Дани седмице

Италијанска камејск наруквица која представља дане у недељи, који одговарају планетама као римским боговима: Дијана као Месец за понедељак, Марс за уторак, Меркур за среду, Јупитер за четвртак, Венера за петак, Сатурн за суботу, и Аполон као Сунце за недељу. Средина 19. века, Волтерсов уметнички музеј

Хептаграм седам небеских тела недеље

У српском језику дани седмице су: понедељак, уторак, среда, четвртак, петак, субота и недеља. Субота и недеља се уобичајено називају викендом и дани су за одмор и рекреацију у већини хришћанских култура. Осталих пет дана су онда познати као радни дани. Петак и субота су дани одмора у муслиманским и јеврејским земљама, а у Библији, период од заласка сунца у петак до заласка сунца у суботу назива се Сабат.

На многим језицима називи за седам дана у недељи потичу од имена класичних планета у хеленистичкој астрономији, које су заузврат добиле име по савременим божанствима, систему који је Римско царство увело током касне антике. На неким другим језицима дани су названи по одговарајућим божанствима регионалне културе, почевши или од недеље или од понедељка. Седмодневна недеља усвојена је у раном хришћанству из хебрејског календара и постепено је заменила римски нундинални циклус како се нова религија ширила. Недеља је остала први дан у недељи, сматрајући се Господњим даном, док је јеврејски сабат остала субота. Цар Константин усвојио је седмодневну седмицу за службену употребу 321. године, чиме је Дан Сунца (dies Solis) постао легални празник. У међународном стандарду ISO 8601 понедељак се третира као први дан у недељи.

Дани названи по планетама

Грчко-римска традиција

За више информација погледајте: Недеља и Планетарни сати

Између 1. и 3. века нове ере, Римско царство је постепено заменило осмодневни римски нундинални циклус седмодневном недељом. Најранији докази за овај нови систем су помпејски графити који се односе на 6. фебруар (ante diem viii idus Februarias) 60. године наше ере као dies solis („недеља”). Другo ранo сведочанство је помињање изгубљене расправе Плутарха, написане око 100. године нове ере, која се бавила питањем: „Зашто се дани који су названи по планетама рачунају другачијим редоследом од 'стварног' поретка?“ (Трактат је изгубљен, али је одговор на питање познат; видети планетарне сате).

Птоломејски систем планетарних сфера тврди да је ред небеских тела, од најудаљенијих до најближих Земљи: Сатурн, Јупитер, Марс, Сунце, Венера, Меркур, Месец или, објективно, планете поређане из најспоријих да се најбрже крећу онако како се појављују на ноћном небу.

Дани су добили називе по планетама хеленистичке астрологије, редом: Сунце, Месец, Марс (Арес), Меркур (Хермес), Јупитер (Зевс), Венера (Афродита) и Сатурн (Кронос).

Седмодневна седмица се проширила по Римском царству у касној антици. До 4. века била је у широкој употреби широм царства, а досегла је и до Индије и Кине.

Грчки и латински називи су следећи:

Дан (погледајте Ирегуларности)	Недеља Сол или Хелиос (Сунце)	Понедељак Луна или Селена (Mesec)	Уторак Марс или Арес (Марс)	Среда Меркур или Хермес (Меркур)	Четвртак Јов или Зевс (Јупитер)	Петак Венера или Афродита (Венера)	Субота Сатурн или Кронос (Сатурн)
Грчки	ἡμέρᾱ Ἡλίου (Ἀπόλλωνος) hēmérā Hēlíou (Apóllōnos) Ἡλιαίᾱ Hēliaíā Ἀπολλωνίᾱ Apollōníā	ἡμέρᾱ Σελήνης (Ἀρτέμιδος) hēmérā Selḗnēs (Artémidos) Σεληνίᾱ Selēníā (Ἀρτεμιτίᾱ) (Artemitíā)	ἡμέρᾱ Ἄρεως hēmérā Áreōs Ἀρείᾱ Areíā	ἡμέρᾱ Ἑρμοῦ hēmérā Hermoû Ἑρμ(ε)ίᾱ Herm(e)íā	ἡμέρᾱ Διός hēmérā Diós Διώνη Diṓnē	ἡμέρᾱ Ἀφροδῑ́της hēmérā Aphrodī́tēs Ἀφροδιτίᾱ Aphroditíā	ἡμέρᾱ Κρόνου hēmérā Krónou Κρονίᾱ Kroníā
Латински	diēs Sōlis	diēs Lūnae	diēs Mārtis	diēs Mercuriī	diēs Iovis	diēs Veneris	diēs Sāturnī

Романски језици

Осим модерног португалског и мирандског језика, романски језици су сачували латинске називе, осим имена недеља, која је замењена са [dies] Dominicus (Dominica), односно „Дан Господњи”, и суботе, која је добила име по Сабату. Мирандски и модерни португалски користе нумерисане радне дане (погледајте испод), али задржавају sábado и demingo/domingo за викенде.

