15. јун
15. јун (15.6.) је 166. дан године по грегоријанском календару (167. у преступној години). До краја године има још 199 дана.
Догађаји
[уреди | уреди извор]| јун | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
- 1215 — Енглески краљ Јован без Земље је својим печатом потврдио Велику повељу слободе (лат. Magna Carta Libertatum).
- 1389 — Косовска битка (по Јулијанском календару)
- 1520 — Папа Лав X екскомуницирао је Мартина Лутера булом у којој је осудио као јерес Лутерове тезе о индулгенцијама, о догмама и уређењу католичке цркве. Идеје о реформи цркве систематизоване у 95 теза Лутер је 1517. приковао на врата Дворске цркве у Витембергу, означивши почетак раскола католичке Европе.
- 1648 — Маргарет Џоунс је обешена у Бостону због оптужбе за вештичарство у првом таквом погубљењу у Колонији Масачусетског залива.
- 1752 — Бенџамин Френклин доказује да је муња у ствари електрицитет (традиционални датум, прави датум непознат).
- 1775 — Џорџ Вашингтон је именован за врховног заповедника Континенталне војске у Америчком рату за независност.
- 1776 — Делавер је гласао да суспендује власт британске круне и да се званично одвоји од Пенсилваније.
- 1836 — Арканзас је примљен у Унију као 25. савезна држава САД.
- 1846 — Орегонски споразум је утврдио 49. паралелу као границу између САД и Канаде, од Стеновитих планина до мореуза Хуан де Фука.
- 1862 — На Чукур-чесми у Београду турски војник убио српског дечака што је изазвало сукобе у граду. Турци су потом са београдске тврђаве, где је био смештен њихов гарнизон, бомбардовали Београд.
- 1903 — Након убиства Александра Обреновића у Мајском преврату, Скупштина Србије изабрала је Петра Карађорђевића за краља Србије. Током његове владавине учвршћен је парламентаризам и убрзан привредни и културни развој земље. Повукао се с власти 22. јуна 1914, а краљевска овлашћења добио је његов други син Александар.
- 1904 — Више од хиљаду људи, већином жена и деце, погинуло близу Њујорка у пожару који је захватио брод „Генерал Слокам“.
- 1907 — Почела Друга хашка мировна конференција, на којој су 44 државе, укључујући Србију и Црну Гору, усвојиле 13 конвенција о законима и обичајима ратовања („Хашке конвенције“). Четвртом конвенцијом основан је Стални арбитражни суд у Хагу.
- 1919 — Енглески пилоти Артур Браун и Џон Олкок окончали су први директни лет преко Атлантика.
- 1920 — Италијански инжењер, један од оснивача бежичне телеграфије Гуљелмо Маркони емитовао је у Енглеској први музички радио пренос у живо. Била је то музичка нумера чувене аустралијске оперске певачице Нели Мелба (Неллие).
- 1924 — Амерички Индијанци бивају проглашени грађанима САД.
- 1940 — Немачке трупе пробиле Мажино линију код Седана. Систем утврђења дугачак 360 km који су Французи изградили дуж границе према Немачкој између два светска рата, сматран је ремек делом грађевинарства и фортификације.
- 1954 — У Базелу формирана УЕФА.
- 1969 — Након повлачења Шарла де Гола с политичке сцене, за председника Француске изабран је Жорж Помпиду.
- 1975 — Кошаркаши Југославије постали су шампиони Европе победом над репрезентацијом СССР у Београду.
- 1977 — Адолфо Суарес и његова коалиција Демократског центра победили су на првим слободним изборима у Шпанији након смрти Франциска Франка који је диктаторски владао од 1939.
- 1982 — Предајом аргентинских снага Британцима на Фокландским острвима окончан је Фокландски рат у којем је погинуло око 1000 људи.
- 1988 — Пакистански председник Зија ул Хак објавио је да ће исламско шеријатско право постати врховни закон у Пакистану.
- 1992 —
- Српски књижевник Добрица Ћосић изабран за првог председника СР Југославије. За првог премијера новоформиране државе претходног дана изабран је амерички бизнисмен српског порекла Милан Панић.
- Парламент Јапана, први пут од Другог светског рата, одобрио ангажовање јапанских војника у иностранству.
- 1994 — Израел и Ватикан успоставили су пуне дипломатске односе, потврђујући договор о међусобном признању и помирењу након вековних сукобљавања Јевреја и римокатолика.
