[go: up one dir, main page]
Пређи на садржај

Мали

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Република Мали
République du Mali  (француски)
Крилатица: Један народ, један циљ, једна борба
(фр. Un peuple, un but, une foi)
Химна: За Африку и за тебе, Мали
(фр. Pour l'Afrique et pour toi, Mali)[1]
Положај Малија
Главни градБамако
Службени језикфранцуски,[2] бамбара, сонинке, сенуфо, хасанија арапски, бому, тамашек, сонгај, фула, бозо, манинка, догон, сиенара, мамара и касонке
Владавина
Председник[3]Асими Гоита
Председник ВладеШоигел Кокала Маига
Историја
НезависностОд Француске
22. септембра 1960.
Географија
Површина‍
 — укупно1.240.278 km2 (24)
 — вода (%)1,6
Становништво‍
 — 2013.[4][5]19.329.841 (68)
 — густина15,59 ст./km2
Привреда
ВалутаЦФА франак
Остале информације
Временска зонаUTC (UTC+0)
(UTC+1) лети
Интернет домен‍.ml‍
Позивни број+223

Мали (фр. Mali), или званично Република Мали (фр. République du Mali) држава је у западној Африци без излаза на море. Главни град је Бамако.[6] Мали је осма по величини земља у Африци, са површином од 1.240.278 km². Граничи се са Алжиром, Нигером, Мауританијом, Сенегалом, Буркином Фасо, Гвинејом и Обалом Слоноваче. Независна је од 22. септембра 1960. године.

Број становника Малија је око 20 милиона (17.994.837). Процењује се да је чак 67% становништва у 2017. години било млађе од 25 година.[7] Суверена држава Мали сe састоји од осам региона, а њене границе на северу се протежу дубоко у средиште пустиње Сахара, док јужни део земље, где живи већина становника, чине реке Нигер и Сенегал. Економија земље је центрирана на пољопривреди и рударству. Један од најистакнутијих природних ресурса Малија је злато, при чему је Мали трећи највећи произвођач злата на афричком континенту,[8] и соли.[9]

Историја

[уреди | уреди извор]

Царство Мали

[уреди | уреди извор]

Најстарији становници су семитска и берберска племена. Царство Мали је било једно од три царства која су контролисала транссахарску трговину златом, сољу, робовима и другом робом. Друга два су била царство Гана и царство Сонгаи.

Царство Мали на свом врхунцу

Царство је формирано у горњем току реке Нигер и достигло је врхунац у 14. веку. Градови Ђене и Тимбукту су тада били центри трговине и исламских студија. Царство је опало у значају као резултат унутрашњих интрига.

Најпознатији Цар је Манса Муса.

Сонгајско царство

[уреди | уреди извор]

Мароканска инвазија 1591. и успостављање поморских трговачких путева означили су крај значаја ове регије као трговачког раскршћа. Најгора забележена глад десила се између 1738. и 1756. када је умрло око половине становништва Тимбуктуа.[10]

Француска колонизација

[уреди | уреди извор]

Простор Малија био је француска колонија од 1895, као Француски Судан (фр. Soudan français).

Независност

[уреди | уреди извор]
Споменик борцима Другог светског рата
Фотографија Туарег сепаратиста (2012)

Мали је стекао потпуну унутрашњу аутономију 25. новембра 1958. Дана 4. априла 1959, Француски Судан је са Сенегалом формирао Федерацију Мали. Федерација се распала 20. августа 1960, када ју је напустио Сенегал. Независна Република Мали је проглашена 22. септембра исте године.

У Малију се новембра 1968. догодио миран државни удар, председник - диктатор постаје Муса Траоре (владао до 1991). Економске реформе је зауставила катастрофална суша која је трајала од 1968. до 1974. Демонстрације против владе из 1991. довеле су до промене власти и до новог устава. Од тада је Мали био једна од политички и друштвено најстабилнијих држава Африке.[11] Године 2002. дошло је до прве демократске смене власти када је на председничким изборима независни кандидат Амаду Тумани Туре победио кандидата дотада владајуће странке Малијског савеза за демократију.

