Игор Дуљај
| Игор Дуљај | |||
|---|---|---|---|
 Игор Дуљај, 2009. године | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Игор Дуљај | ||
| Датум рођења | 29. октобар 1979. | ||
| Место рођења | Топола, СФР Југославија | ||
| Висина | 1,75 m | ||
| Позиција | дефанзивни везни | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1990—1997 | Партизан | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1997—2003 | Партизан | 154 | (4) |
| 2004—2010 | Шахтјор Доњецк | 118 | (5) |
| 2010—2014 | Севастопољ | 82 | (3) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 2000—2007 | СРЈ / СЦГ / Србија | 47 | (0) |
| Тренерска каријера | |||
| 2016—2019 | Шахтјор Доњецк (помоћник) | ||
| 2019—2022 | Партизан (помоћник) | ||
| 2022 | Телеоптик | ||
| 2023—2024 | Партизан | ||
Игор Дуљај (Топола, 29. октобар 1979) бивши је српски фудбалер a садашњи фудбалски тренер.
Играчка каријера
[уреди | уреди извор]Клупска
[уреди | уреди извор]Дуљај је у млађе категорије Партизана прешао 1990. године.[1] За први тим је дебитовао у сезони 1997/98. Дебитантски наступ је забележио против Земуна а први гол је постигао против Чукаричког.[2] У дресу Партизана је освојио три шампионске титуле (1999, 2002. и 2003) и два национална Купа (1998. и 2001). Дуљај је са клубом изборио и пласман у Лигу шампиона у сезони 2003/04.[3] Наступио је тада на свих шест утакмица групе Ф у којој су Партизанови противници били Реал Мадрид, Порто и Олимпик Марсељ.[4] За Партизан је наступио на укупно 207 такмичарских утакмица и постигао је пет голова.[5]
Дана 16. фебруара 2004. године, Дуљај је добио понуду од Шахтјора из Доњецка. Председник клуба Ринат Ахметов је послао приватан авион по њега.[6] По слетању у Доњецк одлази на лекарске прегледе и после само осам сати од првог контакта са тимом из Украјине, Дуљај прихвата понуду и потписује верност „наранџасто-црнима” на пет година.[7] У фебруару 2006. године је потписао нови петогодишњи уговор са Шахтјором.[8] Остао је у Шахтјору шест и по година и учествовао је у највећим успесима у клупској историји. Са клубом из Доњецка је четири пута био првак државе (2005, 2006, 2008. и 2010) и два пута освајач националног Купа (2004. и 2008). Поред овога, са Шахтјором је освојио и Куп УЕФА у сезони 2008/09.[9] Због овог успеха, сви фудбалери клуба из Доњецка, међу којима је и српски интернационалац Игор Дуљај, одликовани су "Орденом за храброст трећег реда" од стране тадашњег председника Украјине Виктора Јушченка.[10]
У јулу 2010. је потписао за новог украјинског прволигаша, ФК Севастопољ.[11] У овом клубу је остао до 2014. године када је услед припајања Крима Руској Федерацији, ФК Севастопољ престао да постоји.
Репрезентативна
[уреди | уреди извор]За репрезентацију је дебитовао 15. новембра 2000. године у пријатељском мечу са Румунијом (1:2).[12] Био је стандардни члан репрезентације Србије и Црне Горе у квалификацијама за СП 2006. На Светском првенству 2006. у Немачкој био је стартер у сва три меча репрезентације СЦГ.[12]
Након првенства био је стандардан члан репрезентације Србије. На првој, историјској утакмици под именом Србија, 16 августа 2006 године, са новим дресовима, надимком, заставом и химном остварен је тријумф над селекцијом Чешке. По изласку Дејана Станковића из игре, Дуљај је носио капитенску траку своје земље.[6] Последњи пут за Србију наступио је 24. новембра 2007. против Казахстана (1:0) у Београду.
На турнеји репрезентације СР Југославије 2001. у Индији одиграо је још пет утакмица. Наступио је на мечевима против Босне и Херцеговине (1:0), Бангладеша (4:1), Румуније (2:0), Јапана (1:0) и поново у финалу против БИХ (2:0), али ФИФА није признала сусрете са овог турнира као званичне међудржавне. На сусрету против Јапана (1:0) је био и стрелац победоносног гола.[13]
У новембру 2007. године, Фудбалски савез Србије (ФСС) доделио је Игору Дуљају "Златну лопту" за јубиларних 50 одиграних утакмица у националном дресу. Ово признање Дуљају је у спортском центру "Ковилово" уручио тадашњи председник ФСС Звездан Терзић.[14]
За репрезентације СР Југославије, Србије и Црне Горе и на крају Србије одиграо је укупно 52 утакмице, од тога 47 званичних сусрета.
