Аденозин-монофосфат
| Аденозин-монофосфат | |||
|---|---|---|---|
| |||
| |||
| ИУПАЦ име |
| ||
| Идентификација | |||
| ЦАС регистарски број | 61-19-8 
| ||
| ЦхемСпидер[1] | 5858 | ||
| УНИИ | 415СХХ325А
| ||
| МеСХ | |||
| ИУПХАР лиганд | 2455 | ||
| Јмол-3Д слике | Слика 1 | ||
| |||
| |||
| Својства | |||
| Молекулска формула | C10Х14Н5О7П | ||
| Моларна маса | 347,22 г/мол | ||
| пКа | 0.9, 3.8, 6.1 | ||
|
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °Ц, 100 кПа) материјала | |||
| Инфобоx референцес | |||
Аденозин монофосфат (АМП), или 5'-аденилна киселина, је нуклеотид који је РНК градивни блок. Ово једињење је естер фосфорне киселине и нуклеозида аденозина. АМП се састоји од фосфатне групе, шећера рибозе, и нуклеобазе аденина.[2][3] Као супституент он се означава префиксом аденилил-.
Производња и деградација
[уреди | уреди извор]АМП се може произвести током АТП синтезе ензимом аденилат киназа комбиновањем два АДП молекула[4]:
- 2 АДП → АТП + АМП
Алтернативно АМП се може произвести хидролизом једне високоенергијске фосфатне АДП везе:
- АДП → АМП + Пи
АМП може такође бити формиран хидролизом АТП у АМП и пирофосфат[5]:
- АТП → АМП + ППи
Кад се РНК разлаже у живим системима, нуклеозид монофосфати, попут аденозин монофосфата, се формирају.
АМП се може регенерисати у АТП на следећи начин:
- АМП + АТП → 2 АДП (аденилат киназа у супротном правцу)
- АДП + Пи → АТП (овај степ се најчешће изводи у аеробима путем АТП синтазе током оксидативне фосфорилације)
АМП може бити конвертован у ИМП ензимом миоаденилат деаминаза, одстрањењем једне амино групе.
У катаболичким путевима, аденозин монофосфат може бити конвертован у уричну киселину, која се излучује из тела.
Повезано
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.
- ↑ Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ИСБН 86-387-0622-7.
- ↑ Давид L. Нелсон, Мицхаел M. Цоx (2005). Принциплес оф Биоцхемистрy (4тх изд.). Неw Yорк: W. Х. Фрееман. ИСБН 0-7167-4339-6.
- ↑ Росано ТГ, Цлаyсон КЈ, Страндјорд ПЕ (Јулy 1976). „Евалуатион оф аденосине 5'-монопхоспхате анд флуориде ас аденyлате кинасе инхибиторс ин тхе цреатине кинасе ассаy”. Цлин. Цхем. 22 (7): 1078–83. ПМИД 179733.
- ↑ Кунитз M (Марцх 1962). „Хyдролyсис оф аденосине трипхоспхате бy црyсталлине yеаст пyропхоспхатасе. Еффецт оф зинц анд магнесиум ионс”. Ј. Ген. Пхyсиол. 45(4)Пт 2: 31–46. ПМЦ 2195188. ПМИД 14460583.
Литература
[уреди | уреди извор]Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Минг D, Ниномиyа Y, Марголскее РФ (Аугуст 1999). „Блоцкинг тасте рецептор ацтиватион оф густдуцин инхибитс густаторy респонсес то биттер цомпоундс”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 96 (17): 9903–8. ПМЦ 22308. ПМИД 10449792.
- Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ИСБН 86-387-0622-7.
