K
$
UDK 001.818
39(73)
%
Univerzitet u Beogradu
Filozofski fakultet
ikovacev@f.bg.ac.rs
K LMN$"O 4L" PPG"
INDEKSIMA∗
Apstrakt: Analiza citatne liste ''Reuters''-ove kompanije koja rangi sopise iz antropologije pokazuje metodološke greške u procesu izgradnje ove citatne liste. Ta lista
polazi od ame ke tradici tvoropoljne antropologije i jednako treti sopise koji
pripadaju potpuno razli tim na nim disciplinama – biofi koj antropologiji, praistorijskoj arheologiji, antropološkoj lingvistici i sociokulturnoj antropologi 3tiri
potpuno razli te na ne zajednice se ne mogu porediti prostim brojanjem citata, a dodatnu zbrku unose druge vr sopisa koje se takodje rangira ! sopisi
koji obuhvata tiri discipline, zatim neki koji obuhvataju neku od disciplina i
neku drugu ne-antropološku nauku (sociokulturna antropologija i sociologija), zatim
koje uopšte nisu u suštinskoj vezi sa antropologijom i bave se opštim pitanjima globalizacije ili su regionalni i odre2ni region posmatraju multidisciplinarno što zna istorijski, geografski, poli ki, ekonomski, pa i antropološki. Prema tome, bilo kakva
rang li / sopisa bila bi jednaka pravljenju jedinstvene tabe tiri ame ka
nacionalna sporta (bejzbol, hokej, košarka i ame ki fudbal) i stoga je slabe primenljivosti u Americi, dok je u Evropi u potpunosti odba na. Jedino srpski upravlja ukom uvažavaju ovu bastardnu listu i name terijum za ocenjivanje i model
za izgradnju još bastardnije doma jed ke top-li sopisa, na kojoj se nalaze
sopisi niz razli tih nauka (istorije, arheologije, istorije umetnosti, etnologije/antropologije, muzikologije), sopisi koji se bave samo delom ovih nauka, kao što su
vojna istorija, numizmatika, vizantologija ili zaštita spomenika kulture itd. To ovu li ni neupotrebljivom za procenu pojedi sopisa, a društveno opasnom ukoliko
bi služila kao kriterijum za finansiranje pojedinih nau sopisa.
$ ne re: antropologija, citatni indeks, SSCI, Thompson-Reuters, vrednovanje
nauke, finansira sopisa, Srbija
"Antropologija u XX veku: teorijski i
metodološki dometi" (br. 147037) koji u celosti finansira Ministarstvo za nauku i
tehnološki razvoj Republike Srbije.
∗
Antropologija 8 (2009)
K %
! O %! ...
(Borhesov) ''tekst citira ’izvjesnu kinesku enciklopediju’ u kojoj
piše da se životinje dijele na: a) one koje pripadaju caru, b) mirišljave, c) pripitomljene, d) male svinje, e) sire ] dovišta, g) pse
koji su na slobodi, h) one koje su uklju ne u ovu klasifikaciju, i)
koje se uzbu2ju kao ludaci, j) bezbrojne, k) nacrtane ki com od
devine dlake, l) et caetera, m) koje su slomile kr ]je iz daljine li ,he''.
M. Fuko, Rije ri
QR L ke i pili%
Bilo bi veoma teško na tivnika tvrdnji da je jednakost 2+2=4 važe
u Evropi i u Americi, odnosno, da je 2+2=4 u Americi isto što i 2+2=4 u
Evropi. Me2tim, kada se sa apstraktnih brojeva pre2 kretne pojave,
matema ka izvesnost jednakosti se pretvara u sasvim neizvesnu monost.
Kada se sabe^ ^ke, i u Americi i u Evropi rezultat je _ke, samo što u Ameri _ke mogu da dosegnu blizu 200 kilograma, a u Evropi
tek oko 100 kilograma. Jasno je da uvo2nje kilograma kao merne jedinice za
težinu uspostavlja samerljivost u trgovini, ali 4 ame kke nisu isto što i 4
evropske/srp ke jer se radi o potpuno razli tim rasa, raka. Ta razlika u vr raka bi u slu ju evropskog nametanja principa razme ``ka za
ku'' sigurno oštetila ame ke proizvo2 raka, koji bi svoje velike menjali za evropske/srpske manje. Kada se realno stanje u transferu principa merenja rezulata na nog rada na liniji Amerika-Evropa/Srbija uporedi za
zamišljenom razmenom razli tih vr raka, ogleda se stvarno nasilje po
na nu uspostavljanja jednako onom zamišljenom.
Postupci i aparat evaluacije na nih rezultata stvoreni u Americi, u nemodifikovanom obliku, name se Evropi/Srbiji sistemom prelivanja. Sistem
prelivanja se može najbolje ilustrovati ukoliko se prethodni, hipote ki primer
proširi, tako2 mišljenim, stanjima u proizvodnji i razmeni pili .
tradicija i tehnologija uzgoja pili veli do toga da su i ame ki i evropski/sprski pili naki, onda je mogu mena po principu ''pile za pile''.
Ali, ukoliko bi ame ki proizvo2 voznici pili metnuli da taj princip
važi za celo živinarstvo i trgovinu živinom sa Evropom/Srbijom, ame ki
proizvo2 raka bi propali daju ku od 40 kilograma za duplo manju
ku.
Odnos ame kih proizvo2 voznika pili ma proizvo2 ma i izvoznici, raka u ovom hipote kom primeru, jednak je odnosu prirod
ko-teh kog sektora u nauci prema duštveno-humani kim disciplinama.
Radi se o nametanju pravila, koja imaju smisla u jednoj grupaciji nauka, ali
nanose neprocenjivu štetu drugim granama nauke. U osnovi tog nametanja na-
10
Antropologija 8 (2009)
$
%
izgled stoji puka iracionalna želja za nametanjem koja proizilazi iz puke monosti nametanja, tj. odnosa snaga u državnim i paradržavnim organima.1
2. Kontrola kvaliteta ili kvantiteta
Da li je suština kulture revizije u oblasti nauke kontrola sadržaja, u smislu
kontrole ''na nog kvaliteta''? Kada bi takva kontrola sadržaja bila suština kulture revizije, morala bi se formirati klasa kontrolora koji znaju i poznaju ono
što kontrolišu. Ta klasa bi morala da bude superkvalifikovana, odnosno, sastavljena od najboljih u prou vanju materije/oblasti/nauke koju kontrolišu. Formiranje takve klase kontrolora je skop no sa nepremostivim socio-ontološkim problemima. Mogu brati i finansijskim uslovima privoleti ''najbolje'', ''najeminentnije'', ''najproduktivnije'' na nike da postanu kontrolori. Me2tim, vreme ko svetiti kontrolisanju i pripadaju, ministriranju
ni da veoma brzo prestaju da budu ''najbolji'', tj. onakvi kakvi su bili i zbog
ga su izabrani za kontrolore. Za to vreme, drugi koji se ne bave kontrolom,
baš kao i kontrolori pre nego što su to postali, sve svoje intelektualne snage
usmeravaju u samu nauku kojom se bave, postaju ''najbolji'', ''najeminentniji'',
''najproduktivniji''. Sve vrste kontrolora (birokrate i upravlja nim institucijama, rukovodioci na nih projekata, administratori i razli ti funkcioneri
državnih na nih organizacija ili strukovnih asosijacija, urednici na nih publikacija), mogu brani zato što su kvalitetom i kvantitetom produkcije
iznad ostalih, ostvaruju daleko manje ili nikakve rezultate u trajanju vremenski ograni nog mandata. Po isteku te, vremenski ograni ne funkcije vra ju
se produkci sto bezuspešno pokušavaju doknade propušteno, ili
ostaju na istoj noj funkciji trude / ne svevremenim. Prema
tome, ideja da najbolji kontrolišu ostale je neostvarljiva, a samim tim je neostvarljiva i kontrola ''kvaliteta'', jer samo najbolji mogu da ga kontrolišu, procene i ocene. S obzirom na to da je ocena kvaliteta nemogu # postavila da lošiji ocenjuju bo njivanje od strane istih nije mogu ci no, a ocenjivanje podrazumeva razliku u statusu, preostaje samo ocena kvantiteta.
