[go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Robert Fisk

С Википедије, слободне енциклопедије
Robert Fisk
Fisk in 2008
Fisk 2008. godine
Ime po rođenjuRobert Fisk
Datum rođenja(1946-07-12)12. jul 1946.
Mesto rođenjaMejdston, Kent
 Engleska
Datum smrti30. oktobar 2020.(2020-10-30) (74 god.)
Mesto smrtiDablin
 Irska
PrebivališteEngleska
DržavljanstvoBritansko
ObrazovanjeLankaster univerzitet (B.A., 1968)
Triniti kolledž, Dublin (PhD, 1985)
ZanimanjeBliskoistočni dopisnik za Independent
NagradeDžejkobova nagrada, nagrada Amnesti internašonal za UK štampu, Britanska novinarska nagrada, Međunarodni novinar godine, Lananova nagrada za slobudu kulture
Veb-sajthttps://www.independent.co.uk/biography/robert-fisk

Robert Fisk (12. jul 194630. oktobar 2020) bio je britanski pisac i novinar koji je radio kao dopisnik lista Independent za Bliski Istok i uživao status najnagrađivanijeg britanskog novinara. Više od 30 godina svog života Fisk je proveo u Libanu.[1] Bio je poznat po oštroj kritici američke i zapadne politike prema Bliskom istoku.

Njegovi članci su ga učinili omraženom osobom među američkim neokonzervativcima i njihovim pristalicama u američkoj sferi uticaja, čije su onlajne kritike Fiskovih tekstova poslužile kao podloga za novu reč: „fisking”[2]. Fisk je dobitnik brojnih britanskih i međunarodnih novinarskih nagrada, uključujući novinarsku nagradu Stranog novinara godine koju je dobio sedam puta. Objavio je više knjiga i izveštavao je o nekoliko ratova i oružanih konflikta.

Kao reporter koji govori arapski,[3] jedan je od retkih zapadnih novinara koji su intervjuisali Osamu bin Ladena, što je on učinio u tri navrata u periodu od 1993. do 1997. godine.[4][5]

Nagrade i počasti

[уреди | уреди извор]

Fisk je primio britansku novinarsku nagradu Međunarodni novinar godine sedam puta[6] i dva puta je osvojio nagradu „Reporter godine”.[7] Takođe je primio nagradu Amnesti internašonal za UK medije 1992. godine za njegov izveštaj „Druga strana sage o taocima”,[8] godine 1998. za njegove izveštaje iz Alžira[9] i ponovo 2000. godine za njegove članke o NATO bombardovanju SRJ 1999. godine.[10]

Njegova najznačajnija i verovatno najpoznatija knjiga iz 2005. godine, Veliki rat za civilizaciju, sa njegovom kritikom pristupa Zapada i Izraela pitanjima Srednjeg istorka, bila je dobro prihvaćen od strane kritičara i proučavalaca međunarodnih odnosa. Međutim, recenzent za novine The Guardian, bivši britanski ambasador u Libiji, Oliver Majls, bio je manje entuzijastičan. On je napisao da „žalosno veliki broj grešaka” u 1.366 stranica dugoj knjizi „potkopava poverenje čitaoca” i da bi „pažljivo uređivanje i nemilosrdno potkresivanje možda od ovoga proizvelo dve ili tri dobre kratke knjige”.[30]

Video dokumentarni zapisi

[уреди | уреди извор]

Fisk proizveo trodelnu seriju pod naslovom Od Bejruta do Bosne 1993. godine, za koji je rekao da je bila pokušaj „da se utvrdi zašto sve veći broj muslimana mrzi Zapad”.[31] Fisk je izjavio da Diskaveri kanal nije ponovno prikazao filmove, nakon inicijalnog potpunog prikazivanja, zbog kritičkih pisama koje su poslale pro-izraelske grupe kao što je CAMERA.[31][32]

