Suzenje
Suzenje, eksudacija ili plač biljaka je proces koji se zasniva na postojanju korenovog pritiska.[1] Do suzenja dolazi u slučaju da se stablo turgidnih biljaka iseče iznad linije zemljišta. Da bi došlo do suzenja potrebno je da koren biljaka intenzivno usvaja vodu, a da odavanje bude minimalno. Suzenje je ritmička pojava i najintenzivnija je ujutru. Često se javlja u proleće pri rezidbi voćaka ili vinove loze. Može trajati i do nekoliko sati, što ukazuje na prisustvo pozitivnog pritiska u ksilemu koji "gura" tečnost naviše. Sve dok koren usvaja jone, nivo vode u ksilemu će se podizati. Količina eksudata varira od biljne vrste. Tako npr. kod kukuruza može da iznosi 150 ml, a kod vinove loze i do 1000 ml dnevno. Sok sadrži mineralne materije, aminokiseline, vitamine, enzime, organske kiseline, šećere.[2][3]
Analiza eksudata se često koristi za proučavanje matabolizma korena , transporta hormona i drugih jedinjenja kao i probleme vezane za mineralnu ishranu biljaka.[4]
Vidi još
[уреди | уреди извор]Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Power, Michael L. (2010). Anne M. Burrows; Leanne T. Nash, ур. The Evolution of Exudativory in Primates / Nutritional and Digestive Challenges to Being a Gum-feeding Primate. Springer. стр. 28. Приступљено 2. 10. 2012.
- ^ Marschner, Horst (1995). Mineral Nutrition of Higher Plants. ISBN 978-0-12-473543-9.
- ^ Walker, T. S.; Bais, H. P.; Grotewold, E.; Vivanco, J. M. (2003). „Root Exudation and Rhizosphere Biology”. Plant Physiology. 132 (1): 44—51. PMC 1540314
. PMID 12746510. doi:10.1104/pp.102.019661.
- ^ "Fiziologija biljaka",Radmila Stikić,Zorica Jovanović
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
