Benzizoksazol
Изглед
Nazivi | |
---|---|
IUPAC naziv
1,2-Benzizoksazol
| |
Drugi nazivi
2,1-Benzizoksazol, Antranil, Benzo[d]izoksazol, Benz[c]izoksazol
| |
Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
ChEBI | |
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.005.440 |
EC broj | 205-980-5 |
| |
Svojstva | |
C7H5NO | |
Molarna masa | 119,12 g·mol−1 |
Agregatno stanje | Bezbojna tečnost |
Gustina | 1,18 g/cm3 |
Tačka ključanja | 35 - 38 °C (2,67 hPa) 101 - 102 °C (2 kPa) |
Opasnosti | |
S-oznake | S24/25, S28A, S37, S45 |
Tačka paljenja | 58 °C |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
verifikuj (šta je ?) | |
Reference infokutije | |
Benzizoksazol je aromatično organsko jedinjenje sa molekulskom formulom C7H5NO. Benzizoksazol sadrži benzen koji je kondenzovan sa izoksazolom.[3][4] Benzizoksazol se prvenstveno koristi u industriji i naučnim istraživanjima.
Ovo heterociklično jedinjenje nalazi primenu u kao početni materijal u sintezi većih, obično bioaktivnih struktura. On je komponenta hemijskih struktura lekova kao što su antipsihotik risperidon i antikonvulsant zonisamid.
Njegova aromatičnost ga čini relativno stabilnim heterocikličnim jedinjenjem. On sadrži reaktivana mesta koja omogućavaju funcionalizaciju.
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Katritzky A.R.; Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry (Second изд.). Academic Press. ISBN 0080429882.
- ^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.