Клеомед

За кратер видети Клеомед (кратер)

Клеомед (грчки: Κλεoμήδης одн. Κλεομήδης ο κοσμογράφος, латински: Cleomedes; време живота: ?)

Периодизација његовог дела

Датуми његовог рођења и смрти нису познати - сугестије за време настанка његовог дела се крећу од половине 1. века пне. до 400. н.е.. Они ранији датуми почивају на чињеници да се Клеомед опширно позива у свом делу на рад математичара и астронома Посидонија са Родоса (135 - 51. пне.), а изгледа не на сва дела Птолемеја (85 - 165 н.е.). Ове претпоставке су доведене у питање на основу тога што се Клеомедово дело бави релативно елементарном астрономијом, тако да позивање на Птолемеја не би морало бити очекивано.

Математичар Отто Неугебауер је пажљиво испитивао Клеомедова астрономска осматрања и као њихов датум претпоставио 371. н.е. (±50 година). Нојгебауерова процена је такође доведена у питање, на основу тога што је Клеомед довољно често правио осматрачке грешке да би смо могли пресудити којим осматрањима треба веровати, у сврху датирања његовог дела.

О кружним кретањима небеских тела

Књига по којој је Клеомед познат, прилично је основни астрономијски уџбеник у два тома. Његова намера у писању је изгледа била филозофска колико и научна - доста простора троши на критику (заиста погрешних) епикурејских научних идеја (Клеомед је изгледа био посвећени стоик).

Већина модерних астронома критикује Клеомедову књигу као лоше написану - цене је пре свега што је у њој очувана, изгледа дословце, главнина Посидонијевих списа о астрономији (ниједна Посидонијева књига није сачувана). Клеомед је тачан у неким запажањима у вези помрачења Месеца, нарочито у својој претпоставци да сенка на Месецу сугерише сферичну Земљу. Такође, далековидо увиђа да су апсолутне величине многих звезда можда веће од Сунчеве (и да би Земља, гледано са површине Сунца, могла изгледати као мала звездица).

Ова књига је први извор познате приче о томе како је Ератостен измерио обим Земље. Мада неки мисле да је ово легендарна прича, већина модерних математичара и астронома верује да је опис разуман (и верују да је ово Ератостеново достигнуће једно од најимпресивнијих у античкој астрономији).

Клеомед је први дао јасан исказ у вези објашњења Сунчеве илузије (или Месечеве илузије). Тврдио је да Сунце (или Месец) изгледа удаљеније на хоризонту него у зениту, па тиме и веће (пошто је његова угаона величина константна). Ово објашњење је приписао Посидонију.

Завештање

По Клеомеду је назван један кратер у североисточном делу видљивог Месеца.

Даље читање

(на енглеском:)

• Алан C. Боwен, Роберт Б. Тодд, Цлеомедес' Лецтурес он Астрономy. А Транслатион оф Тхе Хеавенс wитх ан Интродуцтион анд Цомментарy. Университy оф Цалифорниа Пресс, 2004. ИСБН 0-520-23325-5

Екстерни линкови

(на енглеском:)

• О'Цоннор, Јохн Ј.; Робертсон, Едмунд Ф. „Клеомед – биографија”. МацТутор Хисторy оф Матхематицс арцхиве.  (en)
• Ан артицле он Цлеомедес' десцриптион оф атмоспхериц енларгемент фром Перцептион (2000) Архивирано 2004-08-16 на Wаyбацк Мацхине-у