Easter Eggs

ABSTRAKT Teoretická štúdia sa zaoberá fenoménom easter eggs v oblasti digitálnych hier, pričom sa zameriava predovšetkým na dôsledky zmeny ich povahy z "tajomstiev" ukrytých vo virtuálnom prostredí hier na multireferenčné metaodmeňovacie elementy, ktoré možno využiť na udržanie hrajúcich hráčov či priamo na propagač-no-komunikačné účely. Cieľom štúdie je reflektovať spomínaný ob-rat a získať tak argumenty, ktoré by pomohli zodpovedať otázku, či táto zmena znehodnotila pôvodný účel easter eggs, alebo naopak, zhodnotila ich celkový potenciál v digitálnych hrách naprieč viace-rými sférami.

ABSTRACT The theoretical study deals with the Easter eggs phenomenon in the field of digital games, focusing in particular on the consequences of changing their nature from the hidden "secrets" within the virtual game environment to multi-referential meta-rewarding elements, which can be utilized to retain players playing or directly for promotional communication purposes. The study aims to reflect on this turnover and thus to obtain arguments that would

The article discusses the history of the Imperial Easter egg «Tsarevich» manufactured by Faberge on Easter 1912 for Empress Alexandra Feodorovna. The full text of the letter by Eugene Carlovich Faberge (1874–1960), the eldest son of Carl Fabergé, from the archives of Tatiana Fabergé (Geneva) is first published which indicates that the father asked him to give this egg to Emperor Nicholas II personally in Livadia. The letter was written in 1934 and addressed to H.Ch. Bainbridge, the head of the London branch, who collected materials for the biography of Carl Faberge. Eugene Faberge told interesting details about his journey to the Crimea and about the impression that the Easter masterpiece by Faberge produced upon the Emperor. Gratitude of the Emperor expressed to Carl Faberge reveals the confidential interpersonal relations between them which went beyond the ordinary relationship between seller and buyer. In the article the further history of the Easter egg «Tsarevich» is traced, estimation of the egg made by the Kremlin Armory in 1927 is critically analyzed, the role of A. Hammer in sale of this subject is discussed. The egg was sold to Mrs. Lillian Thomas Pratt, the wife of the Director of the American company «General Motors» who bequeathed it as part of her collection to Museum of Fine Arts in Richmond, Virginia. The fact is specified that the genuine miniature of Tsarevich Alexis by miniature painter Vasilii Zuev was damaged more than 30 years ago and replaced with color photography. Questions are defined for further study of the history of the egg. The critical issue is detection of the cause which made for the concept of the egg in 1912. The article is intended for historians and art historians studying works by Faberge.

Abstrakt Implicitný in-game advertising predstavuje spôsob, akým môžu spoločnosti produkujúce hry a herní vydavatelia spropagovať nielen seba, ale aj svoje produkty, príp. produkty partnerských spoločností. Zároveň je možné implicitný in-game advertising použiť ako podporujúci prvok explicitného in-game advertisingu, a tým zvýšiť jeho efektivitu. Výskumná časť štúdie je zameraná na obsahovú analýzu súboru konzolových hier s cieľom zistiť mieru využívania implicitného in-game advertisingu u rôznych herných vývojárov. Abstract Implicit in-game advertising is a way how game developers and publishers can promote not only themselves, but also their products, or products of partner companies. Implicit in-game advertising is also possible to use as a supporting tool of explicit in-game advertising to increase its effectiveness. The research part of the study is focused on the content analysis of a set of console games in order to determine the extent of using of implicit in-game advertising by various game developers. Úvod Herný priemysel je miliardovým odvetvím, ktorého zisk každoročne stúpa, a digitálne hry ako médium v čase stráveným hraním prekonávajú aj televíziu, preto hry predstavujú ideálny priestor pre marketingové účely. In-game advertising je nástroj, ktorý sa začal naplno využívať len nedávno, ale už stačil dokázať svoje kvality. Zameriava sa síce na špecifický segment, no vzhľadom na veľkosť a rastový potenciál odvetvia ide o miliardovú cieľovú skupinu. Ako každý marketingový nástroj aj in-game advertising sa vyvíja a objavuje nové, efektívne formy uplatnenia. V súčasnosti sa v hrách začali využívať implicitné odkazy, ktoré, okrem propagačnej funkcie, podporujú klasický komerčný in-game advertising. Cieľom štúdie je preto zistiť, do akej miery a za akým účelom sa implicitný in-game advertising využíva v digitálnych hrách a zároveň pojednáva o jeho mieste a význame pre game-based marketing. Explicitný a implicitný in-game advertising "[…] in-game advertising umožňuje marketérom značky alebo produktu vložiť posolstvo do hier, ktoré neboli vytvorené za účelom ich propagácie […]" (Zichermann, 2010, s. 201). Napriek podobnosti, in-game advertising nie je produkt placement, ale marketingová technika v prostredí digitálnych hier, ktorá produkt placement zahŕňa.

