Дрвени дувачки инструменти

Дувачки инструменти у Музеју музике Барцелоне.

Тенорски и сопрански саксофон

Дрвени дувачки инструменти (ита. Legni, нем. Holzblater, фра. instrument à vent de bois, енгл. Wood-winds, рус. духовые инструменты) су група музичких инструмената (познати и као аерофони инструменти од грч. αερο ваздух и φονος звук) код којих се звук производи дувањем, у већини случајева из уста и плућа свирача. Струјање ваздуха покреће на треперење језичке направљене од трске. Они се, иако се данас граде и од дрвета и од метала или комбинације ова два, називају дрвеним јер сви (осим саксофона) потичу од чисто дрвених инструмената.

Репрезентативни инструменти

Алто и тенорски саксофонски језичак

Данас, главни представници ове групе инструмената, који се срећу у класичној музици су:

• пиколо флаута (Piccolo Flauto – Picc.)
• флаута (Flauto – Fl.)
• обоа (Oboa – Ob.)
• енглески рог (Corno inglese – C.i.)
• кларинет (Clarinetto – Cl.)
• бас-кларинет (Clarinetto Basso – Cl.B.)
• саксофон (Saxofono – Sax.)
• фагот (Fagotto – Fg.)
• контрафагот (Contrafagotto – Cfg.)

Улога дрвених дувачких инструмената у оркестру је разнолика. Иако у техничком и изражајном погледу немају толико широки распон различитих могућности као гудачки инструменти, ипак се појединачни инструменти, поред карактеристилних боја, одликују и великом покретљивошћу, а и читав велики звучни фонд оркестра у свим регистрима покривен тоновима произведеним на дрвеним дувачима. Могуће их је стога применити у сваком моменту за сваку мелодијску линију у било ком регистру. Ипак, имају, као и лимени дувачи један велики недостатак, а то је физичка ограниченост људским дахом.

Бројни састав дрвених дувача у оркестру зависи од величине оркестра и захтева композитора. Обично се сматра да је у камерним или мањим оркестрима потребан и пожељан једноструки састав, односно по један представник основне регистарске варијанте:

• једноструки састав
  • 1 флаута (Fl.)
  • 1 обоа (Ob.)
  • 1 кларинет (Cl.)
  • 1 фагот (Fg.)

У већим оркестрима, разликују се следећи састави:

• двојни састав
  • 2 Fl.
  • 2 Ob.
  • 2 Cl.
  • 2 Fg.

(каткад се у овом саставу може предвидети да извођач II флауте свира и пиколо флауту (означава се са II Fl. muta in Picc. ), а такође су могуће и II Ob. muta in C.i. (енглески рог), као и II Cl. muta in Cl.B (бас-кларинет), што је ређи случај)

• тројни састав (најчешћи састав)
  • 1 Picc.
  • 2 Fl. (ili 3 Fl., при чему III Fl. muta in Picc.)
  • 2 Ob.
  • 1 C.i. (ili 3 Ob., при чему III Ob. muta in C.i.)
  • 2 Cl.
  • 1 Cl.B. (ili 3 Cl., при чему III Cl. muta in Cl.B.)
  • 2 Fg.
  • 1 Cfg. (ili 3 Fg., при чему III Fg. muta in Cfg.)
• четворни састав
  • 1 Picc. (ређе IV Fl.)
  • 3 Fl. (понекад III Fl. muta in Fl. contralto)
  • 3 Ob.
  • 1 C.i.
  • 3 Cl. (III Cl. muta in Cl. in E♭)
  • 1 Cl.B. (ређе IV Cl.)
  • 3 Fg.
  • 1 Cfg. (ређе IV Fg.)

Флауте

Флауте производе звук усмеравајући фокусирану струју ваздуха испод ивице отвора у цилиндричној цеви. Породица флаута се могу поделити на две подфамилије: отворене флауте и затворене флауте.

Да би произвео звук са отвореном флаутом, од свирача се тражи да дува млаз ваздуха преко оштре ивице која затим цепа ваздушни ток. Ова подељена ваздушна струја затим делује на ваздушни стуб који се налази у шупљини флауте, узрокујући да вибрира и производи звук. Примери отворених флаута су попречна флаута, панова фрула и шакухачи. Древне фруле ове сорте, укључујући и бамбусове, често су биле направљене од цевастих делова биљака као што су трава, трска, бамбус и издубљене гране дрвећа. Касније су флауте прављене од метала као што су калај, бакар или бронза. Модерне концертне фруле су обично направљене од легуре метала високог квалитета, које обично садрже никл, сребро, бакар или злато.

