[go: up one dir, main page]

За остала значења, види Цлинт Еастwоод (разврставање).

Цлинт Еастwоод мл. (Сан Францисцо, 31. свибња 1930.), амерички је филмски глумац, редатељ и продуцент.

Цлинт Еастwоод
Еастwоод на Међународном филмском фестивалу у Торонту, 2010.
Биографске информације
РођењеЦлинтон Еастwоод, Јр.
31. 5. 1930. (1930-05-31) (доб: 94)
Сан Францисцо, Калифорнија
СупружникМаггие Јохнсон (1953–1978)
Дина Руиз (1996–)
ПартнерСондра Лоцке (1975-1989)
Францес Фисхер (1990-1995)
Дјеца
Професионалне информације
Јавна функцијаградоначелник Цармел-бy-тхе-Сеа (1986 - 1988, независни)
Опус
Дјелатни период1955 -

Иако је његов редатељски рад на посљедњим филмовима као што су Писма с Иwо Јиме и Заставе наших очева доживио велика признања од стране критике, Еастwоод је најпознатији по улогама антијунака, понајприје у вестернима Сергиа Леонеа у шездесетима, и "жестоких момака", као што је инспектор 'Прљави' Харрy Цаллахан у филмовима Прљави Харрy у седамдесетима и осамдесетима.

Биографија

уреди

Рани живот

уреди

Еастwоод је рођен у Сан Францисцу, Калифорнија као син Маргарет Рутх (дјевојачки Руннер), раднице у творници, и Цлинтона Еастwоода старијег, металског радника који се ради посла доста селио. Еастwоод има шкотско, енглеско, низоземско и ирско подријетло. Одгојен је у "средњокласној протестантској обитељи", а као дијете се морао доста селити јер је његов отац радио разне послове дуж Западне обале. Обитељ се скрасила у Пиедмонту у Калифорнији у његовим тинејџерским годинама, гдје је завршио средњу техничку школу. Након средње школе радио је на бензинској постаји, као ватрогасац те свирао рагтиме у бару у Оакланду. 1950. је уновачен у војску, али се његов авион срушио у Пацифик сјеверно од Сан Францисца. Није био теже озлијеђен, али је морао свједочити на саслушању о узроку несреће. Због тога није служио у Кореји као неки из његове постројбе.

Филмска каријера

уреди

Еастwоод је глумачку каријеру почео као глумац у епизодним улогама у филмовима Б продукције. 1959. му се указала прва права прилика, у телевизијској серији Раwхиде. Постао је познат у цијелом САД-у у улози Роwдyја Yатеса (којег ће Еастwоод у каснијим интервјуима називати "идиотом из прерије").

Еастwоод је прве велике улоге остварио као Човјек без имена у шпагети-вестернима Сергиа Леонеа За шаку долара (1964.), За долар више (1965.) и Добар, лош, зао (1966.), који су постали познати као "доларска трилогија". Иако је први филм био очита адаптација филма Акире Куросаwе Yојимбо, Леоне је користио свој иновативни стил како би зорно приказао још разузданији и опустошенији свијет него је то случај у класичним вестернима. Сва три филма била су хитови, посебно трећи, а Еастwоод је постао међународна глумачка звијезда, редефинирајући традиционални имиџ америчког каубоја (иако је његов лик био више револвераш него традиционални јунак).

Статус филмске звијезде донијеле су му нове улоге, обично "жестоких момака". У филму У орлову гнијезду из 1968. био је споредни глумац уз Рицхарда Буртона, али уз хонорар од 800 000$. Исте године, играо је главну улогу у филму Дона Сиегела Цооганова пријевара, у којем је глумио усамљеног шерифа који долази у велики Неw Yорк да би проводио закон на свој начин. Филм је изазвао контроверзе због приказа насиља, али је означио сурадњу Сиегела и Еастwоода дужу од десет година и поставио темеље за лик мацхо полицајца каквог ће Еастwоод глумити у серији филмова Прљави Харрy. Сљедеће године окушао се у новим жанровима. Сви за Елдорадо (1969.) био је вестерн, али и мјузикл.