- 1995 — Савет безбедности УН усвојио резолуцију о проширењу снага УН у Босни трупама за брза дејства, састављених од 12.000 француских, британских и холандских војника. Русија и Кина су се уздржале од гласања.
- 2000 —
- У покушају атентата у Будви лакше рањен Вук Драшковић, лидер Српског покрета обнове, у то време једне од највећих опозиционих политичких странака у Србији.
- Римско-католички бискуп, Аугустин Мисаго, оптужен за саучесништво у масакру више од пола милиона становника Руанде 1994. и геноцид, ослобођен је оптужби и пуштен на слободу.
- 2001 —
- Крај Петровог Села код места Кладово откривена је масовна гробница у којој је закопано око 30 тела за која се претпоставља да су жртве рата на Косову у првој половини 1999.
- Шангајска петорка - Кина, Русија, Казахстан, Киргистан и Таџикистан су након пријема Узбекистана у чланство преименовали своју организацију у Шангајска Организација за сарадњу (СЦО), регионалну организацију за борбу против исламског милитаризма.
- 2003 — Ватерполо репрезентација Србије и Црне Горе освојила је златну медаљу на Европском првенству у Словенији.
Рођења
[уреди | уреди извор]- 1843 — Едвард Григ, норвешки композитор, пијаниста и диригент. (прем. 1907)[1]
- 1867 — Иван Грохар, словеначки сликар. (прем. 1911)[2]
- 1886 — Хавријил Костељник, русински писац и лингвиста. (прем. 1948)[3]
- 1900 — Владислав С. Рибникар, српски новинар, учесник НОР-а, познат и као директор Политике и Танјуга. (прем. 1955)
- 1902 — Ерик Ериксон, немачко-амерички развојни психолог и психоаналитичар. (прем. 1994)[4]
- 1914 — Јуриј Андропов, руски политичар. (прем. 1984)[5]
- 1920 — Алберто Сорди, италијански глумац, редитељ, сценариста, певач, композитор и комичар. (прем. 2003)[6]
- 1927 — Хуго Прат, италијански цртач стрипова и илустратор, најпознатији по стрипу Корто Малтезе. (прем. 1995)
- 1933 — Предраг Кораксић, српски карикатуриста.
- 1946 — Демис Русос, грчки певач. (прем. 2015)[7]
- 1949 — Џим Варни, амерички глумац и комичар. (прем. 2000)[8]
- 1950 — Иван Голац, српски фудбалер и фудбалски тренер.[9]
- 1952 — Љиљана Стјепановић, српска глумица.[10]
- 1953 — Си Ђинпинг, кинески политичар, председник Кине (2013—).[11]
- 1953 — Славољуб Муслин, српски фудбалер и фудбалски тренер.[12]
- 1953 - мајор Милорад Радуловић, командант специјалних јединица, оперативац РДБ-а.
- 1953 — Мери Цетинић, хрватска музичарка.[13]
- 1954 — Џејмс Белуши, амерички глумац и комичар.[14]
- 1963 — Владан Дујовић, српски глумац.[15]
- 1963 — Хелен Хант, америчка глумица.[16]
- 1964 — Кортни Кокс, америчка глумица, продуценткиња и редитељка.[17]
- 1964 — Михаел Лаудруп, дански фудбалер и фудбалски тренер.[18]
- 1969 — Оливер Кан, немачки фудбалски голман.[19]
- 1969 — Седрик Пиолин, француски тенисер.[20]
- 1970 — Душан Поповић, српски ватерполиста и ватерполо тренер. (прем. 2011)[21]
- 1970 — Жан Табак, хрватски кошаркаш и кошаркашки тренер.[22]
- 1971 — Ненад Сакић, српски фудбалер и фудбалски тренер.[23]
- 1973 — Грег Вон, амерички глумац.[24]
- 1982 — Душан Анђелковић, српски фудбалер.[25]
- 1986 — Салах Межри, туниски кошаркаш.[26]
- 1986 — Стоја, америчка порнографска глумица.[27]
- 1992 — Мохамед Салах, египатски фудбалер.[28]
- 1992 — Дафне Схиперс, холандска атлетичарка.[29]
- 1994 — Невена Божовић, српска певачица.[30]
- 1994 — Доминик Мавра, хрватски кошаркаш.[31]
Смрти
[уреди | уреди извор]- 923 — Робер I Француски, краљ Француске. (рођ. 866)[32]
- 1341 — Андроник III Палеолог, византијски цар. (рођ. 1297)[33]
- 1383 — Јован VI Кантакузин, византијски цар. (рођ. 1292)[34]
- 1467 — Филип III од Бургундије, оснивач Бургундије. (рођ. 1396)[35]
- 1993 — Џејмс Хант, енглески возач формуле 1. (рођ. 1947)[36]
- 1995 — Џон Винсент Атанасов, пионир рачунарства. (рођ. 1903)[37]
- 1996 — Ела Фицџералд, америчка певачица. (рођ. 1917)[38]
- 1999 — Харитон Лукић, монах СПЦ.
