21. фебруар

21. фебруар је педесет други дан у години у Грегоријанском календару. 313 дана (314 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29

• 1613 — Земски сабор је једногласно изабрао Михаила I, сина московског патријарха Филарета за цара, чиме је на власт дошла династија Романов.
• 1848 — Објављен је „Комунистички манифест“ Карла Маркса и Фридриха Енгелса.
• 1911 — Јапан и САД потписали трговински уговор којим је ограничен прилив јапанских радника у САД.
• 1916 — Немачким нападом почела битка код Вердена у Француској, најдужа и најкрвавија у Првом светском рату. У бици која је окончана 18. децембра погинуло око милион немачких и француских војника.
• 1917 — Избио је Топлички устанак због покушаја бугарске војске да мобилише српске регруте у окупираним областима у јужној Србији у Првом светском рату.
• 1921 — Реза Шах је преузео контролу над Техераном након успешног државног удара.
• 1941 — У авионској несрећи погинуо канадски физиолог Фредерик Грант Бантинг, који је с Чарлсом Бестом 1921. изоловао инсулин. 1923. добио Нобелову награду за медицину коју је поделио са својим сарадником Џоном Маклаудом.
• 1943 — Британски краљ Џорџ VI доделио Русима одликовање "Мач части" за одбрану Стаљинграда у Другом светском рату.
• 1947 — Амерички проналазач Едвин Херберт Ленд у Њујорку представио прву "инстант-камеру", полароид.
• 1958 — Гамал Абдел Насер изабран за првог председника Уједињене Арапске Републике, федерације Египта и Сирије.
• 1972 — Ричард Никсон је допутовао у Пекинг као први председник САД у посети Народној Републици Кини. Тиме почела нормализација америчко-кинеских односа и отворен пут за пријем Кине у Уједињене нације и њено стално место у Савету безбедности.
• 1973 — Израелски ловац је изнад Синајске пустиње оборио либијски путнички авион, усмртивши 108 особа.
• 1974 — У Скупштини Југославије проглашен нови Устав којим су дефинисане промене у односима федерације и федералних јединица и устројство федералне заједнице. Републике практично постале националне државе, а аутономне покрајине Косово и Војводина конститутивни елементи федерације, чиме је њихова веза с Републиком Србијом сведена на минимум.
• 1983 — У етничким немирима после избора у индијској држави Асам погинуло више од 800 људи.
• 1991 — Сабор Републике Хрватске усвојио акт под називом: Резолуција о прихваћању поступка за раздруживање СФРЈ и о могућем удруживању у савез суверених република.
• 1992 — Савет безбедности Уједињених нација донео резолуцију 743 о упућивању мировних снага УН у Југославију с мандатом од 12 месеци.
• 1997 — Присталице и симпатизери српске коалиције "Заједно", који су готово три месеца протестовали широм Србије због поништавања резултата локалних избора, окупили се у Београду да прославе конституисање Скупштине града, прве после Другог светског рата у којој на власти нису били комунисти. Тог дана скинута звезда-петокраке, симбол комунизма, са куполе Градске скупштине. За градоначелника изабран лидер Демократске странке Зоран Ђинђић.
• 2001 — У Кандахару, седишту талибана, више од 1.000 људи присуствовало јавном извршењу смртне казне вешањем две жене оптужене за проституцију.
• 2002 — Председник САД Џорџ Буш допутовао у званичну посету Кини, у прву посету једног председника САД Кини после 30 година.
• 2003 — Извршен неуспели атентат на премијера Србије, Зорана Ђинђића, на ауто-путу код Београдске арене.