Келлyјеви јунаци (1970.) комбинирао је акцију с хумором. Еастwоод је снимио вестерн са Схирлеy МацЛаине Двије муле за сестру Сару (1970.). У филму Опчињен, који је поновно режирао Сиегел, Еастwоод је глумио разбојника. 1971. се показала као најзначајнија година у његовој каријери. Режирао је и наступио у главној улози у трилеру Језа у ноћи, а утјеловио је и тврдокорног полицијског инспектора Харрyја Цаллахана у филму Прљави Харрy. Био је то најуспјешнији Сиегелов филм, а лик Цаллахана остао је вјеројатно најупечатљивији Еастwоодов лик. Филм је добио још четири наставка.

Еастwоод је тијеком седамдесетих режирао два вестерна: Непознати заштитник из 1973. и Одметник Јосеy Wалес 1976.

1974. је наступио с младим глумцем званим Јефф Бридгес у филму Тхундерболт и Лигхтфоот. Сценариј за филм написао је Мицхаел Цимино, који је и режирао филм. Цимино је претходно написао сценариј за наставак Прљавог Харрyја Магнум Форце (четири године послије ће добити Осцара за режију филма Ловац на јелене). Критика и публика били су одушевљени сурадњом Еастwоода и Бридгеса, а филм је био један од највећих хитова 1974.

1975. је показао још један од својих талената: пењање на стијене. У филму Тхе Еигер Санцтион, који је режирао и наступио у главној улози - Еастwоод је сам извео своје каскадерске сцене. Филм је постао култни класик у алпинистичкој заједници. Како је снимљен прије дигиталне ере, у њему није било дигиталне манипулације.

1978. наступио је у филму Човјек из Сан Фернанда, као Пхило Беддое, возач камиона који свугдје изазива тучњаву. Била је то некарактеристична улога за Еастwоода у комедији у којој његов лик лута америчким Западом у потрази за старом љубави заједно са својим братом Орвиллеом и љубимцем орангутаном, Цлyдеом. Филм је постао јако успјешан у кинима тако да је снимљен и наставак Човјек из Сан Фернанда 2, а ти филмови постали су најуспјешнији у његовој дотадашњој каријери. Између та два филма је глумио главну атракцију у циркусу Бронцо Биллy.

1979. Еастwоод је наступио у незаборавној улози затвореника Франка Морриса који планира бијег из Алцатраза у филму Дона Сиегела Бијег из Алцатраза. Моррис је већ био познат по бјежању из затвора, ради чега га 1960. шаљу у Алцатраз, у то вријеме један од најчуванијих затвора у Америци. Пажљиво је слагао план за бијег, што му је успјело 1962., заједно с два затвореника. Никад нису пронађени, а иако ФБИ вјерује да су се утопили, до данас права истина није позната.

Еастwоод је улогом у четвртом наставку филмова о Прљавом Харрyју постао једна од водећих филмских звијезда осамдесетих. Предсједник Реаган употријебио је славну реченицу "маке мy даy" у једном од својих говора. Еастwоод се вратио жанру вестерна у филму Блиједи јахач из 1985., одајући почаст филмском класику Схане, који је поновно приказан Филмском фестивалу у Цаннесу.

Еастwоод је наизмјенично наступао у маинстреам комедијама (не баш успјешнима) као што су Ружичасти Цадиллац (1989.) и Гуштер (1990.) и више особнијим пројектима, па је режирао филм Бирд (1988.), биографску причу о јазз глазбенику Цхарлиеју "Бирд" Паркеру. Осим тога, режирао је и наступио у главној улози у филму Бијели ловац, црно срце (1990.), биографији Јохна Хустона. Филм је добио неке похвале од критике, иако је Катхарине Хепбурн већину приче сматрала невјеродостојном.

