[go: up one dir, main page]

Пређи на садржај

Анте Гржетић

С Википедије, слободне енциклопедије
Анте Гржетић
Лични подаци
Датум рођења(1920-02-28)28. фебруар 1920.
Место рођењаШкаљари, код Котора, Краљевство СХС
Датум смрти4. децембар 1992.(1992-12-04) (72 год.)
Место смртиБеоград, Србија, СР Југославија

Анте Гржетић (Шкаљари, код Котора, 28. фебруар 1920Београд, 4. децембар 1992) је југословенски вајар.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 1920. године у Шкаљарима, Бока Которска. Дипломирао је на Академији за ликовне уметности у Београду 1949. године, а затим је био сарадник мајсторске радионице Томе Росандића.

Први пут је излагао 1946. године. Више самосталних изложби приредио је у Београду и Сомбору. Био је учесник скупних изложби Савеза ликовних уметника Југославије, Удружења ликовних уметника Србије, Медитеранског бијенала у Александрији, Октобарског салона у Београду, Тријенала у Београду и другим репрезентативним изложбама југословенске уметности у земљи и иностранству. Учествовао је 1957. на изложби савремене српске скулптуре, Галерија УЛУС-а, Београд.[1]

Био је припадник групе „Самостални“. Уз вајарство, бавио се и примењеном уметношћу.

Стваралаштво

[уреди | уреди извор]
  • Споменик „Бола и Пркоса“, спомен-парк Крагујевачки октобар 1959.
  • Споменик ''Палим борцима'', Дрвеник, Хрватска 1961.
  • Споменик ''Ношенје ранјеника'' Гнјилане, Србија, 1963.
  • Споменик „Отпора и слободе“, спомен-парк Крагујевачки октобар 1966.
  • Споменик „Мајци и кћеркама“, Топола 1967.
  • Споменик ''Палим борцима'', Беоци, Србија 1973
  • Споменик ''Палим борцима у НОБ'' Пећ, Србија, 1979.
  • Споменик ''Иван Црнојевић'' Цетинје, Црна гора, 1982.
  • Споменик ''Палим борцима у НОБ'' Вранје, Србија, 1985.
  • Споменик ''Палом борцу - Крајпуташ'' Бајина башта 19??.
  • Рељеф у мермеру у предузећу ''Рад'' (сада ''Државно правобранилаштво'') Београд.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Savremena srpska skulptura”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 1957-01-12. Приступљено 2024-01-26. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Револуционарно вајарство. „Спектар“, Загреб 1977. година, 20. стр.