Kvantifikacija, naoko, rešava mnoge probleme koji se javljaju u upravljanju naukom. Poli ko-upra ki sloj ne poseduje sposobnost da prati i razume kvalitativnu proce da bi se našao institucionalni i lo ki model
za njenu proizvodnju. Objašnjenja vrhun njaka da je istraži ki rad
jednog instituta za istorijska prou vanja bolji od rezultata drugog srodnog instituta, možda bi bila razumlji snicima nekog na nog skupa o metodo1
Da li su razlozi nametanja isklju vo iracionalne prirode ili su partikulari koegoi ki, pitanje je koje ulazi u zonu psihologije nauke.
Antropologija 8 (2009)
11
K %
! O %! ...
logiji i kritici u istorijskoj nauci, ali nisu višem i srednjem sloju upravlja
državnim institucijama koje upravljaju naukom. Me2tim, kvantitativno pore2nje je razumljivo svakom ko ima osnovno obrazovanje, što upravlja ma
skida tešku obavezu pribavljanja na nih titula kao kvazi-kvalifikacije za
funkciju upravljanja naukom. Izmeriti na nak odre2nog na nog instituta ili svih na nih instituta i potom napraviti top-listu jeste ideal birokratskog, tobože, efikasnog upravljanja naukom, pogotovo što neukom izgleda
veoma lako dostižno. Prosto prebrojavanje broja publikovanih rado nilo kao put ka dostizanju komotnog, a ''racionalnog'' i ''utilitarnog'' upravljanja naukom. Izgledalo je dovoljno prona gažovati, platiti i sl. broja a ne produkcije i primenjivati ''rezultate'' do ko /#ja )2tim,
premama za prebrojavanje nastali su prak no nerešivi problemi, ili
bar nerešivi ukoliko se opstane u nastojanju da upravljanje naukom bude upravlja ma komot ! nilo da bi svako, ko nema svoj partikularni, a proglašen za viši interes, odustao od prostog brojanja. Raznovrsnost na nog rezultata – od matema ke formule i njenog objašnjenja na jednoj stranici, do
dvotomne ili trotomne istorije filozofi nila je da kvantifikatori proizvedu
rešenje koje je dobro za jedne, ali nije dobro za neke druge, a ako se opredele
za srednje, ono ne valja ni za koga.
Nastojanje da se prona2 `` dinstveno'' rešenje je posledica težnje, imanentne upravlja ma, da otvore jednu jedinu fasciklu (file) u svom mentalnom
angažova " /# scikli zna lo tri ili pet puta ve ,ni napor, za šta bi tražili tri do pet puta ve tu ili tri do pet po,nika. Samo veoma bogata društva sa snažnom ekonomijom mogu svojim državama
omogu ti da usliše zahteve upravlja ,gu tikularno upravljanje posebnim i speci nim poslovima. Siromašnija društva, na protiv, mogu da
svog, ina bro planog, upravlja nim sektorom nateraju na pove nje umnog i radnog napora koji bi omogu nje stanja u razli tim sektorima ili podsektorima.
Na primeru osnovne citatometrijske klasifikacije na / sopisa i njihovog ''vrednovanja'' može se jasno sagledati upra ka logika po kojoj mora
postojati jedno pravilo za sve, pa makar se i ti svi u potpunosti me2sobno
razlikovali. Upra ka lenjost i težnja ka ''jedinstvenim'' rešenjima, koji se
mogu lako i brzo primenjivati, podržana je nomotehni skom sklono!
propisi budu jednostavni, kratki, ''sveobuhvat `` ga proizlazi prizeman
stav da je kratak zakon dobar zakon i da je kratak propis dobar propis. I jednima i drugima bi kao lektiru trebalo preporu ti an ku mitologiju, posebno
epizodu o Tezeju i Prokrustu.2
2
S obzirom na to da upravlja maju mnogo vreme tanje, do#
leksikon. Vidi. Srejo 1mano 5aba krust.
12
Antropologija 8 (2009)
$
%
Ako se vratimo hipote kom primeru, onda bi mogu govor ame kih
proizvo2 raka, ame kim proizvo2 ma pili ji im namegubne principe razmene, glasio: ''Da li ste vi normalni što nas tera ku od
40 kilograma menja, ku od 20 kilograma, i šta se nas ti !
evropski prozvo2 li , te iste piliQ``
Iako nametanje ovog tipa izgleda i nelo no i nemogu nosti doga2 stoji se u proglašavanju apsolutne važnosti citatometrijskog
postupka, razvijenog da prati citiranje publikacija u prirodnim naukama na engleskom jeziku, u vrednovanju rezultata humani kih nauka u Srbiji i, što je
još gore, u apsolutizaciji citatometrijskih proizvoda ame ke kompanije ''Reuters''. Nepovoljnost ovakvog nameta la je i krovna evropska na na
organizacija (European Science Foundation) i jednostavno odbacila primenu
citatometrijskog postupka u vrednovanju evrop / sopisa iz oblasti humani kih nauka (Kova e ^cc6dd-34), smatraju #janje citata iz pojedi sopisa gradi sasvim iskrivljenu sliku o vrednosti da sopisa. Tobožnji ve sopisa na osnovu broja citata nije proizvod kvalite
mnogih drugih faktora, od kojih je presudna veli na na ne zajednice ko ta/piše/citi ke iz oblasti ko sopis pokriva.
3. Ame
tvoropoljna antropologija
Detaljna analiza top-li sopisa ko sopise iz oblasti antropologije proizvela kompanija ''Reuters'', pokaza še loših strana citatometrije.
Svaka od negativnih posledica primene citatometrije u humani kim naukama, po ši od negativnih posledica transfera ''Reutersove'' metodologije iz
jedne u drugu na nu disciplinu, pre vanja apsolutne bezvrednosti postup da bi bio metodološki korektan, tj. stati ki ispravan, pa do
nemonosti transfera postupka iz jedne u drugu na nu zajednicu koje imaju bitno razli te na ne parametre (je ka raznolikost ili veli na), dovoljna
je da se citatometrija zaboravi kao tužna epizoda u srpskoj nauci, a zapamti
kao upozorenje svim budu , ministratorima. Analizom top-li sopisa
u jednoj na noj ''disciplini'', naime, u antropologiji, pokaza sledice,
diskvalifikuju''Reutersovu" metodologiju.
''Reutersovo" pravljenje top-li sopisa polazi od ame ke antropološke
tradicije, koja postoji samo u Americi, dok antropologija postoji u celom svetu. Da bi se ilustrovala neprimenljivost ''Reutersove" metodologije potrebno je
opisati ame ku antropološku tradiciju na kojoj je ta metodologija zasnovana,
a na osnovu tog opi kazati da ''Reutersova" metolodogija nije valjana ni za velike delove ame ke antropologije.
