[go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Цлаллам

Извор: Wikipedija

Цлаллам (Клаллам, С'Клаллам, Нуx Склаи Yем), племе америчких Индијанаца породице Салисхан, најсроднији групи Сонгисх, насељени на јужној страни пролаза Јуан де Фуца, између Порт Дисцоверyја и ријеке Хоко, а касније и на племенском подручју Цхимакум Индијанаца, Wасхингтон. Данас су организирани у 3 племена: 1) Лоwер Елwха Клаллам Трибе на резервату Лоwер Елwха западно од Порт Ангелес, Wасхингтон, утемељеном 1968.; 2) Порт Гамбле С'Клаллам Трибе, на резервату Порт Гамбле; 3) Јаместоwн С'Клаллам Трибе или Јаместоwн Трибе на маленом резервату Јаместоwн.

Име Цлаллам, точније Нуx Склаи Yем значи 'стронг пеопле' .

  • Елwах, ушће истоимене ријеке Елwах
  • Хоко, ушће Хоко Цреека.
  • Хуиауулцх, на мјесту данашњег Јаместоwна.
  • Хуннинт (или) Хунги'нгит, Цлаллам Баy, овај 'град' и Клатлаwас антропологиња Ерна Гунтхер (1927) заједно назива Xаинаñт.
  • Кахтаи, на Порт Тоwнсенду, насељено по уништењу племена Цхимакум.
  • Каqуаитх (Скакwиyел), на Порт Дисцоверy.
  • Клатлаwас, (Тлатлаwаи'ис, Цуртис; 1907-9), на западу заљева Цлаллам Баy; види Хуннинт.
  • Кwахамисх, рибарско селона ријеци Лyре Ривер.
  • Мекоöс, на Беецхер Баyу, оток Ванцоувер, Британска Колумбија.
  • Пистцхин, на Пyсхт Баy.
  • Сеqуим (Суктцикwииñ), на заљеву Сеqуим Баy или Wасхингтон Харбору.
  • Сестиетл, Уппер Елwах.
  • Стехтлум, Дунгенесс.
  • Тцланук, на Беецхер Баyу, оток Ванцоувер, Британска Колумбија.
  • Тсако, на некадашњем ушћу ријеке Дунгенесс.
  • Тсеwхитзен, на Порт Ангелес Спит.
  • Yеннис, на Порт Ангелес или Фалсе Дунгенесс.

Повијест

[уреди | уреди извор]

Већ сљедеће године након што је 1787 откривен пролаз Страит оф Јуан де Фуца у којег упловљава трговац крзном, Цхарлес Барклеy, Цлаллам Индијанци сусрећу првог бијелца, то је Енглез Роберт Дуффин којега су напали на Дисцоверy Баyу. Припадници овог племена очито су опасни ратници. Тијеком 1840.-тих и 1850.-тих година знатан дио их великим кануима са полуотока Олyмпиц прелази на канадски оток Ванцоувер, гдје се удружују са Сонгисх Индијанцима и на Вицториа Харбоуру подижу себи два насеља. Године 1854. заузимају подручје племена Цхимакум, а 14 година касније (1868) двадесетшесторица Цлаллама под воством поглавице Ну-мах, локално познат као Ламе Јацк, на Неw Дунгенесс Спиту напали су припаднике племена Тсимсхиан који су овдје били због трговине, и на повратку за Форт Симпсон код Принце Руперта у Британској Колумбији. Седамнаесторицу Тсимсхиана су побили, а успјела се бијегом спасити тек једна жена, која је и испричала ови причу. Повод нападу била је крађа једне од Ламе Јацкових жена. Овај покољ остао је записан као Дунгенесс Массацре.

Етнографија

[уреди | уреди извор]

Култура Цлаллама типична је Обалним Салишима, и дио је културног подручја Индијанаца Сјеверозападне обале у којој главни темељ материјалне културе представља црвени цедар. Цлаллами су познати по своме ткалаштву на двије врсте ткалачких станова а користили су длаку 'планинске козе', животиње из породице Бовидае или шупљорожаца, која је распрострањена по падинама планина Роцкиес (Стјењака), други материјал који се ткао је длака вунастих паса и унутарња кора (лико) цедрова Тхуја плицата (црвени цедар) и Цхамаецyпарис нооткатенсис (аљаски жути цедар), дрво познато као пендула или жалосни нуткански чемпрес. Кануи су такођер израђивани од црвеног цедра, који се међу осталим домороцима користи уз Сјеверозападну обалу све од Орегона до југоисточне Аљаске. Црвени цедар користио се и за израду дрвених дасака дебљине од 7,5 до 15 центиметара (3 до 6 инчи) и широких двије до три стопе (70 до 90 центиметара) које су цијепали клиновима од јелењих рогова или длијетима од дабрових зуби или кремена. Ове куће биле су велике, четвртасте, димензија од 40-100 (12 до 30 м.) или више стопа са 14-20 стопа. Ове куће су на двије воде са рупама са пропуштање дима, колективне су, а свака обитељ у њој има властито огњиште.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Јим Цоок, Тхе Гоод Хунтер анд Фисхерман: А Јаместоwн Цлаллам Легенд.

Вањске везе

[уреди | уреди извор]