Easter eggs are a well-known and popular phenomenon throughout the whole of pop culture, and the interactive nature of digital games unleashes the full potential of their implementation, as well as integrating them into the gamers’ experience. The study focuses on Easter eggs in digital games from a structural point of view to understand them on the fundamental text level. With this aim, the analysis consists of applying Genette’s textual transcendence to a specific digital game, The Talos Principle. The paper represents part of the introductory theoretical framework to the following research on comprehensive Easter eggs’ classification.

Nella cultura anglosassone le easter egg sono le piccole uova di Pasqua dipinte che vengono nascoste affinché i bambini possano scovarle portando a termine una sorta di caccia al tesoro. Negli anni Ottanta del Novecento, questo termine viene trasferito nell’ambito dei nuovi media per indicare specifici contenuti nascosti in segreto dall’autore di un’opera affinché possano essere rinvenuti soltanto dal fruitore attento attraverso il compimento di una specifica serie di azioni. Il termine fu coniato da Steve Wright, direttore dello sviluppo software nella Atari Consumer Division, dopo che l’azienda rilasciò nel 1979 a propria insaputa un contenuto celato nel videogioco Adventure, che conduceva il giocatore alla firma del programmatore. Da allora, gli easter egg si sono fatti sempre più numerosi, uscendo dallo stretto ambito dei videogiochi e popolando le arti visive e la cultura di massa. Nella loro essenza, queste “uova sorpresa” rappresentano una linea di comunicazione diretta tra autore, che strizza così l’occhio al suo pubblico, e il destinatario che ha desiderio di venire “premiato” per la sua abnegazione con un tesoro nascosto, simbolo di un reciproco riconoscimento di valore. I due estremi rivendicano ugualmente la propria centralità nel processo creativo, in un’evoluzione non dissimile da quella che portò, dalle anonime maestranze medievali, all’emergere di “autori” e opere firmate.
Sebbene il termine sia nato di recente, la pratica di inserire contenuti più o meno nascosti nelle opere d’ingegno è infatti remota, e va dall’utilizzo delle fattezze dell’autore stesso o di suoi contemporanei all’interno dell’opera – celebri i casi del doppio autoritratto che si ritiene celi il Davide con la testa di Golia di Caravaggio, o di volti noti ne La scuola di Atene di Raffaello –, all’inserimento di oggetti misteriosi e non immediatamente codificabili – come il teschio anamorfico ne Gli ambasciatori di Hans Holbein il Giovane – fino ai giochi concettuali di Lewis Carroll in Alice oltre lo specchio, dove un occhio attento nota che la storia narrata segue l’esatto andamento di una partita a scacchi in otto mosse.
Senza una netta separazione tra contemporaneità e passato, le “cacce al tesoro” nascoste hanno sempre fatto parte della produzione creativa, instaurando tra l’autore e il suo pubblico privilegiato un secondo linguaggio, sepolto tra le righe.

Während eine Handlung in Medien wie Büchern oder Filmen in der Regel linear abläuft und sich auf die durch das mediale Dispositiv eingegrenzten Rahmen beschränkt, bietet das Computerspiel im Gegensatz dazu einen offeneren Raumzugang, der vor allem auf dem Prinzip der Exploration beruht. Neben den offensichtlichen Primärzielen eines Spiels kann der Spieler auch einen kontemplativen Ansatz verfolgen, um reflexive Elemente zu entdecken. Dabei zeigt sich besonders in einigen aktuellen Spielen, deren ludischer Aufbau eigentlich nicht für eine flanierende Exploration ausgelegt ist, ein diskursiver Mehrwert, der über die primären Unterhaltungswerte des Spiels hinausgehen kann. Dieser Beitrag soll das Konzept dieser digitalen Flanerie und deren Bedeutung für die mediale Rezeption anhand des Spiels Wolfenstein: The New Order erläutern.