Ame ki antropolog se, kao obrazovni profil i ''proizvod za tržište rada'',
tradicionalno formi tvoropoljne antropološke studije koje se sastoje
Antropologija 8 (2009)
13
K %
! O %! ...
iz socijalne/kulturne antropologije, bio-fi ke antropologije, praistorijske arheologije i lingvistike. Kao ilustracija, dovoljna je prva re nica programa antropologije na University of Califiornia Los Angeles (UCLA) koja glasi:
''Odeljenje za antropologiju Kalifornijskog Univerziteta univerziteta u Los
An2lesu je uvek imalo širok pogled na antropologiju, održavaju # lans i
integraciju izme2 tiri polja (arheologije, biološkog polja, sociokulturnog
polja i lingvistike) koja tradicionalno karakterišu disciplinu.''3 Boasijanska i/ili
evolucioni ka tradicija u okviru kojih je nastala antropologija na ame kim
univerzitetima generisa tvoropoljnu antropologiju koja se nalazi izme2
otpora samih antropologa i nastojanja univerzitetskih vlasti da je iz, bilo tradicionalnih, bilo finansijskih razloga održavaju.4
Ako se pojedi no posmatraju odnosi izmedju neke od disciplina unutar,
davno prevazi2ne i birokratskom voljom odražava tvoropoljne antropologije, vide nos ne postoji, ili je periferan ili je vr sto od manje važnosti nego odnos neke od podpoljnih disciplina sa nekom drugom vantvoropoljnom. Tih relacija, izme2 tiri discipli tvoropoljnoj tradiciji obrazovanja ame kih antropologa, može biti onoliko koliko je mogu postaviti kombinacija odno tvoro nom skupu (A, B, C, i D),
tj. AB, AC, AD, BC, BD, i CD. Ukoliko razmotrimo neke od ovih relacija videmo da je, na primer, odnos bio-fi ke antropologije i lingvistike (lingvi ke antropologije) odnos koji se geometrijski može približno opisati kao
odnos dve paralelne prave. S obzirom na to da se humani ke nauke ne ponašaju po geometrijskim pravilima, mo ki periferan i slu ni dodir,
ali o bilo kakvoj smislenoj saradnji nema govora. Ipak, antropološki lingvista
je nateran da u svojoj biblioteci drži stoti naka iz bio-fi ke antropologije koji su publikova tvoropolj , sopisima, dok knjigu iz te oblasti, s
obzirom na to da knjige nabavlja svojom voljom, nema nijednu.5 Mogu
da se, stati ki posmatrano, intenziteti dodira pojedinih podpoljnih antropologija razlikuju, ali u suštini su isti. Odnos izme2 cio-kulturne antropologije i arheologije (praistorijske) nije mnogo druga ji i svodi se na problema ne analoške rekonstrukcije praistorije i prošlosti uopšte na osnovu recentnih
3
http://www.anthro.ucla.edu/academic/academicprograms/ (''The UCLA Department
of Anthropology has always taken a broad view of anthropology, maintaining both
balance and integration among the four fields (archaeology, biological, sociocultural,
and linguistic), which have traditionally characterized the discipline.'').
4
Najnoviji slu godio 2007. godine kada je univerzitetska uprava na univerzitetu Stanford, nasilno reintegrisala antropologiju, razdvojenu 1998. godine, zbog
ga je šef odeljenja, svetski ugledni antropolog, Akil Gupta napustio univerzitet.
(Trei 2007).
5
Jedino ranije rešenje u cilju rasterenja polica biblioteke, koje se sastojalo iz
raskori va sopisa i kori nja samo potreb / naka, zamenjeno je, u eri elektronskih ba sopisa, monoš lektivnog preuzimanja i skladištenja tekstova.
14
Antropologija 8 (2009)
$
%
formi poznatih iz socio-kulturno antropoloških istraživanja (Por ^ccef-zmano ^cca] ge strane, uopšte bi bilo teško zamisliti kako bi se odvio dodir praistorijske arheologije i lingvistike, s obzirom na to da se praistorijska arheologija i definiše kao prou vanje vremena pre pisma, a jedino pismo može ostaviti tragove o govoru i jeziku ljudi iz prošlosti.
Minuciozna analiza jed sopisa, zasnova tvoropoljnoj antropologiji, pokazala je da manje od 10% tekstova, i to tokom sto godina, od
1899. do 1998. godine, povezuje bar dve subdiscipline, dok je preko 90% produkcije iz jedne discipline. Zaklju taljne analize autora, koji je obradio
pred^cc naka u stogodišnjoj istori sopisa American Anthropologist,
jeste taj da je medjupoljna saradnja unu tvoropoljne antropologije minorna (Borofsky 2002, 463-480). Tako2 no pomena, da su pojedni intenzivni spojevi dve podpoljne antropološke discipline tokom istorije, stvarali teorije na kojima je, doduše ne u SAD, gra2na praksa Aušvica.
Egzistira tvoropoljne antropologije u Americi, zasnovano na tradiciji,
inerciji i potrebi za lako, vljanja univerzitetskih birokratija, predstavlja osnovu na kojoj je gra2na citatometrija uspostavljena još u vreme
''Thompson Scientific'', a produžena u eri ''Reutersovih" citatometrijskih proizvoda. Takvo stanje stvari, koje se namerava meriti, zahtevalo je temeljno i
dobro poznavanje same antropologije, što u citatometrijskom pravljenju SSCI
i AHCI listi nije bio slu
4. Intermeco - kratka lekcija iz uvoda u statistiku
I opšta metodologija nauka i posebno statisti kom nivou,
na nivou osnovnih udžbenika, upozoravaju da je poznavanje same stvari nužan preduslov za bilo kakvo brojanje i prebrojavanje. U udžbeniku logike i na ne metodologije piše:
"Brojanje je ograni no utoliko što se može izbrajati samo diskretna grupa ili sadržaj koji se može podesiti tako da bude u formi
diskretne grupe."
"Upore2 vanja zasnovana na prebrojavanju, kao što smo videli,
zavise od naše sposobnosti da jasno razlikujemo razli te grupe ili
razli te osobine."
(Koen i Nejgel 1965, 303 i 305)
Sasvim konkretno je upozorenje u udžbeniku (Vidoje - Škara 1968a,
18) za po nike u statistici:
Antropologija 8 (2009)
15
K %
! O %! ...
''Neophodno je da primena stati kog metoda u istraživanju pojava pretpostavlja poznavanje njihovog na nog tretmana, mada to
nije uvek slu ``
Osim ovih opštih pravila koja bi svaki stati ki postupak trebalo da poštuje, stati ki udžbenici govore i o konkretnijim principima prebrojavanja,
koji se odnose i na prebrojavanje citata u antropolo! , sopisima.
''Posmatranje (...) kategorija i formiranje podataka kao njihovih
izraza, kao i sve operacije sa njima name datak preciznog opredeljivanja pojave, jedinice njihovog ispoljavanja i organizacije postupka oko njihovog obuhvatanja.''(Vidoje – Škara 1968b, 24)
Odre2 vanje stati ke jedinice na koje upuju udžbenici statistike jeste
faza stati kog posla, koji, ukoliko se ne obavi kako treba, anulira svaki rezultat:
''Odre2 vanje stati ke jedinice u etapi posmatranja mora da se
izvrši vrlo brižljivo i da zadovolji mnogobrojne zahteve u pogledu
razumljivosti, preciznosti i obuhvatljivosti. (...) Ova etapa stati kog rada postavlja pitanje definicije stati ke jedinice na pod ju
tuma nja i upore2 vanja podataka. (...) Prema ovome, definicija
stati ke jedinice predstavlja osnovu u svim etapama stati kog
rada. Pojam stati ke jedinice mora biti odre2 prostorno, vremenski i stvarno. Prostorno, jer pokazuje razlike izme2 ja,
vremenski zato što u svom razvoju podležu promenama od jednog
vremenskog perioda do drugog, stvarno, da bi se posmatrale samo
me2sob ne jedinice.''
