Tarzan
Tarzan | |
---|---|
Prvo prik. | Oktobar 1912.[1] |
Informacije | |
Nadimak | Gospodar džungle |
Alijas | Džon Klejton, Lord Grejstok[2] |
Vrsta | Čovek |
Pol | Muški |
Specijalnost | Nadljudska snaga i izdržljivost, sposobnost komunikacije sa životinjama, natprosečna sposobnost učenja |
Titula | Lord[3] američki Ašvin[4] Grof Grejstok[5] |
Porodica | Odgajila ga je majmunica po imenu Kala |
Suprug(a) | Džejn Porter |
Deca | Korak (Džon Klejton) |
Rođaci | Džeki Klejton (unuk)[6] |
Adresa | Afrička džungla |
Nacionalnost | Englez |
Tumač | Elmo Linkoln Džoni Vajsmiler Leks Barker Gordon Skot |
Izmislio | Edgar Rajs Berouz |
Tarzan (eng. Tarzan, Džon Klejton II, vikont Grejstok) je izmišljeni lik iz knjiga, filmova i stripova koji je stvorio pisac Edgar Rajs Barouz (Edgar Rice Burroughs). Tarzan je arhetipno divlje dete koje su uzgajili u afričkoj džungli veliki majmuni Mangani; on kasnije doživljava civilizaciju, ali je odbacuje i vraća se u divljinu kao herojski avanturista. Prvi put se pojavio u romanu Tarzan među majmunima (Tarzan of the Apes, u izdanju časopisa 1912, u knjižnom izdanju 1914. godine), a kasnije u još 25 nastavka knjige i nebrojeno puta u raznim drugim medijima, kao autorizovan ili neautorizovan lik. Filmska verzija Tarzana kao plemenitog divljaka („Me Tarzan, You Jane”), u kojoj nastupa Džoni Vajsmiler, ne odražava originalni karakter romana, koji je milostiv i visoko sofisticiran.
Tarzan na filmu
[уреди | уреди извор]Lik Tarzana je obrađen u najmanje 200 filmova u periodu između 1918. i 2014.[7] Najpoznatija interpretacija Tarzana na filmu bio je američki glumac švapskog porekla Džoni Vajsmiler (Johnny Weissmüller). Ovaj olimpijski plivač uspešno je glumio Tarzana u ne manje nego 12 filmova, od 1932. do 1948. godine i učinio ga gotovo legendarnim.
Osim predstavljanja na celuloidnom platnu, Tarzan je prikazan i u brojnim televizijskim serijama i crtanim filmovima, od kojih su najuspešniji Diznijevi, a našao se i u brojnim video igrama.
Tarzan u stripu
[уреди | уреди извор]Iako su poznatije njegove filmske adaptacije, ali je u stripu ovaj lik, perom Berna Hogarta (Burne Hogarth) tokom 1930-ih dostigao svoj vrhunac ekspresije. Strip-umetnik Hal Foster (Hal Foster) ga je 1929. prvi adaptirao, a crtali su ga i velikani stripa kao što su Ras Maning (Rus Manning) pod čijim perom je Tarzanov lik 1960-ih doživeo svoju umetničku renesansu.
Sećam se, još davno, kad sam imao dvanaest godina. Moj otac, sa nekakvom hrpom papira pod pazuhom provozao me ulicama Čikaga, sve do velikog Instituta Umetnosti, i tamo je stavivši na sto tuce mojih crteža, skica, koje je bez mog znanja pažljivo sačuvao, upitao ljude za velikim stolom: "Da li je ovo dovoljan razlog da sina upišem na vaše časove crtanja?" Tako je sve počelo. Otac bi danas bio ponosan na mene.
