Рубаија
Рубаија (перс. رباعی) је врста катрена (четворостиха) карактеристична за персијску поезију и у оквиру исте једна од најомиљенијих форми. У Персији скоро да није било песника који се није опробао у стварању рубаија. То је кратка форма која епиграматичном краткоћом изражава једну мисао, па је веома блиска грчком епиграму.[1] Неговали су је многи персијски песници, али нико није достигао умеће персијског научника и песника Омара Хајама.[2]
Историја
[уреди | уреди извор]Настанак рубаије везује се за персијску усмену народну књижевност, тачније за поетску форму звану дубајти (два бејта, односно два стиха). Прво помињање рубаије региструје се у 10. веку.[3]
Етимологија
[уреди | уреди извор]Реч рубаија арапског је порекла (рубаи), што значи „по четири”, „четворострук” и слично.[4]
Форма и метрика
[уреди | уреди извор]| Једна рубаија Омара Хајама у преводу Фехима Бајрактаревића |
| Када умрем вином мене окупајте С пехаром и вином мени талкин дајте А на судњем дану ако ме тражите Испод прага крчме земљу раскопајте! |
Свака је рубаија песма за себе. Понекад две рубаије могу бити садржински повезане, али свака мора представљати једну целину по облику и садржају.[1] Рубаија је састављена од 4 стиха (врло ретко од пет). У песми се римују први, други и четврти стих (према схеми aaba), док трећи, по правилу, остаје без риме.[2] Дужина стихова варира и креће се у интервалу од 6 до 12 слогова.[3]
Иако је свака рубаија целина за себе, оне се ипак у персијском оригиналу ређају по извесном реду:
- по садржини
- по абецеди последњег слова риме
- по двострукој абецеди, где се пази и на почетно слово строфе[5]
Када је реч о садржини, прва два стиха врло концизно дају увод, трећи долази као опрека или преокрет и по правилу има риму другачију од осталих, док је у четвртом дато решење - поента песме.[5][2] Он се римује са прва два стиха. Наравно, оваква схема није канонизована. Честа су и бројна одступања, па се понекад римују и сва четири стиха (схема aaaa).[4] Неретко су у рубаије, уз речи које су римоване, биле додаване једна или две речи које се понављају, а које се називају редиф. Редиф не представља оно што се у западној култури подразумијева под рефреном, па та два појма не треба посматрати исто.[3]
Познати рубаисти
[уреди | уреди извор]У стварању рубаија опробали су се многи персијски песници, међу којима су Џелалудин Руми и Мухамед Шемсудин Хафиз, али је највеће домете досегао научник и песник Омар Хајам, који је живео и стварао крајем 12. и почетком 13. века.[5]
Рубаије у Западном свету и код нас
[уреди | уреди извор]Рубаију као песничку форму Европа је упознала половином 19. века, захваљујући енглеском песнику и преводиоцу Едварду Фицџералду, који је 1859. објавио збирку под насловом Рубаије Омара Хајама. Иако у слободном преводу (или можда управо због тога),[6] Хајамове рубаије постале су изузетно популарне, прво у Енглеској, а затим и широм света и преведене су на многе светске језике.[7] Омар Хајам сматра најпознатијим песником Истока на Западу.[3]
Рубаија као песничка форма на нашим просторима није заживела и ретко се употребљава. Разлог томе лежи у анимозитету према некадашњим политичким непријатељима, односно вишевековној турској владавини на овим просторима. Тај анимозитет исказивао се не само према историјским делима, већ и према лепој књижевности. То се унеколико променило под утицајем немачких оријенталистичких песника, а познато је да и Гете спадао у занесене поштоваоце источних, а посебно персијских песника. О овој појави Скерлић је писао: „Омладински песници, канибалски расположени према Турцима” и нешто касније „наши песници туркофоби, како се само може замислити, парадоксално су постали занети поклоници муслиманске поезије”.[8] Прве рубаије код нас објавио је Јован Јовановић Змај у збирци поезије источњачких песника „Источни бисер“ из 1861. године.[9] Један од најбољих и најпопуларнијих превода на српски језик објавио је Фехим Бајрактаревић, пионир балканске научне оријенталистике, 1964. године.[10]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Rubaije”. Zlatno runo. Архивирано из оригинала 27. 08. 2016. г. Приступљено 6. 8. 2022.
- ^ а б в „Rubaije”. Pravac Knjige. Приступљено 24. 8. 2022.
- ^ а б в г Тривковић 2019
- ^ а б Барјактаревић 2017, стр. 158
- ^ а б в Барјактаревић 2017, стр. 120
- ^ Барјактаревић 2017, стр. 121
- ^ „Hajjam”. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 6. 8. 2022.
- ^ Барјактаревић 2017, стр. 167-168
- ^ Барјактаревић 2017, стр. 167
- ^ Хајјам, Омар (1964). Рубаије. Београд: Рад. Приступљено 24. 8. 2022.
Литература
[уреди | уреди извор]- Хајам, Омар; Барјактаревић, Фехим; Митровић, Анђелка (2017). Рубаије. Београд: Slon publishing. ISBN 978-86-89473-07-0. COBISS.SR 252504332
- Тривковић, Славиша (2019). Рубаија - семинарски рад. Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду. Приступљено 6. 8. 2022.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Dvadeset Hajjāmovih rubaija”. Preporod. 14. 11. 2017. Архивирано из оригинала 01. 06. 2023. г. Приступљено 24. 8. 2022.