Рођења

• 1397 — Изабела од Португалије, војвоткиња Бургундије. (прем. 1471)
• 1462 — Хуана Белтранка, кастиљска принцеза. (прем. 1530)
• 1609 — Рајмунд Монтекуколи, немачки генерал и аустријски фелдмаршал. (прем. 1680)
• 1705 — Едвард Хок, британски адмирал. (прем. 1781)
• 1728 — Петар III Фјодорович, руски император. (прем. 1762)
• 1763 — Станоје Главаш, војвода Првог српског устанка у смедеревској нахији. (прем. 1815)
• 1791 — Карл Черни, аустријски композитор, пијаниста и педагог. (прем. 1857)
• 1794 — Антонио Лопез де Санта Ана, мексички генерал и државник. (прем. 1876)
• 1836 — Лео Делиб, француски композитор. (прем. 1891)
• 1866 — Аугуст фон Васерман, немачки бактериолог. (прем. 1925)
• 1875 — Жана Калман, француска суперстогодишњакиња. (прем. 1997)
• 1893 — Андрес Сеговија, шпански гитариста. (прем. 1987)
• 1895 — Милан Кашанин, српски историчар уметности. (прем. 1981)
• 1904 — Алексеј Косигин, совјетски политичар и државник, премијер Совјетског Савеза. (прем. 1980)
• 1907 — В. Х. Оден, англоамерички песник. (прем. 1973)
• 1915 — Ен Шеридан, америчка глумица. (прем. 1967)
• 1915 — Антон Вратуша, словеначки политичар. (прем. 2017)
• 1921 — Џон Ролс, амерички филозоф. (прем. 2002)
• 1924 — Роберт Мугабе, револуционар и политичар, председник Зимбабвеа.(прем. 2019)
• 1925 — Сем Пекинпо, амерички редитељ и сценариста. (прем. 1984)
• 1933 — Нина Симон, америчка певачица, композиторка, пијанисткиња, аранжер и активиста за људска права. (прем. 2003)
• 1937 — Харалд V Норвешки, краљ Норвешке.
• 1946 — Алан Рикман, енглески глумац и редитељ. (прем. 2016)
• 1952 — Виталиј Чуркин, великан руске дипломатије. (прем. 2017)
• 1953 — Вилијам Питерсен, амерички глумац.
• 1955 — Келси Грамер, амерички глумац, продуцент, редитељ, сценариста и певач
• 1960 — Пламен Орешарски, бугарски политичар.
• 1962 — Чак Поланик, амерички писац и новинар.
• 1964 — Скот Кели, амерички астронаут и инжењер.
• 1967 — Сари Есаја, финска атлетичарка.
• 1969 — Петра Кронбергер, аустријска скијашица.
• 1974 — Иван Кампо, шпански фудбалер.
• 1977 — Стив Френсис, амерички кошаркаш.
• 1979 — Џенифер Лав Хјуит, америчка глумица и певачица.
• 1980 — Џигме Хесар Намгјел Вангчук, краљ Бутана.
• 1980 — Тицијано Феро, италијански певач, текстописац, музички продуцент и композитор.
• 1983 — Мелани Лоран, француска глумица.
• 1984 — Еразем Лорбек, словенски кошаркашки репрезентативац.
• 1984 — Давид Одонкор, немачки фудбалер.
• 1984 — Андреас Сепи, италијански тенисер.
• 1984 — Ендру Елис, новозеландски рагбиста.
• 1985 — Јоргос Самарас, грчки фудбалер.
• 1987 — Елен Пејџ, канадска глумица.
• 1991 — Ријад Марез, алжирски фудбалер.
• 1992 — Фил Џоунс, енглески фудбалер.
• 1996 — Софи Тарнер, енглеска глумица.
• 1999 — Кристијан Живковић, српски фудбалер.
• 1999 — Суад Маврић, српски фудбалер.

Смрти

• 4 — Гај Цезар, римски конзул. (рођ. 20. п. н. е.)
• 1437 — Џејмс I, шкотски краљ. (рођ. 1394)
• 1513 — Папа Јулије II, заштитник уметности и уметника. (рођ. 1443)
• 1677 — Барух Спиноза, холандски филозоф. (рођ. 1632)
• 1730 — Папа Бенедикт XIII. (рођ. 1649)
• 1824 — Ежен де Боарне, француски генерал. (рођ. 1781)
• 1862 — Јустинус Кернер, немачки песник и писац. (рођ. 1786)
• 1898 — Милутин Гарашанин, политичар и публициста, министар унутрашњих и спољних послова, потпредседник Владе и председник Народне скупштине Србије. (рођ. 1843)
• 1926 — Хејке Камерлинг Онес, холандски физичар. (рођ. 1853)
• 1941 — Фредерик Бантинг, канадски научник. (рођ. 1891)
• 1968 — Ховард Флореј, аустралијски научник. (рођ. 1898)
• 1965 — Малком Икс, амерички борац за грађанска права. (рођ. 1925)
• 1984 — Михаил Шолохов, руски књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност. (рођ. 1905)
• 1991 — Марго Фонтејн, енглеска балерина. (рођ. 1919)
• 1993 — Инга Леман, дански сеизмолог и геофизичар. (рођ. 1888)
• 2005 — Жђислав Бексињски, пољски сликар, фотограф и вајар. (рођ. 1929)
• 2006 — Мирко Марјановић, српски политичар. (рођ. 1937)

Празници и дани сећања

• Међународни празници
  • Међународни дан матерњег језика
• Српска православна црква слави:
  • Светог великомученика Теодора Стратилата
  • Светог пророка Захарију
  • Светог Саву II - архиепископа српског

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума