Тарим (река)
Тарим | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 2.030 километар km |
Водоток | |
Ушће | Таримска котлина |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Кина |
Притоке | Aksu River, Yarkand River, Konqi He, Hotan River, Muzat River |
Река на Викимедијиној остави |
Тарим река је главна река Таримског басена, пустињског региона централне Азије и представља најдужу реку у кинеској регији Синкјанг.[1]
Хидрографија
[уреди | уреди извор]Река Тарим и већина њених притока потичу из Каракорума и планине Куенлуен. Тарим настаје на ушћу река Кашгар и Јарканд. Након 370 km у реку се уливају Аску и Хотан. Река Аску је главна притока реке Тарим и представља њен једини стални водоток. Тарим се једно време уливао у језеро Лоп Нур, на истоку покрајне Синкјанг. Средином 20. века долази до изградње великог броја акумулационих језера и система за наводњавање које су преусмериле ток реке према пољима, зато услед великог испаравања крајем 20. века долази до пресушивања доњег тока реке, а језеро Лоп Нур је постало исушен базен соли.
Значење речи Тарим је нестабилна пешчана обала, такав водоток је карактеристичан и за друге реке у подручју пустиње Такла Макан.[1]
Географија
[уреди | уреди извор]Укупна дужина реке Тарим је 2030 km, с обзиром да Тарим често мења свој канал, дужина реке се често мења током година.[1] Она је плитка, непогодна за пловидбу. Подручје слива реке Тарим је око 557000 km². Значајан део курса Тарима је необликован, без јасног дефинисања корита.[1]
Доњи таримски басен је сушно поље састављено од алувијалних и језерских седимената. Базен је најсуша регија Евроазије. Претежни део се налази у пустињи Такла Макан, чија пешчана површина прелази 270000 km².[1] Поред тога, постоји неколико релативно малих масива песка са површинама од 780 до 4400 km². Пешчане дине су преовладавајући рељеф.[1]
Падавине у сливу реке Тарим су изузетно ретке, а у неким годинама не постоје. У пустињи Такла Макан и у сливу Лоп Нур, просечна годишња количина падавина је око 12 милиметара.[1]
Флора и фауна
[уреди | уреди извор]Биљна вегетација заступљена је дуж речног корита и њених притока. На ободима реке расте жбуње и стабла пелина, а уз речно корито шуме топола и макија.
Река Тарим је богата рибом, а животињски живот на реци и околној пустињи је разнолик. Долина Тарима је станиште за многе птице селице.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Кинески народ је првобитно сматрао да је Тарим горњи ток Жуте реке, али у време бивше династије Хан, било је познато да се она улива у Лоп Нур.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Hedin, Sven (1925): My Life as an Explorer. First published Boni & Liveright, New York.Republished: National Geographic Adventure Classics. Washington, D.C. 2003.
- Hill, John E. 2004. The Peoples of the West from the Weilüe 魏略 by Yu Huan 魚豢: A Third Century Chinese Account Composed between 239 and 265 CE. Draft annotated English translation.
- Stein, Aurel M. 1907. Ancient Khotan: Detailed report of archaeological explorations in Chinese Turkestan, 2 vols. Clarendon Press. Oxford.
- Stein, Aurel M. 1921. Serindia: Detailed report of explorations in Central Asia and westernmost China, 5 vols. London & Oxford. Clarendon Press. Reprint: Delhi. Motilal Banarsidass. 1980.