Milica Rajicic

The Rise of Metallurgy in Eurasia is a landmark study in the origins of metallurgy. The project aimed to trace the invention and innovation of metallurgy in the Balkans. It combined targeted excavations and surveys with extensive scientific analyses at two Neolithic-Chalcolithic copper production and consumption sites, Belovode and Pločnik, in Serbia. At Belovode, the project revealed chronologically and contextually secure evidence for copper smelting in the 49th century BC. This confirms the earlier interpretation of c. 7000-year-old metallurgy at the site, making it the earliest record of fully developed metallurgical activity in the world. However, far from being a rare and elite practice, metallurgy at both Belovode and Pločnik is demonstrated to have been a common and communal craft activity.

This monograph reviews the pre-existing scholarship on early metallurgy in the Balkans. It subsequently presents detailed results from the excavations, surveys and scientific analyses conducted at Belovode and Pločnik. These are followed by new and up-to-date regional syntheses by leading specialists on the Neolithic-Chalcolithic material culture, technologies, settlement and subsistence practices in the Central Balkans. Finally, the monograph places the project results in the context of major debates surrounding early metallurgy in Eurasia before proposing a new agenda for global early metallurgy studies.

Open access and fully downloadable from:
https://doi.org/10.32028/9781803270425

Археолошки локалитет Сабирна станица 4 налази се у атару града Кикинда, 4 км јужно од насеља, око 1 км западно од пута Кикинда – Бачка Топола, са северне стране старог водотока, између потеса Калдаруца на северу и Дубока бара на југу. Налазиште је први пут детектовано приликом изласка на терен због издавања услова за градњу нове црпне странице 2018. године. Том приликом сакупљена је већа количина керамичког материјала који се може хронолошки определити у
средњи век.

Археолошки локалитет Сабирна станица 4 налази се у атару града Кикинда, 4 км јужно од насеља, око 1 км западно од пута Кикинда – Бачка Топола, са северне стране старог водотока, између потеса Калдаруца на северу и Дубока бара на југу. Налазиште је први пут детектовано приликом изласка на терен због издавања услова за градњу нове црпне странице 2018. године. Том приликом сакупљена је већа количина керамичког материјала који се може хронолошки определити у средњи век. Заштитна сондажна истраживања започела су у априлу и трајала су, са прекидом, до краја маја 2019. године.

Rescue excavations of the medieval archaeological site of Sabirna Stanica 4 were undertaken in order to
prevent possible endangerment and devastation of the site by intensive natural gas and oil production activities
conducted by the Petrol Company NIS. The endangered zone enclosed peripheral parts of the medieval settlement with a contemporaneous necropolis. Rescue excavations took place between April and May 2019, with interruptions.

Велики међународни пројекат изградње гасовода Турски ток је дуг 930 км са капацитетом од 31,5 милијарди кубних метара гаса годишње. Први његов крак пролази кроз Турску, а други иде ка Бугарској, Србији и Мађарској. Србија и Бугарска овај део гасовода називају и Балкански ток. Капацитет сваког крака је 15,75 милијарди кубних метара гаса. Изграђен је услед потребе да се обезбеди стабилно снабдевање гасом јужне – југоисточне Европе и Турске.
Србија је у току 2019. године изградила магистрални гасовод дужине 403 км од бугарске до мађарске границе, односно од Зајечара до Хоргоша. Градња је текла кроз четири деонице (https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3801702/sest-stvari-koje-treba-da-znate-o-gasovodu-turski-tok.html). Прва деоница била је од бугарске границе до Ћуприје, друга од Ћуприје до Дунава, трећа од Дунава до Зрењанина, док је четврта деоница гасовода била од Госпођинаца до Хоргоша. Први кубици гаса потекли су почетком 2020. године (https://www.aa.com.tr/ba/balkan/deo-gasovoda-turski-tok-kroz-srbiju-pu%C5%A1ten-u-rad/2095358).
Траса гасовода кроз Србију прелазила је кроз многобројна археолошка налазишта у свим деоницама, те је сходно Закону о културним добрима Републике Србије („Сл. гласник РС“ број 71/94) било потребно извршити и велики број заштитних археолошких ископавања. Инвеститор ових радова био је Infrastructure Development and Construction DOO Beograd – Novi Beograd (IDC DOO), Булевар Михајла Пупина 115 г, Нови Београд.
Траса магистралног гасовода (интерконектор) од границе Бугарске до границе са Мађарском, на делу деонице 4, обухватала је област од Госпођинаца до мађарске границе и
прелазила је преко општина Aда, Сента и Кањижа, над којима је као служба заштите непокретних културних добара територијално надлежан Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица. Део деонице 4, од Госпођинаца до Аде, био је у надлежности Покрајинског завода за заштиту споменика културе Петроварадин.
На траси гасовода у општинама Кањижа, Сента и Ада налазило се девет претходно детектованих археолошких локалитета (Сл. 1). Четири налазишта била су угрожена изградњом гасовода на територији општине Кањижа (локалитети 19, 61, 122, 127 у KO Велебит, КО Трешњевац, КО Кањижа, КО Мартонош, КО Хоргош), два на територији општине Сента (Локалитет 42, Црквено брдо и локалитет 45 у КО Сента) и три на територији општине Ада (локалитети 2, 5, 6 у КО Мол, КО Ада). Већина ових налазишта откривена је и мапирана у оквиру пројекта Археолошка мапа северне Бачке, који од 2017. године реализује Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица, уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије и локалних самоуправа. Неки од локалитета који су ископавани у оквиру заштитних радова на траси гасовода били су познати од раније у архивској и археолошкој документацији установа заштите северне Бачке. Такав је случај са локалитетима Црквено брдо (Локалитет 42) у Горњем Брегу, општинa Сента и Чонтпарт (Локалитет 127) у општини Кањижа.
Током октобра и новембра 2019. године, истражена је планирана траса гасовода кроз наведене општине на свих девет археолошких локалитета у дужини од око 1,5 км. Након земљаних радова на полагању цеви гасовода, археолошки радови су настављени на четири локалитета у оквиру радне зоне гасовода да би археолошки објекти и структуре, који су претходно делимично откривени у оквиру трасе, били проширени и истражени у целини.
Приликом ових ископавања детектовано је и ископано више стотина археолошких целина и прикупљено око 100 кутија покретног археолошког материјала.

У току истраживања узет је велики број узорака за различите врсте анализа: апсолутно датовање, палеоботаничке (250 узорака), антраколошке, геохемијске и друге. Анализе радиоактивног угљениковог изотопа ¹⁴С рађене су у Curt Engelhorn – Zentrum Archäometrie, у Манхајму у Немачкој. Резултати других специјалистичких анализа су у обради и биће презентовани у другом тому публикације.
Такође, за све ове локалитете који тренутно уживају статус претходне заштите, на основу резултата истраживања биће урађени елаборати за предлог утврђивања у непокретна културна добра, чиме би се појачала њихова правна заштита. Због великог потенцијала за употпуњавање археолошке слике ове области, надамо се да ће резултати заштитних истраживања на неким од локалитета пружити основ за даља систематска истраживања.