— Bern Hogart "Mikelanđelo Stripa"[8]
Srpski Tarzan
[уреди | уреди извор]U 1980-im, novosadsko preduzeće „Forum Marketprint“ po licenci je proizvodilo stripski serijal „Tarzan“, koji je objavljivan u više evropskih zemalja. Glavni crtač je bio Branislav Kerac, tušer Branko Plavšić, a scenarista Slavko Draginčić. Scenarije su takođe pisali: Petar Aladžić, Rastislav Durman, Svetozar Obradović, Dragana Stanković Vićanović, Dušan Vukojev. Crtači su bili Goran Đukić Gorski, Miodrag Ivanović Mikica, Pavel Koza, Marinko Lebović, Petar Meseldžija, Milan Miletić, Sibin Slavković i Dragan Stokić Rajački.[9]
Radovi inspirisani Tarzanom
[уреди | уреди извор]Džeri Sigel je imenovao Tarzana i još jedan Barouzov lik, Dona Kartera, kao rane inspiracije za njegovu kreaciju Supermena.[10]
Tarzanova popularnost je inspirisala brojne imitatore u pulp magazinima. Znatan broj njih, kao što su Kva i Ka-Zar su bili direktne ili slobodno interpretirane kopije; drugi, poput Plarisa od snegova, su bili slični likovi u različitom okruženju, ili sa različitom izgledom. Od tih likova najpopularniji je bio Ki-Gor, o kome je napisano pedeset devet romana koji su se pojavili između zime 1939. do proleća 1954. u časopisu Priče o džungli.[11][12][13]
Vrste nazvane po Tarzanu
[уреди | уреди извор]Tarzan je komemorisan u naučnom imenu vrste kameleona, Calumma tarzan, čije prirodno stanište je Madagaskar.[14]
Bibliografija
[уреди | уреди извор]- Tarzan of the Apes (1912) (Projekat Gutenberg unos:elektronska knjiga) (LibriVox.org zvučna knjiga)
- The Return of Tarzan (1913) (elektronska knjiga) (zvučna knjiga)
- The Beasts of Tarzan (1914) (elektronska knjiga) (zvučna knjiga)
- The Son of Tarzan (1915) (elektronska knjiga) (zvučna knjiga)
- Tarzan and the Jewels of Opar (1916) (elektronska knjiga) (zvučna knjiga)
- Jungle Tales of Tarzan (1919) (elektronska knjiga) (zvučna knjiga)
- "Tarzan's First Love" (1916)
- "The Capture of Tarzan" (1916)
- "The Fight for the Balu" (1916)
- "The God of Tarzan" (1916)
- "Tarzan and the Black Boy" (1917)
- "The Witch-Doctor Seeks Vengeance" (1917)
- "The End of Bukawai" (1917)
- "The Lion" (1917)
- "The Nightmare" (1917)
- "The Battle for Teeka" (1917)
- "A Jungle Joke" (1917)
- "Tarzan Rescues the Moon" (1917)
- Tarzan the Untamed (1920) (elektronska knjiga)
- "Tarzan and the Huns" (1919)
- "Tarzan and the Valley of Luna" (1920)
- Tarzan the Terrible (1921) (elektronska knjiga) (zvučna knjiga)
- Tarzan and the Golden Lion (1922, 1923) (elektronska knjiga Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2011))
- Tarzan and the Ant Men (1924) (elektronska knjiga)
- Tarzan, Lord of the Jungle (1927, 1928) (elektronska knjiga Архивирано на сајту Wayback Machine (31. октобар 2010))
- Tarzan and the Lost Empire (1928) (elektronska knjiga Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2011))
- Tarzan at the Earth's Core (1929) (elektronska knjiga)
- Tarzan the Invincible (1930, 1931) (elektronska knjiga)
- Tarzan Triumphant (1931) (elektronska knjiga Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2011))
- Tarzan and the City of Gold (1932) (elektronska knjiga Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2011))
- Tarzan and the Lion Man (1933, 1934) (elektronska knjiga Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2011))
- Tarzan and the Leopard Men (1935) (elektronska knjiga)
- Tarzan's Quest (1935, 1936) (elektronska knjiga Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2011))
- Tarzan and the Forbidden City (1938) (elektronska knjiga Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2011))
- Tarzan the Magnificent (1939) (elektronska knjiga)
- "Tarzan and the Magic Men" (1936)
- "Tarzan and the Elephant Men" (1937–1938)
- Tarzan and the Foreign Legion (1947) (elektronska knjiga Архивирано на сајту Wayback Machine (23. новембар 2010))
- Tarzan and the Madman (1964)
- Tarzan and the Castaways (1965)
- "Tarzan and the Castaways" (1941) (elektronska knjiga Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јануар 2011))
- "Tarzan and the Champion" (1940)
- "Tarzan and the Jungle Murders" (1940)
- Tarzan and the Tarzan Twins (1963, za mlade čitaoce)
- "The Tarzan Twins" (1927) (elektronska knjiga Архивирано на сајту Wayback Machine (31. октобар 2010))
- "Tarzan and the Tarzan Twins and Jad-Bal-Ja the Golden Lion" (1936) (elektronska knjiga Архивирано на сајту Wayback Machine (25. фебруар 2011))
- Tarzan: the Lost Adventure (nezavršen rad) (Džo R. Lansdejl je revidiran i dovršen ovo delo) (1995)
Drugi autori
[уреди | уреди извор]- Barton Verper – Barouzov posed nikad nije odobrio ove romane. Oni su uklonjeni sa tržišta, a preostale kopije su uništene.
- Tarzan and the Silver Globe (1964)
- Tarzan and the Cave City (1964)
- Tarzan and the Snake People (1964)
- Tarzan and the Abominable Snowmen (1965)
- Tarzan and the Winged Invaders (1965)
- Fric Lejber – prvi roman koji je odobrio Barouzov posed, i koji je numerisan kao 25. knjiga Tarzanove serije.
- Filip Hoze Farmer
- Tarzan Alive (1972) fikciona biografija Tarzana (ovde Lorda Grejstoka), koja je jedna od dve utemeljivačke knjige (zajedno sa Doc Savage: His Apocalyptic Life).
- The Adventure of the Peerless Peer (1974) Šerlok Holms ide u Afriku da upozna Tarzana.
- The Dark Heart of Time (1999) ovaj roman je posebno odobrio Barouzov posed, i Tarzan se spominje po imenu. Priča je postavljena između Neukroćenog Tarzana i Strašnog Tarzana.