- 2010 — Беким Фехмију, југословенски и српски глумац. (рођ. 1936)[39]
- 2013 — Кенет Г. Вилсон, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1936)[40]
- 2016 — Милорад Мандић, српски глумац. (рођ. 1961)[41]
Празници и дани сећања
[уреди | уреди извор]- Српска православна црква слави:
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Edvard Grieg | Norwegian Composer & Romantic Era Pianist | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Življenjepis – Sorica” (на језику: словеначки). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Na dan 15.6.1886.: Rođen Havrijil Kosteljnik, rusinski pisac.”. www.nadanasnjidan.net. Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Erik Erikson | Psychoanalytic Theory & Identity Development | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-01-25. Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Yury Andropov | Biography & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Alberto Sordi | Rotten Tomatoes”. www.rottentomatoes.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Demis Roussos Songs, Albums, Reviews, Bio & More”. AllMusic (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Jim Varney | Actor, Writer, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Ivan Golac (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Ljiljana Stjepanovic | Actress”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Xi Jinping | Biography, Education, Age, Wife, Peng Liyuan, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-01-30. Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Slavoljub Muslin”. worldfootball.net (на језику: енглески). 2016-05-05. Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Na dan 15.6.1953.: Rođena Meri Cetinić, hrvatska pjevačica.”. www.nadanasnjidan.net. Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Jim Belushi | Actor, Music Department, Producer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Vladan Dujovic | Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Helen Hunt | Actress, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Courteney Cox | Actress, Producer, Director”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Michael Laudrup - Performance data - transfermarkt.co.uk”. web.archive.org. 2012-10-17. Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г. Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Oliver Kahn | Biography, Awards, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Davis Cup - Players”. www.daviscup.com. Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Vaterpolo Srbija - Serbia Water Polo: Preminuo Dušan Popović”. www.waterpoloserbia.org. Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Žan Tabak Stats, Height, Weight, Position, Draft Status and more”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Nenad Sakić (Player)”. www.national-football-teams.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Greg Vaughan | Actor, Producer, Soundtrack”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Dusan Andjelkovic - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Salah Mejri Bio, Stats, and Results | Olympics at Sports-Reference.com”. web.archive.org. 2016-12-03. Архивирано из оригинала 03. 12. 2016. г. Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Stoya | Actress, Director, Writer”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „On this day: Born June 15, 1992: Mohamed Salah, Egyptian footballer”. Eurosport UK. 14. 6. 2020. Приступљено 15. 6. 2020.
- ^ „Dafne SCHIPPERS | Profile”. worldathletics.org. Приступљено 15. 6. 2020.
- ^ Stevanović, SKYMUSIC | Dragan. „Nevena Božović - The Bandbook | SPAJA BENDOVE, UMETNIKE I ZABAVU”. thebandbook.com. Приступљено 2024-02-02.
- ^ j.t.d, ABA liga. „Dominik Mavra > Player : ABA League”. ABA Liga (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Robert I | Holy Roman Emperor, Crusader, Capetian Dynasty | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Andronicus III Palaeologus | Byzantine Empire, Ottoman Empire, Reformer | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „John VI Cantacuzenus | Byzantine Statesman, Regent, Diplomat | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-01-01. Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Philip III | Duke of Burgundy, French Ruler & Patron of the Arts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „James Hunt | Formula 1, 1976 Champion, British | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2024-01-25. Приступљено 2024-02-02.
- ^ „John Vincent Atanasoff | Biography, Invention, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Ella Fitzgerald | Biography, Music, & Facts”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 14. 2. 2020.
- ^ „Bekim Fehmiu | Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Kenneth Geddes Wilson | Biography, Nobel Prize, Transition | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
- ^ „Milorad Mandic-Manda | Actor”. IMDb (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02.
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