Да би произвео звук са затвореном флаутом, од свирача се тражи да дува ваздух у канал. Овај канал делује као канал који доводи ваздух до оштре ивице. Као и код отворених флаута, ваздух се тада цепа; ово узрокује да стуб ваздуха унутар затворене флауте вибрира и производи звук. Примери ове врсте флауте укључују кљунасту флауту, окарину и оргуље.

Види још

• Аерофони инструменти
• Дувачки инструменти
• Списак музичких инструмената
• Подела музичких инструмената

Литература

• Shen, Sinyan, Acoustics of Ancient Chinese Bells, Scientific American, 256, 94 (1987).
• Schick, Steven (мај 2006). The Percussionist's Art – Same Bed, Different Dreams. University of Rochester Press. ISBN 978-1-58046-214-3. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Baines, Anthony (1993). Brass Instruments: Their History and Development. Dover Publications. ISBN 978-0-486-27574-1. 
• Bicknell, Stephen (1999). The History of the English Organ. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-65409-8. 
• Blades, James (1992). Percussion Instruments and Their History. Bold Strummer Ltd. ISBN 978-0-933224-61-2. 
• Brown, Howard Mayer (2008), Sachs, Curt, Grove Dictionary of Music and Musicians, Приступљено 5. 6. 2008 
• Campbell, Murray; Greated, Clive A.; Myers, Arnold (2004). Musical Instruments: History, Technology, and Performance of Instruments of Western Music. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-816504-0. 
• Canadian Broadcasting Corporation (30. 12. 2004), Archeologists discover ice age dwellers' flute, Canadian Broadcasting Corporation, Архивирано из оригинала 16. 11. 2006. г., Приступљено 7. 2. 2009 
• Chase, Philip G.; Nowell, April (1998), „Taphonomy of a Suggested Middle Paleolithic Bone Flute from Slovenia”, Current Anthropology, 39 (4): 549, S2CID 144800210, doi:10.1086/204771 
• Collinson, Francis M. (1975). The Bagpipe. Routledge. ISBN 978-0-7100-7913-8. 
• de Schauensee, Maude (2002). Two Lyres from Ur. University of Pennsylvania Museum of Archaeology and Anthropology. ISBN 978-0-924171-88-8. 
• Grillet, Laurent (1901), Les ancetres du violon v.1, Paris 
• Kartomi, Margaret J. (1990). On Concepts and Classifications of Musical Instruments. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-42548-1. 
• Marcuse, Sibyl (1975). A Survey of Musical Instruments. Harper & Row. ISBN 978-0-06-012776-3. 
• Montagu, Jeremy (2007). Origins and Development of Musical Instruments. The Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-5657-8. 
• Moorey, P.R.S. (1977), „What Do We Know About the People Buried in the Royal Cemetery?”, Expedition, 20 (1): 24—40 
• Rault, Lucie (2000). Musical Instruments: A Worldwide Survey of Traditional Music-making Musical Instruments: A Worldwide Survey of Traditional Music-making. Thames & Hudson Ltd. ISBN 978-0-500-51035-3. 
• Remnant, Mary (1989). Musical Instruments: An Illustrated History from Antiquity to the Present. Batsford. ISBN 978-0-7134-5169-6. .
• Sachs, Curt (1940). The History of Musical Instruments. Dover Publications. ISBN 978-0-486-45265-4. 
• Slovenian Academy of Sciences (11. 4. 1997), „Early Music”, Science, 276 (5310): 203—205, S2CID 220083771, doi:10.1126/science.276.5310.203g 
• West, M.L. (мај 1994), „The Babylonian Musical Notation and the Hurrian Melodic Texts”, Music & Letters, 75 (2): 161—179, doi:10.1093/ml/75.2.161 
• Virginia Tech Department of Music. „Modern Instruments and their Families: Symphonic Classifications in Western Music”. Music Dictionary. Архивирано из оригинала 11. 10. 2014. г. Приступљено 22. 1. 2007. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Claire King. „Tuning the Water Drum”. From Cradleboard to Motherboard. Архивирано из оригинала 28. 9. 2007. г. Приступљено 22. 1. 2007. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Drum Telegraphy”. TIME. 21. 9. 1942. Архивирано из оригинала 30. 9. 2007. г. Приступљено 7. 11. 2006. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Goodman, Howard L. (2010). Xun Xu and the politics of precision in third-century AD China. Brill Publishers. стр. 226. ISBN 978-90-04-18337-7. 