Јануара 2012. избила ја Туарешка побуна са циљем добијања шире аутономије или независности за север Малија, у области Азавад. Национални покрет за ослобођење Азавада, организација чији је циљ да од Азавада направи домовину за народ Туарега, контролисала је област од априла 2012.

Председник Малија Амаду Тумани Туре је збачен у државном удару 22. марта 2012. због свог поступања у кризи, месец дана пре предвиђених председничких избора.[12] Побуњени војници, који себе називају Национални комитет за обнову демократије и државе, је преузео власт и суспендовао устав. Као последица нестабилности изазване државним ударом, три највећа града у Малију Кидал, Гао и Тимбукту, су за три дана пали под власт побуњеника. Након што су освојили град Дуенца, Национални покрет за ослобођење Азавада је изјавио да је испунио своје циљеве и зауставио офанзиву. Следећег дана покрет је прогласио независност Азавада од Малија.[13]

Национални покрет за ослобођење Азавада је у почетку подржавала исламистичка група Ансар Дине. Након што је војска Малија потиснута из Азавада, Ансар Дине је почела да уводи шеријатски закон. НПОА и исламисти су се затим покушали да помире супротстављене визије о будућности проглашене државе. Као последица тога, НПОА је почела да се бори против Ансар Дине и других исламистичких група, укључујући и покрета за јединство и џихад у западној Африци, ћелије Ал Каиде у исламском Магребу. До 17. јула 2012. исламисти су преузели контролу над већином градова у северном Малију од НПОА.

Председник Француске Франсоа Оланд је 11. јануара 2013. одобрио захтев владе Малија за страну помоћ и наредио француској војсци да се укључи у сукоб.[14]

Географија

[уреди | уреди извор]
Пејзаж у Хомбори
Сателитска слика Малија

Положај

[уреди | уреди извор]

Налази се у западном делу северне Африке. Државе са којима се Мали граничи су: Алжир, Нигер, Буркина Фасо, Обала Слоноваче, Гвинеја, Сенегал и Мауританија. Површина државе је 1.240.192 km².

Геологија и рељеф

[уреди | уреди извор]

Рељеф претежно чине побрђа и пустињски део. Највиши врх је Мандиги са 1.150 m. Око 65% државе је пустиња.

Воде

[уреди | уреди извор]

Кроз Мали (као и Гвинеју, Мали, Нигер и Нигерију) пролази река Нигер, дужине од око 4.200 км, и улива се у Гвинејски залив. Њена дубина варира у зависности од дела године, тј. у једном делу године врло је дубока, а у другом може да се препешачи. Узводно од града Тимбуктуа има веома густу речну мрежу. Поред ње, значајна је и река Сенегал која је дугачка око 1.800 км и улива се у Атлантски океан.

Флора и фауна

[уреди | уреди извор]

Клима

[уреди | уреди извор]

Клима је тропска на југу, те степска и пустињска ка северу. Колебања температуре су од 21-33 °C. Биљни свет степе и саване.

Влада

[уреди | уреди извор]
Представници Малија и Русије на састанку 2023.

По уставу Малија из 1992, председник се бира на 5 година. Председник је шеф државе и врховни командант оружаних снага. Такође именује председника владе. Устав дефинише Мали као вишепартијску демократију.

Административна подела

[уреди | уреди извор]
Девојчица, народ Бозо

Осам региона и један округ (главни град Бамако).

Привреда

[уреди | уреди извор]
Пијаца у Ђене

Слабо је развијена, а слабе су и природне могућности. Од 1981-1985. постојао је петогодишњи план за образовање државних добара, како пољопривреде тако и индустрије. Данас, највећи удео има пољопривреда са 40%. Пољопривреду чине културе: памук, дуван, шећерна трска, кукуруз, ананас, банане. Развија се у долинама река. Руде: манган, злато, боксит, гвоздена руда, фосфати. Индустрија: текстилна, индустрија намештаја, прехрамбена, машине...