Еастwоод се још једном истакнуо почетком деведесетих, анти-вестерном Непомирљиви, којег је режирао и појавио се у главној улози као остарјели револвераш којег је прегазило вријеме. У филму су још наступили Морган Фрееман, Гене Хацкман и Рицхард Харрис, а филм је поставио темеље за вестерне као Деадwоод јер је довео у питање устаљене конвенције. Филм је зарадио многе похвале и одлично прошао у кинима. Номиниран је за девет Осцара, укључујући оног за најбољу улогу. Освојио је четири, укључујући оне за најбољи филм и за најбољег редатеља за Еастwоода.

Сљедеће године Еастwоод је глумио агента Тајне службе којег изједа кривња у трилеру Wолфганга Петерсена На ватреној линији. Филм је био блоцкбустер те је доспио на попис 10 најуспјешнијих те године. Исте године режирао је филм Савршени свијет, у којем је и наступио с Кевином Цостнером. Наставио је ширити свој глумачки репертоар улогом у филму Мостови округа Мадисон заједно с Мерyл Стрееп. Темељен на бестселеру, филм је такођер био велики хит у кинима. Касније се више почео бавити режијом, врло успјешно. Докази за то су филмови Поноћ у врту Добра и Зла из 1997. и Апсолутна моћ (1997.), политички трилер с Генеом Хацкманом, Едом Харрисом и Деннисом Хаyсбертом.

2002. је у Крвној слици глумио бившег агента ФБИ-ја који тражи садистичког убојицу. 2003. је режирао Мистичну ријеку за коју је добио номинацију за Осцара за најбољу режију. У Свемирским каубојима, с Томмyјем Лее Јонесом, Доналдом Сутхерландом, Јамесом Гарнером и Јамесом Цромwеллом, глумио је Франка Цорвина, умировљеног НАСА-иног инжењера којег позивају да спаси оштећени руски сателит Мир. Зарадио је признања критике за Дјевојку од милијун долара из 2004., филм који је освојио четири Осцара, укључујући најбољи филм и најбољег редатеља, а Еастwоод је био номиниран и за најбољег глумца (награда је отишла Јамиеју Фоxxу). 2006. је режирао два филма о битци за Иwо Јиму у Другом свјетском рату. Први, Заставе наших очева, се фокусирао на мушкарце који су подигли америчку заставу на планину Сурибацхи. Други, Писма с Иwо Јиме, се бави с тактиком јапанских војника на отоку и писмима која су написали члановима својих обитељи. Оба су филма зарадила многа признања, похвале и неколико номинација за Осцара, укључујући најбољег редатеља и најбољи филм за Писма с Иwо Јиме.

Режирање

уреди

Есатwоод се редефинирао као редатељ и опћенито добио више признања за режију него што је то био случај с његовом глумом. Редатељски деби био му је филм из 1971., Језа у ноћи. Покушао је режирати епизоду Раwхидеа, а једном му је чак обећано да ће то моћи и учинити. Међутим, због несугласица између директора студија и продуцената серијала, Еастwоодова прилика је пропала. Еастwоод је постао познат по режирању висококвалитетних, али мрачних драмских филмова као што су Непомирљиви, Савршени свијет, Мистична ријека, Дјевојка од милијун долара, Заставе наших очева и Писма с Иwо Јиме. Међутим, за редатељске пројекте је бирао различите филмове, од којих су неки били очито комерцијални, други врло особни. У чланцима о Еастwооду се често занемарује чињеницу да је режирао 27 филмова (од 2006.). Многи глумци режирају с времена на вријеме, али Еастwоод се показао као квалитетан редатељ, о чему свједоче и његове награде.