Sve jedinice na kojima se pojava ispolja ne stati ki skup,
stati ku masu ili ka sto naziva populaciju. (...) stati ki
skup zahteva precizno definisanje pojma njegove sadržine i obima.''
(Vidoje – Škara op.cit, 25)
Kao primer neadekvatne klasifikacije navodi se klasifikacija stanovništva
prema obeležju ''položaj u zanimanju'' iz popisa jugoslovenskog stanovništva
1931. godine, gde su ponu2ne kategorije bile: samostalni i zakup novnici
i nameštenici, radnici, nadni ri i sluge, šegrti, po, novi porodice i
na služin ``%ba deformacija – smatra statisti – ove klasifikacije da
se zapazi ve kategorije ''samostalni i zakupci'' kojom su obuhvana i lica koja koriste i ona koja ne koriste tu2 nu snagu, iako se sa socijalno-ekonomskog stanovišta ova lica ozbiljno razlikuju. U ovu kategoriju svrstane su i sitne zanatlije i seljaci sa malim posedom, kao i krupni posednici i
industrijalci'' (Vidoje – Škara op.cit, 33). Primer je pou vori o na nima kreiranja klasifikacija. Kada klasifikaciju sa njavaju lica ne na za
16
Antropologija 8 (2009)
$
%
oblast o kojoj se radi, onda je greška mogu je statisti ji je pozvan da sa ni sociološku ili ekonomsku klasifikaci ciolozi ili
ekonomisti. To zna tisti ri odrediti definicije na osnovu kojih
odre2ne vrste bolesti ili simptoma treba stati ki prati niti lekari.
I na kraju ovog kratkog podse nja na osnove merenja u društvenim naukama, potrebno je ukazati na još jedno pravilo koje je veoma važno za analizu
''Reutersove" top-liste antropolo! / sopisa, a koje glasi:
''Pore2nje je suština rada u statistici koje podrazumeva pore2nje samo uporedljivih, korespodentnih veli na, a ovo se nedovoljno
respektuje'' (Vidoje – Škara op. cit, 10).
5. ''Reutersova" top-li sopisa iz antropologije
Za analizu ''Reutersove" top liste može poslužiti lista iz 2007. godine. Uz
sva sopis je dat i njegov pobliži disciplinarni opis, koga nema u izvornoj
tabeli.
Br. NAZIV
ISSN
IF
1
EVOLUTIONARY ANTHROPOLOGY
Bio-
1060-1538 3.138
2
JOURNAL OF HUMAN EVOLUTION
Bio-
0047-2484 2.712
3
CURRENT ANTHROPOLOGY
S T U V
0011-3204 2.312
4
AMERICAN JOURNAL OF PHYSICAL ANTHROPOLOGY
0002-9483 2.273
Bio-
a
5
GLOBAL NETWORKS
Mult.disc. (Socologija,Polit.nauke etc.) ne-Antropološki
1470-2266 1.886
6
ANNUAL REVIEW OF ANTHROPOLOGY
S T U V
0084-6570 1.883
7
AMERICAN JOURNAL OF HUMAN BIOLOGY
Bio-
1042-0533 1.805
8
SOCIAL NETWORKS
Multi Disc. (Sociološki, Soc.psihološki) ne-Antropološki
0378-8733 1.644
9
CULTURAL ANTHROPOLOGY
Socio-kult. Antropologija
0886-7356 1.636
Antropologija 8 (2009)
17
K %
! O %! ...
10
AMERICAN ANTIQUITY
Arheologija
0002-7316 1.533
11
HUMAN NATURE
Bio-
1045-6767 1.500
12
JOURNAL OF ARCHAEOLOGICAL SCIENCE
Arheologija
0305-4403 1.439
13
AMERICAN ETHNOLOGIST
Socio-kult. Antropologija
0094-0496 1.274
14
HUMAN ECOLOGY
Bio-fi
0300-7839 1.254
15
CULTURE MEDICINE & PSYCHIATRY
Bio-
0165-005X 1.205
16
MEDICAL ANTHROPOLOGY QUARTERLY
Bio-
0745-5194 1.205
17
YEARBOOK PHYSICAL ANTHROPOLOGY
Bio-
0096-848X 1.154
18
AMERICAN ANTHROPOLOGIST
S T U V
0002-7294 1.094
30%
19
JOURNAL OF MATERIAL CULTURE
Subdisciplinarni+Arheološki
1359-1835 0.871
20
JOURNAL OF ANTHROPOLOGICAL ARCHAEOLOGY
Arheologija
0278-4165 0.851
21
ETHOS
Multidisciplinarni
0091-2131 0.826
22
HUMAN ORGANIZATION
Subdisciplinarni
0018-7259 0.794
23
JOURNAL OF THE POLYNESIAN SOCIETY
Regionalni Multidisciplinarni
0032-4000 0.760
24 JOURNAL OF ROYAL ANTHROPOLOGICAL INSTITUTE 1359-0987 0.744
18
25 ANTIQUITY Arheologija
0003-598X 0.682
26
CULTURAL STUDIES
Socio-kult. Antropologija
0950-2386 0.661
27
ANTHROPOLICAL QUARTERLY
Socio-kult. Antropologija
0003-5491 0.659
28
HOMO
Bio-fizi
0018-442X 0.641
29
ANTHROPOLOGY & EDUCATION QUARTERLY
Subdisciplinarni
Antropologija 8 (2009)
0161-7761 0.630
$
%
20%
30
ETHNOS
ocio-kult.Antropologija
0014-1844 0.600
31
JOURNAL OF PEASANT STUDIES
Subdisciplinarni + Multidisciplinarni
0306-6150 0.600
32
JOURNAL OF ANTHROPOLOGICAL RESEARCH
4 Field ( V
0091-7710 0.438
33
COLLEGIUM ANTROPOLOGICUM
Bio-
0350-6134 0.414
34
ANTROPOLOGISCHER ANZEIGER
Bio-
0003-5548 0.408
35
ETHNOHISTORY
Arheologija + Istorija
0014-1801 0.400
36
AFRICA
Regionalni Multidisciplinarni
0001-9720 0.395
37
ANTHROPOLOGIE
Arheologija
0003-5521 0.345
38
MANKIND QUARTERLY
Bio-fi
0025-2344 0.343
39
CANADIAN REV. OF SOCIOLOGY AND ANTHROPOL.
Socio-kult. Antr +Sociologija
0008-4948 0.341
40
PUBLIC CULTURE
Multidisciplinarni
0899-2363 0.333
41
JOURNAL OF FAMILLY HISTORY
Subdisciplinarni + Multidisciplinarni
0363-1990 0.308
42
INTERNATINAL JOURNAL OSTEOARCHAEOLOGY
Bio-
R W R
1047-482X 0.306
43
RACE AND CLASS
Multidisciplinarni antropološki + Politologija
0306-3968 0.289
44
CRITIQUE OF ANTHROPOLOGY
Socio-kult.Antropologija
0308-275X 0.237
45
ARCTIC ANTHROPOLOGY
Regionalni Socio-kult. Antropologija
0066-6939 0.231
46
OCEANIA
Regionalni Socio-kult.Antropologija
0029-8077 0.216
47
CHUNGARA
Arheologija
0716-1182 0.200
48
COMPARATIVE STUDIES IN SOCIETY & HISTORY
Multidisciplinarni
0010-4175 0.197
Antropologija 8 (2009)
19
K %
! O %! ...
