinoče podpomognut Amerikom ruši legalno izabrnog predestnika Salvadora Aljendea. Jugoslavija nije priznala nasilno uspostavljenu Vladu Vojne Hunte na čelu sa Pinočeom, i prekida diplomatske odnose sa Čileom. Odnosi dve zemlje su bili svedeni na konzularni nivo.
U spomen na Salvadora Aljendea širom bivše Jugoslavije gradovi daju imena ulica po njemu, u Srbiji imena ulica pet gradova, uključujući i glavni grad Beograd, nose njegovo ime, a to su pored Beograda još Niš, Sombor, Preševo i Kruševac
Posmrtni ostaci Salvadora Aljendea iskopani su u maju 2011. godine u okviru istrage pokrenute 27. januara iste godine sa ciljem da se utvrdi istina o tome da li je ubijen ili je izvršio samoubistvo. Aljende, koji je izabran za predsednika Čilea 1970. godine, pronađen je mrtav sa ranom od metka u presedničkoj palati Moneda posle državnog udara generala Augusta Pinočea 11. septembra 1973. godine.
Oružje iz koga je metak ispaljen nije pronađeno, a mrtvog Aljendea njegova supruga i ćerke nikada nisu videle. Aljendeovo telo je na brzinu sahranjeno u grobnici njegovog rođaka 1973. godine, a uz državne počasti ponovo je sahranjen 1990. po okončanju vladavine vojne hunte Augusta Pinočea.
Salvador Aljende sahranjen je konačno po treći put u krugu porodice u Santijagu, nakon što su rezultati zvanične autopsije pokazali da je on izvršio samoubistvo tokom vojnog puča 1973. godine. I pored zvanične autopsije koja je utvdila da je u pitanju samoubistvo, neki i dalje smatraju, poput Fidela Kastra da je u pitanju ubistvo, to jest da je ubijen prilkom rvanja sa ubicom.
- Mala Prosvetina Encikolpedija, redakcioni odbor Oto Bihalji-Merin i drugi, Ljubljana Mladinska Knjiga, 1986 godina,
- Leksikon, grupa autora, Jugoslovenski Leksikografski Zavod Zagreb, 1974 godina,
- Diplomatsko konzularno pravo, Nenad Avramović, Privredna Akademija Novi Sad, 2006. godina ISBN 86-84613-57-0
| Normativna kontrola |
|
|---|