Васкрс-најрадоснији хришћански празник. Празник победе и вечног живота, празник искупљења и слободе, празник светлости и мира, празник Нове Пасхе-Христа, празник над празницима. Црквена химна славопоји васкрслог Спаситеља речима: Пасха свештена данас нам се показа, Пасха нова света пасха тајанствена, Пасха свечесна: Пасха Христос Избавитељ, Пасха Беспрекорна, Пасха велика, Пасха верних, Пасха која нам рајске двери отвара, Пасха која освећује све верне (пасхална стихира прва). Шта би био свет без Васкрса, без Нове Пасхе, без Христа? Ап. Павле сведочи речима: А ако Христос није устао, онда је празна проповијед наша, па празна и вјера ваша (1 Кор. 15,14). Зар би живот могао да постоји без Онога који га оживотвори? Који га подиже на барјак васкрсења, барјак победе и вазнесе га изнад смрти и пропадљивости? Који покида вериге адске и искупи сву природу крвљу Својом! Јер, гле, у часу васкрсења тама би по свој земљи (Лк. 23, 44), и у трећи дан засија Животодавац, и Живот рашири руке и пригрли свет. И свако ко верује у Њега, у Христа, има живот вечни. И Живот га испуни, и Живот га пригли, и Живот га подиже, и кроз Живот постаде човек душа жива. Јер, без Живота све је смртно и обесмислено, трулежно и непостојано. Христос је својом љубављу, васкрсењем оживотворио, тј. обожио човека за вечни живот, и једино у Њему творевина има истински живот. Св. Максим Исповедник нас подсећа речима: Обожење благодаћу никада не престаје, јер природа Онога Који чини обожење, бивајући бескрајна, чини бескрајном, такође, и силу којом се врши обожење. 1 Међутим, човек који је створен мало мањим од анђела (Пс. 8), по речима псалмопојца, изражава своју веру у вечни живот кроз иконографију, химнословље, молитве, обреде, богослужбени круг. Али и кроз символе, етосни фоклор, традицију и предање. Иако се празновање васкрсења Спаситеља различито слави међу хришћанима, један символ је свима исти-васкршње јаје. Персијски и римски митраизам Као символ живота јаје се користило у паганским религијама, у философским и књижевним делима, у уметности и митологији. Многи данас тврде да је јаје као символ васкрсења у хришћанству преузето из митраизма 2. Наиме, митраизам или Заратрустина 3 (зороастрина) религија простирала се на тлу Персије. Врло је тешко говорити о доктрини митраизма и етичким нормама, пошто није сачуван ни један директан запис. Све што се о њој зна потиче из секундарне литературе, из дела грчких и римских историчара, философа, граматика и ритора. Према њиховим записима веровање у Митру донели су легионари који су боравили на истоку. Култ Митре се брзо раширио у империји, тако да је 1 Одговори Таласију 22, PG 90. 2 Митра (Μιθρας)-старо персијско божанство. 3 Зороастир (Ζωροάστρης)-древни персијски филозоф и пророк, оснивач маздаизма, култа мудрости, и централна фигура потоње религије, зороастризма. Сматра се да је живео око 1200. године пре Хр.

Während eine Handlung in bestimmten Medien wie Büchern oder Filmen linear abläuft und sich auf die durch das mediale Dispositiv eingegrenzten Rahmen beschränkt, bietet das Computerspiel im Gegensatz dazu einen offenen Raumzugang, der vor allem auf dem Prinzip der Exploration beruht. In der Historie der digitalen Spiele hat sich dieser Zugang vom Auffinden sogenannter Easter Eggs über die Etablierung des räumlich ausufernden Open World-Genre zu einer Fundgrube der Querverweise und (Selbst-)Reflexionen entwickelt. Aktuelle Produktionen bieten eine Fülle an mehr oder weniger offensichtlichen Kleinigkeiten, die der Spieler abseits der Narration entdecken kann und die ihn somit vom eigentlichen ludischen Spielziel abhalten. Diese digitale Lustwandelei erinnert an den von Walter Benjamin geprägten und von Rolf Nohr bereits im Kontext des Computerspiels verwendeten Begriff des Flaneurs, der seine Reflexionen aus der räumlichen Beobachtung zieht.
Mein Vortrag möchte dieses Konzept des „digitalen Flaneurs“ und dessen Relevanz im zeitgenössischen Computerspiel erläutern, welches sich im Laufe der Zeit von den gezielten Einzelverstecken der historischen Easter Eggs zu einer breit gestreuten Reflexionspraxis gewandelt hat. Diese bietet dem Spieler nicht nur multidiegetische Raumzugänge, sondern auch mehrdimensionale Reflexionskategorien, welche – je nach Betrachtungsweise – die immersive Einheit von Spieler und Avatar aufbrechen. Zur Verdeutlichung des Sachverhaltes  wird dieser reflexive Zugang der digitalen Flânerie anhand der Egoshooter Wolfenstein: The New Order (2014) sowie Wolfenstein: The Old Blood (2015) von Bethesda Softworks verdeutlicht, in denen ausgedehnte Streifzüge und ludische Kontemplation vermeintlich nicht vorgesehen, aber dennoch ausgiebig möglich sind.

Ornaments are ubiquitous markers of everyday life and yet frequently ignored, belittled and even contested. Moreover, current definitions locate them in the realm of the aesthetic and gratuitous. This article aims to bring ornaments to the attention of cultural psychologists by outlining a typology of their manifold functions that integrates aesthetic and utilitarian, individual and social roles. Ornaments help us identify and locate, tell or communicate, remind and organise our action, they guide our attention, express and individualise, can generate an experience, beautify as well as re-present. These functions are illustrated with examples from a study of Easter egg decoration practices in northern Romania. In the end, the ‘meta-function’ of emergence is discussed and consideration is given to the spatial and temporal contexts of ornaments. Future opportunities for theorising ornamentation as an embodied practice characterised by repetition and rhythm are suggested.