Metagalaksija

Metagalaksija ili astronomska vasiona je najveći poznati sistem objekata koji su međusobno povezani gravitacionom interakcijom. Metagalaksija je džinovski sistem koji sadrži nekoliko milijardi galaksija, a njene dimenzije se procenjuju prema crvenom pomaku kvazara i iznose 9.000 MPc.

Na rastojanjima većim od par stotina MPc metagalaksija se po prvoj aproksimaciji može smatrati kao homogena i izotropna.

Podela

Metagalaksija se sastoji od galaksija koje se većinom grupišu u grupe galaksija i galaktička jata. Galaksije van jata se retko nalaze, a rastojanje između galaksija u odnosu na njihove dimenzije su mnogo manja nego kod zvezda, te je zato mnogo veća verovatnoća da će doći do sudara između galaksija, nego između zvezda.

Grupe galaksija

Grupe galaksija su manji sistemi metagalaksije. Sadrže nekoliko desetina galaksija, obično ne više od 50 u prečniku 1–2 MPc. Masa grupe galaksija kreće se između masa jako velikih eliptičkih galaksija i jata galaksija i iznosi oko 10¹³ masa Sunca. Grupe galaksija su najčešće strukture galaksija u vasioni.

Naša galaksija pripada tzv. „Lokalnoj grupi”. Lokalna grupa galaksija predstavlja skup od tridesetak gravitaciono povezanih galaksija kome pripada i Mlečni put na poluprečniku od oko 1 megaparseka (MPc) od Mlečnog puta. Galaksije su međusobno gravitaciono povezane.^[1] Glavni članovi Lokalne grupe su Mlečni put, galaksija Andromeda, galaksija Trougao i Mafeji 1. Ostali članovi su eliptični i nepravilni patuljci koji su sateliti glavnih galaksija. Galaksije Andromeda i Trougao su najudaljeniji objekti vidljivi golim okom, a osim njih (i Mlečnog puta), od članova Lokalne grupe jedino su još Veliki i Mali Magelanov oblak vidljivi golim okom.^[2]

Galaktička jata

Virgo jato na rastojanju od 17 MPc sa 2.500 spiralnih i eliptičnih galaksija. U centru se nalazi najmasivnija poznata eliptična galaksija M87.

Galaktička jata (klasteri) su veći sistemi metagalaksije. One sadrže stotine ili hiljade galaksija. Najmasivnija galaktička jata imaju pravilan, skoro sferan oblik i nazivaju se bogata jata. Sastoje se uglavnom od eliptičkih i diskolikih galaksija i broje do 30.000 članova.

Karakteristike bogatih jata su homogena struktura i velika koncentracija galaksija u centru jata. Najsjajniji članovi ovih jata su galaksije čiji je apsolutni sjaj –21 magnituda i oni se koriste za procenjivanje daljine. Jata su dinamički stabilna i pored povremenih sudara galaksija, kao i aktivnosti nekih od njih, zbog toga što je apsolutna potencijalna energija glaktičkog jata veća od zbira kinetičkih energija njegovih članova, kao i zbog doprinosa tamne (nevidljive) materije u jatu.

Galaktička jata se grupišu u superjata galaksija. Najveće poznate strukture galaksija nazivaju se džinovska vlakna. Dimenzije su im između 200 i 300 MPc. U njima je jako koncentrisana materija okružena ogromnim praznim prostorom, ali se superjata ne karakterišu međusobnom gravitacionom interakcijom komponenata.^[3]

Međugalaktička materija

Među galaksijama nalazi se međugalaktička materija o kojoj još uvek nije mnogo poznato. Na osnovu merenja X-zračenja iz pojedinih galaktičkih jata, pokazana su postojanja jonizovanog vrelog gasa temperature oko 70.000 K. Ovakav vreli gas delom je primordijalnog porekla, delom potiče od korona džinovskih eliptičkih galaksija, a može nastati i od sudara galaksija ili manjih jata. Kod sudara masa jedne komponente raste na račun druge.^[4]

Posmatranja

Galaktička jata su detektovana u posmatranjima pomoću raznih opservacionih tehnika i detaljno su proučavana mnogim metodama.

Optički ili infracrveni spektar:

Pojedinačne galaksije ili jata mogu da se proučavaju optičkim ili infracrvenim spektrom. Galaktička jata se optičkim teleskopima detektuju tražeći najgustije oblasti, a potvrđuju se crvenim pomakom u infracrvenom spektru. S druge strane, sam infracrveni spektar je mnogo korisniji za detektovanje usamljenih jata.

X-zraci:

Teleskopima u X-spektru se detektuje vruća plazma koja detektuje X-zrake. Jata su pored aktivnih galaktičkih jezgara najsvetliji emiteri X-zraka među vangalaktičkim objektima.

Radio spektar:

U galaktičkim jatima je pronađen veliki broj difuzionih struktura koje emituju u radio spektru.

Vidi još

Galaksija

Reference

^ Richard A. Matzner, ур. (2001). Dictionary of Geophysics, Astrophysics and Astronomy. Boka Raton: CDC Press LLC. ISBN 978-0-8493-2891-6.
^ Paul Murdin, ур. (2001). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics. Institure of Physics Publishing. стр. 2203—2207 стр. ISBN 978-0-7503-0440-5.
^ Vangalaktička astronomija, Kosmologija Архивирано на сајту Wayback Machine (29. децембар 2014), pp. 2; pristupljeno: 29.decembar 2014.
^ Intergalaktički medijum, pristupljeno: 29. decembar 2014.

Literatura

Opšta astrofizika, Vukićević-Karabin Mirjana, Atanacković Olga, 2010, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva ISBN 978-86-17-16947-1

[dgaa-1] Richard A. Matzner, ур. (2001). Dictionary of Geophysics, Astrophysics and Astronomy. Boka Raton: CDC Press LLC. ISBN 978-0-8493-2891-6.

[eaa-2] Paul Murdin, ур. (2001). Encyclopedia of Astronomy and Astrophysics. Institure of Physics Publishing. стр. 2203—2207 стр. ISBN 978-0-7503-0440-5.

[3] Vangalaktička astronomija, Kosmologija Архивирано на сајту Wayback Machine (29. децембар 2014), pp. 2; pristupljeno: 29.decembar 2014.

[4] Intergalaktički medijum, pristupljeno: 29. decembar 2014.

[1]

[2]

[3]

[4]

Нормативна контрола
Државне	Немачка
Остале	Енциклопедија Британика