Тренерска каријера
[уреди | уреди извор]За тренерску профи лиценцу се школовао у Украјини где му је први посао био у Б тиму Шахтјора. Потом је три године био помоћник Паулу Фонсеки у првом тиму клуба из Доњецка.[15][16]
У Партизан се вратио на позив Сава Милошевића и појачао стручни штаб црно-белих у децембру 2019. године.[17] Када је Милошевић отишао, наредни тренер Александар Станојевић је задржао Дуљаја у стручном штабу и промовисао га у првог помоћника.[18] Након одласка Станојевића и доласка Илије Столице, Дуљај је преузео место главног тренера у Партизановој филијали Телеоптику.[19] Са Телеоптиком је први део сезоне 2022/23. у Српској лиги Београда завршио на четвртом месту. Након оставке Гордана Петрића крајем фебруара 2023, Игор Дуљај је постављен за тренера Партизана.[20] Пет кола пред крај 2023/24. сезоне, смењен је једногласном одлуком донешеном на седници Управног одбора клуба. Уместо Дуљаја, за главног тренера именован је Алберт Нађ, који је као асистент претходно био део стручног штаба. Клуб се захвалио Дуљају на његовом доприносу и пожелео му срећу у будућим подухватима.[21]
Статистика
[уреди | уреди извор]Клупска
[уреди | уреди извор]| Клуб | Сезона | Првенство | Куп | Европа | Остало | Укупно | |||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Наступа | Голова | Наступа | Голова | Наступа | Голова | Наступа | Голова | Наступа | Голова | ||
| Партизан | 1997/98. | 5 | 1 | 2 | 0 | 0 | 0 | — | 7 | 1 | |
| 1998/99. | 15 | 0 | 5 | 0 | 2 | 0 | — | 22 | 0 | ||
| 1999/00. | 32 | 1 | 2 | 0 | 7 | 0 | — | 41 | 1 | ||
| 2000/01. | 28 | 1 | 5 | 0 | 4 | 0 | — | 37 | 1 | ||
| 2001/02. | 29 | 1 | 1 | 1 | 4 | 0 | — | 34 | 2 | ||
| 2002/03. | 31 | 0 | 3 | 0 | 7 | 0 | — | 41 | 0 | ||
| 2003/04. | 14 | 0 | 1 | 0 | 10 | 0 | — | 25 | 0 | ||
| Укупно | 154 | 4 | 19 | 1 | 34 | 0 | — | 207 | 5 | ||
| Шахтјор Доњецк | 2003/04. | 9 | 0 | 2 | 0 | 0 | 0 | — | 11 | 0 | |
| 2004/05. | 24 | 2 | 7 | 0 | 13 | 0 | 0 | 0 | 44 | 2 | |
| 2005/06. | 24 | 0 | 1 | 0 | 10 | 0 | 1 | 0 | 36 | 0 | |
| 2006/07. | 20 | 1 | 4 | 0 | 7 | 0 | 1 | 0 | 32 | 1 | |
| 2007/08. | 14 | 1 | 7 | 1 | 6 | 0 | 1 | 0 | 28 | 2 | |
| 2008/09. | 13 | 1 | 2 | 0 | 10 | 0 | 1 | 0 | 26 | 1 | |
| 2009/10. | 14 | 0 | 2 | 0 | 2 | 0 | — | 18 | 0 | ||
| Укупно | 118 | 5 | 25 | 1 | 48 | 0 | 4 | 0 | 195 | 6 | |
| Севастопољ | 2010/11. | 23 | 0 | 1 | 0 | — | — | 24 | 0 | ||
| 2011/12. | 28 | 2 | 2 | 0 | — | — | 30 | 2 | |||
| 2012/13. | 22 | 1 | 5 | 0 | — | — | 27 | 1 | |||
| 2013/14. | 9 | 0 | 1 | 0 | — | — | 10 | 0 | |||
| Укупно | 82 | 3 | 9 | 0 | — | — | 91 | 3 | |||
| Укупно у каријери | 354 | 12 | 53 | 2 | 82 | 0 | 4 | 0 | 493 | 14 | |
Репрезентативна
[уреди | уреди извор]| Репрезентација | Година | Утакмице | Голови |
|---|---|---|---|
| СР Југославија | 2000. | 2 | 0 |
| 2001. | 2 | 0 | |
| 2002. | 7 | 0 | |
| Србија и Црна Гора | 2003. | 6 | 0 |
| 2004. | 5 | 0 | |
| 2005. | 8 | 0 | |
| 2006. | 5 | 0 | |
| Србија | 2006. | 6 | 0 |
| 2007. | 6 | 0 | |
| Укупно | 47 | 0 | |
Трофеји
[уреди | уреди извор]Партизан
Шахтјор
- Првенство Украјине: 2004/05, 2005/06, 2007/08, 2009/10.
