Гванидин
Гванидин јекристално једињење јаке алкалности формирано оксидацијом гванина. Ово једињење се користи у производњи пластике и експлозива. Он је састојак урина, као нормални производ протеинског метаболизма. Молекул је био приви пут синтетисан 1861, оксидативном деградацијом једног ароматичног природног производа, гуанина, изолованог из перувијског гвана.[6] Упркос једноставности молекула, кристална структура је описана тек 148 година касније.[7]
| Гуанидине | |||
|---|---|---|---|
| |||
| |||
| ИУПАЦ име |
| ||
| Идентификација | |||
| ЦАС регистарски број | 113-00-8 
| ||
| ПубЦхем[1][2] | 3520 | ||
| ЦхемСпидер[3] | 3400
| ||
| УНИИ | ЈУ58ВЈ6Y3Б
| ||
| ЦхЕМБЛ[4] | ЦХЕМБЛ821
| ||
| Јмол-3Д слике | Слика 1 | ||
| |||
| |||
| Својства | |||
| Молекулска формула | ЦХ5Н3 | ||
| Моларна маса | 59.07 г/мол | ||
| Тачка топљења |
50 °Ц | ||
| пКа | 13.6 (гванидинијум катјон)[5] | ||
| Опасност | |||
| ЕУ-индекс | није на листи | ||
| Сродна једињења | |||
| Сродна једињења | Гванидинијум хлорид Нитрогванидин | ||
|
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °Ц, 100 кПа) материјала | |||
| Инфобоx референцес | |||
Гванидинијумски катјон
уредиГванидин је протонован у физиолошким условима. Коњугована киселина се зове гванидинијум катјон, [ЦХ6Н3]+. Гванидинијум катјон има наелектрисање од +1. Овај катјон је веома стабилан у воденим растворима услед ефикасне резонантне стабилизације наелектрисања и ефикасне солвације молекулима воде. Као резултат тога, његова пКа је 13.6[5], што значи да је гванидин веома јака база у води.
-
модел гванидина -
-
каноничке форме
Референце
уреди- ↑ Ли Q, Цхенг Т, Wанг Y, Брyант СХ (2010). „ПубЦхем ас а публиц ресоурце фор друг дисцоверy.”. Друг Дисцов Тодаy 15 (23-24): 1052-7. ДОИ:10.1016/j.drudis.2010.10.003. ПМИД 20970519.
- ↑ Еван Е. Болтон, Yанли Wанг, Паул А. Тхиессен, Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy 4: 217-241. ДОИ:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Хеттне КМ, Wиллиамс АЈ, ван Муллиген ЕМ, Клеињанс Ј, Ткацхенко V, Корс ЈА. (2010). „Аутоматиц вс. мануал цуратион оф а мулти-соурце цхемицал дицтионарy: тхе импацт он теxт мининг”. Ј Цхеминформ 2 (1): 3. ДОИ:10.1186/1758-2946-2-3. ПМИД 20331846.
- ↑ Гаултон А, Беллис Љ, Бенто АП, Цхамберс Ј, Давиес M, Херсеy А, Лигхт Y, МцГлинцхеy С, Мицхаловицх D, Ал-Лазикани Б, Оверингтон ЈП. (2012). „ЦхЕМБЛ: а ларге-сцале биоацтивитy датабасе фор друг дисцоверy”. Нуцлеиц Ацидс Рес 40 (Датабасе иссуе): Д1100-7. ДОИ:10.1093/nar/gkr777. ПМИД 21948594.
- ↑ 5,0 5,1 Перрин, D.D. (1972). Диссоциатион Цонстантс оф Органиц Басес ин Аqуеоус Солутион. Лондон: Буттерwортхс. ИСБН 0-08-020827-4.
- ↑ А. Стрецкер, Лиебигс Анн. Цхем. 1861, 118, 151.
- ↑ Т. Yамада, X. Лиу, У. Енглерт, Х. Yамане, Р. Дронскоwски, Цхем. Еур. Ј. 2009, 15, 5651.
Литература
уреди- Перрин, D.D. (1972). Диссоциатион Цонстантс оф Органиц Басес ин Аqуеоус Солутион. Лондон: Буттерwортхс. ИСБН 0-08-020827-4.