  1. ^ „Robert Fisk Biography”. London: Independent. Архивирано из оригинала 25. 09. 2015. г. Приступљено 12. 11. 2012. 
  2. ^ Word detective, 2003
  3. ^ „Robert Fisk lecture (audio)”. Fass.kingston.ac.uk. Faculty of Arts and Social Sciences – Kingston University London. Архивирано из оригинала 12. 5. 2013. г. Приступљено 21. 8. 2012. 
  4. ^ Fisk, Robert. The Great War for Civilisation: The Conquest of the Middle East. Fourth Estate. стр. 1—39. ISBN 978-1-84115-007-9. 
  5. ^ „Honoured War Reporter Sides With Victims of Conflict”. New Zealand Press Association. 4. 11. 2005. 
  6. ^ Keatinge, Patrick (2. 12. 2002). Ireland in International Affairs: Interests, Institutions and Identities: Essays in Honour of Professor N.P. Keatinge, FTCD, MRIA. Institute of Public Administration. стр. 217. ISBN 978-1-902448-76-3. 
  7. ^ „Times reporter wins award”. The Times. London. 15. 12. 1987. 
  8. ^ „Fisk wins Amnesty award”. The Independent on Sunday. 7. 6. 1992. стр. 18. Приступљено 19. 1. 2018. 
  9. ^ „Amnesty International UK (AIUK) Media Awards 1998 – Winners – Short-list – Judges”. Архивирано из оригинала 17. 1. 2013. г. Приступљено 18. 1. 2013. 
  10. ^ „amnesty international media awards – Media Awards Winners 2000”. Архивирано из оригинала 13. 5. 2001. г. Приступљено 20. 1. 2013. 
  11. ^ University, Lancaster. „Honorary Degrees”. Lancaster University. Приступљено 9. 6. 2013. 
  12. ^ "In the wars". The Irish Times (Dublin). 19 November 1991.
  13. ^ List of 1999 winners Архивирано 2010-11-20 на сајту Wayback Machine. The Orwell Prize for Journalism.
  14. ^ „Fisk wins award for political journalism”. The Independent. London. 20. 7. 2001. Архивирано из оригинала 10. 09. 2011. г. Приступљено 07. 02. 2019. 
  15. ^ „Previous Winners”. Martha Gellhorn Prize for Journalism. 
  16. ^ „Doctor of the University 1973–2011” (PDF). The Open University. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 12. 2013. г. Приступљено 10. 6. 2013. 
  17. ^ University of St Andrews (21. 6. 2004). „Honorary degrees June 2004”. The University of St Andrews. Архивирано из оригинала 13. 12. 2013. г. Приступљено 9. 6. 2013. 
  18. ^ University, Carleton (31. 5. 2013). „Honorary Degrees Awarded Since 1954”. Carleton University. Приступљено 9. 6. 2013. [мртва веза]
  19. ^ „About the Edward Said Memorial Lecture”. University of Adelaide. Архивирано из оригинала 13. 10. 2008. г. Приступљено 17. 10. 2009. 
  20. ^ University, Ghent (2006). „Honorary Doctorates (Dutch)”. Ghent University. Приступљено 1. 1. 2017. 
  21. ^ American University of Beirut (2006). „Honorary Doctorates”. American University of Beirut. Архивирано из оригинала 1. 8. 2013. г. Приступљено 10. 6. 2013. 
  22. ^ Communications & External Affairs Office (2006). „Destinguished journalist receives Queen's honorary degree”. Queen's University Belfast. Архивирано из оригинала 4. 6. 2013. г. Приступљено 10. 6. 2013. 
  23. ^ „2006 Lannan Cultural Freedom Prize awarded to Robert Fisk”. Lannan Foundation. Архивирано из оригинала 22. 5. 2007. г. 
  24. ^ News, Press and Media (7. 7. 2008). „University Honorary Degrees July 2008”. The University of Kent. Архивирано из оригинала 15. 6. 2013. г. Приступљено 7. 6. 2013. 
  25. ^ „Five recipients to receive honorary degrees at Trinity College Dublin”. 12. 7. 2008. Архивирано из оригинала 11. 12. 2015. г. Приступљено 2. 2. 2016. 
  26. ^ Ihle, Jon (8. 1. 2009). „Trinity College awards harsh Israel critic”. Jewish Telegraphic Agency. Приступљено 7. 6. 2013. 
  27. ^ Schofield, Ben (16. 7. 2009). „Liverpool Bishops honoured by Liverpool Hope University”. Liverpool Daily Post.co.uk. Приступљено 9. 6. 2013. 
  28. ^ Fisk, Robert (18. 7. 2009). „Some lessions in sacrifice from Liverpool in two world wars”. London: The Independent. Приступљено 9. 6. 2013. 
  29. ^ "Robert Fisk wins International Prize". The Independent (London). 18 June 2011.
  30. ^ Miles, Oliver (19. 11. 2005). „The big picture”. London: Guardian Unlimited. Приступљено 19. 7. 2006. 
  31. ^ а б Wallis, David, ур. (2004). Killed: great journalism too hot to print. Nation Books. стр. 388. ISBN 978-1-56025-581-9. 
  32. ^ Trager, Robert; Dickerson, Donna Lee (1999). Freedom of expression in the 21st century. Pine Forge Press. стр. 80. ISBN 978-0-8039-9085-2. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]