- Куп Украјине: 2004, 2008.
- Суперкуп Украјине: 2005, 2008.
- Куп УЕФА: 2008/09.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Umesto hleba, prodavao je finte sa loptom!”. mondo.rs. 2. 6. 2016. Приступљено 1. 3. 2023.
- ^ „ЈЕДНОГ ДАНА ТРЕНЕР ПАРТИЗАНА - Игор Дуљај о каријери, Телеоптику, рату у Украјини…”. Спортски журнал. 4. 1. 2023. Приступљено 1. 3. 2023.
- ^ „Partizan u Ligi šampiona !!! (update)”. b92.net. 28. 8. 2003. Приступљено 1. 3. 2023.
- ^ „Igor Duljaj - Matches in European Cups”. rsssf.org (на језику: енглески). Приступљено 1. 3. 2023.
- ^ „Igor Duljaj”. partizanopedia.rs. Приступљено 1. 3. 2023.
- ^ а б „Igor Duljaj - biografija”. akademija-duljaj.com. Приступљено 1. 3. 2023.
- ^ „Duljaj:"Teško mi je, odlazim od kuće"”. b92.net. 17. 2. 2004. Приступљено 1. 3. 2023.
- ^ „Duljaj produžio ugovor sa Šahtjorom”. mondo.rs. 21. 2. 2006. Приступљено 1. 3. 2023.
- ^ „Šahtjor-poslednji osvajač Kupa UEFA”. b92.net. 28. 9. 2009. Приступљено 1. 3. 2023.
- ^ „Juščenko odlikovao igrače Šahtjora”. b92.net. 26. 5. 2009. Приступљено 1. 3. 2023.
- ^ „Duljaj iz Donjecka u Sevastopolj”. b92.net. 27. 7. 2010. Приступљено 1. 3. 2023.
- ^ а б „Igor Duljaj”. reprezentacija.rs. Приступљено 1. 3. 2023.
- ^ „JUGOSLAVIJA - Japan 1:0”. arhiva.srbija-info.gov.rs. 23. 1. 2001. Архивирано из оригинала 02. 03. 2023. г. Приступљено 1. 3. 2023.
- ^ „"Zlatna lopta" Igoru Duljaju”. mondo.rs. 15. 11. 2007. Приступљено 1. 3. 2023.
- ^ „Bravo! Duljaj uz Fonseku na klupi Šahtjora”. mozzartsport.com. 1. 6. 2016. Приступљено 1. 3. 2023.
- ^ „Poruka Igora Duljaja: Partizane, osloni se na svoju školu”. mozzartsport.com. 3. 2. 2019. Приступљено 1. 3. 2023.
- ^ „Milošević pojačao stručni štab: Duljaj u Partizanu”. novosti.rs. 20. 12. 2019. Приступљено 1. 3. 2023.
- ^ „STANOJEVIĆ PRESEKAO: Partizanov RATNIK ostaje u Humskoj!”. republika.rs. 1. 9. 2020. Приступљено 1. 3. 2023.
- ^ „Igor Duljaj trener Teleoptika”. mozzartsport.com. 16. 8. 2022. Приступљено 1. 3. 2023.
- ^ „Игоре, добро дошао!”. partizan.rs. 27. 2. 2023. Приступљено 1. 3. 2023.
- ^ „SAOPŠTENJE FK PARTIZAN”. partizan.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-04-30.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Игор Дуљај на сајту reprezentacija.rs
- Игор Дуљај на сајту partizanopedia.rs
- Игор Дуљај на сајту National Football Teams (језик: енглески)
- Игор Дуљај на сајту WorldFootball.net (језик: енглески)
|
