iTunes
Програмер(и) | Apple Inc. |
---|---|
Прво издање | 9. јануар 2001. |
Стабилно издање | 12.10.2
/ 29. октобар 2019. |
Оперативни систем | Windows XP SP2 или новији OS X 10.6.8 или новији |
Доступан на | 23[1] језика |
Тип | Медија плејер ЦД рипер Подкаст Таг едитор |
Веб-сајт | apple.com/itunes/ |
iTunes (транскр. Ајтјунс) приватни је мултимедијални веб-систем познате америчке компаније Епл. Ради се о импресивно богатом сајту који садржи на десетине милиона дигиталних докумената. Од песама, преко филмова, подкастова, до електронских и звучних књига, телевизијских програма, универзитетских предавања и апликација за Еплове мобилне уређаје ајпод, ајпад и ајфон.
Коришћење
[уреди | уреди извор]Ајтјунс је хибридни систем који се може користити на два начина. Први је директно преко веб читача (енгл. browser) са PC, Мек или мобилних рачунара, док је други преко класичних и мобилних апликација које само читају мултимедијални садржај са веба. Нативне апликације нуде боље и богатије могућности од веб апликације, али захтевају претходно скидање са интернета и дугу инсталацију. Те апликације постоје за два популарна десктоп оперативна система Mac OS X и Windows, као и за Епл мобилни оперативни систем iOS. Апликације које имају велику зависност од веб садржаја спадају у посебну групу софтвера под називом RIA (Rich Internet Application).
Садржај
[уреди | уреди извор]Ова ризница дигиталног садржаја нуди комбиновани комерцијални модел. Велики део је доступан бесплатно, али исто тако велика је и понуда материјала који се мора платити. Ајтјунс је регионализован. Кориснични интерфејс је исти за све земље, али је на различитим језицима и свака земља нуди раличите нивое материјала. Неки нуде само мобилне апликације, неке само песме, док најнапреднија, америчка продавница, нуди све садржаје.
Србија тренутно нема своје формално учешће као равноправни члан, али и поред тога неки пионири дигиталног издаваштва већ нуде своје производе. Ради се, највише, о песмама познатијих уметника, понека апликација и по који подкаст. Један од водећих проблема неучешћа Србије у овом систему је због начина плаћања. Чест је случај да кредитне картице које издају домаће банке нису признате у међународном систему плаћања, тако да чак и заинтересовани потенцијални купци не могу да дођу до жељеног производа.
Велика количина бесплатног садржаја, чини овај систем веома вредним катализатором пажње модерних интернаута јер на веома једноставан начин омогућава преглед великог броја дигиталних докумената. Посебно треба нагласити секцију намењену универзитетима. Најпрестижнији светски универзитети, посебно амерички, мада има и британских, немачких, француских и италијанких и других нуде скоро увек по правилу бесплатна предавања својих популарних курсева. Харвард, Станфорд, Оксфорд, Кембриџ, само су неколико од пар стотина расположивих универзитета. Предавања су махом на енглеском, мада европски универзитети комбинују свој и енглески језик.