Хлорна киселина
| Хлорна киселина | |||
|---|---|---|---|
| |||
| |||
| Други називи | Хлорна(V) киселина | ||
| Идентификација | |||
| ЦАС регистарски број | 7790-93-4 | ||
| ЦхемСпидер[1] | 18513 | ||
| МеСХ | |||
| Јмол-3Д слике | Слика 1 | ||
| |||
| |||
| Својства | |||
| Молекулска формула | ХЦлО3 | ||
| Моларна маса | 84.45914 г мол−1 | ||
| Агрегатно стање | безбојан раствор | ||
| Густина | 1 г/мЛ, раствор (апроксимативно) | ||
| Растворљивост у води | >40 г/100 мл (20 °Ц) | ||
| пКа | ца. −1 | ||
| Структура | |||
| Облик молекула (орбитале и хибридизација) | тригонална пирамида | ||
| Опасност | |||
| Опасност у току рада | Оксидант | ||
| Сродна једињења | |||
| Други ањони | бромна киселина јодна киселина | ||
| Други катјони | амонијум-хлорат натријум-хлорат калијум-хлорат | ||
| Сродна једињења | хлороводонична киселина хипохлораста киселина хлораста киселина перхлорна киселина | ||
|
| |||
| Инфобоx референцес | |||
Хлорна киселина је веома јака неорганска киселина. Хлорна киселина је безбојна, непостојана течност густине 1,28 г/цм³. Њена молекулска формула је ХЦлО3. Она је јако оксидационо средство. Њена температура топљења је испод -20 °Ц, а на температури 40 °Ц подлеже распаду. Најлакше се добија додавањем сумпорне киселине у водени раствор баријум хлората (тада се издваја нерастворљив баријум сулфид).
- Ба(ЦлО3)2 + Х2СО4 → 2ХЦлО3 + БаСО4
Други метод је загревање хипохлорасте киселине, из које се формирају хлорна киселина и хлороводоник:
- 3ХЦлО → ХЦлО3 + 2 ХЦл
Спада у кисеоничне киселине хлора.
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.