• Buchanan, Donna A. 2001. "Bulgaria §II: Traditional Music, 2: Characteristics of Pre-Socialist Musical Culture, 1800–1944, (iii): Instruments". The New Grove Dictionary of Music and Musicians, second edition, edited by Stanley Sadie and John Tyrrell. London: Macmillan Publishers.
• Crane, Frederick (1972). Extant Medieval Musical Instruments: A Provisional Catalogue by Types. Iowa City: University of Iowa Press. ISBN 978-0-87745-022-1. 
• Galway, James. Flute. Yehudi Menuhin Music Guides. Flute. London: Macdonald. 1982. ISBN 978-0-356-04711-9.  (cloth). Galway, James (1982). Flute. Macdonald. ISBN 978-0-356-04712-6.  (pbk.) New York. Flute. Schirmer Books. 1982. ISBN 978-0-02-871380-9.  Reprinted London: Kahn & Averill London: Khan & Averill. Galway, James (1990). Flute. Kahn & Averill. ISBN 978-1-871082-13-5. 
• Phelan, James, The Complete Guide to the [Flute and Piccolo], second edition. [S.l.]: Burkart-Phelan, Inc., 2004. Phelan, James (2004). The Complete Guide to the Flute and Piccolo. Burkart-Phelan, Incorporated. ISBN 978-0-9703753-0-8. 
• Putnik, Edwin. The Art of Flute Playing. Evanston, Illinois: Summy-Birchard Inc. Revised edition 1973, Princeton, New Jersey and Evanston, Illinois. Putnik, Edwin (1970). The Art of Flute Playing. Summy-Birchard Company. ISBN 978-0-87487-077-0. 
• Toff, Nancy (1985). The Flute Book: A Complete Guide for Students and Performers. New York: Charles's Scribners Sons. ISBN 978-0-684-18241-4.  Newton Abbot: David & Charles. Toff, Nancy (1985). The Flute Book: A Complete Guide for Students and Performers. David & Charles. ISBN 978-0-7153-8771-9.  Second Edition New York. The Flute Book: A Complete Guide for Students and Performers. Oxford University Press. 1996. ISBN 978-0-19-510502-5. 
• Wye, Trevor (1988). Proper Flute Playing: A Companion to the Practice Books. London: Novello. ISBN 978-0-7119-8465-3. 
• Maclagan, Susan J. "A Dictionary for the Modern Flutist", Lanham, Maryland, USA. A Dictionary for the Modern Flutist. Scarecrow Press. 2009. ISBN 978-0-8108-6711-6. 
• von Hornbostel, Erich M.; Sachs, Curt (1914). „Abhandlungen und Vorträge. Systematik der Musikinstrumente. Ein Versuch.”. Zeitschrift für Ethnologie (на језику: немачки). 46. Berliner Gesellschaft für Anthropologie, Ethnologie und Urgeschichte. стр. 582—590. Приступљено 12. 4. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Hopkin, Bart (1996). Musical Instrument Design: Practical Information for Instrument Making. See Sharp Press. стр. 85. ISBN 978-1-884365-08-9. 
• Randel, D.M. (1999). The Harvard Concise Dictionary of Music and Musicians. Harvard University Press reference library. Belknap Press. стр. 12. ISBN 978-0-674-00084-1. 
• Nzewi, M.; Nzewi, O. (2007). A Contemporary Study of Musical Arts: Informed by African Indigenous Knowledge Systems. Centre for Indigenous Instrumental African Music and Dance (Ciimda). стр. 98—106. ISBN 978-1-920051-62-4. 
• Nettl, B.; Miller, T.E.; Stone, R.M.; Williams, S.; Porter, J.; Rice, T. (1998). The Garland Encyclopedia of World Music: Southeast Asia. Garland reference library of the humanities ; v. 1169 (v. 8), 1191 (v. 5), 1193 (v. 2). Garland Pub. стр. 28—30. ISBN 978-0-8240-6040-4. 
• Burgh, T.W. (2006). Listening to the Artifacts: Music Culture in Ancient Palestine. Bloomsbury Academic. стр. 28—29. ISBN 978-0-567-02552-4. 
• Perono Cacciafoco, Francesco. (2019). A Prehistoric 'Little Goose': A New Etymology for the Word 'Ocarina'. Annals of the University of Craiova: Series Philology, Linguistics, XLI, 1-2: 356-369, Paper.

Спољашње везе

• How do Woodwind Instruments work
• Woodwind Fingering Chart
• Woodwind Reference – ClassicalMusicHomepage.com Архивирано на сајту Wayback Machine (16. новембар 2014)