49
BIJDRAGEN TOT DE TAAL- LAND- EN VOLKENKUNDE
0006-2294 0.188
Regionalni Socio-kult. Antr
50
ANTHROPOS
Socio-kult. Antropologija
0257-9774 0.157
51
INTER-ASIA CULTURAL STUDIES
Regionalni multidisciplinarni
1464-9373 0.116
52
L’HOMME
Socio-kult. Antropologija
0439-4216 0.093
53
ETHNOLOGY
Socio-kult. Antropologija
0014-1828 0.081
54
ZEITSCHRIFT FUR ETHNOLOGIE
Socio-kult. Antropologija
0044-2666 0.080
55
PLAINS ANTHROPOLOGIST
N
0032-0447 0.067
56
ANTHROPOLOGY AND ARCHEOLOGY OF EURASIA
Reg. 2 discipline
1061-1959 0.037
57
CHINESE SOCIOLOGY AND ANTHROPOLOGY
Socio-kult. Antrop. + Sociologija
0009-4625 0.000
58
MAN IN INDIA
Regionalni Multidisciplinarni
0025-1569 0.000
Uži disciplinarni opi sopisa pokazuju da je njihovo zajed ko razmatranje poduhvat ravan Borhesovoj imaginarnoj kineskoj enciklopediji. Jedan
# / sopisa uopšte nema veze sa antropologijom, i to veoma široko definisanom antropologijom unutar ame kog univerzitetskog sistema. Za neke
/ sopisa se može pretpostaviti da su rezultat otvaranja nekih novijih tema, koje su veoma na no i socijalno relevantne, ali je njihovo svrstavanje u
antropologiju u najmanju ruku arbitrarno. To je, na pri, sopis ''Global
Networks'' koji se bavi ''globalnim mrežama, transnacionalnim pojavama i njihovim odnosom prema široj teoriji globalizacije'' i koji se ni , cifikuje
kao antropološki, a koji ure2ju kolege sociolozi i humani geografi.6 Tako2
''Social Netg `` sopis koji u opisu svoje oblasti publikovanja pominje
antropologi vom mestu spiska svih društvenih, pa i nekih prirodnih nauka, mada se ni u samoopisu, a pogotovo u sadržaju brojeva to ne da
sagledati. Samodefiniše se primarno kao interdisciplinar sopis, koji se bavi ''empirijskim prou vanjima društvenih odnosa i veza koje mogu biti izražene kao mreže''.7 h sopisa su ''zbuni ``#njene i neuke klasifi6
http://www.blackwellpublishing.com/glob_enhanced/default.asp
http://www.elsevier.com/wps/find/journaldescription.cws_home/505596/descrip
tion#description
7
20
Antropologija 8 (2009)
$
%
katore, koji nisu znali gde da ih svrstaju, pa su ih stavili i u ovako njima nerazumljiv antropološki koš. To što neki antropološki rad može biti zanimljiv/simpati ni! / sopi #javljen u njemu, još
uvek je veoma daleko od to sopisi imaju šta da traže u antropološkom delu ''Reutersove" SSCI top-liste. Na taj na # ste trebalo da ispadnu dva visoko plasira sopisa, koji zauzimaju mesta broj 5. i broj 8, i
da se osta sopisi pomere ka željenoj poziciji u prvih 30% liste.
Me2tim, to je tek po tak antropološkog gore-dole po ''Reutersovoj" toplisti. Glavna nevolja ove liste nasta / sopisa koji su na prva
dva mesta i koji zajedno sa još 7 ulaze u tih 30%, a ukupno ih ima 14 na celoj
listi, tj. pre^cih sopisi iz biološke, fi ke antropologije, koja nema nikave veze ili ima sasvim podpromilne veze sa socijalnom i kulturnom
antropologijom, ukoliko se iz nauke isklju si ke i pararasi ke teorije.
Socio-kulturni antropolozi jednostavno NE OBJAVLJUJU rado , sopisima, bez obzira na njihovo visoko mesto na top-li h sopise stvaraj taju/citiraju biofi ki antropolozi i njima srodni biolozi, medicinari, eksperimentalni psiholozi, stomatolozi i sl. U Evro sopisi ne postoje u seminarima za socijalnu antropologiju, a od studenta, preko bibliotekara, do profesora, svi bi bili zgranuti pitanjem o nekom tek , sopisima. Bez obzira što vr sto, u Americi, pripadaju istom ''department''-u, profesori sociokulturne antropologije, nemaju nikakve ve , sopisima, izuzev možda
bledog se
nje bio-fi kih predmeta u okvi tvoropoljnih studija. Smisao i svrha bio-fi ke antropologije uopšte se ovim ne dovodi u pitanje, a na nici iz tih disciplina o svrsi svoje nauke vode ra na, ali je sasvim
jasno da se u mesari našao krompir ili u piljari ra nar. Ono što bi trebalo da
je nau no iz elementarne statistike, da se porediti mogu/smeju samo uporedljive, korespodentne veli to je prenebregnuto, iz razloga lakog pakovanja sopstvenog komercijalnog proizvoda. Razdvajanje onoga što se na nom prirodom mora razdvojiti, komercijalno ustrojenoj firmi zna lo bi angažovanje dodatnog ra nanja, dodatnog osoblja koje ra na i, samim tim, pove lo bi troškove proizvoda, koji ima cenu formiranu na tržištu u uslovima
stvarne ili potencijalne konkurencije, te umanjila profit. Kupac ''Reutersove"
robe, u našem slu ju ministarstvo, koje se tokom vremena pod razli tim nazivima stara o nauci u Srbi to o ovome nije znao ništa, ali se nije ni potrudio da sazna.
Odbijanjem bio-fi ko-antropolo! / sopisa, kao nesamerljivih sa socio-kulturno- antropološkim, usled razli te na ne populacije koja ih stvara/koristi/citira, sa liste se može odbi 5_ sopisa. Isti postupak se ponavlja
kada su u pita sto arheolo! sopisi, kojih ima ukup e ga su 2 u
prvih 30% top-liste.