Еастwоод продуцира многе своје филмове, а у филмској индустрији је познат по својем дјелотворном, нискобуџетном приступу снимању филмова. Тијеком година је развио везе с многим другим редатељима, радећи увијек изнова с истом екипом, сценографима, сниматељима, монтажерима и другим техничарима. Слично томе, има дугогодишњу везу са студијом Wарнер Брос., који финанцира и објављује већину његових филмова. Међутим, у интервјуу из 2004. за Неw Yорк Тимес, Еастwоод је нагласио како након свега некад има потешкоћа с увјеравањем студија да подупре његове филмове. Посљедњих година је почео и складати глазбу за своје филмове.

Награде и номинације

уреди

Еастwоод је осам пута био номиниран за Осцара за режирање и продуцирање, побиједивши с филмовима Непомирљиви и Дјевојка од милијун долара. Остале номинације је зарадио за Мистичну ријеку и Писма с Иwо Јиме. Двапут је био номиниран за глуму (Непомирљиви и Дјевојка од милијун долара), иако никад није освојио Осцара за глуму. Он је један од тројице живућих редатеља (уз Милоша Формана и Франциса Форда Цопполу) који су режирали два филма добитника Осцара за најбољи филм. Са 74 године, био је најстарији редатељ који је то остварио. Режирао је два глумца, Тима Роббинса и Моргана Фреемана, у улогама за које су освојили Осцар за најбољег споредног глумца у двије године. Роббинс је освојио 2003. за Мистичну ријеку, а Фрееман 2004. за Дјевојку од милијун долара.

Еастwоод је освојио низ других награда, укључујући Америца Ноw ТВ награду као и једну од награда Кеннедyјева центра 2000. На Пацифичком свеучилишту 2006. је добио почасну титулу, као и на Свеучилишту Јужне Калифорније 2007. 1994. му је додијељена награда за животно дјело за филмску продукцију. 2006. је зарадио номинацију за награду Граммy у категорији најбољег филмског соундтрацка за Дјевојку од милијун долара.

6. просинца 2006., калифорнијски гувернер Арнолд Сцхwарзенеггер и прва дама Мариа Схривер увели су Еастwоода у Калифорнијску кућу славних, смјештену у Калифорнијском музеју за повијест, жене и умјетност.

Почетком 2007., Еастwооду је додијељено највише француско цивилно одликовање, Легија части, на свечаности у Паризу. Француски предсједник Јацqуес Цхирац рекао је Еастwооду да је утјеловио "најбоље од Холлywоода".

22. рујна 2007. му је додијељен почасни глазбени докторат на Глазбеном колеџу Берклее на Монтереy Јазз Фестивалу, на којем дјелује као активни члан одбора. По примитку награде, одржао је говор, устврдивши, "Ово је једно од признања које највише цијеним."

Приватни живот

уреди

Еастwоод, који је био двапут ожењен, има пет кћерију и два сина с пет различитих жена: Кимбер (рођену 1964.), с Роxанне Тунис; Кyлеа (1968.) и Алисон (22. свибња 1972.), с бившом женом Маггие Јохнсон; Сцотта (21. ожујка 1986.) и Катхрyн (2. вељаче 1988.), са стјуардесом Јацелyн Реевес; Францесцу Рутх (7. коловоза 1993.), с Францес Фисхер, својом колегицом из Непомирљивих; и Моргана (12. просинца 1996.), са садашњом супругом Дином Руиз. Од 1976. до 1988. је живио с глумицом Сондром Лоцке.

Еастwоод остаје популарни секс симбол. Једном је рекао, "Волим се шалити да, како моја дјеца нису добила унучад, имам двоје своје. То је фантастичан осјећај, бити тата у мојој доби. Имам пуно среће. Схваћам како не непоштена чињеница да мушкарци могу добити дјецу кад су много старији него жене." Сада има двоје унучади, Цлинтона (рођеног 1984.) и Граyлен (рођену 1994.), Кимберину и Кyлеову дјецу.

Еастwоод је аудиофил, познат по љубави за јазз. Његова љубав према глазби прешла је на његова сина Кyлеа, сада јазз глазбеника. Фитнес фанатик, никад није пушио, осим некада у својим филмовима.

Филмографија

уреди

Вањске везе

уреди