Дан (погледајте Ирегуларности)	Недеља Сол (Сунце)	Понедељак Луна (Mesec)	Уторак Марс (Марс)	Среда Меркур (Меркур)	Четвртак Јов (Јупитер)	Петак Венера (Венера)	Субота Сатурн (Сатурн)
Старопортугалски (пре 6. века)	domingo	lues	martes	mércores	joves	vernes	sábado
Галицијски	domingo	luns	martes	mércores	xoves	venres	sábado
Астуријски	domingu	llunes	martes	miércoles	xueves	vienres	sábadu
Шпански	domingo	lunes	martes	miércoles	jueves	viernes	sábado
Окситански	dimenge	diluns	dimars	dimècres	dijòus	divendres	dissabte
Аранско окситански	dimenge	deluns	dimars	dimèrcles	dijaus	diuendres	dissabte
Каталонски/Валенсијански	diumenge	dilluns	dimarts	dimecres	dijous	divendres	dissabte
Француски	dimanche	lundi	mardi	mercredi	jeudi	vendredi	samedi
Италијански	domenica	lunedì	martedì	mercoledì	giovedì	venerdì	sabato
Ломбардски (Милански)	domenega	lunedì	martedì	mercoldì	giovedì	venerdì	sabet
Ломбардски (Бресцијански)	duminica	lunedé	martedé	mercoldé	gioedé	venerdé	sabot
Лигурски	doménga	lunedì	mâtesdì	mâcordì	zéuggia	venardì	sàbbo
Наполитански	dummeneca	lunnerì	marterì	miercurì	gioverì	viernarì	sàbbatu
Сицилијански	dumínica	luni	marti	mércuri	juvi	vénniri	sábbatu
Корзички	dumenica	luni	marti	màrcuri	ghjovi	vènnari	sàbatu or sadorn
Румунски	duminică	luni	marți	miercuri	joi	vineri	sâmbătă
Венецијански	domenega	luni	marti	mèrcore	zobia	vénare	sabo
Сардински	domíniga, domiga, etc.	lunis	martis, maltis	mélcuris, mércunis, etc.	gióbia, gioja, etc.	chenàbura, cenarva, etc.	sàpadu, sàuru, etc.
Фурлански	domenie	lunis	martars	miercus	joibe	vinars	sabide
Валбадијски Ладински	domënia	lönesc	mertesc, dedolönesc	mercui, dedemesaledema	jöbia	vëndres	sabeda
Валгарденски Ладински	dumënia	lunesc	merdi	mierculdi	juebia	vënderdi	sada
Путер романшки	dumengia	lündeschdi	mardi	marculdi	gövgia	venderdi	sanda
Валадерско романшки	dumengia	lündeschdi	mardi	marcurdi	gövgia	venderdi	sonda
Сурмиранско романшки	dumengia	glindesde	marde	mesemda	gievgia	venderde	sonda
Гришнско романшки	dumengia	glindesdi	mardi	mesemna	gievgia	venderdi	sonda
Сурсилванско романшки	dumengia	gliendisdis	mardis	mesjamna	gievgia	venderdis	sonda
Суцилванско романшки	dumeingia	gliendasgis	margis	measeanda	gievgia	vendargis	sonda

Литература

• Schaff, Philip (1884). History of the Christian Church Vol. III. Edinburgh: T&T Clark. стр. 380. Приступљено 15. 3. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Brown, Cecil H. (1989). „Naming the days of the week: A cross-language study of lexical acculturation”. Current Anthropology. 30 (4): 536—550. JSTOR 2743391. S2CID 144153973. doi:10.1086/203782. 
• Falk, Michael (2004). „Astronomical Names for the Days of the Week”. Royal Astronomical Society of Canada. 93: 122—133. Bibcode:1999JRASC..93..122F. S2CID 118954190. arXiv:astro-ph/0307398 . doi:10.1016/j.newast.2003.07.002. 
• Neugebauer, Otto (1979). Ethiopic astronomy and computus, Österreichische Akademie der Wissenschaften, philosophisch-historische klasse, sitzungsberichte, 347 (Vienna)
• Colson, Francis Henry (1926). The Week: An Essay on the Origin and Development of the Seven-day Cycle. Cambridge University Press. OCLC 59110177. 
• Chisholm, Hugh, ур. (1911). „week”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press. 

Спољашње везе

• Extensive information on planetary hours (renaissanceastrology.com)
• Current planetary hour and day for many cities Архивирано на сајту Wayback Machine (18. октобар 2009) (lunarium.co.uk)
• Planetary Hours Calculator (astrology.com.tr)
• Planetary Hours Excel worksheet Архивирано на сајту Wayback Machine (7. децембар 2017) (dearbrutus.com)
• ChronosXP - Free planetary hours software for Windows
• Al-Saat - Urdu/Arabic/Persian planetary hours software for Windows