Posle eliminaci / sopisa javlja se pro#, ! ni sopisima
koji prate ame ku tradici tvoropoljnog studiranja antropologije. Me2
Antropologija 8 (2009)
21
K %
! O %! ...
nji, , sopisa koji su visoko plasirani na top-listi, a da se ne zna zbog
ga su tako visoko. Tako se veoma pozna sopis ''Current Anthropology''
sastoji od radova koji pra tiri antropoška ''polja'', mada kažu da pokrivaju ne samo lju mate, a samodefinicijom obuhvata socijalnu, kulturnu, i fi ku antropologiju, kao i etnologiju, etnoistoriju, arheologiju i praistoriju, folklor i lingvistiku.8 ''Current Anthropology'' zauzima veoma visoko
tre,sto na ''Reutersovoj" top-listi, a da se to ni u kom slu ju ne može pripisati bilo kakvom elementu kvaliteta. Radi se o najve pulaciji koja stva j ta/citi sopis, jer obuhvata sve na ni tiri polja ame ke
antropologije, i sto sopis citi tiri obla sopisima koji
se bave samo nekom od oblasti, pa ima visok impakt faktor. Medjutim, to
uopšte nije realan impakt faktor za radove koji su objavlje , sopisu
jer je citatnost u ovom slu ju kumulativna, tj. zbraja se bez obzira na to što se
odnosi na potpuno razli te discipline. Teorijski bi bilo moguditi stvarni impakt fak sopisa ''Current Anthropology'', ali bi za to bilo potrebno
ta no izbrojati cita naka objavljenih u ''Current Anthropology'' iz oblasti
biofi ke antropologi sopisima iz biofi ke antropologije, pa zatim
broj citata tekstova iz oblasti sociokulturne antropologi sopisima iz sociokulturne antropologije, i potom to isto ponoviti za tekstove iz arheologije i
lingvistike. Ti impakt faktori bi se mogli uzeti u obzir pri izradi top-li sopisa svake od nauka u okviru ame tvoropoljnog sitema obrazovanja
antropologa. Pošto, ''Current Anthropology'' nije jedi so tvoropoljnog profi ! sopisa, ''Annual Review of Anthropology
'', koji tako2 uzima visoko 6. mesto top-liste, zatim veoma dobro plasirani
''American Anthropologist'' i ''Journal of Anthropological research'', onda to
predsta ! ti sopisa koja nisu ravnopravna sa ostalima u trci za prve
tri desetine top-liste.
Li sopisa se potom još sužava, tako što se, radi uporedivog merenja
broja citata i zaklju vanja o impakt faktoru, moraju izostavi sopisi koji su
nastali u jednoj drugoj tradiciji formiranja antropologa u Americi, koja vezuje
sociokulturnu antropologiji sa sociologijom i gra sopise koji su sociološki
i socijalnoantropološki. Njihov broj citata je nemogu pisati antropologiji
u celini, jer je jedan broj sigurno u sociolo! , sopisima koji citiraju sociološke radove iz ovih sociokulturno-antropološko-sociolo! / sopisa. Prema
to, sopisi se moraju izbaciti iz konkurencije za najcitiranijih 30% sociokulturno antropolo! / sopisa.
Jedan broj multidisciplinar / sopisa u sebi sadrži i antropološke teme i
priloge, ali su daleko od toga da njihov impakt faktor pripada baš tim tekstovima. Kao primer, može se nave sopis ''Public Culture'', koji u samoopisu
8
22
http://www.journals.uchicago.edu/page/ca/brief.html
Antropologija 8 (2009)
$
%
navodi da se bavi kulturnim politikama i globalizacijom9, a u opisu, kojim se
prezentira potencijalnim kupcima, stoji da sadrži tekstove o satelitskoj televiziji, sajberspejsu, zatvorima za imigrante i et kim konfliktima.10
No, tu nije kraj. Posto sopisi koji se bave samo jednom subdisciplinom
sociokulturne antropologije, pa su oni u neravnopravnom položaju u odnosu
sopise koji su u celini sociokulturno-antropološki. Na primer, postoji je sopis koji se bavi samo porodicom i poro nim odnosima,11 i drugi koji se bavi samo seljaštvom,12 sopis, koji se bavi materijalnom kulturom, u stvari i antropološki i arheološki, te mu je veoma teško precizno odrediti izvor impakt faktora13.
Potom, postoje regional sopisi koju su antropološki, i bave se Polinezijom ili Indonezi , sopisi koji se bave nekom regijom (Evroazija, Indija), a u njima su radovi iz razli tih na nih disciplina, od istorije i geografije, preko politikologije, do sociologije, i antropologije.
Broj ni pre sopisa koje treba izdvojiti da bi se dobila uporediva
veli na i pristupilo brojanju, nalazi se u slede beli:
Ukupno Prvih 30%
1. 3 # ,
2. 3 /
3.
3 , # /
antropoloških discipl.
3 k3 or 4 Fields) Antropologije
4.
5. 3 , ,
6. 3 ! #
7. 3
3 ! # ipline i još jedne posebne
8. nauke
3 ,
, ! /
9. disciplina
10. 3 j
14
9
6
2
4
2
4
3
5
2
5
3
4
11
2
58
18
Kad se na ovaj na sti ''Reutersova" top-li sopisa, za koju njeni
tvorci tvrde da se odno sopise iz antropologije, dobije se jedan broj razli tih top-listi iz razli tih disciplina koje grade ame ki sistem obrazovanja
9
http://www.dukeupress.edu/publicculture/
http://www.periodicals.com/html/ihp_e.html?ep17223
11
Journal of Familly History
12
Journal of Peasant Studies
13
Journal of Material Culture
10
Antropologija 8 (2009)
23
K %
! O %! ...
antropologa. Mogla bi se napraviti posebna mini top-lista za biofi ku antropologiju, zatim za arheologiju, pa za razli sopisne bastarde, dok bi se lista me2sobno uporedivih sociokulturno antropolo! / sopisa svela na svega 11, a me2sobno uporedi / tvoropolj / sopisa bilo bi svega 4.
Sociokulturna antropologija/etnologija
Prvih 30%
9 CULTURAL ANTHROPOLOGY
0886-7356
1.636
13 AMERICAN ETHNOLOGIST
0094-0496
1.274
24 JOURNAL OF ROYAL ANTHROPOLOGICAL INSTITUTE
1359-0987
0.744
26 CULTURAL STUDIES
0950-2386
0.661
27 ANTHROPOGICAL QUARTERLY
0003-5491
0.659
30 ETHNOS
0014-1844
0.600
44 CRITIQUE OF ANTHROPOLOGY
0308-275X
0.237
50 ANTHROPOS
0257-9774
0.157
52 L’HOMME
0439-4216
0.093
53 ETHNOLOGY
0014-1828
0.081
54 ZEITSCHRIFT FUR ETHNOLOGIE
0044-2666
0.080
/^ci
Drugih 50%
3
3
CURRENT ANTHROPOL
0011-3204
2.312
6
ANNUAL REVIEW OF ANTHROPOLOGY
0084-6570
1.883
18
AMERICAN ANTHROPOLOGIST
0002-7294
1.094
32
JOURNAL OF ANTHROPOLOGICAL RESEARCH
0091-7710
0.438
Postavlja se pitanje koliko menja sliku ovakav postupak, nužan sa stanovi! vanja stati kog karaktera top-liste. Slika je potpuno izmenjena jer sada 4 sociokulturnoantropolo! sopisa ulaze u vrh top-liste, tj. u prvih 30%.
U slede /^ci lazi je sopis koji je tu bio i na velikoj svaštarskotvoropoljnoj listi, ali mu se priklju ! dan, koji je na staroj listi bio u
donjoj polovini. Velika je razlika i u apsolutnom iznosu impakt faktora, jer sa24
Antropologija 8 (2009)
$
%
da prvoplasira sopis ima impakt fak5ede sopisi na prelazu iz prvih 30% u slede /^cicecc sopisi koji, u vizuri našeg Ministarstva nauke, imaju veliki zna sopisa sa SSCI liste, imaju, jedva pomena vredan, impakt faktor od 0,080 do 0,250. Sveukupno se pokazuje da citatometrijske top-liste nisu prikladno merilo za sociokulturnu antropologi
ni u Americi u kojoj Ame ka antropološka asocijacija broji preko 11.000
nova koji govore istim, engleskim, jezikom i obra ju se publici koja govori engleskim jezikom.
