[go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Комо (језеро)

Координате: 46° 00′ 27″ С; 9° 15′ 54″ И / 46.0075° С; 9.265° И / 46.0075; 9.265
С Википедије, слободне енциклопедије
Језеро Комо
Језеро Комо
Координате46° 00′ 27″ С; 9° 15′ 54″ И / 46.0075° С; 9.265° И / 46.0075; 9.265 46° 00′ 27″ С; 9° 15′ 54″ И / 46.0075° С; 9.265° И / 46.0075; 9.265
Типприродно, проточно
Земље басена Италија
Макс. дужина46 km
Макс. ширина4,5 km
Површина146 km2
Макс. дубина410 m
Запремина22,5 km3
Над. висина199 m
Језеро Комо на карти Италије
Језеро Комо
Језеро Комо
Водена површина на Викимедијиној остави

Језеро Комо (итал. Lago di Como) је језеро глечерскога порекла у Ломбардији у Италији. Има површину од 146 км² и треће је језеро по величини у Италији иза језера Гарда и језера Мађоре. Са дубином од 410 метара представља једно од најдубљих језера Европе. Дно језера је на 200 метара испод нивоа мора.

Географија

[уреди | уреди извор]
Поглед на Леко и језеро Комо

Језеро је облика обрнутог ипсилона или грчкога слова ламбде. Северни крак почиње код града Колика, а Комо и Леко су на крајевима југозападнога и југоисточнога крака. Река Ада утиче у језеро на северу код града Колика, а истиче код Лека. Та геолошка структура чини од југозападнога крака код Кома мртав крај, па се ту често дешавају поплаве. Планински предалпски крај између два јужна крака језера назива се Ларијски троугао. У средишту тога троугла је град Канцо.

Назив језера долази од латинске речи larius, која је у италијанском Lario, али то име се ретко користи. Обично се назива Lago di Como (што значи језеро Комо) .

Вила д'Есте

[уреди | уреди извор]
Поглед на језеро Комо из града Комо

Вилу д'Есте је изградио 1568. кардинал Толомео Галио. Једно време је ту 1816-1817. боравила жена енглескога краља. Касније у 19. веку од виле је направљен луксузни хотел. Данас је то привлачно место за светски славне личности, а ту су долазили: Бред Пит, Анџелина Џоли, Пол Макартни, Шерон Стоун, Арнолд Шварценегер, Ив Сен Лоран, Алфред Хичкок и Михаил Горбачов.

На језеру Комо налази се чувени истраживачки и конференцијски центар Белађо, који је под управом Рокфелерове фондације.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]