IA-32
IA-32 (скраћено од "Интел Архитектура, 32-bit", такође познато и као i386[1][2] метонимијом)[3] је 32-bit верзија x86 архитектуре инструкцијског сета (ISA), која је први пут имплементирана 1985. године у Intel 80386 микропроцесорима. IA-32 је прва инкарнација x86 која подржава 32-bit рачунање,[4] што је резултирало тиме да се "IA-32" појам може користити као метонимија за све x86 верзије које подржавају 32-bit рачунање.[5][6]
IA-32 инструкцијски сет је уведен у Intel 80386 микропроцесоре 1985. године и до 2015. године је и даље подржаван од стране савремених PC микропроцесора. Иако је инструкцијски сет остао нетакнут, наредне генерације микропроцесора које га користе су постале много брже. У разним директивама програмских језика, IA-32 се и даље назива "i386" архитектура.[7][8][9][10][11]
Интел је изумитељ и највећи добављач IA-32 процесора, а други по величини добављач је AMD. На неко време VIA, Трансмета и неки други произвођачи су такође правили IA-32 процесоре, али од 2000. године сви произвођачи су прешли на 64-bit варијанту x86, x86-64.
Карактеристике архитекруре
[уреди | уреди извор]Дефинишуће карактеристике IA-32 су доступност 32-bit процесорских регистара за општу употребу (нпр. EAX и EBX), 32-bit integer аритметичке и логичке операције, 32-bit offset-ови у сегменту за време заштитног мода, и превођење сегментираних адреса у 32-bit линеарну адресу. Дизајнери су такође направили и још нека друга побољшања. Неке од важнијих промена су описане у тексту испод.
- 32-bit integer способност
- Сви регистри опште употребе (GPRs) су проширени са 16 бита на 32 бита, и све аритметичке и логичке операције, операције меморије ка регистру и регистра ка меморији итд, могу да раде директно на 32-bit integer-има. Операције Push и pop на стеку раде у 4-byte корацима, а несегментирани показивачи су широки 4 byte.
- Више општих модова адресирања
- Било који GPR може да се користи као основни регистар и било који GPR, осим ESP-а, може да се користи као индексни регистар у меморијској референци. Вредност индексног регистра се може помножити са 1, 2, 4, или 8 пре него што се дода на вредност основног регистра и на премештање.
- Додатни сегментни регистри
- Додата су још два сегментна регистра, FS и GS.
- Већи простор виртуелне адресе
- IA-32 архитектура дефинише 48-bit формат сегментиране адресе са 16-bit сегментним бројем и 32-bit offset-ом унутар сегмента. Сегментиране адресе су мапиране на 32-bit линеарну адресу.
- Paging на захтев
- 32-bit линеарне адресе су виртуелне адресе, а не физичке адресе. Оне се преводе у физичке адресе преко page табеле. У 80386, 80486 и оригиналним Pentium процесорима, физичка адреса је била 32 бита. У Pentium Pro и каснијим процесорима, Екстензија физичке адресе је дозвољавала 36-bit физичку адресу иако је линеарна адреса и даље била 32 бита.
Модови оперисања
[уреди | уреди извор]| Мод оперисања | Неопходан оперативни систем | Врста кода
која се користи |
Уобичајена
величина адресе |
Уобичајена
величина операнда |
Типична
ширина регистра |
|---|---|---|---|---|---|
| Заштитни мод | 32-bit оперативни систем или boot учитавач | 32-bit код са заштитним модом | 32 bits | 32 bits | 32 bits |
| 16-bit оперативни систем са заштитним модом или boot учитавач, или 32-bit boot учитавач | 16-bit код са заштитним модом | 16 bits | 16 bits | 16 или 32 bits | |
| Виртуелни 8086 мод | 16- или 32-bit оперативни систем са заштитним модом | 16-bit код са стварним модом | 16 bits | 16 bits | 16 или 32 bits |
| Стварни мод | 16-bit оперативни систем са стварним модом или boot учитавач, или 32-bit boot учитавач | 16-bit код са стварним модом | 16 bits | 16 bits | 16 или 32 bits |
Види још
[уреди | уреди извор]- IA-64
- Листа ранијих произвођача IA-32 компатибилних процесора
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ "DITTO".
- ^ "Additional Predefined Macros". intel.com.
- ^ Kemp, Steve.
- ^ „Intel 64 and IA-32 Architectures Software Developer's Manual”. Intel Corporation. септембар 2014. стр. 31. „The Intel386 processor was the first 32-bit processor in the IA-32 architecture family. It introduced 32-bit registers for use both to hold operands and for addressing.”
- ^ Green, Ronald W. (5 May 2009).
- ^ "Supported Hardware" Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2020).
- ^ „Additional Predefined Macros”. intel.com. Intel. Приступљено 31. 8. 2013.
- ^ „DITTO”. BSD General Commands Manual. Apple. 19. 12. 2008. Приступљено 3. 8. 2013. „Thin Universal binaries to the specified architecture [...] should be specified as "i386", "x86_64", etc.”
- ^ Kemp, Steve. „Running 32-bit Applications on 64-bit Debian GNU/Linux”. Debian Administration. Архивирано из оригинала 16. 09. 2013. г. Приступљено 15. 06. 2016.
- ^ Green, Ronald W. (5. 5. 2009). „What do IA-32, Intel 64 and IA-64 Architecture mean?”. software.intel.com. Intel. Приступљено 19. 12. 2014.
- ^ „Supported Hardware”. Ubuntu Help. Canonical. Архивирано из оригинала 05. 02. 2020. г. Приступљено 31. 8. 2013.