55 sopisa iz sociokulturne antropologi 6 sopisi koji izlaze na
engleskom jeziku, jedan na francuskom, jedan na ne, kom, a je sopis
objavljuje tekstove na engleskom, ne, kom, francuskom i španskom. Neengle sopisi zauzimaju donja mesta na redukovanoj top-li sopisa iz sociokulturne antropologije – multije ki ''Anthropos'' (objavljuje tekstove i na
engleskom) je na mestu br. 8, francu sopis ''L’Homme'' je na devetom
mestu, a ne, ki etnolo! sopis, sa dugom tradicijom, ''Zeitschrift fur Ethnologie'' je na poslednjem, jedanaestom mestu. Potvrda da plasman zavisi od
jezika, može se prona lativno visokom plasmanu šved sopsia
''Ethnos'' (šesto mesto), koji izlazi na englesko, je izdavanje je preuzela
izda ka ku ``*utledge''. Prilikom razmatranja plasmana na redukovanoj
sociokulturnoantropološkoj top-listi treba podvu (JE proizvod ''Reutersa" i da se originalni pla , / sopisa mo4 tati na svaštarsko-antropološkoj listi gde je ''L’Homme'' na mestu br. 52, a ''Zeitschrift fur Ethnologie'' na mestu br. 54.
Prethodna analiza, koja ne izlazi iz okvira osnovnih postulata citatometrije,
pokazala je svu njenu nesvrsishodnost, kada je sociokulturna antropologija/etnologija u pitanju. Sasvim je mogupostavi # nih rezultata
došlo analiziraju .lCI listu na kojoj se nalaze istorija, istorija umetnosti,
istorija književnosti i ostale discipline ame ki definisane kao ''Arts and Humanities''. Stati ka preciznost koja je neophodna da bi se utvrdi na granica izme2u, na primer, prvih 30% i slede /^ci ga se potom izvla
dalekosežne posledice po one ko , sopisima objavljuju, pada u vodu
kada se javi samo jedna greška, kakva je uklju vanje jednog jedi sopisa
koji nije antropološki. Takvih grešaka, od metodoloških, do grešaka zasnovanih na neznanju, ima u ''Reutersovoj" listi toliko da bi je trebalo što pre zaboraviti kao merilo kvaliteta, a zapamtiti kao primer nasilja koje ne sme da se
ponovi.
Sasvim dobra ilustracija nemo tatometrijskog pristupa antropologiji (i
svim humani kim naukama) mo4 ti pregledom glavnog teorijskog
sopisa citatometrijskog pokreta i kompani 3 sopis ''Scientometrisc''14 izlazi od 1968. godine, sa pro no tri sveske godišnje što iznosi preko 200 sve14
http://www.springerlink.com/content/101080/
Antropologija 8 (2009)
25
K %
! O %! ...
za sopisa, što, potom, sa pro 5c naka po svesci, iznosi preko
^ccc na / ^ccc naka samo DVA su posvena citatometriji u
humani kim naukama. Pojam ''antropologija'' se ne pominje ni u jednom
naslovu i samo u jednom jedinom rezimeu teksta koji govori o sveukupnom
razvoju društvenih nauka u Brazilu. To vrlo jasno govori da ''scijentometrija'',
kvazina no pokrifitne citatometrije, to, trdeset godina nije imala
šta da kaže u prilog citatometriji u humani kim naukama.
6. Srpska tragikomedija
Ono što se pokazalo kao greška u je ki jedinstvenoj i veoma velikoj na noj zajednici kakva je ame ka, u još ogoljenijem i dra nijem vidu se
tuje u pokušajima da se srpska nauka broji i kvantifikuje. Po narudžbi ministarstva, preduze``1VON'' sa njava top-listu sa nizom potonjih stati kih analiza koje treba da proizvedu utisak tobože velike nauke o nauci.
Analizira trde sopisa kojima su prebrojani citati. Broj prebrojanih citata je toliko mali da bi broja balo da se zapitaju da li je brojanje citata uopšte merilo bi ga. No, pre toga treba napomenuti da su u istu
ravan merenja stavljene i babe, i žabe, i elek ne gitare, i šporet na drva15.
Naime, utvr2 van je redosled, rang-li njena kategorizaci sopisa iz arheologije, za , sopisa koji obra2je neki period istorije (XX vek ili Vizantija), pa iz dela istorije umetnosti, pa iz muzikologije, pa iz etnologije i antropologi sopisi koji obuhvataju celinu istorijske nau sopisi o
speci nim oblastima istorije kao što je vojna istorija, zatim, interdisciplinarni
sopis kao što je ''Balcani `` sopis Balkanološkog instituta SANU, pa on sopis iz fi ke antropologije, kome tu uopšte nije mesto, pa lokalni multidisciplinar sopisi poput ''Lesko kog zbornika'', pa povremene publikacije SANU poput ''Temišvarskog zborni `` sopis iz oblasti zaštite kulturnog nasle2 menika kulture, ili iz uske oblasti kao što je numizmatika
itd, itd.
Ovo se sasvim jasno vidi na osnovu spi sopisa iz ''Bibliometrijskog
izvešta sopisima'' koji je sa nio Centar za evaluaciju u obrazovanju i
nauci (CEON) za 2007. godinu,16 sa izbrojanim brojem citata:
15
Na metafo ni zna podobnosti pore2nja, izražen u etnonauci, gde se iskazuje nemonost pore2nja baba i žaba, ukazao je B. Ži stu o kognitivnoj antropologiji. V. Ži ^cc6 55b-139.
16
http://nainfo.nb.rs.proxy.kobson.nb.rs:2048/kategorizacija/index.aspx
26
Antropologija 8 (2009)
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
$
%
Etnoantropološki problemi
Stari srpski arhiv
Saopštenja R# ! , ure
Antropologija
Hilandarski zbornik
Istraživanja
Vojno-istorijski glasnik
Arheografski prilozi
Glasnik Etnografskog Instituta SANU
Glasnik Antropolološkog društva Jugoslavije
Godišnjak za društvenu istoriju
Tokovi istorije
Balcanica
Zbornik Vizantološkog instituta
Istorija 20. veka
Temišvarski zbornik
Zbornik Matice Srpske za scensku umetnost i muziku
Vardarski zbornik
Mešovita gr 2
Godišnjak grada Beograda
Muzikologija
Starinar
Glasnik Etnografskog muzeja Beograd
Zograf
Prilozi za književnost jezik istoriju i folklor
(, ,
Zbornik Narodnog muzeja (Istorija umetnosti)
Zbornik Narodnog muzeja (Arheologija)
Zbornik Filozofskog fakulteta u Beogradu (istor. nauke)
Glasnik Srpskog arheološkog društva
Zbornik Matice Srpske za istoriju
Flogiston
Novi zvuk
' #
Singidunum
( 2
Antropologija 8 (2009)
16
11
20
5
6
7
7
8
22
20
10
22
29
9
66
12
1
3
2
3
2
1
25
3
27
21
2
0
0
2
9
8
5
3
1
0
0
27
K %
38.
39.
40.
41.
42.
43.
! O %! ...
Lucida intervalla
Rad muzeja Vojvodine
Zbornik Matice Srpske
Arhiv
Spomenica Istorijskog arhiva Srem
Nastava i istorija
0
2
6
0
1
2
3 da bi se brojevi citata u ovoj top-listi nekom magi , dom
uve li za po 100, opet ona ne bi mogla ni mu da posluži. Saznanje da je je sopis iz muzikologije za dva citata više citi sopisa o istoriji
dvadesetog veka ne može da posluži baš nikom. Besmislenost ovakvog merenja ne prihvata samo onaj koji na silu ho tekaru proda teg od jednog
kilograma. A, ako se iz toga izvla klju nasira sopisa, onda je
to skandalozan odnos prema nacionalnoj nauci.