Становништво

[уреди | уреди извор]
Џамија у месту Ђене

Број становника је 2009. износио 14.517.176.[15] Више од 90% њих живи на југу земље, нарочито у престоници Бамаку, који је милионски град. Становништво је углавном рурално (68% 2002), док је 5–10% популације номадско.

Становништво се састоји од великог броја народа, међу којима доминирају: Манде 50% (Бамбара (36,5%), Малинке, Сонинке), Фулани 17%, Волта народи 12%, Сонгаји 6%, Туарези и Маври 10%, остали 5%.

Језици

[уреди | уреди извор]

Званични језик је француски, а говори се још око 40 локалних језика. Најзначајнији међу њима је језик бамбара којим се служи 80% становништва.

Религија

[уреди | уреди извор]

Око 90% становника су муслимани, 1% су хришћани, а 9% су припадници домородачких религија.

Култура

[уреди | уреди извор]

Најпознатији представници су музичари Тумани Диабате који свира на традиционалном инструменту кора и гитариста Али Фарка Туре.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Koulouba”. Архивирано из оригинала 20. 12. 2008. г. , на званичном веб-сајту „Koulouba”. , www.koulouba.pr.ml године (језик: француски)
  2. ^ „JOURNAL OFFICIEL DE LA REPUBLIQUE DU MALI SECRETARIAT GENERAL DU GOUVERNEMENT - DECRET N°2023-0401/PT-RM DU 22 JUILLET 2023 PORTANT PROMULGATION DE LA CONSTITUTION” (PDF). sgg-mali.ml. 22. 7. 2023. Приступљено 26. 7. 2023. „Article 31 : Les langues nationales sont les langues officielles du Mali.” 
  3. ^ Booty, Natasha; Pivac, Mark (23. 7. 2023). „Assimi Goïta: President gets sweeping powers in new Mali constitution”. BBC News. Приступљено 4. 8. 2023. 
  4. ^ „Mali preliminary 2018 census”. Institut National de la Statistique. Архивирано из оригинала 18. 4. 2010. г. Приступљено 29. 11. 2018. 
  5. ^ The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. стр. 51–55. Приступљено 11. 8. 2013. [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2014)
  6. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2011. г. Приступљено 10. 04. 2014. 
  7. ^ „Index Mundi using CIA World Factbook statistics, January 20, 2018, retrieved April 13, 2019”. Архивирано из оригинала 21. 12. 2020. г. Приступљено 14. 4. 2019. 
  8. ^ „Mali gold reserves rise in 2011 alongside price”. Архивирано из оригинала 21. 11. 2015. г. Приступљено 17. 1. 2013. .
  9. ^ „Human Development Indices” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 12. 01. 2012. г. Приступљено 1. 6. 2009. , Table 3: Human and income poverty, p. 6..
  10. ^ „Len Milich: Anthropogenic Desertification vs ‘Natural’ Climate Trends”. Приступљено 12. 4. 2013. 
  11. ^ „USAID Africa: Mali”. Архивирано из оригинала 11. 11. 2010. г. . USAID. Last accessed: May 15, 2008. Приступљено: June 3, 2008.
  12. ^ „Државни удар у Малију – Викивести” (на језику: (језик: српски)). Sr.wikinews.org. Приступљено 18. 1. 2013. 
  13. ^ „Туарези прогласили независност на северу Малија – Викивести” (на језику: (језик: српски)). Sr.wikinews.org. Приступљено 18. 1. 2013. 
  14. ^ „Французи настављају акције у Малију – Викивести” (на језику: (језик: српски)). Sr.wikinews.org. Приступљено 18. 1. 2013. 
  15. ^ (језик: француски)„Communiqué du Conseil des Ministres du mercredi 07 octobre 2009”. Maliweb. Архивирано из оригинала 24. 12. 2009. г. Приступљено 31. август 2010. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мали&oldid=28435832”