Оптеруша
Оптеруша | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Призренски |
| Општина | Ораховац |
| Становништво | |
| — 2011. | 1.911 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 22′ 18″ С; 20° 42′ 56″ И / 42.37167° С; 20.71556° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
  Оптеруша Оптеруша на карти Србије | |
Оптеруша (алб. Opterushë) насељено је место у Србији, у општини Ораховац. Административно припада Косову и Метохији, односно Призренском управном округу. Према попису из 2011. године било је 1.911 становника.[а]
Овде се налази црква Светог Ђорђа.
Географија
[уреди | уреди извор]Насеље је збијеног типа, и делом лежи у долини, а делом у страни брежуљка југоисточно од Ораховца, од којег је удаљено око 8 километара. Северно од села се уздиже брдо Милановац, а источно и западно пружају се питоми брежуљци. Јужно од села се простире долина према суседном селу Ретимљу. Подножјем брда Милановца води пут од Ораховца према Сувој Реци и повезује Оптерушу са тим градовима и суседним селима Зочиштем и Великом Хочом.
Историја
[уреди | уреди извор]На једном узвишењу, на периферији села према северу, налази се гробље. У њему се налази неколико камених плоча у које су урезани крстови. У гробљу су зидине цркве Светог Ђорђа. Јужно од села, на једном узвишењу, била је црква Светог Спаса, о којој мештани не знају ни када је подигнута ни када је срушена. На њеним рушевинама је 1925. подигнута нова, која је покривена црепом и омалтерисана, па нема фресака. У селу се налази и црква Светог Николе, обновљена 1934. године.
У Оптеруши је 1979. године радила четвороразредна основна школа, истурено одељење матичне школе из Зочишта. У њој се изводила настава на српском и албанском језику, али миграција српског становништва је довела до смањења српских ученика.[1]
Становништво
[уреди | уреди извор]Према попису из 1981. године место је било већински насељено Албанцима. Након напада на Ораховац 1998. године Срби напуштају Оптерушу.
- Упоредни преглед етничког састава становништва 1961, 1981. и 2011. године
Број становника на пописима:
 |
| ||||||||||||||||||||||||
Порекло становништва
[уреди | уреди извор]У Оптеруши је 1979. године било око 180 кућа, од којих су 27 српске, 4 циганске, а остало албанске. Четрнаест српских кућа се доселило из суседних села, осам некада давно из Пагаруше, четири некада давно из Братотина и две из Велике Хоче 1917. године. Преци седам кућа су се доселили из Дебра после Велике сеобе Срба.
Српски родови:
- Банзић, седам кућа. Преци су им се доселили из Дебра после сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем. Славе Митровдан, мала слава Свети Јован.[6]
- Божанић, осам кућа. Преци су им се некада давно доселили из суседног села Пагаруше. Тамо су се презивали Јовановић, па су дошавши у Оптерушу узели ново презиме. Славе Ђурђиц, мала слава Ђурђевдан.
- Бурзић, шест кућа. Не чувају предање о пореклу. Славе Аранђеловдан, мала слава Свети Аранђео.
- Васић, четири куће. Доселили су се некада давно из Братотина. Славе Никољдан, мала слава Свети Никола летњи.
- Симић, две куће. Доселили су се из Велике Хоче 1917. године. Славе Никољдан, мала слава Госпођиндан.[7]
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Букумирић 1984, стр. 490.
- ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- ^ Букумирић 1984, стр. 491.
- ^ Букумирић 1984, стр. 492.
Литература
[уреди | уреди извор]- Букумирић, Милета (1984). „Из ономастике јужне Метохије”. Ономатолошки прилози. V: 413—604.