- Farmer je takođe napisao novelu baziranu na njegovoj sopstvenoj fascinaciji Tarzanom, sa naslovom Lord Tyger, i preveo je roman Tarzan of the Apes na esperanto.
- R. A. Salvatore
- Tarzan: The Epic Adventures (1996) autorizirani roman temeljen na pilot epizodi iz istog naziva.
- Najdžel Koks
- -{Tarzan Presli (2004) Ovaj roman kombinuje aspekte Tarzana i Elvisa Preslija u jedan lik nazvan Tarzan Prisli, u novo zelandskom i američkom okruženju. Nakon izdavanja, ovaj rad je bio podložno sudskom postupku u Sjedinjenim Državama, i nakon inicijalnog objavljivanja nije ponovo štampano.
- Novi Tarzan
Izdavač Faber i Faber uz podršku preduzeća Edgar Rajs Barouz, Inc. su obnovili seriju koristeći autora Andija Brigsa. Godine 2011 on je objavio prvu knjigu serije Tarzan: Grejstok zaveštanje. Godine 2012 on je objavio drugu knjigu Tarzan: Ratnik iz džungle, a 2013. godine, on je objavio treću knjigu Tarzan: Zemlje divljaka.
Izvori
[уреди | уреди извор]- ^ „www.tarzan.com”. Архивирано из оригинала 14. 08. 2016. г. Приступљено 16. 06. 2008.
- ^ In Burroughs, Edgar Rice (1914). „Chapter XXV”. Tarzan of the Apes. „Somehow, even against all reason, I seem to see him a grown man, taking his father's place in the world—the second John Clayton—and bringing added honors to the house of Greystoke.”
- ^ Burroughs, Edgar Rice (1928). Tarzan, Lord of the Jungle.
- ^ Farmer, Philip José (1972). „Chapter One”. Tarzan Alive: A Definitive Biography of Lord Greystoke. стр. 8.
- ^ Greystoke: The Legend of Tarzan, Lord of the Apes. Warner Bros. 1984.
- ^ Burroughs, Edgar Rice (1924). „Chapter Two”. Tarzan and the Ant Men.
- ^ IMDb - Internet Movie Database
- ^ Edgar Rice Burroughs' Tarzan: Burne Hogarth's Lord of the Jungle (1972, 1976), Dark Horse Books 2014, pp. 8
- ^ Predrag Đurić. „Tarzan, jugoslovenska produkcija“ Архивирано на сајту Wayback Machine (17. октобар 2015), povodom izložbe "Tarzan u Novom Sadu", Kulturni centar Novi Sad, 2012; izvor: Vojvođanski strip
- ^ „Jerry Siegel Cites Both Tarzan and John Carter as Key Influences in Creating Superman”. Архивирано из оригинала 08. 08. 2020. г. Приступљено 12. 05. 2019.
- ^ Hutchison, Don (2007). The Great Pulp Heroes. Book Republic Press. стр. 195. ISBN 978-1-58042-184-3.
- ^ Arvind Krishna Mehrotra (2006). An illustrated history of Indian literature in English. Permanent Black. стр. 351. ISBN 978-81-7824-151-7.
- ^ Stein, A.B.; Athreya, V.; Gerngross, P.; Balme, G.; Henschel, P.; Karanth, U.; Miquelle, D.; Rostro, S.; Kamler, J.F.; Laguardia, A. (2016). „Panthera pardus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2016.1. International Union for Conservation of Nature.
- ^ Beolens, Bo; Watkins, Michael; Grayson, Michael . The Eponym Dictionary of Reptiles. Baltimore: Johns Hopkins University Press. 2011. ISBN 978-1-4214-0135-5.. xiii + 296 pp. . ("Tarzan", pp. 260–261).
- ^ „Letter by E. R. Burroughs”. Exlibris-art.com. 4. 2. 1922. Приступљено 30. 5. 2013.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Burroughs, Edgar Rice (1924). „Chapter Two”. Tarzan and the Ant Men.
- Farmer, Philip José (1972). „Chapter One”. Tarzan Alive: A Definitive Biography of Lord Greystoke. стр. 8.
- Burroughs, Edgar Rice (1928). Tarzan, Lord of the Jungle.
- Annette Wannamaker and Michelle Ann Abate, eds. Global Perspectives on Tarzan: From King of the Jungle to International Icon (Routledge; 2012) 216 pages; studies by scholars from the United States, Australia, Canada, Israel, the Netherlands, Germany, and France.
- Egan, Sean (2017). Tarzan: The Biography. London: Askill Publishing. ISBN 978-0-9545750-7-6..
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- www.Tarzan.com — Zvanični vebsajt o Tarzanu i Edgaru Rajsu Berouzu
- www.Tarzan.org — Svetovi koje je stvorio Edgar Rajs Berouz
- www.ERBzine.com — Omaž Edgaru Rajsu Berouzu i nedeljni vebzin sajt
- Besplatne e-knjige o Tarzanu (Project Gutenberg) Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јануар 2016)
- Угинула Тарзанова Чита („Блиц“, 28. децембар 2011)
- Empire magazine Tarzan centenary feature
- for an appraisal of Tarzan films in movies vs films section.