Zašto je to tako? Odgovor je veoma jednostavan. Na na zajednica u Srbiji je
veoma mala i nekoliko desetina na nika koji se bave nekom disciplinom ne mogu da postignu toliko me2sobno citiranje da bi to ostavilo traga na stati kim
brojanjima i merenjima. Na više primera na nog angažovanja antropologa u
Srbiji, ubedljivo je pokazano da je sasvim besmisle kivati od antropologa,
koji prou va folklorne formule u masovnoj kulturi, posebno u na noj fantastici (Gavrilo ^cc6] tira radove kolege koji se bavi prou vanjem upravljanja reprodukcijom i planiranjem porodice (Ži ^cc6 ] ski antropolozi
ne prihvataju da se služe prevara, 2 žna me2sobna citiranja, koja imperativno nalaže citatometrijski profitni lobi. Osim toga, ima li ikakvog razloga
da se kod nas aplicira nešto što se pokazuje kao besmisleno u daleko brojnijim i
razvijenijim na nim disciplina, ! menutih 11.000 antropologa u Americi!? Ovakvo stanje nije privremeno i ne mo4 kivati nekakav
razvoj antropologije u Srbiji ko # tivnih antropologa koji objavljuju
(ispod 100) podi koliko hiljada. Ipak, i srpski antropolo cesima
evropske integracije, postati deo brojne ''porodice'' evropskih antropologa, ali to
ni u kom slu ju ne
ti da dolazi vreme profitnih citatometara. Naprotiv,
Evropa je citatometriju u humani kim naukama bespogovorno odbacila.17
Krunski dokaz svekolike nepotrebnosti primene citatometrije u humani kim naukama, pa samim tim i u etnologiji/antropologiji dala je sama kompanija koja proizvodi top-liste. Naime, sama kompanija ''Reuters'' je izne 17
Vidi www.esf.org –
e asocijacije (European
Scence Foundation). S
V / 2
ignorisanja ''Reutersove" top-liste, jer ''Social anthropology'',
V ,
28
Antropologija 8 (2009)
$
%
tav niz ograni vaju / tora u primeni citatometrije u humani kim naukama koji goto ni te liste izlišnim.
''Standardi publikovanja, uklju juju baveznu redovnost,
veoma su važni u vrednova sopisa iz humani kih nauka i
umetnosti. U humani kim naukama se ne slede obrasci navo2nja uobi
cima iz društvenih i prirodnih nauka. Osim toga,
sopisima iz umetnosti i humani kih nauka se veo, sto citira nešto što ni sopisi (npr. knjige, mu ke kompozicije, umetka i literarna dela). Engleski jezik nije obavezan u nekim oblastima prou vanja u naukama o umetnosti i humani kim naukama,
naro to tamo gde to onemogu va nacionalni fokus prou vanja,
kao što su na primer istraživanja regionalnih književnosti.''18
Iz epicentra naturalnog scijentizma, koji je poklekao pred suštinom humanisti kih nauka, prostodu!
ki zvu paj i optužba: ''Oni pišu i citiraju knjige. Sram ih bilo.'' Da li je potrebno bilo šta re , vidan
profitni karak gledan u proizvodnji i prodaji prozvoda, da je proizvod
evidentno feleri , izvo2 ,ra o tom feleru prozboriti
makar i na marginama zva ne prezentacije.
Na upravlja ma naukom u Srbiji je da daju odgovor na pitanje da li su Srbiji uopšte potrebne nacionalne i humani ke nauke, i ako je odgovor pozitivan, da odustanu od trošenja novca na ovakva merenja koja ne služe ni mu.
Sve drugo je teror i nesvrsishodno i kontraproduktivno nasilje nad samosve!štva, koje stvaraju nacionalne, društvene i humani ke nauke.
Literatura
Borofsky, Robert. 2002. The Four Subfields: Anthropologists as a Mythmakers. American Anthropologist 104 (2): 463-480.
Gavrilov%, Ljiljana. 2008. Vo ,lasa: akciona antropologija u glazuri
da. Etnoantropološki problemi 3 (2): 89-105.
Koen, Moris i Ernest Nejgel. 1965. Uvod u logiku i nani metod. Beograd:
Zavod za izdavanje udžbenika.
Kova %, Ivan. 2008. Odnos države prema humani kim naukama u Srbiji
po kom dvadeset prvog veka. Citatometrija kao pokušaj ubistva srpske
antropologije. Etnoantropološki problemi 3 (2): 33-34.
Kuzmano %, Zorica. 2009. Upotreba etnografskih analogija u arheološkom
zaklju vanju, Etnoantropološki problemi 4 (1): 133-148.
18
http://www.thomsonreuters.com/business_units/scientific/free/essays/journalselec
tion/
Antropologija 8 (2009)
29
K %
! O %! ...
Por%, Marko. 2006. Etnoarheologija – sada! šlost. Etnoantropološki problemi 1 (2): 105-121.
Vidoje %-Škara, Ljubica. 1968a. Osnovi statistike. Beograd.
Vidoje %-Škara, Ljubica. 1968b. Stati ki metod u društvenim naukama.
Beograd: Zavod za izdavanje udžbenika.
Ži %, Bojan. 2008a. Kako složiti babe, žabe i elek ne gitare. Uvod u kognitivnu antropologiju. Antropologija 6: 117-139.
Ži %, Bojan. 2008b. Neukrona ''goropad'': upravljanje reprodukcijom kao
kulturna praksa, Etnoantropološki problemi 3 (1): 143-157.
Primljeno: 30.04.2009.
/ : 03.09.2009.
$ %
Department for Ethnology and Anthropology
Faculty of Philosophy, University of Belgrade
ON TURKEYS, CHICKEN AND QUOTATION INDEXES
Analysis of Reuters company quotation list which ranks anthropological
journals shows methodological errors in the process of this quotation list’s
construction. That list is based on American tradition of four-field anthropology
and it evenly treats journals that belong to completely different scientific
disciplines – biophysical anthropology, prehistoric anthropology, anthropological linguistics, and socio-cultural anthropology. Four entirely different
academic communities cannot be compared by simple citations’ count, and
additional commotion is set in by other types of journals which are also ranked
– those would be journals encompassing all four disciplines, journals which
include some of the disciplines and another non-anthropological science (sociocultural anthropology and sociology), and those that aren’t substantially linked
with anthropology which deal with general questions of globalization, or
display regional character observing a certain region multidisciplinary, which
means historically, geographically, politically, economically, and anthropologically. Therefore, any ranking list of these journals would be equivalent with
creation of a single scoreboard of four American national sports (baseball,
hockey, basketball and football), and hence is of little use in America, and it has
been completely rejected in Europe. Only Serbian administers of science
appreciate this hybrid list and solicit it as an evaluation criterion and a model for
making of an even more hybrid common top list of journals in Serbia which
30
Antropologija 8 (2009)
$
%
would list journals from various different sciences (history, archeology, art
history, ethnology/anthropology, musicology), but also journals with exclusive
focus on parts of these sciences (military history, numismatics, Byzantine
studies or heritage research etc.). This makes this list useless for evaluation of a
particular journal, and socially dangerous were it to be used as a criterion for
funding of certain sciences and journals.
Key words: anthropology, quotation index, SSCI, Thompson-Reuters,
evaluation of science, funding of journals, Serbia.
Antropologija 8 (2009)
31
Ivan Kovacevic