Akridin

Akridin
Nazivi
	IUPAC naziv Akridin
Identifikacija
CAS broj	260-94-6 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika; interaktivna slika;
ChEBI	CHEBI:36420 ;
ChemSpider	8860 ;
ECHA InfoCard	100.005.429
PubChem C ID	9215;
	SMILES n1c3c(cc2c1cccc2)cccc3; c1ccc2c(c1)cc3ccccc3n2; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C13H9N
Molarna masa	179,22 g·mol−1
Tačka topljenja	107 °C
Tačka ključanja	346 °C
Kiselost (pKa)	5.60
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Acridin, C₁₃H₉N, je organsko jedinjenje i azotno heterociklično jedinjenje.^[4]

Acridin je strukturno srodan sa antracenom. Kod njega je jedna od centralnih CH grupa antracena zamenjena azotom. Akridin je bezbojan čvrst materijal. On prvi put izolovan iz katrana. Acridin je sirovina u proizvodnji boja i niza lekova. Mnogi akridini, kao što je proflavin, isto tako imaju antiseptička svojstva. Akridin i srodni derivati se vezuju za DNK i RNK usled njihove sposobnosti da interkaliraju. Akridin-oranž (3,6-dimetilaminoakridin) je nukleinska kiselina koja je selektivna metahromatska boja sa primenom u određivanju ćelijskog ciklusa. Akridarsin je formalno izveden iz akridina zamenom atoma azota sa arsenikom, a akridofosfin zamenom sa fosforom.

Reference

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Brown, H.C., et al., in Baude, E.A. and Nachod, F.C., Determination of Organic Structures by Physical Methods, Academic Press, New York, 1955.
^ Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.

Literatura

Synthesis of acridone in Organic Syntheses 19:6; Coll. Vol. 2:15 [1] from o-chlorobenzoic acid and aniline in a Goldberg reaction.
Synthesis of 9-aminoacridine in Organic Syntheses 22:5; Coll. Vol. 3:53. [2] from N-phenylanthranilic acid.

Spoljašnje veze

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Brown, H.C., et al., in Baude, E.A. and Nachod, F.C., Determination of Organic Structures by Physical Methods, Academic Press, New York, 1955.

[4] Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.

[1]

[2]

[3]

[4]

Нормативна контрола
Државне	Немачка Израел Сједињене Државе Јапан Пољска
Остале	Енциклопедија Британика